Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 4.265
Samovrednovanje rada škole - primer iz OŠ "Slobodan Bajić Paja"
- uporedimo podatke dobijene od različitih učesnika
- analiziramo sadašnju situaciju i preduzmemo konkretne mere, planove i aktivnosti u Školskom razvojnom programu i Godišnjem programu rada škole.
U izbranom području vrednovanja sagledali smo sledeće pokazatelje i dali smo kraći komentar za svako postovljano pitanje:
- Atmosferu i međuljudske odnose
a) Poštovanje ličnosti deteta
b) Jednaost i pravičnost
- Partnerstvo sa roditeljima i lokalnom zajednicom
a) Komunikacija sa roditeljima
b) Uključivanje roditelja u život i rad škole i u školsko učenje
c) Uloga škole u lokalnoj zajednici
- Ugled i promocija škole
a) Ugled i obeležja škole
b) Očekivanja i promocija uspešnosti
c) Kultura ponašanja
Upitnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole realizovan je na uzorku: od 206 roditelja (škola ima 240 đaka) i svih učenika od V-og do VIII razreda (120)
Upitnici GTZ realizovani su na uzorku 30 učenika VII i VIII razreda učesnika seminara Vršnjačke medijacije. Dobijeni su sledeći rezultati/pokazatelji:
Iskaz br.1- Volim da idem u školu jer se u njoj dobro osećam.
Šta deca kažu
U 67% ispitanici određuju da su njihova pozitivna osećanja veoma važna za njihov prijatan boravak u školi. Uzimajući u obzir 20% ispitanika sa odgovorom "važno" zbirno se dobija visok procenat od 87% ukupno ispitanih koji pozitivnu klimu u školi smatraju presudnom u definisanju svojih osećanja prema nastavi.
Šta im škola pruža
Deca u 45% vole da idu u školu jer se u njoj dobro osećaju što je realno prisutnu u potpunosti, dok 31% tvrdi da je osećaj dobrog raspoloženja zastupljen u većoj meri. Dakle 76% ispitanika izražava pozitivan stav o atmosferi u školi.
Procenat od 19% ispitanika koji tvrdi da je u manjoj meri prisutno i 5% koji tvrdi da nije prisutno je visok procenat koji se ne sme ignorisati i koji zahteva poseban tretman u narednom periodu (poboljšane opšte radne i motivacione klime, pozitivne komunikacije i demokratske atmosfere u učionici) .
Iskaz br.2- Upoznat/a sam s pravilima ponašanja i kućnim redom u školi.
Šta deca kažu
95% ispitanika smatra da je "veoma važno" i "važno" biti upoznat sa pravilima ponašanja i kućnim redom škole.
Šta im škola pruža
88% isitanog uzorka tvrdi da ih škola u "potpunosti" i u "većoj meri" obaveštava i upoznaje sa kućnim redom. Kao što grafikoni obostrano pokazuju postignuto je visoko preklapanje u odgovorima.
Iskaz br.3- U školi nas uče da budemo odgovorni za svoje postupke.
Šta deca kažu
91% ispitanika ukazuje na veliki značaj škole kao vaspitne ustanove.
Šta im škola pruža
Tačno 90% ispitanika tvrdi da naša škola realizuje ovaj zadatak. Škola mora i dalje zadržati postigniuti nivo u ostvarivanju vaspitnog zadatak koji učenici prepoznaju u ovako visokom procentu.
Iskaz br.4- U školi nas podstiču da brinemo o drugima.
Šta deca kažu
81% ispitanika tvrdi da je veoma važno da upravo škola podstiče međusobno pomaganje i solidarnost među učenicima.
Šta im škola pruža
Gotovo identičan procenat ispitanika 72% tvrdi da i ovaj vaspitni zadatak škola realizuje u potpunosti ili u većoj meri. Svakako treba obratiti pažnju na odgovore sa negativnom konotacijom ( verovatno učenika koji su u praksi imali negativno pojedinačno iskustvo jer 13% ispitanika tvrdi da je malo važno da li škola podstiče na uzajamnu brigu, dok čak 21% tvrdi da je u praksi ovaj momenat u manjoj meri prisutan.
Iskaz br.5- U školi nas podstiču na međusobnu toleranciju.
Šta deca kažu
87% ispitanika smatra da je "vrlo važno" i "važno" da škola podstiče na međusobnu toleranciju.
Šta im škola pruža
89% tvrdi da je ovaj vaspitni zadatak škole realizovan- "u potpunosti" u 58% ispitanika i u "većoj meri" kod 31% ispitanika sa čime kao vaspitna ustanova posebno možemo biti zadovoljni
Iskaz br.6- U školi nas navode na poštovanje različitosti.
Šta deca kažu
80% ispitanika smatra veoma važnim i važnim saznanja i izgradnju stavova u prepoznavanju i prihvatanju različitosti koje stiču u školi.
Šta im škola pruža
77% smatra da škola u"potpunosti" ili u "većoj meri" ispunjava ovaj vaspitni zadatak.
Interesantno je uporediti da se 16% učenika koji smatra ovo određenje "malo važno", javlja kao 18% "u manjoj meri prisutnio" u školi.
Iskaz br.7- U školi se neguju i podstiču saradnički odnosi.
Šta deca kažu
75% ispitanika saradničke odnose smatra veoma važnim.
Šta im škola pruža
68% istog uzorka smatra da je realizacija ovog vaspitnog zadatka prisutna u konkretnoj praksi i životu škole; u potpunosti i u većoj meri.
Škola mora uzeti u obzir čak 26% dece koji tvrdi da je "u manjoj meri prisutno" i 6% koji tvrdi da "nije prisutno" jer zbirno predstavlja 32% što je veoma visok procenat. Ovaj segment se mora posebno analizirati i preduzeće se konkretne mere.
Iskaz br.8- U školi nas podstiču da slobodno izražavamo svoje stavove i misli.
Šta deca kažu
89% ispitanika da je veoma važno da škola podstiče slobodu izražavanja.
Šta im škola pruža
Nešto manji procenat 72% ispitanika doživljava svoju školu kao ustanovu koja realno dozvoljava iznošenje ličnih stavova i misli. Svakako nas ne raduje 21% učenika koji tvrdi da škola u"maloj meri" podstiče i 7% koji tvrdi da "nije prisutno"osnovno dečje pravo u ovoj školi. Školskim razvojnim planom omogućiti potpuno ravnopravnu participaciju učenika u svim segmentima rada škole, osavremeniti rad Školskog parlamenta, obuhvatiti i edukovati što veći broj đaka radioničarskim radom sa ciljem jačanja komunikacijskih veština i osposobljavanja za pokretanja samostalnih akcija.
Iskaz br.9- U školi se redovno pohvaljuju pozitivni postupci i uspeh učenika.
Šta deca kažu
91 % ispitanika ukazuje na važnost javne pohvale za uspeh i postupak učenika.
Šta im škola pruža
84% doživljava školu pozitivno jer praksa ukazuje da kao škola izlazimo u susret očekivanjima učenika po ovom pokazatelju.
Iskaz br.10- Ponašanje nastavnika u školi, medjusobno i u odnosu sa učenicima, jeste uz uzajamno uvažavanje.
Šta deca kažu
88% ispitanika smatra veoma važnim i važnim uzajamno korektan odnos na relaciji nastavnik-nastavnik, nastavnik-učenik.
Šta im škola pruža
45% smatra da je u praksi u potpunosti zastupljen ovakav odnos, 37% "u većoj meri". Možemo biti zadovoljni ovako visoko pozitivnom procenom sve složenijih odnosa na svim relacijama.
Iskaz br.11- U školi se osećam bezbedno
Šta deca kažu
89% učenika svoju bezbednost u školskom okruženju procenjuje kao veoma važnu.
Šta im škola pruža
78% tvrdi da je u školskom okruženju njihova bezbednost potpuna 56%, 22% da je "u većoj meri zastupljena"
Iskaz br.12- O nedopustivom ponašanju učenika u školi, kao što je agresivnost, netrpeljivost, netolerancija, neuvažavanje i slično, otvoreno se razgovara.
Šta deca kažu
Otvoreno tretiranje negativnih primera ponašanja u školi učenici procenjuju kao važnim u 85% odgovora.
Šta im škola pruža
Procenjuju da škola u praksi tretira ovaj problem sa 41% "potpuno prisutno" i 26% u"većoj meri prisutno", ali imamo i 33% nezadovoljnih (u manjoj meri 24% i netačno 9% ) koji ukazuju na neodgovarajući način tretiranja ovog problema za čak 1/3 učenika.
Školskim razvojnim programom realizovati programe nenasilnog rešavanja konflikata, mira i tolerancije.
Iskaz br.13- Kada imam problem, znam kome treba da se obratim.
Šta deca kažu
92% ispitanih smatra da je veoma važno znati kome se obratiti za svaki problem.
Šta im škola pruža
77% tvrdi da školska praksa to dozvoljava, međutim čak 23 % tvrdi da je u manjoj meri upoznato sa datom odrednicom ili 10% da uopšte nije upućeno.
ŠRP-om precizirati sve zadatke i aktivnosti neophodne da se u naredne 3 godine ( i dalje) ostvari visoka transparentnost i protok pravovremenih informacija.
Iskaz br.14- U školi nas podstiču da brinemo o svom okruženju.
Šta deca kažu
85% brigu o svom okruženju podstaknutu od strane škole smatra veoma važnom.
Šta im škola pruža
75% tvrdi da škola realizuje ovaj zadatak, ali čak 25% ispitanika smatra da škola nedovoljno vodi računa o ovom vaspitnom zadatku.
Iskaz br.15- U školi nas podstiču da brinemo o uredjenju i održavanju školskog prostora.
Šta deca kažu
Važnost škole u podsticanju na uređenje i održavanje školskog prostora procenjuje visoko 93% ispitanika.
Šta im škola pruža
Takođe visok procenat 88% tvrdi da se u praksi ovaj vaspitni zadatak realizuje u potpunosti ili u većoj meri.
RODITELJI
Roditelji 1
Iskaz br.1- Upoznat/a sam s pravilima ponašanja i kućnim redom u školi.
Šta roditelji kažu
95% ispitanika smatra veoma važnim blagovremeno upoznavanje sa propisanim pravilima ponašanja u školi.
Šta im škola pruža
Identičan procenat 94% smatra da škola u nastavnoj praksi u potpunosti ili u većoj meri ispunjava ovaj zahtev.
Roditelji 2
Iskaz br.2- Škola podstiče i otvorena je za saradnju sa roditeljima.
Šta roditelji kažu
98% roditelja smatra da je veoma važna obostrana saradnja koju podstiče škola.
Šta im škola pruža
85% tvrdi da u praksi naša škola uspeva u tome.
Roditelji 3
Iskaz br.3- U školi se neguje međusobna saradnja i razumevanje.
Šta roditelji kažu
94% ispitanih roditelja smatra da je veoma važno negovati u školi međusobnu saradnju i razumevanje.
Šta im škola pruža
18% ispitanih tvrdi da je u vaspitnoj praksi naše škole ovaj segment " u manjoj meri" prisutan. Interesantno je da su odgovori učenika na 4. i 7. pitanje u Upitniku za učenike sadržajem i procentnom odgovora visoko identični i preklapajući sa odgovorima roditelja.
Roditelji 4
Iskaz br.4- Zaposleni u školi se prema meni kao roditelju odnose sa uvažavanjem.
Šta roditelji kažu
Oko 80% roditelja smatra veoma važnim postojanje uvažavajućeg odnosa na relaciji nastavnik-roditelj.
Šta im škola pruža
62% tvrdi da je u praksi škole ovakav odnos zastupljen u potpunosti, 37% u većoj meri, dok 8% u manjoj meri - što odgovara 11% roditelja kojima je to "malo važno".
Roditelji 5
Iskaz br.5- Imam dobru saradnju sa odeljenjskim starešinom svog deteta.
Šta roditelji kažu
96% roditelja korektnu saradnju sa odeljenskim starešinom smatra važnom.
Šta im škola pruža
82% tvrdi da ovakav odnos u školi evidentno postoji,a 14% u većoj meri. 3% sa odgovorima "u manoj meri" jeste procenat delimično zadovoljnih roditelja.
Roditelji 6
Iskaz br.6- Znam kome u školi treba da se obratim za različite informacije.
Šta roditelji kažu
U 90% roditeljima je važno da znaju kome da se u školi bez lutanja obrate za infomaciju i pomoć.
Šta im škola pruža
Isto toliki procenat ispitanika potvrđuje da je u školskoj praksi prisutno u potpunosti ili u većoj meri saznanje kome se obratiti za pomoć.
Roditelji 7
Iskaz br.7- Informacije o radu i dešavanjima u školi su pravovremene i potpune.
Šta roditelji kažu
Gotovo 100% ispitanika smatra potpune i pravovremene informacije o dešavanjima u školi veoma važnim.
Šta im škola pruža
38% ispitanika doživljava prisutnost blagovremenih informacija kao "prisutno u potpunosti', 47% u većoj meri tačno, 18% "u manjoj meri".
Roditelji 8
Iskaz br.8- Informacije o radu i dešavanjima u školi su jasne i precizne.
S obzirom na visoko i identično preklapanje sa prethodnim pitanjima i odgovorima isti komentar kao pitanje 8.
Roditelji 9
Iskaz br.9- Škola traži mišljenje i podršku roditelja kada su u pitanju vannastavne aktivnosti.
Šta roditelji kažu
89% roditelja očekuje da škola traži njihovo mišljenje u izboru i realizaciji vannastavnih aktivnosti
Šta im škola pruža
79% roditelja tvrdi da naša škola izlazi u susret ovakvim očekivanjima roditelja
Roditelji 10
Iskaz br.10- Škola traži mišljenje i saglasnost roditelja kada su u pitanju aktivnosti koje moraju da finansiraju roditelji.
Šta roditelji kažu
Pitanje saglasnosti finansiranja aktivnosti dece roditelji procenjuju u gotovo 100% kao veoma važno.
Šta im škola pruža
82% tvrdi da škola uvek traži finansijsku saglasnost roditelja,14% "u manjoj meri i 4% da "nije prisutno" u praksi.
Roditelji 11
Iskaz br.11- Finansijsko učešće roditelje ime jasnu svrhu i praćeno je povratnom informacijom o realizaciji.
Šta roditelji kažu
Povratne informacije o utrošku finansijskih sredstava roditelji procenjuju kao veoma važno gotovo u 100% odgovorima ispitanika.
Šta im škola pruža
43% tvrdi da su informacije od strane škole prisutne u potpunosti, 40% u većoj meri i 13% možemo odrediti kao nezadovoljnih postojećom praksom.
Roditelji 12
Iskaz br.12- Rad Saveta roditelja je javan i otvoren za prisustvo zainteresovanih.
Šta roditelji kažu
82% ispitanika javan rad Saveta roditelja smatra važnim, čak 14% smatra "malo važnim".
Šta im škola pruža
44% ispitanika tvrdi da je u dosadašnjoj praksi ovakav rad zastupljen u potpunosti, 27% u većoj meri dok čak 21% tvrdi da je u manjoj meri zastupljeno u praksi. Raditi u buduće na većoj afirmaciji i transpatrentnosti rada Saveta roditelja.
Roditelji 13
Iskaz br.13- Škola prihvata inicijative i sugestije Saveta roditelja.
Šta roditelji kažu
Gotovo 100% ispitanih roditelja smatra da je veoma važno da škola prihvata sugestije i inicijative Saveta roditelja.
Šta im škola pruža
42 % ispitanika tvrdi da škola to čini u potpunosti, 37% "u većoj meri", 16% da "nije prisutno u praksi".
3. Analizom UPITNIKA ZA UČENIKE (30 pokretača osnivanja Djačkog parlamenta u školi) dobili smo rezultate procene situacije u školi od strane učenika, o kvalitetu odnosa između učenika i nastavnika, o situacijama sukoba u školi i načinima njihovog rešavanja...
Moglo bi se reći da je samo polovina ispitane populacije zadovoljna komunikacijom sa nastavnicima, a da teškoće u komunikaciji druge polovine ukazuju na otežanu izgradnju tolerantnih i demokratskih odnosa u školi.
Ispitani učenici vršnjačku komunikaciju procenjuju kao dobru u 69% slučajeva. 31% učenika doživljava komunikaciju kao podnošljivu što ukazuje da jedna trećina učenika nije u potpunosti zadovoljna postojećom komunikacijom.
Komunikaciju među nastavnicima učenici sa 34% doživljavaju kao dobru a sa 28% kao podnošljivu. Odgovor Ne znam sa 28% govori da procena komunikacije među nastavnicima nije predmet interesovanja učenika ove osnovne škole.
Evaluacija situacije sukoba u školi i načina njihovog rešavanja Gde se najčešće dešavaju sukobi izmedju učenika
Odgovori ispitanih učenika pokazuju da se sukobi između učenika dešavaju najčešće na hodnicima 41%, često u učionici 34%, najređe na igralištu 38%.
U koje vreme se sukobi najčešće dešavaju
Po proceni učenika sukobi se najčešće dešavaju za vreme odmora 48%, često posle škole 31%, najređe za vreme časova 72%.
Koji tip sukoba je najčešći
Ispitani učenici procenjuju da je najčešća vrsta sukoba ogovaranje 65%, često sukob argumenata sa 34%. Takođe je prisutno umereno etiketiranje sa 38%, ređe tuča, a najređe krađa.
Ko najčešće posreduje u rešavanju konflikata izmedu učenika ili između učenika i nastavnika:
U rešavanju konflikta najčešće posreduje u 59% slučajeva razredni starešina, često sa 48% drugi nastavnici ili direktor, umereno 41% neko od učenika, retko 45% sami učenici, najređe neko drugi 72% (nabrajaju najčešće roditelje), i nikada se ne dešava da se niko ne uključuje u razrešavanje konflikata.
Učenici sa istim procentom 17% procenjuju da nastavnici na času da bi regulisali disciplinu troše manje od 20% i od 60-80% vremena.Čak 38% smatra da nastavnici utroše od 20 do 40% vremena za uspostavljanje radne discipline na času.
Šta nastavnici najčešće urade kada primete sukob izmedju učenika
Ispitani učenici procenjuju da nastavnici najčešće sa 66% odgovora kazne učenika, često 45% se obrate direktoru ili drugom nastavniku, najređe 48% dozvole učenicima da sami reše sukob.
Kada ste u sukobu sa drugim učenikom, Vi najčešće:
U 34% odgovora učenici u sukobu najčešće razmišljaju šta druga strana želi, a najređe u 52% pokušava da zataška stvar.
Kao najčešći tip sukoba između nastavnika i učenika, ispitanici navode sledeće
- ocenjivanje 87% ispitanika
- ne poštovanje nastavnika i predmeta 12% ispitanika,
- nedisciplina na času 23% ispitanika,
- bezobrazluk 9% ispitanika,
- kada je učenik u pravu, a nastavnik protivureči 3% ispitanika
Ispitani učenici smatraju da se nastavnici međusobno sukobljavaju zbog uspeha i discipline u svom odeljenju. Sukob nastavnika vide u 90% slučajeva isključivo kao međusobni sukob razrednih starešina.
Kada dode do sukoba izmedu mene i mog druga tj. drugarice ja:
Individualno snalaženje u konfliktnim situacijama govori da se ispitani učenici u čak 55% slučajeva prave da se ništa nije desilo, u 79% ne koristi ružne i pogrdne nazive, u 76% se ne obraćaju starijima za posredovanje u rešavanju sukoba, 100% pokušava da razgovorom dođe do rešenja, 90% nikada se fizički ne obračunava sa sukobljenom stranom, 69% je spremno da se izvini, čak 41% je tužno ili plače zbog nastalog konflikta.
Kada medu mojim vršnjacima, u školi/odeljenju, dode do sukoba, ja:
U posredovanju između sukobljenih strana 55% ispitanika smatra da problem treba rešavati izvan škole, 45% ne posreduje u sukobu već prepušta stranama da same reše konflikt, 83% je spremno da posreduje u pomirenju, na neki način. 55% pribegava humoru u konfliktnim situacijama , 62% ne utvrđuje krivicu, 52% ne prepušta starijima da posreduju, 86% smatra da je fizičko razdvajanje na neko vreme poželjno, 97% traži rešenje za svoje drugare u sukobu, 97% ispitanika kaže stranama u konfliktu da prestanu- verbalno posreduje.
Procena sopstvenih veština i ponašanja u konfliktnim situacijama- Kako biste opisali:
Svoje znanje i umešnost u rešavanju sukoba 34% učenika procenjuje kao vrlo dobro, istim procentom 34% imamo procenu učenika sa dobar 3.
Uzimajući u obzir rezultate samoprocene učenika može se razmišljati u smeru nedovoljne zrelosti uzrasta VI i VII razreda da objektivno procene sopstvene veštine i umenja...
Uzimajući u obzir sve dobijene rezultate, sagledane slabosti funkcionisanja škole u oblasti Etosa Školskim razvojnim planom odredili smo zadatke i aktivnosti na poboljšanju i potpunom saniranju postojećih negativnih pojava.
Objektivno sagledavajući rezultate koristeći sve parametre date od strane MPSRS možemo konstatovati da se oblast Etosa nalazi na TREĆEM nivou ostvarenosti, jer konstatujemo prisutnost više jakih nego slabih strana, procenjujući da postojeće slabosti koje nisu alarmantne ipak umanjuju ukupan kvalitet rada škole i poželjno ih je otklanjati u kontinuitetu uz pomoć posebnih programa koje škola predviđa Školskim razvojnim planom. Školski tim za Samovrednovanje i vrednovanje rada škole:
prof. ruskog jezika Željka Kotarac
prof. razredne nastave Radmila Batak
prof. istorije Gordana Baltić
prof. razredne nastave Ivana Divnić
koordinator aktivnosti i podnosilac izveštaja, pedagog škole Suzana Živković
Avgust, 2006.
Novi Karlovci
Oblast: ETOS
Maj, jun, jul, 2006. godine
Upitnicima propisanim u "Priručniku za samovrednovanje i vrednovanje rada Škole" i Upitnicima za učenike preuzetim od nemačke vladine organizacije GTZ čiji pokazateljii odlično odražavaju klimu u školi procenjenu iz pozicije učenika, došli smo do sledećih rezultata koji su nam pomogli da:- realno sagledamo postojeće stanje u izabranoj oblasti (na seminaru ŠRP u maju mesecu 2006).Maj, jun, jul, 2006. godine
- uporedimo podatke dobijene od različitih učesnika
- analiziramo sadašnju situaciju i preduzmemo konkretne mere, planove i aktivnosti u Školskom razvojnom programu i Godišnjem programu rada škole.
U izbranom području vrednovanja sagledali smo sledeće pokazatelje i dali smo kraći komentar za svako postovljano pitanje:
- Atmosferu i međuljudske odnose
a) Poštovanje ličnosti deteta
b) Jednaost i pravičnost
- Partnerstvo sa roditeljima i lokalnom zajednicom
a) Komunikacija sa roditeljima
b) Uključivanje roditelja u život i rad škole i u školsko učenje
c) Uloga škole u lokalnoj zajednici
- Ugled i promocija škole
a) Ugled i obeležja škole
b) Očekivanja i promocija uspešnosti
c) Kultura ponašanja
Upitnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole realizovan je na uzorku: od 206 roditelja (škola ima 240 đaka) i svih učenika od V-og do VIII razreda (120)
Upitnici GTZ realizovani su na uzorku 30 učenika VII i VIII razreda učesnika seminara Vršnjačke medijacije. Dobijeni su sledeći rezultati/pokazatelji:
- Ključna oblast: Etos - Upitnik za učenike ( str 2-10)
- Ključna pblast-Etos - Upitnik za roditelje (str. 11-16)
- Upitnik za učenike - GTZ (str.17-26)
- Zaključak str. 27.
Iskaz br.1- Volim da idem u školu jer se u njoj dobro osećam.
Šta deca kažu
U 67% ispitanici određuju da su njihova pozitivna osećanja veoma važna za njihov prijatan boravak u školi. Uzimajući u obzir 20% ispitanika sa odgovorom "važno" zbirno se dobija visok procenat od 87% ukupno ispitanih koji pozitivnu klimu u školi smatraju presudnom u definisanju svojih osećanja prema nastavi.
Šta im škola pruža
Deca u 45% vole da idu u školu jer se u njoj dobro osećaju što je realno prisutnu u potpunosti, dok 31% tvrdi da je osećaj dobrog raspoloženja zastupljen u većoj meri. Dakle 76% ispitanika izražava pozitivan stav o atmosferi u školi.
Procenat od 19% ispitanika koji tvrdi da je u manjoj meri prisutno i 5% koji tvrdi da nije prisutno je visok procenat koji se ne sme ignorisati i koji zahteva poseban tretman u narednom periodu (poboljšane opšte radne i motivacione klime, pozitivne komunikacije i demokratske atmosfere u učionici) .
Iskaz br.2- Upoznat/a sam s pravilima ponašanja i kućnim redom u školi.
Šta deca kažu
95% ispitanika smatra da je "veoma važno" i "važno" biti upoznat sa pravilima ponašanja i kućnim redom škole.
Šta im škola pruža
88% isitanog uzorka tvrdi da ih škola u "potpunosti" i u "većoj meri" obaveštava i upoznaje sa kućnim redom. Kao što grafikoni obostrano pokazuju postignuto je visoko preklapanje u odgovorima.
Iskaz br.3- U školi nas uče da budemo odgovorni za svoje postupke.
Šta deca kažu
91% ispitanika ukazuje na veliki značaj škole kao vaspitne ustanove.
Šta im škola pruža
Tačno 90% ispitanika tvrdi da naša škola realizuje ovaj zadatak. Škola mora i dalje zadržati postigniuti nivo u ostvarivanju vaspitnog zadatak koji učenici prepoznaju u ovako visokom procentu.
Iskaz br.4- U školi nas podstiču da brinemo o drugima.
Šta deca kažu
81% ispitanika tvrdi da je veoma važno da upravo škola podstiče međusobno pomaganje i solidarnost među učenicima.
Šta im škola pruža
Gotovo identičan procenat ispitanika 72% tvrdi da i ovaj vaspitni zadatak škola realizuje u potpunosti ili u većoj meri. Svakako treba obratiti pažnju na odgovore sa negativnom konotacijom ( verovatno učenika koji su u praksi imali negativno pojedinačno iskustvo jer 13% ispitanika tvrdi da je malo važno da li škola podstiče na uzajamnu brigu, dok čak 21% tvrdi da je u praksi ovaj momenat u manjoj meri prisutan.
Iskaz br.5- U školi nas podstiču na međusobnu toleranciju.
Šta deca kažu
87% ispitanika smatra da je "vrlo važno" i "važno" da škola podstiče na međusobnu toleranciju.
Šta im škola pruža
89% tvrdi da je ovaj vaspitni zadatak škole realizovan- "u potpunosti" u 58% ispitanika i u "većoj meri" kod 31% ispitanika sa čime kao vaspitna ustanova posebno možemo biti zadovoljni
Iskaz br.6- U školi nas navode na poštovanje različitosti.
Šta deca kažu
80% ispitanika smatra veoma važnim i važnim saznanja i izgradnju stavova u prepoznavanju i prihvatanju različitosti koje stiču u školi.
Šta im škola pruža
77% smatra da škola u"potpunosti" ili u "većoj meri" ispunjava ovaj vaspitni zadatak.
Interesantno je uporediti da se 16% učenika koji smatra ovo određenje "malo važno", javlja kao 18% "u manjoj meri prisutnio" u školi.
Iskaz br.7- U školi se neguju i podstiču saradnički odnosi.
Šta deca kažu
75% ispitanika saradničke odnose smatra veoma važnim.
Šta im škola pruža
68% istog uzorka smatra da je realizacija ovog vaspitnog zadatka prisutna u konkretnoj praksi i životu škole; u potpunosti i u većoj meri.
Škola mora uzeti u obzir čak 26% dece koji tvrdi da je "u manjoj meri prisutno" i 6% koji tvrdi da "nije prisutno" jer zbirno predstavlja 32% što je veoma visok procenat. Ovaj segment se mora posebno analizirati i preduzeće se konkretne mere.
Iskaz br.8- U školi nas podstiču da slobodno izražavamo svoje stavove i misli.
Šta deca kažu
89% ispitanika da je veoma važno da škola podstiče slobodu izražavanja.
Šta im škola pruža
Nešto manji procenat 72% ispitanika doživljava svoju školu kao ustanovu koja realno dozvoljava iznošenje ličnih stavova i misli. Svakako nas ne raduje 21% učenika koji tvrdi da škola u"maloj meri" podstiče i 7% koji tvrdi da "nije prisutno"osnovno dečje pravo u ovoj školi. Školskim razvojnim planom omogućiti potpuno ravnopravnu participaciju učenika u svim segmentima rada škole, osavremeniti rad Školskog parlamenta, obuhvatiti i edukovati što veći broj đaka radioničarskim radom sa ciljem jačanja komunikacijskih veština i osposobljavanja za pokretanja samostalnih akcija.
Iskaz br.9- U školi se redovno pohvaljuju pozitivni postupci i uspeh učenika.
Šta deca kažu
91 % ispitanika ukazuje na važnost javne pohvale za uspeh i postupak učenika.
Šta im škola pruža
84% doživljava školu pozitivno jer praksa ukazuje da kao škola izlazimo u susret očekivanjima učenika po ovom pokazatelju.
Iskaz br.10- Ponašanje nastavnika u školi, medjusobno i u odnosu sa učenicima, jeste uz uzajamno uvažavanje.
Šta deca kažu
88% ispitanika smatra veoma važnim i važnim uzajamno korektan odnos na relaciji nastavnik-nastavnik, nastavnik-učenik.
Šta im škola pruža
45% smatra da je u praksi u potpunosti zastupljen ovakav odnos, 37% "u većoj meri". Možemo biti zadovoljni ovako visoko pozitivnom procenom sve složenijih odnosa na svim relacijama.
Iskaz br.11- U školi se osećam bezbedno
Šta deca kažu
89% učenika svoju bezbednost u školskom okruženju procenjuje kao veoma važnu.
Šta im škola pruža
78% tvrdi da je u školskom okruženju njihova bezbednost potpuna 56%, 22% da je "u većoj meri zastupljena"
Iskaz br.12- O nedopustivom ponašanju učenika u školi, kao što je agresivnost, netrpeljivost, netolerancija, neuvažavanje i slično, otvoreno se razgovara.
Šta deca kažu
Otvoreno tretiranje negativnih primera ponašanja u školi učenici procenjuju kao važnim u 85% odgovora.
Šta im škola pruža
Procenjuju da škola u praksi tretira ovaj problem sa 41% "potpuno prisutno" i 26% u"većoj meri prisutno", ali imamo i 33% nezadovoljnih (u manjoj meri 24% i netačno 9% ) koji ukazuju na neodgovarajući način tretiranja ovog problema za čak 1/3 učenika.
Školskim razvojnim programom realizovati programe nenasilnog rešavanja konflikata, mira i tolerancije.
Iskaz br.13- Kada imam problem, znam kome treba da se obratim.
Šta deca kažu
92% ispitanih smatra da je veoma važno znati kome se obratiti za svaki problem.
Šta im škola pruža
77% tvrdi da školska praksa to dozvoljava, međutim čak 23 % tvrdi da je u manjoj meri upoznato sa datom odrednicom ili 10% da uopšte nije upućeno.
ŠRP-om precizirati sve zadatke i aktivnosti neophodne da se u naredne 3 godine ( i dalje) ostvari visoka transparentnost i protok pravovremenih informacija.
Iskaz br.14- U školi nas podstiču da brinemo o svom okruženju.
Šta deca kažu
85% brigu o svom okruženju podstaknutu od strane škole smatra veoma važnom.
Šta im škola pruža
75% tvrdi da škola realizuje ovaj zadatak, ali čak 25% ispitanika smatra da škola nedovoljno vodi računa o ovom vaspitnom zadatku.
Iskaz br.15- U školi nas podstiču da brinemo o uredjenju i održavanju školskog prostora.
Šta deca kažu
Važnost škole u podsticanju na uređenje i održavanje školskog prostora procenjuje visoko 93% ispitanika.
Šta im škola pruža
Takođe visok procenat 88% tvrdi da se u praksi ovaj vaspitni zadatak realizuje u potpunosti ili u većoj meri.
RODITELJI
Roditelji 1
Iskaz br.1- Upoznat/a sam s pravilima ponašanja i kućnim redom u školi.
Šta roditelji kažu
95% ispitanika smatra veoma važnim blagovremeno upoznavanje sa propisanim pravilima ponašanja u školi.
Šta im škola pruža
Identičan procenat 94% smatra da škola u nastavnoj praksi u potpunosti ili u većoj meri ispunjava ovaj zahtev.
Roditelji 2
Iskaz br.2- Škola podstiče i otvorena je za saradnju sa roditeljima.
Šta roditelji kažu
98% roditelja smatra da je veoma važna obostrana saradnja koju podstiče škola.
Šta im škola pruža
85% tvrdi da u praksi naša škola uspeva u tome.
Roditelji 3
Iskaz br.3- U školi se neguje međusobna saradnja i razumevanje.
Šta roditelji kažu
94% ispitanih roditelja smatra da je veoma važno negovati u školi međusobnu saradnju i razumevanje.
Šta im škola pruža
18% ispitanih tvrdi da je u vaspitnoj praksi naše škole ovaj segment " u manjoj meri" prisutan. Interesantno je da su odgovori učenika na 4. i 7. pitanje u Upitniku za učenike sadržajem i procentnom odgovora visoko identični i preklapajući sa odgovorima roditelja.
Roditelji 4
Iskaz br.4- Zaposleni u školi se prema meni kao roditelju odnose sa uvažavanjem.
Šta roditelji kažu
Oko 80% roditelja smatra veoma važnim postojanje uvažavajućeg odnosa na relaciji nastavnik-roditelj.
Šta im škola pruža
62% tvrdi da je u praksi škole ovakav odnos zastupljen u potpunosti, 37% u većoj meri, dok 8% u manjoj meri - što odgovara 11% roditelja kojima je to "malo važno".
Roditelji 5
Iskaz br.5- Imam dobru saradnju sa odeljenjskim starešinom svog deteta.
Šta roditelji kažu
96% roditelja korektnu saradnju sa odeljenskim starešinom smatra važnom.
Šta im škola pruža
82% tvrdi da ovakav odnos u školi evidentno postoji,a 14% u većoj meri. 3% sa odgovorima "u manoj meri" jeste procenat delimično zadovoljnih roditelja.
Roditelji 6
Iskaz br.6- Znam kome u školi treba da se obratim za različite informacije.
Šta roditelji kažu
U 90% roditeljima je važno da znaju kome da se u školi bez lutanja obrate za infomaciju i pomoć.
Šta im škola pruža
Isto toliki procenat ispitanika potvrđuje da je u školskoj praksi prisutno u potpunosti ili u većoj meri saznanje kome se obratiti za pomoć.
Roditelji 7
Iskaz br.7- Informacije o radu i dešavanjima u školi su pravovremene i potpune.
Šta roditelji kažu
Gotovo 100% ispitanika smatra potpune i pravovremene informacije o dešavanjima u školi veoma važnim.
Šta im škola pruža
38% ispitanika doživljava prisutnost blagovremenih informacija kao "prisutno u potpunosti', 47% u većoj meri tačno, 18% "u manjoj meri".
Roditelji 8
Iskaz br.8- Informacije o radu i dešavanjima u školi su jasne i precizne.
S obzirom na visoko i identično preklapanje sa prethodnim pitanjima i odgovorima isti komentar kao pitanje 8.
Roditelji 9
Iskaz br.9- Škola traži mišljenje i podršku roditelja kada su u pitanju vannastavne aktivnosti.
Šta roditelji kažu
89% roditelja očekuje da škola traži njihovo mišljenje u izboru i realizaciji vannastavnih aktivnosti
Šta im škola pruža
79% roditelja tvrdi da naša škola izlazi u susret ovakvim očekivanjima roditelja
Roditelji 10
Iskaz br.10- Škola traži mišljenje i saglasnost roditelja kada su u pitanju aktivnosti koje moraju da finansiraju roditelji.
Šta roditelji kažu
Pitanje saglasnosti finansiranja aktivnosti dece roditelji procenjuju u gotovo 100% kao veoma važno.
Šta im škola pruža
82% tvrdi da škola uvek traži finansijsku saglasnost roditelja,14% "u manjoj meri i 4% da "nije prisutno" u praksi.
Roditelji 11
Iskaz br.11- Finansijsko učešće roditelje ime jasnu svrhu i praćeno je povratnom informacijom o realizaciji.
Šta roditelji kažu
Povratne informacije o utrošku finansijskih sredstava roditelji procenjuju kao veoma važno gotovo u 100% odgovorima ispitanika.
Šta im škola pruža
43% tvrdi da su informacije od strane škole prisutne u potpunosti, 40% u većoj meri i 13% možemo odrediti kao nezadovoljnih postojećom praksom.
Roditelji 12
Iskaz br.12- Rad Saveta roditelja je javan i otvoren za prisustvo zainteresovanih.
Šta roditelji kažu
82% ispitanika javan rad Saveta roditelja smatra važnim, čak 14% smatra "malo važnim".
Šta im škola pruža
44% ispitanika tvrdi da je u dosadašnjoj praksi ovakav rad zastupljen u potpunosti, 27% u većoj meri dok čak 21% tvrdi da je u manjoj meri zastupljeno u praksi. Raditi u buduće na većoj afirmaciji i transpatrentnosti rada Saveta roditelja.
Roditelji 13
Iskaz br.13- Škola prihvata inicijative i sugestije Saveta roditelja.
Šta roditelji kažu
Gotovo 100% ispitanih roditelja smatra da je veoma važno da škola prihvata sugestije i inicijative Saveta roditelja.
Šta im škola pruža
42 % ispitanika tvrdi da škola to čini u potpunosti, 37% "u većoj meri", 16% da "nije prisutno u praksi".
3. Analizom UPITNIKA ZA UČENIKE (30 pokretača osnivanja Djačkog parlamenta u školi) dobili smo rezultate procene situacije u školi od strane učenika, o kvalitetu odnosa između učenika i nastavnika, o situacijama sukoba u školi i načinima njihovog rešavanja...
Moglo bi se reći da je samo polovina ispitane populacije zadovoljna komunikacijom sa nastavnicima, a da teškoće u komunikaciji druge polovine ukazuju na otežanu izgradnju tolerantnih i demokratskih odnosa u školi.
Ispitani učenici vršnjačku komunikaciju procenjuju kao dobru u 69% slučajeva. 31% učenika doživljava komunikaciju kao podnošljivu što ukazuje da jedna trećina učenika nije u potpunosti zadovoljna postojećom komunikacijom.
Komunikaciju među nastavnicima učenici sa 34% doživljavaju kao dobru a sa 28% kao podnošljivu. Odgovor Ne znam sa 28% govori da procena komunikacije među nastavnicima nije predmet interesovanja učenika ove osnovne škole.
Evaluacija situacije sukoba u školi i načina njihovog rešavanja Gde se najčešće dešavaju sukobi izmedju učenika
Odgovori ispitanih učenika pokazuju da se sukobi između učenika dešavaju najčešće na hodnicima 41%, često u učionici 34%, najređe na igralištu 38%.
U koje vreme se sukobi najčešće dešavaju
Po proceni učenika sukobi se najčešće dešavaju za vreme odmora 48%, često posle škole 31%, najređe za vreme časova 72%.
Koji tip sukoba je najčešći
Ispitani učenici procenjuju da je najčešća vrsta sukoba ogovaranje 65%, često sukob argumenata sa 34%. Takođe je prisutno umereno etiketiranje sa 38%, ređe tuča, a najređe krađa.
Ko najčešće posreduje u rešavanju konflikata izmedu učenika ili između učenika i nastavnika:
U rešavanju konflikta najčešće posreduje u 59% slučajeva razredni starešina, često sa 48% drugi nastavnici ili direktor, umereno 41% neko od učenika, retko 45% sami učenici, najređe neko drugi 72% (nabrajaju najčešće roditelje), i nikada se ne dešava da se niko ne uključuje u razrešavanje konflikata.
Učenici sa istim procentom 17% procenjuju da nastavnici na času da bi regulisali disciplinu troše manje od 20% i od 60-80% vremena.Čak 38% smatra da nastavnici utroše od 20 do 40% vremena za uspostavljanje radne discipline na času.
Šta nastavnici najčešće urade kada primete sukob izmedju učenika
Ispitani učenici procenjuju da nastavnici najčešće sa 66% odgovora kazne učenika, često 45% se obrate direktoru ili drugom nastavniku, najređe 48% dozvole učenicima da sami reše sukob.
Kada ste u sukobu sa drugim učenikom, Vi najčešće:
U 34% odgovora učenici u sukobu najčešće razmišljaju šta druga strana želi, a najređe u 52% pokušava da zataška stvar.
Kao najčešći tip sukoba između nastavnika i učenika, ispitanici navode sledeće
- ocenjivanje 87% ispitanika
- ne poštovanje nastavnika i predmeta 12% ispitanika,
- nedisciplina na času 23% ispitanika,
- bezobrazluk 9% ispitanika,
- kada je učenik u pravu, a nastavnik protivureči 3% ispitanika
Ispitani učenici smatraju da se nastavnici međusobno sukobljavaju zbog uspeha i discipline u svom odeljenju. Sukob nastavnika vide u 90% slučajeva isključivo kao međusobni sukob razrednih starešina.
Kada dode do sukoba izmedu mene i mog druga tj. drugarice ja:
Individualno snalaženje u konfliktnim situacijama govori da se ispitani učenici u čak 55% slučajeva prave da se ništa nije desilo, u 79% ne koristi ružne i pogrdne nazive, u 76% se ne obraćaju starijima za posredovanje u rešavanju sukoba, 100% pokušava da razgovorom dođe do rešenja, 90% nikada se fizički ne obračunava sa sukobljenom stranom, 69% je spremno da se izvini, čak 41% je tužno ili plače zbog nastalog konflikta.
Kada medu mojim vršnjacima, u školi/odeljenju, dode do sukoba, ja:
U posredovanju između sukobljenih strana 55% ispitanika smatra da problem treba rešavati izvan škole, 45% ne posreduje u sukobu već prepušta stranama da same reše konflikt, 83% je spremno da posreduje u pomirenju, na neki način. 55% pribegava humoru u konfliktnim situacijama , 62% ne utvrđuje krivicu, 52% ne prepušta starijima da posreduju, 86% smatra da je fizičko razdvajanje na neko vreme poželjno, 97% traži rešenje za svoje drugare u sukobu, 97% ispitanika kaže stranama u konfliktu da prestanu- verbalno posreduje.
Procena sopstvenih veština i ponašanja u konfliktnim situacijama- Kako biste opisali:
Svoje znanje i umešnost u rešavanju sukoba 34% učenika procenjuje kao vrlo dobro, istim procentom 34% imamo procenu učenika sa dobar 3.
Uzimajući u obzir rezultate samoprocene učenika može se razmišljati u smeru nedovoljne zrelosti uzrasta VI i VII razreda da objektivno procene sopstvene veštine i umenja...
Uzimajući u obzir sve dobijene rezultate, sagledane slabosti funkcionisanja škole u oblasti Etosa Školskim razvojnim planom odredili smo zadatke i aktivnosti na poboljšanju i potpunom saniranju postojećih negativnih pojava.
Objektivno sagledavajući rezultate koristeći sve parametre date od strane MPSRS možemo konstatovati da se oblast Etosa nalazi na TREĆEM nivou ostvarenosti, jer konstatujemo prisutnost više jakih nego slabih strana, procenjujući da postojeće slabosti koje nisu alarmantne ipak umanjuju ukupan kvalitet rada škole i poželjno ih je otklanjati u kontinuitetu uz pomoć posebnih programa koje škola predviđa Školskim razvojnim planom. Školski tim za Samovrednovanje i vrednovanje rada škole:
prof. ruskog jezika Željka Kotarac
prof. razredne nastave Radmila Batak
prof. istorije Gordana Baltić
prof. razredne nastave Ivana Divnić
koordinator aktivnosti i podnosilac izveštaja, pedagog škole Suzana Živković
Avgust, 2006.
Novi Karlovci