Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
SOKOBANJA - SOKO BANJA
Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, u istoimenoj planinsko kotlinskoj-regiji, na obalama reke Moravice, u dolini izmedju planina Rtanj i Ozren. Najbrže se dolazi autoputem Beograd – Niš, isključivši se kod Aleksinca. Od Beograda je Soko Banja udaljena 234, od Niša 60, od Aleksinca 30km.
Sokobanja spada u red turističkih centara sa najdužom tradicijom i jedno je od najposećenijih mesta u Srbiji. Lekovite vode i čist planinski vazduh, sa puno ozona idealni su za lečenje i rehabilitaciju
Geografski položaj Sokobanje
Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu istočne Srbije, jasno ograničena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leži izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timočke na istoku. Ovako ograničena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izdužena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata. Opština Sokobanja Preko Bovanske na zapadu i Skrobničke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timočki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Istočne geografske dužine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku. Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istočnoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.
Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujući morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobničke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj način ima tranzitni karakter. Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašću Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golačka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Dakić 1967 ).Najvećim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.
Prosečna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru.
Sokobanja: Dodjes star odeš mlad.
Na 200. kilometru autoputa Beograd-Niš-Solun odvaja se kod Aleksinca put do Sokobanje u dužini od 30km. Smeštena u kotlini između veličanstvenog Rtnja (1560 m), robustnog i stamenog Ozrena (1117 m) i prelepe Device, razbaškarila se Sokobanja, na idealnoj nadmorskoj visini od oko 400 m, sa izuzetno blagom klimom u kotlini koja je prekrivena cvećem i zelenilom sa bogatim izvorima mineralnih voda i u svetu čuvenih po svojoj lekivitosti. Jedno je od najposećenijih banjsko-klimatskih i turističkih mesta u našoj zemlji.
Sokobanja, lekovita i ušuškana između Rtnja i Ozrena, čiji su zdrav vazduh veličali Nušić i Andrić
Sokobanja
udaljena od Beograda, postala je pravi turistički gradić koji je danju oaza mira, a u večernjim satima mesto za nezaboravan provod. Ovde se dolazi, najpre, zbog vazduha punog ozona i termalne lekovite vode, ali i zbog bekstva od prebrzog tempa gradske svakodnevnice. Šetališta uvek prepuna, počev od onog centralnog, koje je popločano mermerom i okruženo radnjicama, do prelepih parkova kojih ima na svakom koraku.
Sokobanja je okružena mnogobrojnim izletištima koja su opremljena terenima za sport, pijaćom vodom, drvenim klupicama i stolovima, ozidanim roštiljima. U banji, kao i u svim velikim turističkim centrima, nema nedelje i praznika. Svakodnevno je sve na raspolaganju, prodavnice se ne zatvaraju do kasno u noć, na svakom ćošku su kafići, poslastičarnice i picerije. Ipak, sve nekako vuče na minule vekove, a pravo ogledalo su kafanice u kojima se sluša muzika na uvce, služi hladno vino u čašama od dva deci i mirišu domaći specijaliteti, počev od kajmaka i pogače pa do jagnjetine na ražnju. Diskoteke su otvorene do zore, a predveče, kada dan prelazi u noć, radi korzo – odavno zaboravljeni vid šetnje, kada se lagano hoda s kraja na kraj ulice, pa nazad, i tako po nekoliko puta.
Atrakcije Sokobanje su mnogobrojne. Amam, tursko kupatilo sa kadom knjaza Miloša, u kojoj se kupao, nudi uživanje u termalnoj vodi. Turisti mogu da uživaju u sauni, masaži, bisernoj kupki…
Pored hotelskih kapaciteta, od kojih su najpoznatiji ,,Zdravljak” i ,,Sunce”, grade se privredni objekti i razvija drumski saobraćaj. Čista i zdrava sredina doprinosi da se svi proizvodi iz seoskih domaćinstava lako prodaju na pijaci. Tu, pre svega, spadaju čuveni sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.
Sokobanja nema razvijenu privredu osim turističke. Opredeljenje da se u Sokobanji ne grade fabrike sa dimnjacima uticalo je da značajnijih privrednih subjekata u sokobanjskoj opštini, osim rudnika mrkog uglja „Soko“, takoreći i nema. Manji kapaciteti mlekarske, pekarske i klaničke industrije zadovoljavaju potrebe lokalne sredine. Proizvodnja i uslužne delatnosti koncipirane su tako da zadovolje potrebe građana i turista. Poslednjih godina turistički promet Sokobanje nalazi se u vrhu srpskog turizma.
Izletište Lepterija se nalazi na oko dva kilometra uzvodno na reci Moravici i pravi je raj za dušu. Ovde se možete odmarati u tišini i uživati u zvucima prirode i žuboru čiste vode. Postoji staza koja vodi od izletišta do starog grada, Sokograda, koji se nalazi na oko 500 metara od Lepterije. Na Lepteriji postoje uređena mesta za spremanje roštilja, mesta gde možete da se rashladite na reci, a tu je i fenomenalan stari izvor profesora dr Jovanovića. U samom centru izletišta nalazi se odmaralište i restoran Narodne banke Srbije, gde možete dobiti piće, ali ne i hranu, jer je ona samo za goste odmarališta. Nizvodno od izletišta, u pećini, nalazi se predivan restoran Marko Polo, u kome možete pronaći spas tokom dugih toplih leta.
Istorijat Sokobanje
Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i gvožđa potvrđuju postojanje banje u razdoblju od V do VII veka p.n.e. Potvrđuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište – balnea, odakle i potiče naziv banja. Sokobanja je bila na udaru silnika i moćnika, ali su je Srbi uvek ponovo oslobađali.
Turski putopisac Eblija Čelebija svedoči, davne 1663. godine, da banja ima 200 drvetom pokrivenih kuća, šest džamija, dva hana i javno kupatilo. Kupatilo je, navodno, bilo impozantnih dimenzija, snažnih građevinskih obrisa sa kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvantima i sobama za kupanje, ali i sa kupatilom ,,samo za žene”. U ovim kupatilima lečili su se i oporavljali bolesnici iz Turske i Male Azije.
Sokobanju kao lečilište pominju i austrijski osvajači. General, grof Šmetaus, 1737. godine piše: „Naselje Banja dražesno je mesto. Ima jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se priča da su divna… Ona su sagrađena od mermera i održavaju se sa puno čistoće. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa čak i iz Azije“. Šmetaus, takođe, navodi da su pre Turaka ovde na lečenje dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjovekovne velmože.
Procvat banje u kneževini Srbiji, posle oslobođenja od Turaka, sa današnje distance je zanemarljiv, ali za prilike koje su karakteristične za XIX vek, bio je vrlo značajan. Odmah posle oslobođenja knjaz Miloš naređuje da se popravi amam, da se podigne špitalj i konak za njega. Šalje banjske vode na analizu u Beč i postavlja prvog banjskog lekara Leopolda Erliha, koga žitelji banje prekrštavaju u Ðorđe Novaković ili samo dr Ðoka Pokrštenjak. Knjaz često dolazi u banju ili šalje članove svoje porodice. A gde je knjaz, tu je i čitava dvorska svita, pratnja, posluga, straža i ostali narod. Tada su niknule klice banjskog turizma koji traje do današnjih dana.
izvor:svet-turizma
U Sokobanju po mladost
Izvor:novosti.rs
Na sreću turističkih poslenika i žitelja Sokobanje gde 90 odsto njih uglavnom egzistira od turizma, loš start na početku godine po svemu sudeći neće se odraziti na ukupnu ovogodišnju turističku sezonu.
Trend rasta broja gostiju se nastavlja, pa tako blagodeti banje pod Ozrenom trenutno koristi 10.000 gostiju, koliko ih je bilo i prethodnog meseca.
Ovo su zvanični podaci, a po tradiciji, i ove godine ima i neprijavljenih gostiju. Prema nekim računicama, takvih je najmanje 20 odsto od legalnih posetilaca, uprkos čestim kontrolama turističke policije.
Sokobanja u hotelskim kapacitetima raspolaže sa oko 2.500 ležajeva, dok se cena pansiona kreće od 1.300 do 2.500 dinara. Tu je i oko 12.000 kreveta u privatnom smeštaju, za koje treba izdvojiti od 400 do 700 dinara, u zavisnosti od kategorije. I ove, kao i cene ostalih usluga uglavnom su na prošlogodišnjem nivou.
"Kao i svake predhodne, i ove sezone dobro smo se pripremili da dočekamo naše goste, kojih je iz svih krajeva Srbije pa i iz inostranstva", kaže Novica Mijalković, direktor „Lepterije“, najvećeg ugostiteljsko-turističkog preduzeća u banji, čiji su svi kapateti popunjeni i gde se traži ležaj više.
"Jul je bio bolji od juna, a očekujemo da avgust nadmaši prethodni mesec. Bićemo zadovoljni ako narednih meseci budemo imali bar polovinu gostiju od sadašnjih", dodao je.
Ponuda Sokobanje obogaćena je ovog leta obilascima Seselačke pećine, odlazak na Ozren, u manastir Đunis i brojna izletišta. Statistika govori da je ova banja, u prvih šest meseci, zabeležila rast broja gostiju od 36 odsto u odnosu na isti period lane. Tako je, odmah posle Zlatibora, postala drugi najposećeniji turistički centar u zemlji.
Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, u istoimenoj planinsko kotlinskoj-regiji, na obalama reke Moravice, u dolini izmedju planina Rtanj i Ozren. Najbrže se dolazi autoputem Beograd – Niš, isključivši se kod Aleksinca. Od Beograda je Soko Banja udaljena 234, od Niša 60, od Aleksinca 30km.
Sokobanja spada u red turističkih centara sa najdužom tradicijom i jedno je od najposećenijih mesta u Srbiji. Lekovite vode i čist planinski vazduh, sa puno ozona idealni su za lečenje i rehabilitaciju
Geografski položaj Sokobanje
Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu istočne Srbije, jasno ograničena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leži izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timočke na istoku. Ovako ograničena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izdužena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata. Opština Sokobanja Preko Bovanske na zapadu i Skrobničke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timočki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Istočne geografske dužine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku. Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istočnoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.
Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujući morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobničke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj način ima tranzitni karakter. Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašću Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golačka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Dakić 1967 ).Najvećim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.
Prosečna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru.
Sokobanja: Dodjes star odeš mlad.
Na 200. kilometru autoputa Beograd-Niš-Solun odvaja se kod Aleksinca put do Sokobanje u dužini od 30km. Smeštena u kotlini između veličanstvenog Rtnja (1560 m), robustnog i stamenog Ozrena (1117 m) i prelepe Device, razbaškarila se Sokobanja, na idealnoj nadmorskoj visini od oko 400 m, sa izuzetno blagom klimom u kotlini koja je prekrivena cvećem i zelenilom sa bogatim izvorima mineralnih voda i u svetu čuvenih po svojoj lekivitosti. Jedno je od najposećenijih banjsko-klimatskih i turističkih mesta u našoj zemlji.
Sokobanja, lekovita i ušuškana između Rtnja i Ozrena, čiji su zdrav vazduh veličali Nušić i Andrić
Sokobanja
udaljena od Beograda, postala je pravi turistički gradić koji je danju oaza mira, a u večernjim satima mesto za nezaboravan provod. Ovde se dolazi, najpre, zbog vazduha punog ozona i termalne lekovite vode, ali i zbog bekstva od prebrzog tempa gradske svakodnevnice. Šetališta uvek prepuna, počev od onog centralnog, koje je popločano mermerom i okruženo radnjicama, do prelepih parkova kojih ima na svakom koraku.
Sokobanja je okružena mnogobrojnim izletištima koja su opremljena terenima za sport, pijaćom vodom, drvenim klupicama i stolovima, ozidanim roštiljima. U banji, kao i u svim velikim turističkim centrima, nema nedelje i praznika. Svakodnevno je sve na raspolaganju, prodavnice se ne zatvaraju do kasno u noć, na svakom ćošku su kafići, poslastičarnice i picerije. Ipak, sve nekako vuče na minule vekove, a pravo ogledalo su kafanice u kojima se sluša muzika na uvce, služi hladno vino u čašama od dva deci i mirišu domaći specijaliteti, počev od kajmaka i pogače pa do jagnjetine na ražnju. Diskoteke su otvorene do zore, a predveče, kada dan prelazi u noć, radi korzo – odavno zaboravljeni vid šetnje, kada se lagano hoda s kraja na kraj ulice, pa nazad, i tako po nekoliko puta.
Atrakcije Sokobanje su mnogobrojne. Amam, tursko kupatilo sa kadom knjaza Miloša, u kojoj se kupao, nudi uživanje u termalnoj vodi. Turisti mogu da uživaju u sauni, masaži, bisernoj kupki…
Pored hotelskih kapaciteta, od kojih su najpoznatiji ,,Zdravljak” i ,,Sunce”, grade se privredni objekti i razvija drumski saobraćaj. Čista i zdrava sredina doprinosi da se svi proizvodi iz seoskih domaćinstava lako prodaju na pijaci. Tu, pre svega, spadaju čuveni sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.
Sokobanja nema razvijenu privredu osim turističke. Opredeljenje da se u Sokobanji ne grade fabrike sa dimnjacima uticalo je da značajnijih privrednih subjekata u sokobanjskoj opštini, osim rudnika mrkog uglja „Soko“, takoreći i nema. Manji kapaciteti mlekarske, pekarske i klaničke industrije zadovoljavaju potrebe lokalne sredine. Proizvodnja i uslužne delatnosti koncipirane su tako da zadovolje potrebe građana i turista. Poslednjih godina turistički promet Sokobanje nalazi se u vrhu srpskog turizma.
Izletište Lepterija se nalazi na oko dva kilometra uzvodno na reci Moravici i pravi je raj za dušu. Ovde se možete odmarati u tišini i uživati u zvucima prirode i žuboru čiste vode. Postoji staza koja vodi od izletišta do starog grada, Sokograda, koji se nalazi na oko 500 metara od Lepterije. Na Lepteriji postoje uređena mesta za spremanje roštilja, mesta gde možete da se rashladite na reci, a tu je i fenomenalan stari izvor profesora dr Jovanovića. U samom centru izletišta nalazi se odmaralište i restoran Narodne banke Srbije, gde možete dobiti piće, ali ne i hranu, jer je ona samo za goste odmarališta. Nizvodno od izletišta, u pećini, nalazi se predivan restoran Marko Polo, u kome možete pronaći spas tokom dugih toplih leta.
Istorijat Sokobanje
Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i gvožđa potvrđuju postojanje banje u razdoblju od V do VII veka p.n.e. Potvrđuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište – balnea, odakle i potiče naziv banja. Sokobanja je bila na udaru silnika i moćnika, ali su je Srbi uvek ponovo oslobađali.
Turski putopisac Eblija Čelebija svedoči, davne 1663. godine, da banja ima 200 drvetom pokrivenih kuća, šest džamija, dva hana i javno kupatilo. Kupatilo je, navodno, bilo impozantnih dimenzija, snažnih građevinskih obrisa sa kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvantima i sobama za kupanje, ali i sa kupatilom ,,samo za žene”. U ovim kupatilima lečili su se i oporavljali bolesnici iz Turske i Male Azije.
Sokobanju kao lečilište pominju i austrijski osvajači. General, grof Šmetaus, 1737. godine piše: „Naselje Banja dražesno je mesto. Ima jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se priča da su divna… Ona su sagrađena od mermera i održavaju se sa puno čistoće. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa čak i iz Azije“. Šmetaus, takođe, navodi da su pre Turaka ovde na lečenje dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjovekovne velmože.
Procvat banje u kneževini Srbiji, posle oslobođenja od Turaka, sa današnje distance je zanemarljiv, ali za prilike koje su karakteristične za XIX vek, bio je vrlo značajan. Odmah posle oslobođenja knjaz Miloš naređuje da se popravi amam, da se podigne špitalj i konak za njega. Šalje banjske vode na analizu u Beč i postavlja prvog banjskog lekara Leopolda Erliha, koga žitelji banje prekrštavaju u Ðorđe Novaković ili samo dr Ðoka Pokrštenjak. Knjaz često dolazi u banju ili šalje članove svoje porodice. A gde je knjaz, tu je i čitava dvorska svita, pratnja, posluga, straža i ostali narod. Tada su niknule klice banjskog turizma koji traje do današnjih dana.
izvor:svet-turizma
U Sokobanju po mladost
Izvor:novosti.rs
Na sreću turističkih poslenika i žitelja Sokobanje gde 90 odsto njih uglavnom egzistira od turizma, loš start na početku godine po svemu sudeći neće se odraziti na ukupnu ovogodišnju turističku sezonu.
Trend rasta broja gostiju se nastavlja, pa tako blagodeti banje pod Ozrenom trenutno koristi 10.000 gostiju, koliko ih je bilo i prethodnog meseca.
Ovo su zvanični podaci, a po tradiciji, i ove godine ima i neprijavljenih gostiju. Prema nekim računicama, takvih je najmanje 20 odsto od legalnih posetilaca, uprkos čestim kontrolama turističke policije.
Sokobanja u hotelskim kapacitetima raspolaže sa oko 2.500 ležajeva, dok se cena pansiona kreće od 1.300 do 2.500 dinara. Tu je i oko 12.000 kreveta u privatnom smeštaju, za koje treba izdvojiti od 400 do 700 dinara, u zavisnosti od kategorije. I ove, kao i cene ostalih usluga uglavnom su na prošlogodišnjem nivou.
"Kao i svake predhodne, i ove sezone dobro smo se pripremili da dočekamo naše goste, kojih je iz svih krajeva Srbije pa i iz inostranstva", kaže Novica Mijalković, direktor „Lepterije“, najvećeg ugostiteljsko-turističkog preduzeća u banji, čiji su svi kapateti popunjeni i gde se traži ležaj više.
"Jul je bio bolji od juna, a očekujemo da avgust nadmaši prethodni mesec. Bićemo zadovoljni ako narednih meseci budemo imali bar polovinu gostiju od sadašnjih", dodao je.
Ponuda Sokobanje obogaćena je ovog leta obilascima Seselačke pećine, odlazak na Ozren, u manastir Đunis i brojna izletišta. Statistika govori da je ova banja, u prvih šest meseci, zabeležila rast broja gostiju od 36 odsto u odnosu na isti period lane. Tako je, odmah posle Zlatibora, postala drugi najposećeniji turistički centar u zemlji.
Poslednja izmena: