Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Savetovanje i pomoc pri projektovanju - gradjevinski inzenjeri

Diskusija u 'Građevinarstvo' započeta od Brankam, 10.02.2013.

  1. Brankam

    Brankam Član

    Postova:
    46
    Zahvala:
    0
    Najprije hvala na ukljucivanju u temu i pomoci. U pravu ste... Osnovno u danasnjem svijetu gradjevine je ustedi sto vise!!! I sada vise nisu ni samo investitori na toj strani nego i projektanti polako ali sigurno prelaze na njihovu stranu... Jer, kako mi to i sami kazu, ako hoces da radis moras tako inace ces gledati u plafon i sjediti kod kuce... Meni kao mladom inzenjeru to je strasno.... Mnogo citam literaturu i trudim se da ucim ali cini mi se sve sto vise znam to gore :)
    Ali evo sa cim se ja najcesce srecem... Zgrada na temeljnoj ploci, oko 3000m2, 5 etaza. Sistem stubovi sa AB platnima za ukrucenje a tavanica nekada fert a nekada puna ploca od nekih 14cm. Naravno platna nikada nemaju pravilan raspored. E sada i tu je pitanje koliko je platana dovoljno? Moze li iko da ispostuje onih propisom predvidjenih 1.5% u oba pravca?! Kod mene nemoguca misija... Da li je u ovakvim slucajevima potrebno imati grede u oba pravca stuba? Ako nije, koji koeficijent izvijanja zadati u pravcu u kom nema grede? Meni je tesko da prihvatim da takav sistem mogu smatrati nepomjerljivim i uzeti koeficijent izvijanja 1.... Naravno sve dok ne dobijem konkretno objasnjenje zasto je to moguce a da to nije odgovor "moze, slobodno, ja ti kazem.... ne razmisljaj, mlada si, previse ti to citas..." i sl...
    Mozete li mi dati neke osnovne upute kako vi to radite stambene objekte sa plocama direktno oslonjenim na stubove i ako imate slucajno uradjen neki model u toweru mnoooogo bi mi znacilo. Kakve koeficijente izvijanja stubovima zadajete u tom sistemu? Pomjerljiva ili ne?
    Jao.... hiljadu pitanja bi ja postavila.... ali me prosto sramota da zamucavam nekoga ko pokaze dobru volju da pomogne a ja onda navalim sa milion pitanja.... Prema tome neka ovo bude za sada... a vi koliko imate strpljenja i snage za mene.... :oops::( Hvala puno jos jednom! Pozdrav! Branka
     
  2. teastf

    teastf Član

    Postova:
    141
    Zahvala:
    10
    Извињавам се на кашњењу са одговором.
    Модел на жалост немам, али у књизи "Армирани бетон 3" је чини ми се пример како се ради прорачун, односно на шта треба обратити пажњу приликом рачунања стубова на које су директно ослоњене плоче.
    Не знам која је спратност објекта, али ако постоји лифт, онда се платна за укрућење увек постављају као лифтовски оквири, са три стране, тако да имају двоструку улогу у објекту.
    Плоче се теоретски посматрају као круте у својој равни, а сразмерно величини попречног пресека стубова и платана за укрућење, толико ће процентуално, теоретски наравно, примити и хоризонталне силе на себе.
    Коефицијенти извијања за стубове бих увек узео 0,7, зато што су обострано укљештени, али мислим да "Tower" то ради по дефиницији.
    Можете ми послати план, основу објекта па да мало проучим ако сте вољни.
    teastf@yahoo.com
     
  3. Brankam

    Brankam Član

    Postova:
    46
    Zahvala:
    0
    Jao hvala vam puuuno. Nemam jos definitivne crteze. Nisu arhitekte jos zavrsile pa cim ih budem imala poslacu vam. Mnogo bi mi znacila ta vasa pomoc. Nisam ni ja radila juce tako da nema veze za zakasnjenje. Bilo kada i bilo kakva pomoc mnogo ce mi znaciti svakako. Cim dobijem osnove poslacu vam a i model kad napravim pa da mi ukazete ako gresim. Hvala puuuuno!!!
     
  4. BocaMC

    BocaMC

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Beograd
    Odlicna tema.Mozda bi stvarno trebala da se prosiri,da se upute kolege bez iskustva u ono sto ih realno ceka kad zavrse studije. Znamo svi da se posao uci na gradilistu,ne na fakultetu.
     
  5. Brankam

    Brankam Član

    Postova:
    46
    Zahvala:
    0
    upravo tako. A vecina nas udje u posao na kome nema kraj sebe covjeka koji ce mu pomoci. Iako ga ima vrlo cesto taj ne zeli da prenosi svoje znanje. Bar moje iskustvo je tako.... Zao mi je zbog toga ali eto.... ja sam tu za svakog kome mogu pomoci. I mnogo hvala svima koji se prikljucuju i pomazu!
     
  6. metalgod

    metalgod

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    jel može neko da mi kaže u kom rasponu se kreće zatezna prstenasta čvrstoća pri savijanju cevi od armiranog betona? znam da ona zavisi od količine armature i njenog rasporeda al mi treba neka prosečna vrednost (u literaturi stoji da to piše u DIN 4035, koji ja nemam). ja sam građevinac hidro smera i slabije poznajem tu materiju a treba mi taj podatak. hvala unapred ;)
     
  7. ljepotan80

    ljepotan80 Član

    Postova:
    30
    Zahvala:
    6
    Lokacija:
    asdfg
    Hmmm. Iskreno mene je najviše zainteresovala ova "pomjerljiva/nepomjerljiva" priča. Iskreno ja lično smatram pomjerljivom onu koja nema zidna platna u sebi. Međutim na Radimpexovom forumu se vodila diskusija oko te pomjerljivosti i nepomjerljivosti i jedan kolega se pozvao na rad u casopisu "Izgradnja" pod nazivom "Analiza uticaja drugog reda AB elemenata sa aksijalnom silom prema EC2" (casopis Izgradnja 61, br.7-2007, 241-246 str.), a autori su A.Ristovski i P.Colic, gdje je zakljucak slijedeći:
    "Uticaji II reda mogu se zanemariti ako su manji 10% od odgovarajucih uticaja prvog reda." Ili konstrukcija je nepomjerljiva ako horizontalno pomjeranje vrha po t. II reda nije vece od 10% po t. I reda. "
    Surfajući malo po netu na jednoj stranici sam našao vježbe za betonske konstrukcije autora Zlatar/Mađarević/Medić, gdje definišu slijedeće:
    3.1 Razlika između pomjerljivih i nepomjerljivih sistema
    Okvirni nosači smatraju se nepomjerljivim ako im je fleksibilnost mala, što važi za:
    - horizontalno pridržane nosače
    - horizontalno nepridržane nosače, kod kojih je uticaj pomjeranja čvorova zanemariv(razlika između presječnih sila po teoriji I. i II. reda je manja od 10 %)

    Eto, malo sam razjasnio i sebi a nadam se i još nekome :)
     
  8. ljepotan80

    ljepotan80 Član

    Postova:
    30
    Zahvala:
    6
    Lokacija:
    asdfg
    Uh, postavih tekst a nisam završio misao. Znači, proračunat po teoriji I. reda, pa II reda, pa uporediti, pa onda nazad u tower i kliknuti pomjerljivo/nepomjerljivo :). Auh.......
     
  9. Brankam

    Brankam Član

    Postova:
    46
    Zahvala:
    0
    ne znam ni sama sta bih rekla.... i ja sam puno citala na tu temu... i poznato mi je sve to sto ste naveli ali ipak nekako ne tako jednostavno i pouzdano.... Ima i u BAB nacin kako odrediti ali je potrebno racunati krutosti svih elemenata pa je to nemoguca misija... tako da sam i ja pocela da tretiram kao nepomerljive sve koje imaju liftovsko jezgro i jos po neko platno... iskontrolisem pomjeranje kao H/600 i ako su AB ploce ....pomolim se Bogu :)
    Dimenzije stubova odredim prema cl. 61 a armatura u njima za nepomerljive sisteme je redovno minimalna.... ploce l/35 za debljinu posle se borim sa armaturom... jos me jedino malo zbunjuje probijanje.... je li uzimate seizmicko opterecenje ili samo osnovno+korisno bez parcijalnih koeficijenata? Aksijalna ili transverzalna sila? kontrolisete li probijanje na stubu u nivou ploce prizemlja ako je stub u sastavu podrumskog zida. Dakle u podrumu betonski zid a dalje kroz etaze nastavlja samo stub. Ja tu ako kontrolisem ne moze da zadovolji napon iako je sila mala.... Ne znam u cemu je poenta... Koja vam je minimalna kolicina armature za probijanje... Mene izludjuje onaj min od 0.5%.... Ljudi moji ispade da na temeljnoj ploci d=60 cm minimum je 30cm2.... Nije li to previse posebno ako je po proracunu potrebno npr. 10cm2......
     
  10. ljepotan80

    ljepotan80 Član

    Postova:
    30
    Zahvala:
    6
    Lokacija:
    asdfg
    Kolegice malo ste me sad zatekli svim tim pitanjima. Evo vako iz glave, zasto za probijanje seizmika? Seizmika djeluje lijevo-desno, osim u iznimnim slucajevima kad se uzima i vertikalno oscilovanje (tornjevi, jarboli, dimjaci). Uzimam aksijalnu silu i zamjenski stub (kruzni obima adekvatnog kvadratnom poprecnom presjeku). Ako je u podrumu zid onda je to zid. Ako je stub onda je stub. Ako mislite na slucaj kad stubove vodite do podrumske ploce a izmedju njih postavljate ab platna, ja to radim kao da je stub. Moguce da vam je na ploci veliko probijanje ako je cijela ploca iste debljine. Probajte raditi vute na temeljnoj ploci. Slicno mozete postici tako da uradite temeljnu plocu, pa na nju gredu, pa na toj gredi ide tanja ploca ali stub se oslanja onda na tanku plocu pa na gredu pa na temeljnu plocu, nesto kao obrnuti rostilj. Nadam se da sam malo pomogao, davno sam radio projekte stanogradnje :)
     

Preporučite stranicu