Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Seksualno prenosive bolesti

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od Student, 02.06.2009.

  1. Ana_ana

    Ana_ana Pored Bokija Administrator

    Postova:
    27.316
    Zahvala:
    62.575
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    SF
    Odlična tema,svaka čast :yea:
     
  2. ShaMaan

    ShaMaan Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Pozdrav ljudi! Imam jedno jako bitno pitanje, a to je: Da li neke od ovih bolesti mogu da se prenesu praktikovanjem takozvanog "frottage" seksa? (trljanje svog polnog organa o polni organ druge osobe)
    Jer sam pre nekoliko meseci praktikujuci MMF sex, usled zanesenosti to uradio sa jednim drugarom sa kojim sam, zajedno, opstio sa jednom devojkom, pa se sada plasim da nisam "povukao" nesto. Inace nemam nikakvih simptoma, ali video sam da se neki javljaju tek posle duzeg vrmenskog perioda..
    Hvala unapred!
     
  3. krajputash

    krajputash Član

    Postova:
    63
    Zahvala:
    3
    Može.
    (Ako nisi koristio kondom)...
     
  4. Golden red

    Golden red Član

    Postova:
    1.873
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    toxic city
    Chlamydia trachomatis





    [​IMG]
    Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus umnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast. One ne raspolažu potrebnim oksidativnim enzimima pomoću kojih bi se potecijalna energija pretvorila u metaboličku. S obzirom da ove, energetske komponente hlamidije dobijaju od ćelije domaćina, te da su ograničene na intracelularnu egzistenciju, Moulder ih 1966. god. nazvao energetskim parazitima.

    Put prenošenja

    Chlamydia trachomatis se prenosi seksualnim kontaktom.

    Patološki (medicinski) značaj

    Chlamidia trachomatis uzrokuje urogenitalnu infekciju koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.

    Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije - pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa kod muškaraca, pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa kod žena. Međutim, čak u 50% žena infekcija može biti bez ikakvih simptoma.

    Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena komplikacijama u smislu akutnog salpingitisa (upale jajovoda) i hronične zapaljenjske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija hlamidijom može dovesti do prevremenog porođaja, a kod novorođenčeta inficirane majke do neonatalne pneumonije (upala pluća) i konjuktivitisa.

    Kod muškaraca najčešća komplikacija je epididimitis (upala semenih kanalića), Rajterov sindrom i drugo.

    Mikrobiološka dijagnostika

    Za izolaciju hlamidija koriste se bris oka, bris uretre, bris cerviksa, bris jajovoda, amnionska tečnost, bris rektuma, gnojni sadržaj limfnih čvorova, krv. Za dokazivanje prisustva Chlamydiae trachomatis koriste se tehnika direktne imunoflorescencije, tehnika hibridizacije nukleinskih kiselina, PCR, serološki testovi (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescencije, ELISA).

    Lečenje

    Lečenje se sprovodi istovremeno kod oba partnera, antibioticima iz grupe tetraciklina, makrolida i još nekim savremenim lekovima. U većini slučajeva se primenjuje lečenje doksiciklinom (100mg dva puta dnevno tokom sedam dana) ili azitromicinom (jednokratna doza od 1 grama), a u trudnoći eritromicinom.

    Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.

    U novije vreme opisuju se pojedinačni slučajevi infekcije hlamidijom rezistentnom na većinu antibiotika koji se obično koriste za lečenje, što predstavlja ozbiljan terapijski problem. Naime, postoje izveštaji sa naših stručnih sastanaka da je nekada potrebno i šest meseci do konačno sanirane infekcije.





    Izvor: Stetoskop
     
  5. Golden red

    Golden red Član

    Postova:
    1.873
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    toxic city
    Ureaplasma urealytocum





    [​IMG]
    Ureaplasma urealytocum spada u Mycoplasme. To su najsitniji živi ćelijski mikroorganizmi (0,2-0,3 mikrona) koji se karakterišu nedostatkom ćelijskog zida (po tome su slični virusima). Uslovno su patogene bakterije, s obzirom da ulaze u sastav normalne flore donjeg genitalnog trakta žene.

    Ekstremnni polimorfizam je jedna od njihovih morfoloških karakteristika. Njihov oblik može biti bacilaran, sferičan ili filamentozan. Mogu se javiti u zvezdastoj ili prstenastoj formi, kao i u vidu razgranatih štapića. Sve mikoplazme su asporogene, imaju sposobnost inkapsulacije i većinom su nepokretne. Jedna od najznačajnijih odlika im je mnoštvo antigenskih serotipova (odlikuju se antigenskom različitošću), što uspostavljanje trajnog imuniteta čini praktično nemogućim. Zbog toga su ponovljene infekcije mikrobima iz ove grupe veoma česta pojava.

    Put prenošenja

    Ureaplazma je mikroorganizam koji se može dobiti polnim putem, ali i intimnim kontaktom sa zaraženim telesnim sekretima ili predmetima koji su kontaminirani ćelijama i sekretima urogenitalnih izlučevina (peškiri, rublje, posteljina). Može se dobiti u saunama, na bazenima, solarijumima, kozmetičkim salonima, pa i ordinacijama, i svuda gde higijenske prilike nisu baš ''sjajne''.

    Patološki (medicnski) značaj

    Infekcija ureaplasma urealyticum prolazi najčešće slikom uretritisa. Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret , ureaplazma se najčešće dokazuje iz brisa vagine, dok se retko nalazi u brisu grlića materice ili uretre. Suprotno gotovo saprofitnom ponašanju u vagini i delimično grliću materice, naseljavanje same materične šupljine, jajovoda, odnosno širenje infekcije u malu karlicu oslikava puni patogeni značaj.

    Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecifični, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu stomaka, pojačani vaginalni sekret, bolove prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja ( pečenje i učestalo mokrenje). Izgleda da je kod žena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muškaraca više problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije - pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa i crvenilo.

    Mikrobiološka dijagnostika

    Dijagnoza se postavlja na osnovu izolacije uzročnika iz brisa grlića materice i/ili uretre u odgovarajućim kulturama ili detekcijom antitela (serološka dijagnostika). Danas se koristi "Mycofast" metoda za brzu dijagnostiku i predstavlja modifikovanu tehniku izolacije na tečnim podlogama.

    Lečenje

    Lekovi izbora su tetraciklini (Doxycyclin) kroz 10 - 14 dana, a delotvoran je i eritromycin. Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran način kako da izbegne ovu vrstu polno prenosive bolesti. Sve što narušava pH vagine i bakterijsku ravnotežu vagine može dovesti do infekcije. Izbegati hemijske iritanse, šampone, tampone i sl.




    Izvor: Stetoskop
     
  6. Golden red

    Golden red Član

    Postova:
    1.873
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    toxic city
    Svi rizici seksa bez zaštite





    Seksualno aktivne osobe koje su sklone čestoj promeni partnera i upražanjavaju seks bez zaštite, izložene su velikom broju polno prenosivih bolesti, od koji su neke veoma opasne po zdravlje reproduktivnih organa.

    [​IMG]
    Mladi ljudi često pitaju šta su to hlamidija, mikoplazma i ureaplazma? Radi se o takozvanim intracelularnim mikroorganizmima koji žive u ćelijama epitela mokraćnih, odnosno polnih organa muškaraca i žena.


    Sva tri mikroorganizma izazivaju istoimene seksualno prenosive bolesti. Kao što se iz naziva vidi, ove bolesti se sa jedne na drugu osobu prenose isključivo seksualnim odnosom.

    Seksualno prenosive bolesti su oboljenja uglavnom mladih, seksualno aktivnih ljudi. Njihova inkubacija počinje od kontakta sa zaraženom osobom sve do prvih manifestnih znakova bolesti i traje od jedne do pet nedelja.

    Ono što ove bolesti čini problematičnim je činjenica da obično daju vrlo oskudne simptome i kliničke znake ili ovih uopšte nema. Simptomi kod žena su blago pečenje i svrab u mokraćnom kanalu ili vagini i pojava oskudnog iscetka iz cervikalnog kanala. Kod muškaraca je to blago pečenje pri mokrenju, nešto češće uriniranje, svrab u mokraćnom kanalu i pojava bistrog iscetka iz njega. Retko se pojavljuje zamućen, obilan iscedak žućkaste ili žućkasto-zelenkaste boje kao kod gonoreje.

    Međutim, nije nimalo retko da žena mesecima, pa i godinama ima infekciju intracelurarnim mikroogranizmima, a da nema nikakve tegobe. Jasno je da za to vreme bolest može preneti velikom broju seksualnih partnera.

    Ove činjenice su doprinele da seksualno prenosive bolesti, izazvane intracelurarnim mikroorganizmima, postanu verovatno najčešće bolesti (osim kondiloma i genitalnog herpesa), koje mlade ljude dovode lekaru – urologu. Njihova ekspanzija se posebno registruje od kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Računa se da se samo u SAD godišnje potroši oko dve milijarde dolara na njihovo lečenje.


    [​IMG]
    Akutni negonokokni uretritis kod muškaraca, cervicitis i pelvična inflamatorna bolest kod žena, upala ždrela − faringitis kod upražnjavanja oralno-genitalnog seksa ili proktitis kod homoseksualnih muškaraca su najčešći oblici u kojima se seksualno prenosive bolesti javljaju. Uočeno je, na primer, da se i HIV infekcija pet puta češće javlja kod osoba koje boluju od ovih bolesti.

    U dijagnostici ovih bolesti od malog je značaja pregled urina ili eventualno iscetka iz mokraćnog kanala. Nužno je u svim slučajevima posebnim brisom ući u mokraćni ili cervikalni kanal, a zatim nežnim rotatornim pokretom dobiti ćelije epitela u kojima praktično kao paraziti žive Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis ili Ureaplasma urealyticum. Njihova detekcija potom zahteva poseban postupak u mikrobiološkim labaratorijama. Prisustvo ovih mikroorganizama se može otkriti i specifičnim krvnim analizama.

    I pored činjenice da su ove infekcije vrlo uporne, ipak je njihovo lečenje efikasno upotrebom određenih antibiotika kao što su azitromicin, tetraciklini ili eritromicin.
    Ponavljanje (rekurencija) infekcije se viđa tamo gde istovremeno i sinhrono nisu lečena oba seksualna partnera, jer je praktično dovoljan jedan nezaštićen seksualni odnos (u čak 90 odsto slučajeva) da se bolest ponovo dobije od još neizlečenog ili nelečenog seksualnog partnera. Naravno da su posebno problematične osobe bez manifestnih simptoma obolenja.
    Iz svega navedenog je jasno da poseban rizik postoji kod mladih, promiskuitetnih osoba, zbog čega je sigurno najefikasniji način zaštite upotreba kondoma.


    Sterilitet

    Nelečene seksualno prenosive bolesti mogu dovesti i do steriliteta. Kod žena je to najčešće zbog upale jajovoda – salpingitis. Nelečena bolest kod žena osim steriliteta može izazvati i pojavu dugotrajnih karličnih bolova zbog stvaranja sraslina posle prebolelog salpingitisa. Kod novorođenčeta nelečena bolest majke izaziva upalu pluća, upalu vežnjača očiju... Kod muškaraca se javlja akutna upala pasemenika sa ozbiljnim komplikacijama, koje za posledicu mogu imati i sterilitet.







    Izvor: Blic Žena
     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Sve opasnosti hlamidije

    Sve opasnosti hlamidije

    Kako su ispitivanja pokazala, veliki broj ljudi nikada nije čuo za tihu bakterijsku infekciju hlamidiju, niti da se ona prenosi polnim putem. Skoro trećina anketiranih ne zna da nelečena infekcija može dovesti do upale jajnika, pa čak i do steriliteta i vanmaterične trudnoće.

    285148_hlamidija_f.jpg
    Bakterija hlamidije

    “Iako ljudi najčešće strahuju od polno prenosivih infekcija kao što je HIV, ipak bi trebalo da budu više informisani o infekciji poput hlamidije, koja neće ugroziti njihov život, ali može imati ozbiljne posledice na reproduktivne organe i, posledično, dovesti do steriliteta. U vreme kad je priča o problemima s plodnošću tema broj jedan u Srbiji, korisno je podsetiti mlade da na vreme vode računa o svom reproduktivnom zdravlju, kako bi kasnije lakše mogli da ostvare potomstvo. Hlamidija je bakterijska infekcija koja, ako se ne leči, može dovesti do upale jajnika, steriliteta, prevremenog porođaja i drugih komplikacija koje se odražavaju na reproduktivne organe. Prisustvo hlamidije u najvećem broju slučajeva prolazi bez ikakvih simptoma, zato je važno proveriti se. Pored laboratorisjkih testova, postoje i brzi testovi na hlamidiju, čiji su rezultati vidljivi za 15 minuta”, kaže dr Zoran Stanković iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta.


    Pored HIV virusa, ima više od 25 seksualno prenosivih bolesti. Od razvijenih zemalja, SAD ima najveću stopu seksualno prenosivih infekcija, sa 19 miliona novodijagnostifikovanih slučajeva godišnje. U Srbiji trenutno ne postoje pouzdani i sveži podaci iz medicinskih izvora o raširenosti infekcije hlamidijom, ali sporadični podaci i nezavisno sprovedene ankete pokazuju da trećina ispitanika koji su učestvovali u anketama nije nikada čula za hlamidiju, ili je čula, ali ne zna šta je. Takođe, skoro 30 odsto njih nije informisano o tome šta sve hlamidija može uzrokuje, niti da li se simptomi ove infekcije ispoljavaju, a čak polovina ispitanika ne zna na koje sve načine može da se testira.

    "Uskoro ćemo, zahvaljujući donaciji brzih testova kompanije Global Pharma, imati sveže rezultate o zastupljenosti hlamidije među adolescentima. U međuvremenu, važno je da se svako ko je imao rizične seksualne kontakte proveri, kako bi, ukoliko je zaražen hlamidijom, infekcija bila izlečena pre nego što ostavi posledice po zdravlje" – zaključio je dr Stanković.

    Izvor: B92




     
  8. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kako izbeći polno prenosive bolesti?

    Kako izbeći polno prenosive bolesti?

    Sigurno nije nimalo utešno znati da vaš novi partner boluje od neke polno prenosive bolesti ili da je bolovao. Nema razloga za paniku. Uz malo opreza, za sve ima leka...

    1.jpg

    Ako saznate da je vaš novi partner preležao neku polno prenosivu bolest ili da je još uvek nije izlečio, nema razloga za paniku. Ipak, trebalo bi da preduzmete sve mere opreza, kako se ne biste i sami zarazili.

    Nemojte se zavaravati da je oralni seks manje opasan. Neke polno prenosive bolesti poput herpesa i gonoreje ovim putem takođe mogu da se prenesu. Iako je mala šansa da ćete se zaraziti herpesom ako bolest trenutno miruje, mogućnost i dalje postoji. Čak i ako nekoj osobi herpes nikada nije izbio, to ne znači da nije prenosnik i da ne može da vas zarazi. Zato, opreza nikada dosta.

    Koristite li kondom prilikom svakog seksualnog odnosa, moglo bi se reći da ste mahom zaštićeni. No, to ne znači da ste potpuno sigurni. Polno prenosivom bolešću možete da se zarazite i pored upotrebe prezervativa. Ovakav scenario izvestan je prilikom predigre tokom koje ne dolazi do penetracije, ali može doći do izbacivanja preejakulata, kojim se takođe možete zaraziti.

    Oboljenja poput hepatitisa B i C i virusa HIV-a možete zaraditi polnim odnosom, ali i putem krvi. Gonorejom, kojom se godišnje inficira 62 miliona ljudi, možete se zaraziti kontaktom s ustima, penisom ili anusom zaražene osobe.

    Upotreba kondoma neće vas zaštititi ni od stidnih vaši. Čak i ako se vaš partner podvrgnuo adekvatnom tretmanu lečenja ovog problema, tokom dve nedelje nakon tretmana još uvek postoji rizik od zaraze, budući da se vaši i nakon tretmana mogu izleći. Zato, dok ne budete potpuno sigurni da je vaš partner izlečen, redovno menjajte posteljinu i odeću i izbegavajte snošaj.

    Ukoliko vam partner prizna da je bolovao od neke polno prenosive bolesti, za koju tvrdi da se izlečio, ne morate mu nužno verovati na reč. Štaviše, zamolite ga da se ponovo testira, kako biste bili sto odsto sigurni da vam ne preti nikakva mogućnost zaraze. Testiranje možete da uradite oboje, kako biste bili potpuno bezbrižni. Pokažite jedno drugom rezultate testiranja i tek nakon što se uverite da je sve pod kontrolom, bacite se na posao!

    Izvor i foto: Portal oko; naito8/freedigitalphotos.net
     
  9. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Polno prenosive bolesti i simptomi

    Polno prenosive bolesti i simptomi

    1.jpg

    O polno prenosivim bolestima

    Ako ste seksualno aktivni, možda imate simptome polno prenosivih bolesti. Simptomi se mogu pojaviti bez obzira na vrstu polnog odnosa - vaginalni, oralni ili analni - koju praktikujete ili bez obzira na korištenje kondoma. Iako su kondomi kada se koriste ispravno vrlo efikasni kod smanjenja prenosa polnih bolesti, niti jedna metoda (osim apstinencije) nije 100% efikasna. To posebno važi za određene polno prenosive bolesti, kao što su genitalne bradavice i genitalni herpes.
    Simptomi mogu da variraju od suptilnih do očitih. Ako mislite da imate neke simptome, posetite lekara. Neki simptomi se mogu lako tretirati i eliminisati. Ostali simptomi zahtevaju dugoročno lečenje.

    Isto je bitno obavestiti sve partnere, tako da se mogu i oni testirati. Ako se ne leče, polno prenosive bolesti mogu povećati rizik od dobijanja drugih bolesti kao što je HIV. To se događa jer polno prenosive bolesti mogu podstaći imuni odgovor u predelu genitalija ili prouzrokovati čireve, koji povećavaju verovatnoću prenosa HIV-a. Neke polno prenosive bolesti ukoliko se ne leče mogu da dovedu do neplodnosti.

    Ovde su neke česte polno prenosive bolesti i njihovi simptomi.
    HlamidijaHlamidija je bakterijska infekcija genitalnog trakta. Hlamidija se teško teško otkriva jer u ranoj fazi infekcije često ima malo ili nimalo znakova i simptoma. Kada se pojavljuju, obično počinju tri nedelje nakon izloženosti hlamidije. Čak i kada se znakovi i simptomi ne javljaju, oni su često blagi i prolaze, tako da ih je lako prevideti.

    Znaci i simptomi uključuju:


    • Bolno mokrenje
    • Bol u donjem delu stomaka
    • Vaginalni iscedak kod žena
    • Iscedak iz penisa kod muškaraca
    • Bolan polni odnos u žena
    • Bol u testisima kod muškaraca
    Gonoreja
    Gonoreja je bakterijska infekcija genitalnog trakta. Prvi simptomi gonoreje obično se pojavljuju u roku od dva do 10 dana nakon izlaganja. Međutim, neki ljudi mogu biti zaraženi mesecima pre nego se pojave znaci ili simptomi.Znaci i simptomi gonoreje mogu uključivati:
    • Gust ili krvav iscedak iz penisa ili vagine
    • Bol ili peckanje prilikom mokrenja
    • Često mokrenje
    • Bol prilikom polnog odnosa
    HIV
    HIV ometa sposobnost tela da se efikasno boriti protiv virusa, bakterija i gljivica koje uzrokuju bolesti, a to može dovesti do AIDS-a, hronične, po život opasne bolesti.

    Kod prvog kontakta verovatno nećete imati nikakvih simptoma. Neki ljudi razviju simptome slične gripu, obično dva do šest nedelja nakon infekcije. Rani simptomi HIV-a mogu uključiti:

    • Vrućicu
    • Glavobolju
    • Slabost
    • Natečene limfne žlezde
    • Osip
    Ovi rani simptomi obično nestanu unutar nedelju do mesec dana i često se smatraju simptomima neke druge virusne infekcije. Tokom ovog perioda, veoma ste zarazni. Uporniji ili ozbiljniji simptomi HIV infekcije ne moraju se pojaviti unutar 10 ili više godina nakon početne infekcije.

    Kako se virus nastavlja da se razmnožava i uništavati imunološke ćelije, mogu se razviti blage infekcije ili hronični simptomi kao što su:

    • Otečeni limfni čvorovi - često jedan od prvih znakova zaraze HIV-om
    • Proliv
    • Gubitak težine
    • Vrućica
    • Kašalj i teško disanje
    Znaci i simptomi kasnije faze infekcije HIV-om uključuju:
    • Konstantan, neobjašnjiv umor
    • Noćno znojenje
    • Groznica ili temperatura veća od 38 ° C u trajanju od nekoliko nedelja
    • Naoticanje limfnih čvorova više od tri meseca
    • Hronični proliv
    Genitalni herpes

    Genitalni herpes je vrlo zarazan i uzrokovan tipom herpes simplek virusa (HSV). HSV ulazi u telo kroz male pukotine u koži i sluzokoži. Većina ljudi sa HSV-nikad ne znaju da ga imaju, jer nema znakova ili simptoma. Znaci i simptomi mogu biti tako blagi da prođu neopaženo. Kada su znaci i simptomi primetni, prva epizoda je generalno najgora. Neki ljudi nisu nikad iskusili drugu epizodu. Drugi ljudi, međutim, mogu doživeti epizode ​​u periodu od decenije.

    Kada su prisutni, simptomi genitalnog herpesa mogu uključivati:

    • Male, crvene kvržice, mehuriće (vezikule) ili otvorene rane (ulkusi) u genitalnom, analnom i obližnjim oblastima
    • Bol ili svrab oko genitalnog područja, zadnjice ili unutrašnje strane bedara
    Početni simptom genitalnog herpesa obično je bol ili svrab, s početkom od nekoliko nedelja nakon izlaganja zaraženom seksualnom partneru. Nakon nekoliko dana mogu se pojaviti male, crvene kvržice. One tada pucaju, postajući čirevi koji mogu krvariti.
    U žena, rane mogu izbiti u vaginalnom području, na spoljnim genitalijama, zadnjici, anusu ili cerviksu. U muškaraca, rane se mogu pojaviti na penisu, skrotumu, zadnjici, butinama ili anusu.

    Dok imate čireve, mokrenje može biti bolno. Možete takođe doživeti bol ili osetljivost u području genitalija dok se infekcija ne reši. Tokom početnih epizoda, možete imati simptome slične gripu, kao što su glavobolja, bolovi u mišićima i groznica, kao i natečene limfne čvorove u preponama.
    U nekim slučajevima, infekcija može biti aktivna i zarazna čak i kada ranice nisu prisutne.

    Genitalne bradavice (HPV infekcija)


    Genitalne bradavice, uzrokovane human papilloma virusom (HPV), su jedna od najčešćih vrsta polno prenosivih bolesti. Znaci i simptomi genitalnih bradavica uključuju:

    • Male, sive otekline ili u boji kože u genitalnom području
    • Nekoliko bradavica zajedno
    • Svrab ili nelagodnost u genitalnom području
    • Krvarenje tokom polnog odnosa
    Često, međutim, genitalne bradavice ne uzrokuju nikakve simptome.
    U žena genitalne bradavice mogu rasti na stidnici, stjenci vagine, prostoru između polnog organa, anusu i grliću materice. U muškaraca, mogu se pojaviti na penisu, skrotumu i anusu. Kondilomi se mogu razviti u ustima ili grlu osobe koja je imala oralni seks sa inficiranom osobom.


    Hepatitis


    Hepatitis A, hepatitis B i hepatitis C su zarazne virusne infekcije koje utiču na jetru. Hepatitis B i C su najozbiljniji, ali svaki od njih može da izazove upalu jetre.

    Neki ljudi nikad ne razviju znakove i simptome. Ali za one koji razviju, simptomi se mogu pojaviti nakon nekoliko nedelja i mogu uključivati:


    • Slabost
    • Mučninu i povraćanje
    • Bol ili nelagodu u stomaku, posebno u oblasti jetre, na desnoj strani ispod rebara
    • Gubitak apetita
    • Vrućicu
    • Tamnu mokraću
    • Bol u mišićima ili zglobovima
    • Svrab
    • Žutu kožu i beonjače (žutica)
    Sifilis

    Sifilis je bakterijska infekcija. Bolest utiče na genitalije, kožu i sluzokožu, ali može uključivati mnoge druge delove tela, uključujući mozak i srce.

    Znaci i simptomi sifilisa se pojavljuju u četiri faze - primarna, sekundarna, latentna i tercijarna.


    Primarna


    Ovi simptomi mogu se pojaviti 10 dana do tri meseca nakon izlaganja:
    • Mali, bezbolan čir na delu tela gde je prenesena infekcije, obično genitalije, rektum, jezik ili usne. Jedan čir je tipičan, ali može ih se pojaviti i više.
    • Povećani limfni čvorovi.
    Znaci i simptomi primarnog sifilisa obično nestaju bez lečenja, ali osnove bolesti ostaje i mogu se ponovo pojaviti u srednjoj ili trećoj (tercijarnoj) fazi.

    Sekundarna


    Znaci i simptomi sekundarnog sifilisa mogu početi dva do 10 nedelja nakon pojave čira i mogu uključivati:
    • Crveni ili crvenkasto-braon osip, čireve na bilo kojem području vašeg tela, uključujući i dlanove
    • Vrućica
    • Umor i neodređen osećaj nelagode
    • Bol
    Ovi znakovi i simptomi mogu nestati u roku od nekoliko nedelja ili nekoliko puta doći i otići u periodu od godine dana.

    Latentna


    Kod nekih osoba, razdoblje nazvano latentni sifilis - u kojem se simptomi ne pojavljuju. Znaci i simptomi se ne moraju nikada vratiti ili bolest napreduje u tercijarnu fazu.

    Tercijarna


    Bez lečenja, sifilis se može proširiti, što dovodi do ozbiljnih oštećenja unutrašnjih organa i smrti godinama nakon originalne zaraze.

    Neki od znakova i simptoma tercijarnog sifilisa uključuju:


    Neurološke probleme

    Ovo može uključivati moždani udar i infekcije, upale membrane i tečnosti oko mozga i kičmene moždine (meningitis). Ostali problemi mogu uključivati lošu koordinaciju mišica, ukočenost, paralizu, gluvoću ili vizuelne probleme. Promene ličnosti i demencija takođe su mogući.


    Kardiovaskularne probleme

    Mogu uključiti aneurizme i upale aorte - glavne arterije tela - i drugih krvnih sudova. Sifilis može takođe uzrokovati bolesti srčanih zalistaka.


    Ako sumnjate da imate polno prenosivu bolest, posetite lekara


    Ako sumnjate da imate navedene ili druge polno prenosive bolesti posetite lekara i testirajte se. Pravovremena dijagnoza i lečenje su važni za izbegavanje ili odgađanje težeg, potencijalno po život opasnog zdravstvenog stanja i širenja zaraze.

    Izvor: Centar zdravlja
     
  10. maja_jevtic

    maja_jevtic Urednik

    Postova:
    9.164
    Zahvala:
    8.585
    Pol:
    Ženski
    Jeste li sigurni da nemate ovu polnu bolest? Testirajte se, u pitanju je tihi ubica!
    Postoji jedna opasna seksualno prenosiva bolest koju možete da imate godinama, a da to ni ne znate. Zato, ako niste skoro bili kod ginekologa, vreme je da to učinite odmah. Posle može da bude kasno!

    [​IMG]



    Nije čudo što je hlamidija prozvana tihim ubicom. Nakon brojinih istraživanja procenjuje se da svaka stota osoba u svom organizmu ima ovu bakteriju koja se na druge prenosi seksualnim putem.


    Procenjuje se da od hlamidije boluje 1,8 miliona osoba samo u Americi, ali je zvanično zabeleženo 1,4 miliona. Znači da je oko 400.000 ljudi zarazno ili je izloženo riziku od zaraze ove polno prenosive bolesti.

    [​IMG]
    Foto-ilustracija: Profimedia

    To što neke obolele osobe nisu zatražile lekarsku pomoć, nije nužno njihova krivica. Naime, hlamidija najčešće ne daje nikakve vidljive tegobe. Za muškarce ova bolest izuzetno retko može da ima teže posledice. Međutim, oni je vrlo lako mogu preneti na svoje partnerke.

    [​IMG]
    Foto: Profimedia

    Nažalost, ukoliko žene ne leče hlamidiju mesecima ili godinama, bakterije mogu da se prošire u matericu i jajovode. Na kraju, može da dođe do ozbiljnih problema poput smanjene plodnosti ili upale karlice, što izaziva jak bol i grčeve.

    - Ponekad se može pojaviti pojačani sekret ili bol tokom mokrenja, ali najčešće su simptomi potpuno neprimetni. Hlamidija i upala karlice mogu izazvati neplodnosti kod žena – upozorava profesorika Meri Džejn Minkin, s Jejla.

    [​IMG]
    Foto: Profimedia/BSIP

    Isto tako, ukoliko se ne leči, hlamidija može do te mere oslabiti organizam da telo postane podložnije za obolevanje od HIV-a i drugih infekcija. Samo jedna poseta ginekologu je dovoljna da se otkrije imate li hlamidiju, a tretman antibioticima će je ukloniti očas posla.

    (Telegraf.rs)
     

Preporučite stranicu