Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 1.306
Šitaka - Shiitake (Lentinus edodes)
Šitaka Shiitake (Lentinus edodes) pripada grupi najboljih i najukusnijih pecuraka. Prepoznatljiva je po svojoj lekovitosti, izvanrednom ukusu i bogatoj aromi.
Naziv ove egzoticne pecurke potice od Japanskih reci: Shii koja znaci hrast i take sto znaci pecurka. Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao shiang-gu ili phoang-mo. Shiitake je samonikla u Japanu, Kini, Koreji i drugim azijskim zemljama umerenog klimatskog pojasa. Za Shiitake se zna više od hiljadu godina, a prvi zapisi poticu od japanskog naucnika Vanga iz 1313. godine.
Godinama u Kini je to bila dominantna gljiva, a zahvaljujući svojim sastojcima, poslednjih decenija ima šansi da to postane i u Evropi. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shiitake znacajno povecava snagu i vitalnost organizma i omogucava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremećaja (Stamet, P., 1993).
Shiitake sadrze imunostimulanse, sastojke efikasne protiv tumora i protiv virusa, sastojke koji snižavaju holesterol, sprečavaju zacepljenje krvnih sudova, regulišu pritisak, poboljšavaju krvotok, uravnotežuju nivo šećera u krvi, regulišu probavu, poboljšavaju rad disajnih organa, deluju antireumatski i antialergijski, stimulišu ili smiruju centralni nervni sistem na neškodljiv način, jačaju fizičku snagu i izdržljivost, usporavaju starenje. Japanski i Američki istraživači su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odredjen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. U svakom slučaju preporuka je koristiti shiitake kao ukusnu hranu bez herbicida, kao preventivu i lek.
Ova ukusna pečurka ima odlične nutritivne vrednosti. Ona je zapravo dobar izvor minerala : kalcijuma(Ca), fosfora(P), gvožđa(Fe), kalijuma(K) i magnezijuma(Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takođe sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih ćelija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem.
Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo prečišćenije, koncentrovanije derivate shiitake. Među njima lentinan i LEM su najučestalije proučavana jedinjenja koja su pokazala antitumorna, antivirusna, antibakterijska i hepatoprotektivna dejstva. Visok sadržaj ergosterola u svežim shiitakama čini sušene veoma važnim izvorom D vitamina jer se ergosterol pretvara u provitamin D2 u prisutstvu sunčeve svetlosti.
Naime, istraživanja su pokazala da izlaganje svežih pečuraka direktnom uticaju sunčeve svetlosti u trajanju od 3h dnevno povećava sadržaj provitamina D2 pet puta. Svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži gotovo punu u SAD preporučenu dnevnu količinu D vitamina. Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe povećava sadržaj slobodne amino kiseline za oko 2,180mg/dl u sušenoj, čineći je ukusnijom (Kiribushi, 1991). Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima.
Izvor:Fungiworld
Šitaka Shiitake (Lentinus edodes) pripada grupi najboljih i najukusnijih pecuraka. Prepoznatljiva je po svojoj lekovitosti, izvanrednom ukusu i bogatoj aromi.
Naziv ove egzoticne pecurke potice od Japanskih reci: Shii koja znaci hrast i take sto znaci pecurka. Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao shiang-gu ili phoang-mo. Shiitake je samonikla u Japanu, Kini, Koreji i drugim azijskim zemljama umerenog klimatskog pojasa. Za Shiitake se zna više od hiljadu godina, a prvi zapisi poticu od japanskog naucnika Vanga iz 1313. godine.
Godinama u Kini je to bila dominantna gljiva, a zahvaljujući svojim sastojcima, poslednjih decenija ima šansi da to postane i u Evropi. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shiitake znacajno povecava snagu i vitalnost organizma i omogucava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremećaja (Stamet, P., 1993).
Shiitake sadrze imunostimulanse, sastojke efikasne protiv tumora i protiv virusa, sastojke koji snižavaju holesterol, sprečavaju zacepljenje krvnih sudova, regulišu pritisak, poboljšavaju krvotok, uravnotežuju nivo šećera u krvi, regulišu probavu, poboljšavaju rad disajnih organa, deluju antireumatski i antialergijski, stimulišu ili smiruju centralni nervni sistem na neškodljiv način, jačaju fizičku snagu i izdržljivost, usporavaju starenje. Japanski i Američki istraživači su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odredjen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. U svakom slučaju preporuka je koristiti shiitake kao ukusnu hranu bez herbicida, kao preventivu i lek.
Ova ukusna pečurka ima odlične nutritivne vrednosti. Ona je zapravo dobar izvor minerala : kalcijuma(Ca), fosfora(P), gvožđa(Fe), kalijuma(K) i magnezijuma(Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takođe sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih ćelija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem.
Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo prečišćenije, koncentrovanije derivate shiitake. Među njima lentinan i LEM su najučestalije proučavana jedinjenja koja su pokazala antitumorna, antivirusna, antibakterijska i hepatoprotektivna dejstva. Visok sadržaj ergosterola u svežim shiitakama čini sušene veoma važnim izvorom D vitamina jer se ergosterol pretvara u provitamin D2 u prisutstvu sunčeve svetlosti.
Naime, istraživanja su pokazala da izlaganje svežih pečuraka direktnom uticaju sunčeve svetlosti u trajanju od 3h dnevno povećava sadržaj provitamina D2 pet puta. Svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži gotovo punu u SAD preporučenu dnevnu količinu D vitamina. Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe povećava sadržaj slobodne amino kiseline za oko 2,180mg/dl u sušenoj, čineći je ukusnijom (Kiribushi, 1991). Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima.
Izvor:Fungiworld
