LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sledi aprilski udar na budžet
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Struja poskupljuje sutra, najave su da će uskoro i hleb, a sudeći po onome što su dobavljači najavili trgovcima, u aprilu nas sigurno neće mimoći cenovni udar.
Još je u toku „javna rasparava„ o tome da li hleb treba da poskupi ovih dana i da li ćemo polukilogramsku veknu plaćati 55, 60 ili 70 dinara.
Ono što je sigurno je da poskupljuju brašno, testenina, so, pudinzi, riba, pivo, keks, kućna hemija, sapuni... Spisak je dugačak, a više cene već sutra će biti ispisane na deterdženatima.
Kako kažu trgovci, za osam odsto će „otići” najpre oni koje distribuira „Prokter”, za toliko će od 18. aprila biti skuplji i „Henkelovi” proizvodi, „pervol” će koštati pet odsto više nego dosad, dok „feri” kućna hemija poskupljuje od pet do osam procenata.
Više cene imaće i „merima” dečiji sapuni, „brefovi”... Poskupeće i „pampers” pelene za šest odsto, a trgovci podsećaju da iz tog programa inače svakih dva-tri meseca poskupljuju toalet papir, salvete..., što svakako nema veze sa cenom struje.
Kada je o namirnicama reč i tu nas čeka mnogo neprijatnih iznenađenja. Od sutra pa do 4. aprila poskupeće „apatinsko” pivo, „plazma”, čokolade i bombone pojedinih dobavljača, dečija hrana, sokovi „verde”...
Ionako papreno brašno će biti još skuplje od 18. aprila, so od 26. aprila, testenine, i sveže i sušene, od 11. aprila... Poskupeće i kakao 23. aprila, pudinzi i biber od 28.; zdrava hrana će „otići” za tri nedelje...
Odnedavno je skuplji i sladoled a, ako nam nakon ovog „paprenog” spiska može biti za utehu, šećer će mirovati i biće ga još po 99 dinara. Trgovcima nisu najavljene ni više cene mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina...
Recimo i da su cigarete, ali samo pojedinih dobavljača pojeftinile.
Nažalost, „snabdevanje najvažnijim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane”, izgleda biće najvažniji posao rekonstruisane vlade, a o hlebu i žitu i dalje će se voditi socijalna demagogija.
Elem, nakon ekonomskih i agrarnih stručnjaka koji su ovih dana „kandidovali” različite cene bele vekne tipa „sava”, Nacionalna organizacija potrošača Srbije ukazala je da ona ne bi trebalo da bude skuplja od 45 dinara, a kada se uračuna i marža ne bi trebalo da košta više od 50 dinara.
“To pokazuju sve kalkulacije”, kazao je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, napominjući da je tvrdnja da hleb mora da poskupi zbog struje samo izgovor i pokušaj da se na tome ućari.
Takođe, očekuje da će država pokrenuti postupak protiv odgovornih za bezrazložno poskupljenje hleba.
Ta organizacija je, kakao je rekao Papović, spremna da pozove potrošače i da ne kupuju hleb kod pekara koje su članice Unije pekara i objavi njihov spisak, ukoliko se utvrdi da kartelsko urdruživanje postoji.
U Srbiji sada, postoji oko 7.000 pekara i više od 250 mlinova, kazao je on. Lako je kontrolisati velike pekarske industrije, jer se tu može tačno utvrditi od kog mlina se dobija brašno, kakvog je kvaliteta i koliko čega je proizvedeno, tvrdi on.
Papović je najavio da će ta organizacija inicirati da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene postupak i ispita da li na nivou Unije pekara Srbije postoji kartelsko udruživanje, što je nedopustivo i zabranjeno Zakonom o zaštiti konkurencije. Kako je kazao, postoje indicije da je cena hleba u Srbiji diktirana i da ne odslikava relano stanje na tržištu. Prema njegovim rečima, trenutne trgovačke marže u Srbiji na hleb kreću se u rasponu od 20 do čak 40 odsto, a ne bi smele da budu veće od pet do 10 procenata. NOPS predlaže da marže budu pet odsto kao što je to svuda u razvijenim državama.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Struja poskupljuje sutra, najave su da će uskoro i hleb, a sudeći po onome što su dobavljači najavili trgovcima, u aprilu nas sigurno neće mimoći cenovni udar.
Ono što je sigurno je da poskupljuju brašno, testenina, so, pudinzi, riba, pivo, keks, kućna hemija, sapuni... Spisak je dugačak, a više cene već sutra će biti ispisane na deterdženatima.
Kako kažu trgovci, za osam odsto će „otići” najpre oni koje distribuira „Prokter”, za toliko će od 18. aprila biti skuplji i „Henkelovi” proizvodi, „pervol” će koštati pet odsto više nego dosad, dok „feri” kućna hemija poskupljuje od pet do osam procenata.
Više cene imaće i „merima” dečiji sapuni, „brefovi”... Poskupeće i „pampers” pelene za šest odsto, a trgovci podsećaju da iz tog programa inače svakih dva-tri meseca poskupljuju toalet papir, salvete..., što svakako nema veze sa cenom struje.
Kada je o namirnicama reč i tu nas čeka mnogo neprijatnih iznenađenja. Od sutra pa do 4. aprila poskupeće „apatinsko” pivo, „plazma”, čokolade i bombone pojedinih dobavljača, dečija hrana, sokovi „verde”...
Ionako papreno brašno će biti još skuplje od 18. aprila, so od 26. aprila, testenine, i sveže i sušene, od 11. aprila... Poskupeće i kakao 23. aprila, pudinzi i biber od 28.; zdrava hrana će „otići” za tri nedelje...
Odnedavno je skuplji i sladoled a, ako nam nakon ovog „paprenog” spiska može biti za utehu, šećer će mirovati i biće ga još po 99 dinara. Trgovcima nisu najavljene ni više cene mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina...
Recimo i da su cigarete, ali samo pojedinih dobavljača pojeftinile.
Nažalost, „snabdevanje najvažnijim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane”, izgleda biće najvažniji posao rekonstruisane vlade, a o hlebu i žitu i dalje će se voditi socijalna demagogija.
Elem, nakon ekonomskih i agrarnih stručnjaka koji su ovih dana „kandidovali” različite cene bele vekne tipa „sava”, Nacionalna organizacija potrošača Srbije ukazala je da ona ne bi trebalo da bude skuplja od 45 dinara, a kada se uračuna i marža ne bi trebalo da košta više od 50 dinara.
“To pokazuju sve kalkulacije”, kazao je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, napominjući da je tvrdnja da hleb mora da poskupi zbog struje samo izgovor i pokušaj da se na tome ućari.
Ta organizacija je, kakao je rekao Papović, spremna da pozove potrošače i da ne kupuju hleb kod pekara koje su članice Unije pekara i objavi njihov spisak, ukoliko se utvrdi da kartelsko urdruživanje postoji.
U Srbiji sada, postoji oko 7.000 pekara i više od 250 mlinova, kazao je on. Lako je kontrolisati velike pekarske industrije, jer se tu može tačno utvrditi od kog mlina se dobija brašno, kakvog je kvaliteta i koliko čega je proizvedeno, tvrdi on.
Papović je najavio da će ta organizacija inicirati da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene postupak i ispita da li na nivou Unije pekara Srbije postoji kartelsko udruživanje, što je nedopustivo i zabranjeno Zakonom o zaštiti konkurencije. Kako je kazao, postoje indicije da je cena hleba u Srbiji diktirana i da ne odslikava relano stanje na tržištu. Prema njegovim rečima, trenutne trgovačke marže u Srbiji na hleb kreću se u rasponu od 20 do čak 40 odsto, a ne bi smele da budu veće od pet do 10 procenata. NOPS predlaže da marže budu pet odsto kao što je to svuda u razvijenim državama.