- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Savremeni čovek je izgubio 20 odsto gustine kostiju
Ljudi su izgubili 20 odsto gustine kostiju u donjim ekstremitetima od kada su počeli da se bave poljoprivredom, pre 12.000 godina
LONDON - Ljudi su izgubili 20 odsto gustine kostiju u donjim ekstremitetima od kada su počeli da se bave poljoprivredom, pre 12.000 godina, tvrde naučnici koji ovo objašnjavaju smanjenom aktivnošću modernog čoveka.
Milionima godina pre toga, čovek i njegovi preci su se bavili lovom i sakupljanjem, aktivnostima koje zahtevaju daleko veću fizičku spremnost.
Lovci-sakupljači koji su živeli još pre 7.000 godina imali su isto tako jake kosti i zglobove kao Neandertalac, čovekov rođak koji je izumro pre 28.000 godina ili kao šimpanza, čovekov daleki predak, navode naučnici, čija je studija objavljena u Analima američke akademije nauka (PNAS).
U poređenju sa njima, ratari koji su živeli na istom prostoru pre oko 1.000 godina imali su daleko krhkije kosti.
"Reč je o prvom istraživanju ljudskog skeleta koji ukazuje na značajno smanjenje gustine kostiju kod modernog čoveka", istakao je Brajan Ričmond, konzervator antropološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja u Vašingtonu i profesor Univerziteta Džordž Vašington.
Za ovu studiju, naučnici su skenirali presek zglobova donjih i gornjih ekstremiteta 59 modernih ljudi, 229 primata, šimpanza i orangutana, kao i fosilizovanih kostiju hominida poput neandertalca, parantropus robustusa i australopitekusa afrikanusa.
Njihovi nalazi su pokazali da moderni ljudi imaju znatno manju gustinu koštane srži u zglobovima, te da su njihovi preci imali snažnije skelete.
"Ova anatomska promena koja je nastupila kasno u našoj evoluciji je po svemu sudeći posledica tranzicije sa nomadskog na sedentarni način života", zaključili su istraživači.
"Naši praistorijski preci su bili daleko fizički aktivniji nego mi danas", kazao je Ričmond.
Lovci-sakupljači imali su čvršće kosti, jer su više hodali i trčali, dodao je on.
Istraživanje ukazuje na antropološki kontekst koštanih patologija modernog coveka, čije su kosti sklone pucanju i osteoporozi, naročito u poznijim godinama.
Kolin Šo, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je takođe učestvovao u istraživanju, navodi da je od pre stotinjak godina čovek postao "opasno sedentaran".
"Čovek nije evoluirao da bi sedeo u kolima ili u kancelariji", istakao je on.
Za autore studije bavljenje fizičkom aktivnošću od ranog detinjstva je veoma važno, jer omogućava čoveku da do tridesete godine stekne maksimalnu koštanu otpornost, te da kasnije tokom starenja zadrži veću gustinu kostiju.
Sledeći zadatak istraživača, objasnio je profesor Šo, biće da na osnovu rezultata ove studije i proučavanjem tela maratonaca, analiziraju različite vrste telesnih pokreta koji su našim precima omogućili da postignu zavidnu koštanu čvrstinu.
(Večernje novosti)
Ljudi su izgubili 20 odsto gustine kostiju u donjim ekstremitetima od kada su počeli da se bave poljoprivredom, pre 12.000 godina
LONDON - Ljudi su izgubili 20 odsto gustine kostiju u donjim ekstremitetima od kada su počeli da se bave poljoprivredom, pre 12.000 godina, tvrde naučnici koji ovo objašnjavaju smanjenom aktivnošću modernog čoveka.
Milionima godina pre toga, čovek i njegovi preci su se bavili lovom i sakupljanjem, aktivnostima koje zahtevaju daleko veću fizičku spremnost.
Lovci-sakupljači koji su živeli još pre 7.000 godina imali su isto tako jake kosti i zglobove kao Neandertalac, čovekov rođak koji je izumro pre 28.000 godina ili kao šimpanza, čovekov daleki predak, navode naučnici, čija je studija objavljena u Analima američke akademije nauka (PNAS).
U poređenju sa njima, ratari koji su živeli na istom prostoru pre oko 1.000 godina imali su daleko krhkije kosti.
"Reč je o prvom istraživanju ljudskog skeleta koji ukazuje na značajno smanjenje gustine kostiju kod modernog čoveka", istakao je Brajan Ričmond, konzervator antropološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja u Vašingtonu i profesor Univerziteta Džordž Vašington.
Za ovu studiju, naučnici su skenirali presek zglobova donjih i gornjih ekstremiteta 59 modernih ljudi, 229 primata, šimpanza i orangutana, kao i fosilizovanih kostiju hominida poput neandertalca, parantropus robustusa i australopitekusa afrikanusa.
Njihovi nalazi su pokazali da moderni ljudi imaju znatno manju gustinu koštane srži u zglobovima, te da su njihovi preci imali snažnije skelete.
"Ova anatomska promena koja je nastupila kasno u našoj evoluciji je po svemu sudeći posledica tranzicije sa nomadskog na sedentarni način života", zaključili su istraživači.
"Naši praistorijski preci su bili daleko fizički aktivniji nego mi danas", kazao je Ričmond.
Lovci-sakupljači imali su čvršće kosti, jer su više hodali i trčali, dodao je on.
Istraživanje ukazuje na antropološki kontekst koštanih patologija modernog coveka, čije su kosti sklone pucanju i osteoporozi, naročito u poznijim godinama.
Kolin Šo, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je takođe učestvovao u istraživanju, navodi da je od pre stotinjak godina čovek postao "opasno sedentaran".
"Čovek nije evoluirao da bi sedeo u kolima ili u kancelariji", istakao je on.
Za autore studije bavljenje fizičkom aktivnošću od ranog detinjstva je veoma važno, jer omogućava čoveku da do tridesete godine stekne maksimalnu koštanu otpornost, te da kasnije tokom starenja zadrži veću gustinu kostiju.
Sledeći zadatak istraživača, objasnio je profesor Šo, biće da na osnovu rezultata ove studije i proučavanjem tela maratonaca, analiziraju različite vrste telesnih pokreta koji su našim precima omogućili da postignu zavidnu koštanu čvrstinu.
(Večernje novosti)