LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Sindrom pijanih milionera
[/h] Izvor: NIN
Beograd -- Februarskim tempom država bi do kraja godine potrošila neverovatnih 313,5 milijardi dinara bez pokrića, pa bi morala da se zaduži za skoro tri milijarde evra.
Uh, šta bi tek bilo da nisu štedeli? Da li bi Vlada Srbije u februaru potrošila i više od 28,5 milijardi dinara iznad sume koju je uspela da naplati od poreza, carina, akciza i drugih nameta?
A, tim, februarskim tempom država bi do kraja godine potrošila neverovatnih 313,5 milijardi dinara bez pokrića. Zato bi morala da se za finansiranje svih rashoda zaduži za skoro tri milijarde evra, što je duplo više od deficita koji je za ovu godinu predviđen na svim nivoima.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Bilo kako bilo, dva su moguća razloga za smanjeni priliv novca u budžet. Prvi je pad privredne aktivnosti, odnosno početak recesije što je posledica februarskog prekida rada u mnogim preduzećima, kojima je država uskratila čak i snabdevanje električnom energijom. Drugi, ništa manje zabrinjavajući razlog može biti povećano bekstvo u sivu zonu, sa jedinim ciljem da se izbegne plaćanje poreza i doprinosa državi. Država je zbog rasprostiranja preko gubera značajno smanjila svoje rezerve kod Narodne banke Srbije, pa nova vlada, taman u njoj sedeli i neki aktuelni ministri, može naslediti samo - dugove.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na sreću, to se neće dogoditi. Ne samo zato što će posle Đurđevdana, kada se građani vrate sa biračkih mesta, nova vlada, kako god bude sastavljena, morati da štedi, već i zbog toga što joj toliko novca niko neće hteti ni da pozajmi. Zato se dosadašnjem ponašanju Vlade, koje karakteriše sindrom pijanih milionera, lagano, ali neumitno bliži kraj. Pitanje je samo kolika će cena za to morati da se plati.
Uprkos zaklinjanjima premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića i svih članova njegove ekipe da će Vlada poštovati dogovor sa MMF-om, iako je aranžman iz predostrožnosti „zamrznut“ zbog nespremnosti da se štedi, manjak u državnoj kasi u prva dva meseca već je dostigao 37,2 milijarde dinara.
A Vlada je MMF-u obećala da će deficit na kraju prvog tromesečja biti najviše 26 milijardi. Zato se s pravom strahuje da bi na kraju marta minus u državnoj kasi mogao biti bar za 20 milijardi veći od dogovorenog „limita“. Za pesimiste ni probijanje okvira za 100 odsto nije nemoguće.
Iako bi se u svakoj normalnoj zemlji zbog katastrofalnog stanja u javnim finansijama upalili svi alarmi za uzbunu, u Nemanjinoj 11 to očito nikoga ne brine.
Pogotovo što, kako NIN nezvanično saznaje, Misija MMF-a neće ni dolaziti u Beograd do okončanja izbora i formiranja nove vlade. Kako sada stoje stvari, to je teško očekivati pre jula.
A to je dovoljno dug rok da minus u budžetu toliko naraste, da će nakon toga morati da se preduzmu veoma radikalne mere štednje, koje će dodatno otežati i usporiti izlazak iz recesije, u koju će srpska ekonomija, po svemu sudeći, uskoro i zvanično zakoračiti.
Dodatno brine što je u prva dva meseca priliv po osnovu PDV-a smanjen je sa 29,5 na 22,2 milijarde, a od akciza sa 17,7 na samo 8,1 milijardu dinara. Cinici pitaju šta bi tek bilo da u januaru i februaru, kako je nedavno izjavio direktor Poreske uprave, prihodi budžeta nisu bili veći od planiranih, čak i rekordni u poslednjih 10 godina?
Ovo je tim čudnije ako se ima u vidu da ni u januaru, ni u februaru prihodi nisu bili veći od 57,8 milijardi dinara, koliki je bio prosečan mesečni prihod za prošlu godinu.
[/h] Izvor: NIN
Beograd -- Februarskim tempom država bi do kraja godine potrošila neverovatnih 313,5 milijardi dinara bez pokrića, pa bi morala da se zaduži za skoro tri milijarde evra.
A, tim, februarskim tempom država bi do kraja godine potrošila neverovatnih 313,5 milijardi dinara bez pokrića. Zato bi morala da se za finansiranje svih rashoda zaduži za skoro tri milijarde evra, što je duplo više od deficita koji je za ovu godinu predviđen na svim nivoima.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Bilo kako bilo, dva su moguća razloga za smanjeni priliv novca u budžet. Prvi je pad privredne aktivnosti, odnosno početak recesije što je posledica februarskog prekida rada u mnogim preduzećima, kojima je država uskratila čak i snabdevanje električnom energijom. Drugi, ništa manje zabrinjavajući razlog može biti povećano bekstvo u sivu zonu, sa jedinim ciljem da se izbegne plaćanje poreza i doprinosa državi. Država je zbog rasprostiranja preko gubera značajno smanjila svoje rezerve kod Narodne banke Srbije, pa nova vlada, taman u njoj sedeli i neki aktuelni ministri, može naslediti samo - dugove.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na sreću, to se neće dogoditi. Ne samo zato što će posle Đurđevdana, kada se građani vrate sa biračkih mesta, nova vlada, kako god bude sastavljena, morati da štedi, već i zbog toga što joj toliko novca niko neće hteti ni da pozajmi. Zato se dosadašnjem ponašanju Vlade, koje karakteriše sindrom pijanih milionera, lagano, ali neumitno bliži kraj. Pitanje je samo kolika će cena za to morati da se plati.
Uprkos zaklinjanjima premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića i svih članova njegove ekipe da će Vlada poštovati dogovor sa MMF-om, iako je aranžman iz predostrožnosti „zamrznut“ zbog nespremnosti da se štedi, manjak u državnoj kasi u prva dva meseca već je dostigao 37,2 milijarde dinara.
A Vlada je MMF-u obećala da će deficit na kraju prvog tromesečja biti najviše 26 milijardi. Zato se s pravom strahuje da bi na kraju marta minus u državnoj kasi mogao biti bar za 20 milijardi veći od dogovorenog „limita“. Za pesimiste ni probijanje okvira za 100 odsto nije nemoguće.
Iako bi se u svakoj normalnoj zemlji zbog katastrofalnog stanja u javnim finansijama upalili svi alarmi za uzbunu, u Nemanjinoj 11 to očito nikoga ne brine.
Pogotovo što, kako NIN nezvanično saznaje, Misija MMF-a neće ni dolaziti u Beograd do okončanja izbora i formiranja nove vlade. Kako sada stoje stvari, to je teško očekivati pre jula.
A to je dovoljno dug rok da minus u budžetu toliko naraste, da će nakon toga morati da se preduzmu veoma radikalne mere štednje, koje će dodatno otežati i usporiti izlazak iz recesije, u koju će srpska ekonomija, po svemu sudeći, uskoro i zvanično zakoračiti.
Dodatno brine što je u prva dva meseca priliv po osnovu PDV-a smanjen je sa 29,5 na 22,2 milijarde, a od akciza sa 17,7 na samo 8,1 milijardu dinara. Cinici pitaju šta bi tek bilo da u januaru i februaru, kako je nedavno izjavio direktor Poreske uprave, prihodi budžeta nisu bili veći od planiranih, čak i rekordni u poslednjih 10 godina?
Ovo je tim čudnije ako se ima u vidu da ni u januaru, ni u februaru prihodi nisu bili veći od 57,8 milijardi dinara, koliki je bio prosečan mesečni prihod za prošlu godinu.