Srspka Pravoslavna Crkva i Umetnost Filozofiranja

[Zaokret]

Ako niste znali koliko Srpska Pravoslavna Crkva voli filozofe i filozofiranje,pogledajte ovu temu,
a isto tako i sta Bog misli o filozofiji,filozofima i filozofiranju.
Evo prvo slike koja sama sve govori


Pogledajmo sta Bog govori preko Biblije nama na znanje
Kolosanima 2:8
8 Braćo! Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu.
Dela apostolska 17:18
18 A neki od Epikurovaca i od stojičkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoće ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoće nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju
18τινὲς δὲ καὶ τῶν Ἐπικουρείων καὶ Στωϊκῶν φιλοσόφων συνέβαλλον αὐτῷ, καί τινες ἔλεγον· Τί ἂν θέλοι ὁ σπερμολόγος οὗτος λέγειν; οἱ δέ· Ξένων δαιμονίων δοκεῖ καταγγελεὺς εἶναι· ὅτι τὸν Ἰησοῦν καὶ τὴν ἀνάστασιν εὐηγγελίζετο αὐτοῖς.

Umetnost Filozofiranja
Kako od crnog napraviti belo i kako od beloga napraviti crno jesu filozofske vrline.
Njima je cilj ne da dodju do istine vec da je zamagle i da kazu da ima vise istina.

 

[mire000]

Evo jos jedna tema gde se blati Pravoslavna Crkva.
Ja ipak mislim da ste vi najveci filozofi, uce vas tome u ''teokratskoj skoli propovedanja'' a pod miskom nosite knjigu ''raspravljanje na temelju pisma'' , jedna od odlika filozofa je ta sto vole da se ''raspravljaju''..

 

[tripo 41]

Naravno da će da se zahvale Platonu i Aristotelu kada su usvojili njihova paganska učenja o besmrtnoj duši.

 

[Jurivaka]

Evo jos jedna tema gde se blati Pravoslavna Crkva.
Ja ipak mislim da ste vi najveci filozofi, uce vas tome u ''teokratskoj skoli propovedanja'' a pod miskom nosite knjigu ''raspravljanje na temelju pisma'' , jedna od odlika filozofa je ta sto vole da se ''raspravljaju''..

mire, nije ovo blaćenje Pravoslavne crkve, nego njeno afirmisanje, samo što postavljač ove teme toga nije svjestan!
"Pojava Platona u Crkvi Bogorodice Ljeviške govori, pre svega, o nivou kulture na kome se nalazila tadašnja srpska crkvena elita..."

 

[Adrian BG]

Откуд Платон у цркви Богородице Љевишке?
Благоје Пантелић

Помињући у негативном контексту неке јелинске философске школе у свом Номоканону, Св. Сава је у многоме допринео да се у почетку историје српске православне духовности заузме антикласицистички став.
Популарност Савиног дела у средњовековној Србији је била огромна, те је негативан однос према античкој баштини убрзо постао општеприхваћен. Ствари ће почети да се мењају у време краља Милутина (1253–1321), посебно заслугом ученог архиепископа Данила II Пећког (1270–1337). Оно што је било пресудно да се изразито негативан однос према античком наслеђу промени у Милутиново доба, и касније чак доведе до појаве озбиљних хришћанских класициста какав је био нпр. Константин Философ, јесте снажан утицај у свим сферама (културног) живота који је долазио из Византије.

----------------------
Податак да је Платон за живота посетио Египат био је „крунски доказ“ за то да је своја учења црпео из Светог Писма. Теодорит Кирски је писао да су старозаветни текстови старији од грчких, те да је сам Платон приликом боравка у Египту од тамошњих Јевреја чуо за Мојсијева учења, предано их је проучавао, и као резултат тог истраживања јеврејских светих списа појавила су се његова најзначајнија философска учења (конкретно: учење о бићу, божанској тријади, божанској јединствености, суду после смрти, итд.). Амвросије Милански је отишао и корак даље, веровао је да је Платон посетио Египат са намером да се упозна са Мојсијевим и осталим старозаветним пророчким списима. Августин сведочи да су чак постојале претпоставке да се Платон у Египту срео и са пророком Јеремијом.
Није прилика да се овде бавимо процењивањем тога у којој мери су наведене тврдње оправдане и да ли су уопште оправдане, нама је сада важно то да љевишки сликар Астрапа не уводи неко ново уверење о односу хришћанског и паганског наслеђа, већ само следи познати став да је за пагане философија била, како рече Климент Александријски, „путеводитељ за Христа“, одн. да је имала исту ону функцију коју је имао Закон код Јевреја (уп. Гал. 3, 24). Следствено томе, Платон, као највећи међу паганским философима, могао се сматрати „атичким Мојсијем“.
Зато и није чудно што је Платон, иако пагански философ (

), у цркви Богородице Љевишке осликан у друштву оних који су чекали долазак Месије, и што му је живописац ставио у уста речи које он засигурно никада није изговорио: „у неко време: слово пожеле сићи на земљу да буде тело“ (или на словенском језику на коме је исписан текст на Платоновом свитку:

*
Појава Платона у цркви Богородице Љевишке говори, пре свега, о нивоу културе на коме се налазила тадашња српска црквена елита. То да се управо Црква појављује као чувар и античког наслеђа, говори, са једне стране, о њеној цивилизацијској одговорности, а са друге, о универзалном значају њене мисије.

Благоје Пантелић


Платон свакако представља нас у нашем пређашњем паганском руху, пре спознања јеванђеља. Платон је или имао додира са Старим заветом или му је Господ откривао у мислима тајне, што уопште није ништа чудно. Читајући Стари завет видимо много таквих случајева где се незнабошцима откривају тајне Божије. И те исте пагане Господ је чувао, хранио и припремао за јеванђеље. Паганско порекло нас незнабожаца не значи да смо ми мање вредни. Видимо припаднике Израиља (изабраног народа) који одбациваше Бога стално.

Ми као бивши незнабошци имасмо ум који тражи Господа, имасмо срце које Га исчекује. Тада прихватисмо јеванђеље и познасмо истину. Знадосмо да је истинито све.

Нико не пропагира философију као науку уз хришћанство, већ неки хришћани тражише Божију промисао у припреми паганског и незнабожачког света за јеванђеље. Као што уман човек рече, као што Јевреји бише чувани у "ланцима" законом, тако и пагански свет би под философијама.

Чак су и амерички Индијанци поседовали спознање у одређеној мери.

Verovanja
Iako među starosedeocima američkog kontinenta postoje ogromne razlike u pogledu jezika, porekla, načina života i pogleda na svet, ipak se mogu pronaći neke crte zajedničke svim plemenima.

• Na prvom mestu to je verovanje u jedno biće koje različita plemena nazivaju različitim nazivima: Veliki Duh, Sveti Duh, Manitu, mistična sila, itd.

• Takođe je kod svih indijanskih plemena veoma izraženo poštovanje prirode i verovanje u prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost čoveka i prirode.

Понижавати продуховљену школовану елиту која је користила ум да повеже период незнабоштва (Стари завет за Јевреје) и период ширења јеванђеља нема смисла. Са друге стране, постоји опасност да неки одлутају у философију занемаривши и запоставивши Христову науку, што је свети Сава и приметио. Отуда и његова порука да се треба раскрстити са философијом.

То је као да хришћани наставе да јудаишу. Колико је то фарисејство опасно, видимо и данас. Зато се лично и слажем са светим Савом, јер не може свако да поднесе терет за који није дарован од Бога да може издржати.

1. Коринћанима, глава 1

22. Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.
23. А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;

24. Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

 

[Zaokret]

Платон је био чувени грчки филозоф који је живео од око 427. до 347. пре н. е. и сигурно није упознао Пророка Јеремију.Родио се у једној аристократској породици, вероватно у Атини, и зато је примио образовање долично имућном младом Грку. Био је под великим утицајем славног филозофа Сократа и питагорејаца — следбеника изузетног математичара и филозофа Питагоре.

ПОСЛЕ пропутовања по медитеранској регији и бављења политиком у Сиракузи, грчком граду на Сицилији, Платон се вратио у Атину где је основао Академију. Она је постала седиште математичког и филозофског истраживања и на њу се често указује као на први универзитет у Европи.

ДА ЛИ ПОСТОЈИ ВЕЗА С НАМА ДАНАС? Веза између хришћама и филозофа?

Платонова учења су дубоко утицала на религиозна убеђења милиона људи, укључујући и оне који се изјашњавају као хришћани. Многи од њих погрешно мисле да се та веровања темеље на Светом писму. Његово најпознатије учење је да човек има бесмртну душу која надживљава смрт физичког тела.

Платон је био заокупљен животом након смрти. У књизи Body and Soul in AncientPhilosophy каже се да је „бесмртност душе једна од Платонових омиљених тема“.*Био је чврсто уверен да човек треба да „живи што праведније и побожније, те да, када умре, не би трпео казну за своје тешке грехе“ (Платон — Закони, XII књига).

КАКО СУ СЕ ПЛАТОНОВА УЧЕЊА ПРОШИРИЛА?

Платонова Академија је постојала девет векова, од 387. пре н. е. до 529. н. е. и имала је веома велик утицај. Платонове идеје су постале популарне у земљама које су биле под доминацијом Грчке и Рима. Филозоф јеврејског порекла Филон из Александрије прихватио је платонизам, а то су учиниле и многе верске вође хришћанског света. Због тога су се паганске, филозофске идеје, укључујући и ону о бесмртности душе, увукле у учења јудаизма и хришћанства.

„Целокупна хришћанска теологија зависи, барем у некој мери, од античке филозофије, првенствено од платонизма“, наводи се у једној библијској енциклопедији, „и неки хришћански мислиоци [...] заслужују да носе титулу хришћанских платониста“ (The Anchor Bible Dictionary). Упоредите оно што пише у следећим изворима.

Шта је Платон рекао: „Право биће свакога од нас [је] бесмртно, зове се душа и [приликом смрти] одлази осталим боговима да [...] положи рачун, лак за доброг, а страшан за лошег“ (Платон — Закони, XII књига).

Шта Библија каже: Душа је сам човек, то јест његов живот. Чак су и животиње душе. Приликом смрти, душа престаје да постоји.* Погледајте следеће стихове:

▪ „Први човек, Адам, постао је жива душа“ (1. Коринћанима 15:45).

▪ „Бог рече: ’Нека земља пусти из себе живе душе по својим врстама, стоку, друге животиње што се мичу и дивље животиње земаљске‘“ (Постанак 1:24).

▪ „Нека ми душа умре“ (Бројеви 23:10).

▪ „Душа која греши, она ће умрети“ (Језекиљ 18:4).


Јасно се види да Свето писмо не научава да душа надживљава смрт физичког тела. Зато размислите о овом питању: ’Да ли су моја веровања заснована на Библији или на Платоновој филозофији?‘



Иако је идеју о бесмртности душе Платон учинио популарном, он није њен творац. Тај концепт је у различитим облицима већ дуго био саставни део паганских религија као што су египатска и вавилонска.

Библија научава да мртви такорећи спавају и да чекају ускрсење (Проповедник 9:5; Јован 11:11-14; Дела апостолска 24:15). Али ако је душа бесмртна, она не може умрети и није јој потребно ускрсење.