- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Šetnja je najbolji antidepresiv
Savremena 13.05.2010 23:58
Ako niste spremni da obučete trenerku i odvojite nekoliko sati nedeljno za naporne vežbe, ne očajavajte.
Sve veći broj istraživača se slaže s novom teorijom da intenzivne fizičke vežbe koje nudi većina sportskih centara nisu jedini put ka dobrom zdravlju. U stvari, najviše što svako od nas može da uradi, kažu stručnjaci, jeste da ide u šetnju! Ne na džoging ili sprint. Jednostavno u šetnju, razumnim tempom od pet do šest kilometara na sat oko 30 minuta, pet do šest puta sedmično. Studije pokazuju da, dugoročno gledano, redovna šetnja blagotvorno deluje na organizam: smanjuje rizik od moždanog udara, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, osteoporoze, artritisa, pa čak i depresije.
Šetnja je odličan način da se otarasite suvišnih masnih naslaga, ali morate da šetate najmanje sat vremena dnevno. Organizam počinje da sagoreva masti tek posle pola sata fizičke aktivnosti
NAJBEZBEDNIJA VEŽBA
Šetnja znatno manje opterećuje kolena nego trčanje i nema neželjene efekte. "Redovna fizička aktivnost je verovatno najbliža čarobnom štapiću kojim raspolaže savremena medicina", kaže Džoan Menson, šef preventivne medicine na univerzitetskoj klinici na Harvardu. Svet je, nažalost, daleko od toga. Recimo, manje od trećine odraslih u SAD upražnjava preporučenu dozu fizičke aktivnosti dnevno, dok 40 odsto praktično sve vreme sedi. Rezultat je, kako je nedavno saopštio načelnik sanitetske službe SAD, nacija u kojoj bi gojaznost uskoro mogla da prestigne pušenje kao glavni uzrok smrtnosti koji može da se otkloni. To važi za većinu savremenih društava danas.
BRZA ŠETNJA DOBRA ZA SRCE
Žustra šetnja ima brojne prednosti kao i mnogo intenzivnije vežbe, recimo džoging ili aerobik. Ključ se izgleda krije u tome što se intenzitet nadoknađuje trajanjem. "Ako ne radite ništa, a onda počnete da radite malo, imaćete malu korist", kaže Aj-Min Li, istraživač sa Harvarda.
Pošto šetnja višestruko povoljno deluje na organizam, teško je precizno ustanoviti zašto je dobra za vas. Međutim, sasvim je sigurno da je brza šetnja dobra za srce, što je u suštini sasvim logično. Srce je mišić i svaka vežba koja intenzivira protok krvi kroz taj mišić održava ga u odličnoj formi. Redovna šetnja, međutim, povoljno deluje na srce i na drugi način. Ona snižava krvni pritisak, a time smanjuje stres kojem su izložene arterije. Ona može da poveća količinu dobrog HDL holesterola u krvi. Ispostavlja se da smanjuje i mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka. A sve to čak za 50 odsto umanjuje šanse da dobijete infarkt!
MANJI RIZIK OD MOŽDANOG UDARA
Pre godinu i po dana jedna naučna studija je nepobitno dokazala da šetnja snižava rizik od moždanog udara. Analizom zdravstvenih navika 70.000 bolničarki u proteklih 15 godina, istraživači iz Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard otkrili su da je kod onih koje su odlazile u šetnju 20 i više sati sedmično rizik od moždanog udara prouzrokovanog krvnim ugruškom bio manji za 40 odsto.
Što smo stariji, to nam je teže da održavamo idealnu težinu samo na taj način što ćemo da smanjimo porcije. Brza polučasovna šetnja ne samo što sagoreva par stotina kalorija, nego i ubrzava vaš metabolizam do kraja dana i tako vas spasava viška kilograma. Šetnja je odličan način da se otarasite suvišnih masnih naslaga, mada je većina ljudi zaključila da u tom cilju mora da se šeta najmanje sat vremena dnevno. Organizam počinje da sagoreva masti tek posle pola sata fizičke aktivnosti.
Dve prošlogodišnje studije pružile su čvrste dokaze da brza šetnja odlaže, a možda čak i sprečava dijabetes tipa 2 kod ljudi koji su gojazni i čiji organizam već ima problema s metabolizmom glukoze. U obe studije najbolje su se osećali dobrovoljci koji su izgubili pet odsto od svoje početne težine. Ali druga studija obavljena u Finskoj pokazala je da je šetnja bila korisna i za one učesnike eksperimenta koji nisu oslabili!
NAJBOLJI ANTIDEPRESIV
Brza šetnja je dobar način da popravite sebi raspoloženje, međutim, da li program redovnih šetnji može da bude koristan za kliničku depresiju? Antidepresivi mnogo brže otklanjaju ozbiljnu depresiju, ali je jedno istraživanje pokazalo da se depresivnim pacijentima koji nisu uzimali lekove, a počeli su da rade fizičke vežbe bolest znatno ređe vraćala nego osobama koje su samo pile sredstva protiv depresije.
Šetnja, naravno, ne može da izleči sve što vas muči i ništa se ne dešava preko noći. "Ljudi koji se nikada nisu redovno bavili vežbama ne treba da misle da će za nedelju-dve šetnjom da reše svoj problem", poručuje Dejvid Kerb sa Univerziteta na Havajima. Međutim, mogu da očekuju da će osetiti blagodeti redovnih šetnji u starijem dobu. I imajte na umu da ne morate da pobedite u nekakvoj trci da biste bili zdravi. Tajna uspeha se krije u istrajnosti i kontinuitetu.
Savremena 13.05.2010 23:58
Ako niste spremni da obučete trenerku i odvojite nekoliko sati nedeljno za naporne vežbe, ne očajavajte.
Sve veći broj istraživača se slaže s novom teorijom da intenzivne fizičke vežbe koje nudi većina sportskih centara nisu jedini put ka dobrom zdravlju. U stvari, najviše što svako od nas može da uradi, kažu stručnjaci, jeste da ide u šetnju! Ne na džoging ili sprint. Jednostavno u šetnju, razumnim tempom od pet do šest kilometara na sat oko 30 minuta, pet do šest puta sedmično. Studije pokazuju da, dugoročno gledano, redovna šetnja blagotvorno deluje na organizam: smanjuje rizik od moždanog udara, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, osteoporoze, artritisa, pa čak i depresije.
Šetnja je odličan način da se otarasite suvišnih masnih naslaga, ali morate da šetate najmanje sat vremena dnevno. Organizam počinje da sagoreva masti tek posle pola sata fizičke aktivnosti
NAJBEZBEDNIJA VEŽBA
Šetnja znatno manje opterećuje kolena nego trčanje i nema neželjene efekte. "Redovna fizička aktivnost je verovatno najbliža čarobnom štapiću kojim raspolaže savremena medicina", kaže Džoan Menson, šef preventivne medicine na univerzitetskoj klinici na Harvardu. Svet je, nažalost, daleko od toga. Recimo, manje od trećine odraslih u SAD upražnjava preporučenu dozu fizičke aktivnosti dnevno, dok 40 odsto praktično sve vreme sedi. Rezultat je, kako je nedavno saopštio načelnik sanitetske službe SAD, nacija u kojoj bi gojaznost uskoro mogla da prestigne pušenje kao glavni uzrok smrtnosti koji može da se otkloni. To važi za većinu savremenih društava danas.
BRZA ŠETNJA DOBRA ZA SRCE
Žustra šetnja ima brojne prednosti kao i mnogo intenzivnije vežbe, recimo džoging ili aerobik. Ključ se izgleda krije u tome što se intenzitet nadoknađuje trajanjem. "Ako ne radite ništa, a onda počnete da radite malo, imaćete malu korist", kaže Aj-Min Li, istraživač sa Harvarda.
Pošto šetnja višestruko povoljno deluje na organizam, teško je precizno ustanoviti zašto je dobra za vas. Međutim, sasvim je sigurno da je brza šetnja dobra za srce, što je u suštini sasvim logično. Srce je mišić i svaka vežba koja intenzivira protok krvi kroz taj mišić održava ga u odličnoj formi. Redovna šetnja, međutim, povoljno deluje na srce i na drugi način. Ona snižava krvni pritisak, a time smanjuje stres kojem su izložene arterije. Ona može da poveća količinu dobrog HDL holesterola u krvi. Ispostavlja se da smanjuje i mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka. A sve to čak za 50 odsto umanjuje šanse da dobijete infarkt!
MANJI RIZIK OD MOŽDANOG UDARA
Pre godinu i po dana jedna naučna studija je nepobitno dokazala da šetnja snižava rizik od moždanog udara. Analizom zdravstvenih navika 70.000 bolničarki u proteklih 15 godina, istraživači iz Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard otkrili su da je kod onih koje su odlazile u šetnju 20 i više sati sedmično rizik od moždanog udara prouzrokovanog krvnim ugruškom bio manji za 40 odsto.
Što smo stariji, to nam je teže da održavamo idealnu težinu samo na taj način što ćemo da smanjimo porcije. Brza polučasovna šetnja ne samo što sagoreva par stotina kalorija, nego i ubrzava vaš metabolizam do kraja dana i tako vas spasava viška kilograma. Šetnja je odličan način da se otarasite suvišnih masnih naslaga, mada je većina ljudi zaključila da u tom cilju mora da se šeta najmanje sat vremena dnevno. Organizam počinje da sagoreva masti tek posle pola sata fizičke aktivnosti.
Dve prošlogodišnje studije pružile su čvrste dokaze da brza šetnja odlaže, a možda čak i sprečava dijabetes tipa 2 kod ljudi koji su gojazni i čiji organizam već ima problema s metabolizmom glukoze. U obe studije najbolje su se osećali dobrovoljci koji su izgubili pet odsto od svoje početne težine. Ali druga studija obavljena u Finskoj pokazala je da je šetnja bila korisna i za one učesnike eksperimenta koji nisu oslabili!
NAJBOLJI ANTIDEPRESIV
Brza šetnja je dobar način da popravite sebi raspoloženje, međutim, da li program redovnih šetnji može da bude koristan za kliničku depresiju? Antidepresivi mnogo brže otklanjaju ozbiljnu depresiju, ali je jedno istraživanje pokazalo da se depresivnim pacijentima koji nisu uzimali lekove, a počeli su da rade fizičke vežbe bolest znatno ređe vraćala nego osobama koje su samo pile sredstva protiv depresije.
Šetnja, naravno, ne može da izleči sve što vas muči i ništa se ne dešava preko noći. "Ljudi koji se nikada nisu redovno bavili vežbama ne treba da misle da će za nedelju-dve šetnjom da reše svoj problem", poručuje Dejvid Kerb sa Univerziteta na Havajima. Međutim, mogu da očekuju da će osetiti blagodeti redovnih šetnji u starijem dobu. I imajte na umu da ne morate da pobedite u nekakvoj trci da biste bili zdravi. Tajna uspeha se krije u istrajnosti i kontinuitetu.
