- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Sateliti prate orlove
Naredne tri godine, dva beloglava supa iz Specijalnog rezervata prirode "Uvac" nosiće specijalne mikroodašiljače koji će, uz pomoć satelita, precizno beležiti njihovo kretanje. Dobijeni podaci pomoći će ornitolozima da saznaju deo tajni koje ove ptice skrivaju u krilima, kao i da zbog trajne zaštite označe mesta koja su najpogodnija za život ove ugrožene vrste.
- Da bi obezbedili hranu, beloglavi supovi ponekad dnevno prelete i po stotinu kilometara, pa na ovako širokom području teško može da se obezbedi njihova potpuna zaštita. Supovi su posebno osetljivi na takozvane vetroenergente, a praćenjem njihovog kretanja dobićemo jasnu sliku o mestima koja, uzimajući u obzir sve okolnosti, pružaju idelne uslove za život ovih ptica. Srpski ornitolozi, takođe, očekuju i da im dobijeni podaci pomognu da se obnove kolonije beloglavih supova na prostorima sa kojih su potpuno nestali, kao što su Stara planina i Popovo polje kod Trebinja – kaže Slobodan Ljubojević, direktor preduzeća "Rezervat Uvac" i podseća da su zahvaljujući ranijim akcijama prstenovanja beloglavih supova iz kanjona Uvca, ornitolozi uspeli da saznaju mnogo o životu ovih ptica.
- Oko 160 ptica iz uvačke kolonije nosi prsten sa osnovnim podacima, a u liticama kanjona gnezdi se oko 90 parova. Beloglavi supovi iz našeg rezervata redovno krstare nebom iznad Mediterana, a jedan je pre nekoliko godina čak tri puta leteo do Izraela i vraćao se na Uvac. Nije redak slučaj ni da u kanjon Uvca zalutaju supovi iz kolonija u Evropi i Aziji, pa tako 'na pansionu' trenutno imamo nekoliko beloglavih supova iz Izraela i Italije. To nije ništa čudno jer su ovo ptice visokoletači koji često lete i na oko tri hiljade metara - objašnjava naš sagovornik.
Tehniku leta su, tvrde ornitolozi, doveli do savršenstva i jedreći na toplim vazdušnim strujama često znaju da odlutaju daleko od gnezda. Osim do Izraela, nošeni krilima raspona i do tri metra, supovi iz kanjona Uvca, proteklih godina su stizali i do Estonije i Turske, a prošle godine jedan mladunac se na prvom letu zaputio do 3.400 kilometara dalekog Jemena.
- U prirodi, beloglavi sup, prosečno živi oko 16 godina. Polno su zreli u petoj godini, godišnje izlegu po jedno jaje pa znači da par za života podigne osam mladunaca. Nažalost, prve četiri godine smrtnost mladunaca je oko 70 odsto, a oporavak povređenih ptica vrlo težak i spor. Zato su ugrožena vrsta i važno je da znamo što više o njihovom životu, pa će nam mikroodašiljači biti od velike pomoći. Svaki registrovani let dva beloglava supa biće precizno beležen na posebnim kartama koje će biti dostupne i javnosti - naglašava Ljubojević.
Stavljanje odašiljača u okviru projekta trajne zaštite beloglavih supova obavili su ornitolozi beogradskog Instita za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu i zaposleni novovaroškog preduzeća "Rezervat Uvac“. Projekat je finansijski pomoglo Ministartvo za zaštitu životne sredine.
Čistači prirode
- Uloga beloglavih supova u lancu ishrane i ekosistemu jedinstvena je i nezamenjiva. Hrane se isključivo uginulim životinjama, sprečavaju širenje zaraze i obavljaju svojevrsnu prirodnu reciklažu. Na našim prostorima živeli su odvajkada, ali su pre tridesetak godina bili na ivici istrebljenja. Zahvaljujući akciji koju je sredinom devedesetih godina prošlog veka pokrenula grupa zaljubljenika u ove ptice, pomoći države i izgradnji dva hranilišta na kojima se orlovima godišnje servira oko 110 tona klaničnog otpada, kolonija beloglavog supa u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ danas ima oko 600 ptica i jedna je od najvećih u ovom delu Evrope - podseća Slobodan Ljubojević.
Zov
Naredne tri godine, dva beloglava supa iz Specijalnog rezervata prirode "Uvac" nosiće specijalne mikroodašiljače koji će, uz pomoć satelita, precizno beležiti njihovo kretanje. Dobijeni podaci pomoći će ornitolozima da saznaju deo tajni koje ove ptice skrivaju u krilima, kao i da zbog trajne zaštite označe mesta koja su najpogodnija za život ove ugrožene vrste.
- Da bi obezbedili hranu, beloglavi supovi ponekad dnevno prelete i po stotinu kilometara, pa na ovako širokom području teško može da se obezbedi njihova potpuna zaštita. Supovi su posebno osetljivi na takozvane vetroenergente, a praćenjem njihovog kretanja dobićemo jasnu sliku o mestima koja, uzimajući u obzir sve okolnosti, pružaju idelne uslove za život ovih ptica. Srpski ornitolozi, takođe, očekuju i da im dobijeni podaci pomognu da se obnove kolonije beloglavih supova na prostorima sa kojih su potpuno nestali, kao što su Stara planina i Popovo polje kod Trebinja – kaže Slobodan Ljubojević, direktor preduzeća "Rezervat Uvac" i podseća da su zahvaljujući ranijim akcijama prstenovanja beloglavih supova iz kanjona Uvca, ornitolozi uspeli da saznaju mnogo o životu ovih ptica.
- Oko 160 ptica iz uvačke kolonije nosi prsten sa osnovnim podacima, a u liticama kanjona gnezdi se oko 90 parova. Beloglavi supovi iz našeg rezervata redovno krstare nebom iznad Mediterana, a jedan je pre nekoliko godina čak tri puta leteo do Izraela i vraćao se na Uvac. Nije redak slučaj ni da u kanjon Uvca zalutaju supovi iz kolonija u Evropi i Aziji, pa tako 'na pansionu' trenutno imamo nekoliko beloglavih supova iz Izraela i Italije. To nije ništa čudno jer su ovo ptice visokoletači koji često lete i na oko tri hiljade metara - objašnjava naš sagovornik.
Tehniku leta su, tvrde ornitolozi, doveli do savršenstva i jedreći na toplim vazdušnim strujama često znaju da odlutaju daleko od gnezda. Osim do Izraela, nošeni krilima raspona i do tri metra, supovi iz kanjona Uvca, proteklih godina su stizali i do Estonije i Turske, a prošle godine jedan mladunac se na prvom letu zaputio do 3.400 kilometara dalekog Jemena.
- U prirodi, beloglavi sup, prosečno živi oko 16 godina. Polno su zreli u petoj godini, godišnje izlegu po jedno jaje pa znači da par za života podigne osam mladunaca. Nažalost, prve četiri godine smrtnost mladunaca je oko 70 odsto, a oporavak povređenih ptica vrlo težak i spor. Zato su ugrožena vrsta i važno je da znamo što više o njihovom životu, pa će nam mikroodašiljači biti od velike pomoći. Svaki registrovani let dva beloglava supa biće precizno beležen na posebnim kartama koje će biti dostupne i javnosti - naglašava Ljubojević.
Stavljanje odašiljača u okviru projekta trajne zaštite beloglavih supova obavili su ornitolozi beogradskog Instita za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu i zaposleni novovaroškog preduzeća "Rezervat Uvac“. Projekat je finansijski pomoglo Ministartvo za zaštitu životne sredine.
Čistači prirode
- Uloga beloglavih supova u lancu ishrane i ekosistemu jedinstvena je i nezamenjiva. Hrane se isključivo uginulim životinjama, sprečavaju širenje zaraze i obavljaju svojevrsnu prirodnu reciklažu. Na našim prostorima živeli su odvajkada, ali su pre tridesetak godina bili na ivici istrebljenja. Zahvaljujući akciji koju je sredinom devedesetih godina prošlog veka pokrenula grupa zaljubljenika u ove ptice, pomoći države i izgradnji dva hranilišta na kojima se orlovima godišnje servira oko 110 tona klaničnog otpada, kolonija beloglavog supa u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ danas ima oko 600 ptica i jedna je od najvećih u ovom delu Evrope - podseća Slobodan Ljubojević.
Zov