Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Слободан секс од 16. године
Подељена мишљења у ком добу су малолетници зрели за одговорно ступање у интимне односе и да ли то питање треба регулисати – законом
Више од 1.000 грађана потписало је петицију да се граница сексуалних слобода, односно граница законитог пристанка на полне односе са старијом особом, помери са 14 на 16 година. Невладина организација „Бео супорт“ покренула је уз подршку УСАИД-а и Института за одрживе заједнице акцију с циљем да се Кривичним законом заштите од ступања у сексуалне односе са одраслима деца до 16 година, истичући да је разлика у зрелости између старије особе и шеснаестогодишњака подједнако несразмерна као и између старије особе и четрнаестогодишњака. Урађена је и декларација о потреби измена и допуна закона који се тичу границе сексуалне слободе деце која ће бити предата Скупштини Србије у септембру, заједно с потписима грађана, објашњава Ана Димчевски из „Бео супорта“.
– Организовали смо округле столове у Београду, Крушевцу, Неготину, Панчеву и Белој Цркви на којима се расправљало о декларацији. Ми смо представили пројекат и декларацију, као и препоруке Савета Европе, чији је и Србија члан, у којима се наводи да би било пожељно да се граница сексуалних слобода подигне на минимум 15 година тамо где то није учињено – каже Димчевски.
Наша саговорница додаје да се на округлим столовима чуло доста мишљења да граница за законито ступање у сексуалне односе треба да буде и виша, односно подигнута на 18 година.
– Такође, сматрали смо да треба да буду изузети од кривичног гоњења за контакт с дететом до 16 година вршњаци, односно они који су до пет година старији. Експерти су, међутим, рекли да је то превелика разлика, па је то у декларацији измењено и разлика смањена на до три године старости – истиче Димчевски.
Сличан став исказан је и на годишњој Конференцији омбудсмана за децу југоисточне Европе, напомиње Тамара Лукшић-Орландић, заменица заштитника грађана за права детета. Један од закључака овог скупа одржаног крајем маја у Бањалуци је и да „добну границу детета, за добровољни пристанак на полни однос, законом дефинисати са 15 или 16 година, с обзиром да се деца узраста од 14 година живота налазе у специфичној фази свог одрастања и да нису и могућности у потпуности да схвате озбиљност и све последице својих одлука“.
– То је посебно значајно ако видимо да је учестао број кривичних дела против сексуалне слободе кад су старије особе у питању, а жртве су деца. Такође, Србија има највећи број малолетничких трудноћа и абортуса. Осетљиво је питање када нешто што је дуго година било на једној граници хоћете да промените, увек ћете имати заговорнике за и против. Ипак, мислим да треба подићи границу бар на 15 година. У Хрватској, такође, траже повећање на 16 година, а у Словенији је та граница већ дуже време 15 година. Наравно све то мора да буде праћено превентивном причом, како у породици тако и у школи. Нико то сјајно не ради, ни код нас ни у региону. Код нас се то учи на часовима биологије, али се прича заврши на једном нивоу и немате више повратка на то. Врло је битно, међутим, да се деца континуирано обавештавају, да имају информације – каже Лукшић-Орландић.
Професор кривичног права на београдском Правном факултету Милан Шкулић сматра да је оваква измена у Кривичном закону непотребна, као и да се често ради о неразумевању да је реч о добровољном ступању у сексуалне односе.
– Ако би дошло до силе, претње или било које врсте принуде тада би се радило о силовању, или обљуби злоупотребом положаја или слично кривичном делу што је увек инкриминисано без обзира на старост лица, а ако је лице дете, односно особа до 14 година старости, онда је то тежи облик. У пракси разлике у годинама увек су приближно сличне, а ако су много високе, ту се обично ради о некој злоупотреби, па би кривично дело постојало и овако и онако. Деценијима је та граница код нас 14 година, када бисмо је подигли били би редак пример тако нечега у савременом свету. Проблеми раног ступања у сексуалне односе решавају се бољим сексуалним образовањем, бољом друштвеном климом, бољим односом родитеља и деце и бољом улогом школе и уопште установа које се баве омладином. Тако нешто се не може решавати кривичним законодавством јер то је увек било контрапродуктивно. Такође, не треба мешати моралне и правне критеријуме. Није све што је неморално аутоматски такво да буде кривично дело. Некада неки однос заиста није примерен, али у савременом свету било би још компликованије да је кривично дело – сматра Шкулић.
Јелена Чалија, politika online 15.06.2010.
Подељена мишљења у ком добу су малолетници зрели за одговорно ступање у интимне односе и да ли то питање треба регулисати – законом
Више од 1.000 грађана потписало је петицију да се граница сексуалних слобода, односно граница законитог пристанка на полне односе са старијом особом, помери са 14 на 16 година. Невладина организација „Бео супорт“ покренула је уз подршку УСАИД-а и Института за одрживе заједнице акцију с циљем да се Кривичним законом заштите од ступања у сексуалне односе са одраслима деца до 16 година, истичући да је разлика у зрелости између старије особе и шеснаестогодишњака подједнако несразмерна као и између старије особе и четрнаестогодишњака. Урађена је и декларација о потреби измена и допуна закона који се тичу границе сексуалне слободе деце која ће бити предата Скупштини Србије у септембру, заједно с потписима грађана, објашњава Ана Димчевски из „Бео супорта“.
– Организовали смо округле столове у Београду, Крушевцу, Неготину, Панчеву и Белој Цркви на којима се расправљало о декларацији. Ми смо представили пројекат и декларацију, као и препоруке Савета Европе, чији је и Србија члан, у којима се наводи да би било пожељно да се граница сексуалних слобода подигне на минимум 15 година тамо где то није учињено – каже Димчевски.
Наша саговорница додаје да се на округлим столовима чуло доста мишљења да граница за законито ступање у сексуалне односе треба да буде и виша, односно подигнута на 18 година.
– Такође, сматрали смо да треба да буду изузети од кривичног гоњења за контакт с дететом до 16 година вршњаци, односно они који су до пет година старији. Експерти су, међутим, рекли да је то превелика разлика, па је то у декларацији измењено и разлика смањена на до три године старости – истиче Димчевски.
Сличан став исказан је и на годишњој Конференцији омбудсмана за децу југоисточне Европе, напомиње Тамара Лукшић-Орландић, заменица заштитника грађана за права детета. Један од закључака овог скупа одржаног крајем маја у Бањалуци је и да „добну границу детета, за добровољни пристанак на полни однос, законом дефинисати са 15 или 16 година, с обзиром да се деца узраста од 14 година живота налазе у специфичној фази свог одрастања и да нису и могућности у потпуности да схвате озбиљност и све последице својих одлука“.
– То је посебно значајно ако видимо да је учестао број кривичних дела против сексуалне слободе кад су старије особе у питању, а жртве су деца. Такође, Србија има највећи број малолетничких трудноћа и абортуса. Осетљиво је питање када нешто што је дуго година било на једној граници хоћете да промените, увек ћете имати заговорнике за и против. Ипак, мислим да треба подићи границу бар на 15 година. У Хрватској, такође, траже повећање на 16 година, а у Словенији је та граница већ дуже време 15 година. Наравно све то мора да буде праћено превентивном причом, како у породици тако и у школи. Нико то сјајно не ради, ни код нас ни у региону. Код нас се то учи на часовима биологије, али се прича заврши на једном нивоу и немате више повратка на то. Врло је битно, међутим, да се деца континуирано обавештавају, да имају информације – каже Лукшић-Орландић.
Професор кривичног права на београдском Правном факултету Милан Шкулић сматра да је оваква измена у Кривичном закону непотребна, као и да се често ради о неразумевању да је реч о добровољном ступању у сексуалне односе.
– Ако би дошло до силе, претње или било које врсте принуде тада би се радило о силовању, или обљуби злоупотребом положаја или слично кривичном делу што је увек инкриминисано без обзира на старост лица, а ако је лице дете, односно особа до 14 година старости, онда је то тежи облик. У пракси разлике у годинама увек су приближно сличне, а ако су много високе, ту се обично ради о некој злоупотреби, па би кривично дело постојало и овако и онако. Деценијима је та граница код нас 14 година, када бисмо је подигли били би редак пример тако нечега у савременом свету. Проблеми раног ступања у сексуалне односе решавају се бољим сексуалним образовањем, бољом друштвеном климом, бољим односом родитеља и деце и бољом улогом школе и уопште установа које се баве омладином. Тако нешто се не може решавати кривичним законодавством јер то је увек било контрапродуктивно. Такође, не треба мешати моралне и правне критеријуме. Није све што је неморално аутоматски такво да буде кривично дело. Некада неки однос заиста није примерен, али у савременом свету било би још компликованије да је кривично дело – сматра Шкулић.
Јелена Чалија, politika online 15.06.2010.
