Saveti za uredjenje i odrzavanje zelenih povrsina

Nostradamus · 08.01.2012

Saveti za uredjenje i odrzavanje zelenih povrsina

10 koraka do novog vrta

autor teksta
[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]Rešili ste da obnovite stari ili podignete novi vrt, ali ne znate odakle da počnete. Dajemo vam kratke smernice kako da to najlakše uradite:

1. korak: Isplanirajte vrt - isplanirajte vaš vrt tako što ćete prvo odrediti položaj vrtno-arhitektonskih elemenata (zidova, ograda isl.), platoe za sedenje, staze za komunikaciju, potrebnu infrastrukturu (vodovodne i električne instalacije) i sl.

2. korak: Isplanirajte biljne elemente - obiđite rasadnike i konsultujte literaturu ili stručnjake. Odredite vrtne celine - zasad visokog drveća kao zaklon od pogleda sa ulice, prostor za cvetnjak, aromatični vrt ili povrtnjak, deo za miran odmor i prilazni deo, gde treba da se nađu najatraktivnije biljke, živu ogradu, alpinetum i sl. Odaberite biljne vrste. Odredite njihovo mesto u vrtu vodeći računa o pravim dimenzijama vrste, kako bi ste izbegli pregustu sadnju i kasnije umesto vrta za uživanje dobili haotičnu i neprohodnu mini-džunglu. Rasadnik LEPO POLJE nudi izbor od nekoliko stotina vrsta ukrasnih sadnica lišćara, četinara, perena, ukrasnih trava, puzavica...

3. korak: Rasčistite teren - uklonite postojeće biljke koje su propale, prestarele, slomljene ili ste odlučili da vam u vašem novom vrtu neće odgovarati. Uklonite sve nepotrebne objekte, zastore starih staza i platoa, ukoliko se oni tu više neće nalaziti ili ste rešili da ih zamenite, potporne zidove i sl... Uklonite sav otpad i šut zaostao posle gradnje.

4. korak: Postavite infrastrukturu - ako je predviđeno, postavite cevi za vodovod, odvodnjavanje i1i vodenu površinu, električne instalacije za vrtnu rasvetu i sl.

5. korak: Iznivelišite teren - po potrebi izvršite grubo ravnanje terena. Formirajte sve potrebne kosine (nasipe ili useke). Popunite sve neravnine zaostale posle građevinskih radova i vađenja velikih biljaka. Povadite zaostalo veliko korenje.

6. korak: Izradite potrebne objekte - izradite predviđene vrtno-arhitektonske objekte (potporne zidove, zidiće, ograde, vrtne žardinjere...), staze, stepeništa, pristupni put, terasu, alpinetum i s1.

7. korak: Pripremite zemljište za sadnju - obavite finu obradu zemlje, očistite je od korova i po potrebi nađubrite. Najbolje bi bilo radove planirati tako da ovu fazu obavite pred zimu, kako bi zemlja izmrzla i usitnila se, što će u velikoj meri olakšati buduću sadnju i adaptaciju novozasađenih biljaka.

8. korak: Zasadite velike biljke - prvo zasadite velike biljke, drveće i žbunje. Ponovo pazite da vas ne zavede njihova veličina. U zrelom dobu, kroz 10-15 godina (šiblje i ranije) one će biti i do 10 puta veće nego što su u trenutku sadnje! Najbolje vreme za sadnju je jesen, jer predstoji zima i period mirovanja, koji biljkama omogućuje lakše prilagođavanje i oporavak od stresa prilikom presadnje, ali nije pogrešno ni ako to obavite rano u proleće. Jesenja sadnja je naročito važna za biljke golog korena. U našem rasadniku LEPO POLJE prodajemo isključivo biljke u busenu i kontejnerske sadnice (odgajene u posudama). Imamo i bogat izbor poluodraslih biljaka, više puta presađivanih - školovanih, kako bi se osigurao prijem na novom staništu. Biljke odgajene u posudama moguće je saditi tokom cele godine, sa izuzetkom najhladnijih zimskih meseci kada je zemlja smrzla.

9. korak: Obavite fine vrtarske radove - zasadite cvetnjake, ružičnjake, aromatični vrt, trajnice u kamenjaru...

10. korak: Završni radovi - obradite slobodne površine i zasejte travnjak. Vodite računa da površine oko tek zasađenih biljaka ostanu slobodne radi lakšeg zalivanja, okopavanja i prihranjivanja. Površine u dubokom hladu, na kojima će se trava teško održati, zasadite pokrivačima tla koji dobro podnose zasenu (bršljan, zimzelen i dr.) ili zastrite dekorativnim malčom, šljunkom, rizlom ili nekim drugim dekorativnim organskim ili neorganskim materijalom.

Milica Buha
dipl. ing. pejzažne arhitekture

[/SIZE][/FONT]

Nostradamus · 08.01.2012

Sadnja drveca i ostalog dendro materjala

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]Lišćarsko i četinarsko drveće, kao dominantni florni element, čini osnovu svakog vrta. Ono stvara prostornu kompoziciju, dugovečno je i vrši najznačajnije funkcije. Stoga mu treba posvetiti najveću pažnju i prilikom izbora vrsta i prilikom sadnje, a i kasnije - prilikom nege prvih nekoliko godina.

Drveće se može saditi rano u proleće ili u jesen. Koji će se termin izabrati zavisi od sezonskih prilika: nekih godina to je moguće uciniti ranije u proleće, krajem februara; drugih godina taj se termin pomera usled pojave kasnih mrazeva, dužih kiša, suviše vlažnog zemljišta od obilja snega i sl. Kad su u proleće uslovi povoljni, sadnicu treba zasaditi pre no što krenu sokovi, dakle pre nego što krenu pupoljci, a svakako pre cvetanja i listanja. Jesenja sadnja može započeti po opadanju lišća, kada vremenski uslovi dozvole, najčešće tokom novembra. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim zonama sadnja započnje nešto kasnije u proleće, a završava se ranije u jesen, kao uostalom i sam period vegetacije. Pojedini stručnjaci smatraju da je za lišćare bolja jesenja sadnja, da bi u toku zime, a naročito u proleće kad kopne snegovi zemlja bolje nalegla oko korena, dok za četinare preporučuju prolećnu sadnju, naročito u predelima gde duvaju jaki vetrovi zimi i u rano proleće, kako tek zasađene biljke tokom perioda mirovanja ne bi bile izložene većem gubljenju vlage.

Postoje u osnovi dva načina sadnje: sa busenom i bez njega. Poslednjih godina u našim rasadnicima mogu se nabaviti gotovo isključivo ukrasne sadnice sa busenom, što obezbeđuje daleko veći uspeh presadnje. Izvađeni busen mora biti dovoljno veliki u odnosu na sadnicu, malo zaobljen i zbog transporta dobro uvezan da se zemlja ne bi osipala i isušivala. Na mestu sadnje omot se odveže i pažljivo izvuče. Pri kupovini sadnica treba obratiti pažnju na to da prilikom formiranja busena nisu odsečene sitne površinske žilice ("sisalice") koje su najvažnije u prvim momentima prihvatanja sadnice na novom staništu. Prednost sadenja sa busenom je i u tome što se sa zemljom iz rasadnika prenesu i neophodni mikroorganizmi koji će nastaviti korisno delovanje i na novom mestu. Najbolje je i u poslednje vreme sve pristupačnije kupiti sadnice odgajene u "kontejnerima" - plastičnim posudama iz kojih se biljka vadi bez oštećenja korenovog sistema.

Pre nego što pristupite kopanju sadnih jama tačno označite mesta gde ste predvideli sadnju. Zatim oko centra obeležite krug nekom pogodnom alatkom ili kanapom koji je privezan za kolac, a na drugom kraju je pričvršćen za oštriji predmet (veći ekser, kočić i sl.). Time je obeležen prostor za kopanje jame, a istovremeno imate još jednu i poslednju kontrolu rasporeda drveća koje ste predvideli projektom. Korekcije su još moguće.

Sadnu jamu treba unapred pripremiti. Treba da bude kružnog oblika, a prečnik i dubina, zavise od veličine busena. U principu sadna jama treba da bude za oko 30 cm šira i dublja od samog busena. Prilikom kopanja jame veoma je važno gornji sloj zemlje, približno do polovine dubine, nabacati pored jame, a donju zemlju na posebnu gomilu. To je najplodniji sloj i njega ćete kasnije, prilikom sadnje, rasporediti oko busena, kako bi biljci obezbedili što više hrane u periodu prilagođevanja. Ako ste prilikom kopanja naišli na lošu zemlju sa mnogo kamena ili šuta, povadite ih, proširite i produbite jamu još za 10-ak cm pa napunite to proširenje dobrom humusnom zemljom do potrebne visine.

Pri sadnji treba voditi računa da sadnica dođe približno na istu dubinu na kojoj je bila u rasadniku, ili za 2-3 cm dublje, jer će se zemlja postepeno slegati. Pre nego što busen spustite u jamu dno jame prekopajte, ubacite površinski, najplodniji sloj zemlje, koji ste izdvojili prilikom kopanja jame i izmešajte ga sa 2-3 lopate dobro pregorelog stajnjaka. U rasadniku LEPO POLJE uz svaku sadnicu dobićete i potrebnu količinu đubriva. Preko ovog sloja pospite još malo čiste zemlje, kako žile na površini busena ne bi došle u direktni kontakt sa đubrivom i tek tada spustite sadnicu u jamu. Ukoliko za đubrenje koristite humus glistenjak, slobodno ga možete posuti po samom busenu, ili razmutiti u vodi kojom ćete kasnije sadnicu zaliti, jer on ni na koji način neće oštetiti vašu biljku. Sadnicu nikada ne nosite držeći je za stablo ili korenov vrat, već uvek za busen, kako se zemlja ne bi otresla.

Sadnicu treba postaviti tačno u centar sadne jame. Vodite računa da sadnica bude potpuno uspravna, gledajući iz dva pravca pod uglom od 90º.

Sada počnite da nabacujete ostatak zemlje oko busena, blago gazeći i sabijajući sloj po sloj zemlje, do vrha sadne jame. Ovo je važno kako se oko busena ne bi stvorili "vazdušni džepovi". Na kraju zemlju oko sadnice još jednom dobro ugazite i napravite oko cele jame "činiju" - uzdignuti ivice jame, kako bi se voda zadržavala u tom prostoru i postepeno oceđivala u jamu. Zalijte sa nekoliko kanti vode da se sva sitna zemlja spusti do korena i popuni eventualne šupljine.

Ako je mesto sadnje izloženo jakom vetru a sadnica visoka, preti opasnost da se ona rasklati i stvori levak kod korenovog vrata (deo gde koren prelazi u stabljiku), čime će se omogućiti gubljenje dragocene vode. U tom slučaju sadnicu treba učvrstiti sa 2-3 kolca koji se postavljaju pre no što se rupa zatrpa, da se kasnije ne bi ozledile žile. Sadnica se vezuje uz kolac žicom ili jačim kanapom preko gumenog prstena (može od nekog starog creva). Sam kanap bi oštetio koru. Četinari se obično pričvršćuju žicom na tri kočića. I tu je potreban gumeni obruč oko stabla.

Ako sadite veće četinare dobro je da grane prislonite uz deblo i uvežete kanapom, da biste lakše radili oko njih, a i da ih ne oštetite prilikom prenosa i sadnje. Ovo je ujedno i odlična zimska zaštita stubastih formi, čije grane rastu vertikalno, kako se pod težinom snega ne bi povile i deformisale ili izlomile.

Korisna je mera da lišcarskim sadnicama pre sadnje proredite krunu do 1/3, odsecanjem suvišnih grana, jer će se tako uspostaviti bolja ravnoteža između doticanja sokova od korena i isparenja putem lišća.

Sadnja žbunja, puzavica i ostalog biljnog materijala obavlja se po istom principu kao kod drveća, ali su busenovi, a samim tim i jame daleko manje, a same biljke uglavnom manje zahtevne. Samim tim i posao je daleko lakši.

U rasadniku LEPO POLJE nudimo usluge projektovanja i podizanja zelenih površina. naši iskusni radnici, predvođeni inženjerima pejzažne arhitekture, garancija su uspešne sadnje i prijema biljaka, posebno onih starih i preko 5 godina, čija visina dostiže i po nekoliko metara.

autor teksta
Milica Buha
dipl. ing. pejzažne arhitekture
prema knjizi"Moj vrt", ing. Branislava Prošića

[/SIZE][/FONT]

Nostradamus · 08.01.2012

Sadnja biljaka u zardinjerama

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Za većinu stanovnika velikih gradova biljke u žardinjerama su jedina mogućnost da na terasama, balkonima, prozorima ili čak na ravnim krovovima zasade svoju "malu baštu". Međutim, žardinjere su izuzetan ukras i u vrtovima, čak i onim najvećim, naročito za sadnju atraktivnih biljaka uz staze, prilazne puteve, ulaze i na drugim atraktivnim mestima. Ovaj način vrtlarenja uslovljen je pre svega prostorom na kojem pojedine vrste mogu da se razviju, a zatim osnovnim činiocima gajenja: kvalitetom zemlje, veličinom žardinjere i izborom biljnog materijala.

Zemlja kojom ćete napuniti žardinjeru mora biti sastavljena od sledećih komponenti: dobra baštenska zemlja - pesak - kompost (zemlja za cveće koju ćete kupiti u cvećarama) u odnosu 2 : 1 : 1. Mora biti izdašno snabdevena humusom koji ćete dodati toko sadnje i kasnije tokom uzgoja. Pre sadnje prvo proverite da li vaša posuda ima na dnu otvore za oticanje vode ("rupa na saksiji"!). Ako nema, morate ih napraviti. Na dno posude postavite drenažni sloj - šljunak, kamenje, komade izlomljenih cigala, keramičkih pločica i sl. Vodite računa da ti delovi ne sadrže malter, gips ili slične slojeve koji će se vodom za zalivanje sprati i zapušiti otvore za odvodnjavanje.

Keramičke i drvene posude su bolje od plastičnih ili betonskih jer bolje reguliše temperaturne uslove u posudi i sprečava brzo isušivanje zemlje. Izmrzavanje ili pregrevanje korena u žardinjeri možete sprečiti tako što ćete unutrašnje zidove saksije obložiti stiroporom. Dodatnu zimsku zaštitu možete obezbediti i umotavanjem saksija u ukrasne asure, trsku i sl.

Preko drenažnog sloja naspite sloj pripremljene zemlje i tek na njega možete spustiti busen. Ukoliko su žardinjere četvrtaste važno je da uglove dobro popunite zemljom, kako se na tim mestima ne bi stvorili "vazdušni džepovi" koji bi mogli oštetiti korenov sistem. Vodite računa da busen ne viri preko ivice žardinjere. Korenov vrat (deo gde koren prelazi u stabljiku) mora biti postavljen 1-3 cm ispod ivice, što zavisi od veličine biljke i žardinjere, kako se voda pri zalivanju ne bi izlival, već polako oceđivala kroz zemlju. Takođe busen ne smete postaviti ni suviše duboko. On mora biti prekriven zemljom onoliko koliko je to bio i u samom rasadniku, ali ne sme biti ni go. Ukoliko se zemlja posle zalivanja slegne, dodajte još jedan sloj.

Kada ste busen postavili u žardinjeru vodite računa da sadnica bude potpuno uspravna, gledajući iz dva pravca pod uglom od 90º. Zatim postepeno dodajte zemlju oko busena dobro sabijajući svaki sloj. Kod većih biljaka dobro je da oko busena dodate i đubrivo. Ukoliko dodajete stajnjak ili veštačko đubrivo vodite ačuna da ono ne dodiruje busen. Glistenjak pospite direktno na busen ili ga razmutite u vodi za zalivanje. Kada ste žardinjeru napunili još jednom dobro sabijte zemlju i obilno zalijte. Ispod svake žardinjere postavite podmetač za oticanje suvišne vode.

za uzgoj biljaka u žardinjerama neophodno je redovno zalivanje i prihrana, te o tome morate veoma voditi računa, naročito tokom leta i u periodu cvetanja i plodonošenja. Takođe, velike biljke moraju se redovno orezivati, kako previše zelene mase ne bi iziskivalo previše hrane.

Cvetnice i manje zahtevne žbunove lakše je održati u žardinjerama. Za velike biljke, a to su najčešće zimzelene vrste, neophodna je dovoljno velika žardinjera i stalna nega i zaštita. U žardinjerama će najbolje uspevati vrste sa malim zahtevima prema uslovima sredine, a mi vam preporučujemo sledeće: Buxus sempervirens - šimšir,
Laurocerasus officinalis - lovor višnja,
Taxus baccata - tisa,
Thuja occidentalis 'Smaragd' - smaragdna tuja,
Thuja occidentalis 'Columna' - stubasta tuja,
Pinus mugo 'Mugus' - patuljasti bor krivulj,
cvetnice, perene, ukrasne trave, aromatične biljke manje žbunaste vrste...

U rasadniku LEPO POLJE uzgajamo veliki broj vrsta pogodnih za žardinjere. Mnoge vrste uzgajamo od početka u posudama, na koji način su one već prilagođene na takve uslove života. Osim toga nudimo i širok asortiman žardinjera, keramičkih, drvenih i plastičnih, različitih veličina. Ukoliko se odlučite da kod nas kupite i sadnicu i žardinjeru, mi vam je možemo posaditi u samom rasadniku, a na vama je samo da je postavite na željeno mesto!

autor teksta
Milica Buha
dipl. ing. pejzažne arhitekture

[/SIZE][/FONT]

Nostradamus · 08.01.2012

Izaberite svoje cetinare

Poslednjih godina četinarske vrste postale su izuzetno popularni biljni element na zelenim površinama našeg podneblja. Kako na javnim, tako i na individualnim zelenim površinama. Osnovni razlog je taj što su njihove krošnje i tokom zime bujne i zelene, a drugi svakako velika varijabilnost oblika krošnji i boja četina, koja omogućava najrazličitije maštovite kreacije.

Zahvaljujući ovim osobinama u svetu, ali i kod nas proizvodi se veliki broj različitih formi četinarskih vrsta - stubasti, piramidalni, loptasti, puzeći, žalosni... kao i boja - jasno zeleni do tamno zeleni, plavo zeleni, plavi do sivo zeleni, žuto zeleni, žuti, narandžasti do tamno crveni, zatim oni kojima su pojedinačne grane sa četinama druge boje (bele, žute...), oni kojima su mlade četine druge boje (bele, žute, ružičaste...) i td.

U rasadniku LEPO POLJE uzgajamo nekoliko stotina različitih četinarskih vrsta, formi i varijeteta, a ovde vam dajemo mali vodič kroz njihov svet, kako bi lakše odabrali svoje ljubimce.

Kleke (Juniperus sp.) - najrasprostranjeniji rod četinara. Kleke uspevaju u svim klimatskim zonama i odlikuju se najvećom varijabilnošću forme, oblika i boja. Većina vrsta dobro uspeva na siromašnim zemljištima pretežno bazne reakcije, mada tolerišu i kisela. Uglavnom rastu na osunčanim položajima, poneke tolerišu i polusenku. Nisu preterano zahtevne, pa ih je relativno lako gajiti. Uz pojačanu negu mogu uspevati i u većim žardinjerama. [TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. scopulorum
'Skyrocket'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. scopulorum
'Moonglow'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. communis
'Sentinel'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. communis
'Gold Cone'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. chinensis
'Stricta Variegata' [/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. squamata
'Meyeri'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. squamata
'Blue Carpet'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]J. horisontalis
'Plumosa'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Nostradamus · 08.01.2012

Tuje (Thuja sp.) - spadaju među najpopularnije četinare zahvaljujući prvenstveno svojoj prilagodljivosti i otpornosti prema svim uslovima staništa, čak i najsurovijim. Dobro rastu kako na sunčanim položajima tako i u hladovini. Upravo ove osobine omogućuju relativno jednostavan uzgoj i u žardinjerama. Takođe su veoma varijabilne i uzgajaju se u velikom broju formi, različitih najčešće prema obliku i formi rasta - stubaste, piramidalne, kuglaste, visoke, patuljaste... Pogodne za formiranje živih ograda različitih visina. [TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Thuja occidentalis
zapadna tuja[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Th. occ.
'Columna'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Th. occ.
'Smaragd'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Th. occ.
'Elegantissima'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Th. occ.
'Danica'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Th. occ.
'Rheingold'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Nostradamus · 08.01.2012

Pačempresi (Chamaecyparis sp.) - još jedan rod izuzetno bogat formama i varijetetima različitim po formi, obliku, boji četina... Prilično su otporni prema uslovima sredine. Traže ocedito ali vlažno zemljište, a najviše im odgovaraju položaji u blagoj zaseni. Nešto su zahtevniji od prethodnih rodova i teško uspevaju u žardinjerama. Formiraju izuzetno lepe žive ograde. [TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. lawsoniana
'Alumii Gold'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. lawsoniana
'Pemberi Blue'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. lawsoniana
'Fletcherii'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. lawsoniana
'Ivonne'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. lawsoniana
'Blue Surprise'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. pipisifera
'Boulevard'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. pipisifera
'Filifera'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. pipisifera
'Filifera Aurea'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. pipisifera
'Tama Himuro'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Ch. pipisifera
'Squarrosa'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Nostradamus · 08.01.2012

Tise (Taxus sp.) - izuzetno otporne i izdržljive vrste sporog rasta. Prilagodljive su najrazličitijim uslovima staništa i odlično uspevaju u žardinjerama. Dobro rastu čak i u dubokoj hladovini, kao i na osunčanim položajima. Imaju izuzetnu moć regeneracije, pa će se oporaviti i poterati nove grane čak i iz panja. Odlično podnose orezivanje i pogodne su kako za žive ograde tako i za topijarne forme. Nisu bogate varijetetima poput prethodnih rodova, ali su izuzetne, naročito u periodu plodonošenja. [TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Taxus baccata[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Taxus baccata
'Fastigiata'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Taxus baccata
'Fastigiata Aurea'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Taxus baccata
'Semperaurea'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Nostradamus · 08.01.2012

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]Smrče (Picea sp.) i jele (Abies sp.) - uglavnom visoko drveće, sa izuzetkom nekoliko patuljastih varijeteta. Vrste primerene većim površinama. Uslove staništa kao i gradske uslove različito podnose, zavisno od vrste - dok srebrna smrča, omorika i dugoigličasta jela pokazuju izuzetnu otpornost, dotle obična smrča i jela često stradaju od dima, izduvnih gasova i suše. Zbog plitkog tanjirastog korena vrste oba roda osetljive su na vetroizvale.

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Abies concolor
dugoigličasta jela[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Abies pinsapo i
španska jela[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Picea omorica
Pančićeva omorika[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Picea alba
'Conica'[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Picea pungens
'Glauca Globosa'[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[/SIZE][/FONT]

Nostradamus · 08.01.2012

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]Borovi (Pinus sp.) - rod raširen po celoj zemljinoj kugli, sa izuzetno velikim brojem vrsta, ali slabo varijabilnih. Vrste se veoma mnogo razlikuju među sobom u zahtevima prema uslovima staništa Borovi su uglavnom veoma visoko drveće, sa izuzetkom krivulja koji predstavlja prirodni bonsai i njegovih patuljastih varijeteta. Izuzetno su atraktivni i patuljasti (mada ponekad i do 2 m visine) varijeteti drugih borova.

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]Pinus nigra
crni bor[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]P. sylvestris 'Watererii'
kuglasti beli bor[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]P. mugo 'Mugus'
patuljasti kriulj[/SIZE][/FONT][/TD]
[TD="align: center"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-2]P. mugo 'Mops'
kuglasti krivulj[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Osim navedenih, u rasadniku LEPO POLJE možete naći i mnoge druge četinarske vrste, a širi izbor pogledajte u našem katalogu. Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da vam pomognemo da napravite uži izbor vrsta prikladnih za vašu zelenu površinu. Posetite nas. Sigurni smo da jedno drvo čeka baš vas!

autor teksta
Milica Buha
dipl. ing. pejzažne arhitekture

[/SIZE][/FONT]

Nostradamus · 08.01.2012

Nega biljaka posle sadnje

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]Da bi se vaše biljke pravilno razvijale i dostigle svoju pravu veličinu i lepotu, a vaš vrt postao onakav kakav ste planirali, neophodno je preduzimati redovne mere nege, a naročito kod novoposađenih biljaka.

[FONT=Georgia,'Times New Roman',Times,serif][SIZE=+1]Zalivanje[/SIZE][/FONT]

Zalivanje je važno naročito tokom vrelih letnjih meseci, pogotovo ako ste biljke posadili u proleće, pa one nisu pred sobom imale zimski period mirovanja i postepene adaptacije na nove uslove. Tokom dužih sušnih perioda, kada u površinsko sloju zemlje nema dovoljno vode (na dubini od 25 cm - 30 cm - dubina jednog ašova), mlade i tek posadene biljke moraju se obilnije zaliti. Kontrola vlažnosti se vrši uzimanjem uzorka zemlje sa navedene dubine. Ukoliko se čestice zemlje, kada se grumen stisne u šaci, ne lepe za dlan već se zemlja rasipa potrebno je u zonu oko korenovog sistema dodati vodu u količini dovoljnoj da ona prodre do navedene dubine. Voda se dodaje po površini nešto široj od širine krošnje (što odgovara i širini korena). Kod mladih biljaka zalivanje je učestalije u prve dve godine, ali uslovljeno i količinom padavina. Posle dobrog zakorenjavanja, kada se stablo dobro učvrsti, potrebe biljke za dodatnom vodom se smanjuju, jer se koren dovoljno razvio da može vodu crpsti iz dubljih slojeva, koji se u našem podneblju ređe isušuju. Biljke treba zalivati i tokom jesen i proleća jer im je dopunska voda potrebna i u tom periodu. Leti je biljke najbolje zalivati rano ujutro, ili uveče, po zalasku sunca, dok u hladnijim periodima zalivanje tada treba obaviti oko podneva, kako bi se izbegle posledice smrzavanja vode u površinskom sloju tokom hladnih noći.[/SIZE][/FONT]