- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Samo ljubav može da nadvlada neverstvo
Kako ljubav može da "preživi" prevaru i koliko se posle nje menja odnos? Vernost je odluka, a ne osećanje, biramo da li ćemo odoleti iskušenjima ili ne. Žene spremije da oproste
Do prevare nikada ne dolazi iz čista mira, tvrde psiholozi. Ona je uvek alarm, znak da nešto nije u redu, posledica nezadovoljstva i problema koje prećutkujemo ili ne želimo da vidimo. Stručnjaci tvrde da kada se prevara otkrije u sekundi nestaje poverenje, slabi emotivna i seksualna vezanost partnera. Pa, ipak, mnogo neverstava je oprošteno, mnogo parova uspelo je da ih prevaziđe i nastavi zajednički život.
Stručnjaci za ljubavne odnose kažu da najveće šanse da preživi ima ljubav u kojoj se prevara dogodila isključivo podstaknuta seksom. To znači da onaj ko je varao prema toj trećoj ili tom trećem nije osetio emocije, već je sve bilo samo pitanje strasti i seksualne energije. To, tvrde stručnjaci, iako tako ne izgleda na početku, ponekad može da spasi vezu, ukaže na ono što u njoj ne valja, a što se može popraviti. Seksualna avantura ponekad može da bude sredstvo da se iskristališu želje, nekad i spas od bračne monotonije.
U svakom slučaju, koji god da je motiv i ko god da je varao, teško je oprostiti. Izdaja boli, kao i izneverena očekivanja, poljuljano poverenje, saznanje da je taj neko koga volimo sve to odbacio zbog nekog trećeg. Mešaju se osećanja besa, ljutnje, neverice, izneverenosti, očaja, straha... U sekundi se sruši čitav svet.
Čak i kada oba partnera to žele, može li se oprostiti i kako? Da li je moguće vratiti poljuljano poverenje, bez kojeg veza ne može da izdrži? Kako ponovo voleti istom strašću i istim žarom, kada znamo da je onaj koga volimo bio spreman sve da stavi na kocku? Čak i da je voleo drugog ili drugu, zašto nije bio dovoljno jak da to izgovori i prizna? Može li ljubav da izdrži ovakvo iskušenje i koliko treba da bude jaka da bi "preživela"? Čak i kada može, da li ostaje ista ili se pretvara u nešto sasvim drugačije, u odnos koji sa sobom nosi stalne sumnje i nepoverenje? Koliko dugo nosimo tragove i "ožiljke" oproštaja? Na ova, i mnoga druga pitanja, za čitaoce "Života plus" odgovara psiholog Ksenija Petrović.
- Ljudi ne razmišljaju o prevari dok se ne dogodi, ponekad su ubeđeni i da se sa njom nikad neće sresti. Pa ipak, kada dođu u tu situaciju, moguća su samo dva scenarija. Neki ostanu, oproste, pokušaju da nastave dalje, a drugi odlaze, napuštaju partnera, ne žele ni da pokušaju, da čuju opravdanja i razloge. Različiti faktori kod različitih ljudi utiču na to kakvu će odluku doneti. Kod onih iz tradicionalnih, konzervativnih sredina, negativan stav okoline prema razvodu jako je bitan, gotovo odlučujući faktor. Oni ostaju u braku prvenstveno jer je sramota razvesti se. Takođe, strah od samoće, od novih početaka, potreba da se pripada nekom, razlozi su zbog kojih veliki broj osoba prelazi preko prevare i ostaje u vezi. Međutim, koji god da su razlozi, proces opraštanja vrlo je dug i težak i oba partnera moraju prilično da se potrude da bi spasli ljubav. Neverstvo može biti i manifestacija bračne krize i tada partnere stavlja pred izazov preispitivanja međusobnog odnosa. Vrlo često razlog da se oprosti su i shvatanja koja imamo o ljubavi, načini na koji smo vaspitavani kada su u pitanju emocionalni odnosi. Ljubav prema partneru jedan je od najboljih razloga da neverstvo oprostimo i samo ako ona postoji kriza se može prevazići, a veza sačuvati.
* Ko teže oprašta, muškarci ili žene?
- Postoje istraživanja koja govore u prilog tome da su žene spremnije da oproste. Razlozi koje su navodile uglavnom su bili deca, materijalna sigurnost, strah od samostalnosti i neizvesnosti. Muškarci teže opraštaju jer im je povređena sujeta, ugrožen ponos, u njihovoj percepciji ruši se predstava žene kao uzorne majke, supruge. Ova istraživanja odnose se na monogamnu zapadnu kulturu. Što se tiče seksualne prevare i one koja sa sobom nosi emocije, ponekad je vrlo teško razgraničiti o čemu se radi. To često nisu u stanju ni oni koji varaju. Većina ljudi pod pojmom prevare podrazumeva seksualni odnos sa nekim trećim, ali je tanka linija koja razgraničava čistu seksualnu energiju od veze sa primesama emocija. Osoba koja je prevarena opterećena je mnogim sumnjama, stalno se preispituje, pokušava da shvati da li je partner zaista voli. To su velike sumnje i teške dileme i potrebno je vreme da se one reše, da se smire strasti, osećanja ljutnje i besa. Jednostavno, potrebno je mnogo strpljenja, ljubavi i spremnosti da se u vezu posle prevare ulaže. Ali, u nekim slučajevima to se itekako isplati.
* Iako generalizacije nisu moguće, koliko je vremena potrebno da se stvari vrate u "normalu"? - Ljudi uglavnom ulaze u brak sa idejom da će ljubav i vernost trajati zauvek, tako da prevaru doživljavaju kao kršenje tog nepisanog, psihološkog ugovora. Samim tim jako je teško ponovo uspostaviti poverenje, a koliko vremena je potrebno, u svakoj vezi je drugačije. Čak i kada se stvari vrate na "staro", kada se poverenje ponovo uspostavi, ono često nije bezrezervno i potpuno kao na početku. Ljudi su skloni predrasudi da će onaj koji jednom prevari, to sigurno učini ponovo. To može da se dogodi, ali nikako nije pravilo.
* Ako odlučimo da oprostimo, da li treba funkcionisati tako da se o prevari više ne razgovara, ili je u redu s vremena na vreme "podsetiti" partnera koliko nas je povredio?
- Prevara se dogodila, deo je iskustva jedne veze, nepričanje o njoj bila bi, u stvari, negacija realnosti, odbrambeni mehanizam. Sa druge strane, stalno podsećanje, prebacivanje, okrivljavanje partnera nije dobar način ako smo već odabrali da oprostimo. Psihoterapijska praksa pokazuje da su osobe koje su prevaru doživele kao indikator problema u vezi, a odlučile da spasu ljubav jer se vole, dugo i istrajno radile na poboljšanju odnosa i prošle kroz mnogo teških razgovora, znajući da samo otvorenom komunikacijom o svojim osećanjima straha, krivice, besa, mogu da prevaziđu konflikt. Zdrav odnos podrazumeva i otvoren razgovor, kroz koji se može doći do srži problema, razloga i uzroka koji su do prevare doveli. Ko nije spreman na to, teško da može spasiti ljubav.
* Šta nas kao prevarene najviše boli - činjenica da je neko izigrao naše poverenje, da nas je izdao, da je poželeo nekog drugog...?
- Prevara nosi sa sobom razna negativna i bolna osećanja - tugu, povređenost, strah, bes... a koje će dominirati, zavisi od uverenja, značenja koje dajemo prevari. Ako prevaru automatski doživimo kao prestanak ljubavi, i o tom gubitku mislimo kao o nečem što obustavlja nadu i optimizam, najviše će nas “boleti“ potištenost. Ukoliko prevaru interpretiramo kao nezasluženi tretman od strane voljene osobe i života, “boleće” nas povređenost i bes. Svako se sa tim nosi na svoj način, u zavisnosti od toga kako je vaspitavan, kakav odnos ima prema ljubavi i partneru, kakva iskustva nosi iz prethodnih veza... Važno je i ono šta nam je prioritet i kojim vrednostima dajemo najveći značaj.
* Da li postoje "znaci upozorenja" da partner vara i da li je neverstvo baš uvek posledica toga što u braku ili vezi nešto nije kako treba? - Kada se prevara dogodi, osobe se obično prisete mnogih događaja, situacija koje su mogle da ukažu na to da partner ima nekog drugog. Međutim, kako to obično biva, poslednji sazna upravo onaj ko je prevaren, verovatno zato što koristimo razne "odbrambene mehanizme" kako bi izbegli istinu koja nas boli. Motiva za prevaru ima koliko i ljudi. Gotovo da nema osobe koja tokom braka ili duge veze ne oseti privlačnost prema nekoj drugoj osobi, jer tokom života stupamo u interakciju sa različitim ljudima, i u nju, hteli ili ne hteli, ulazimo i kao erotska bića. Zbog toga niko nije imun na osećanja i ne zna kada će ga ona "pronaći", čak iako je srećan u braku ili vezi. Ali, da li će se ona realizovati, da li ćemo se upustiti u odnos sa tom drugom osobom, stvar je ličnosti, stavova, uverenja... Vernost je odluka, a ne osećanje. Biramo da li ćemo odoleti iskušenjima ili ne. Život nas ponekad potpuno demantuje i pokaže nam da je sve moguće, da pravila nema, a kako će se ko sa tim nositi zavisi od mnogo faktora. Ponekad je prevara simptom potisnutih nezadovoljstava, nerešenih konflikata, pokušaj da izvan braka, u nekom novom, pronađemo ono što ne dobijamo "kod kuće" - strast, toplinu, razumevanje, nežnost, ljubav... Ali, u takvim slučajevima, prevara je nekonstruktivan način rešavanja problema. Bežimo, a samo stvaramo još veći haos i probleme. U takvim okolnostima ljubav ne treba spasavati, jer nema šta da se spasi. Sa druge strane, motiv prevare ne mora da bude u odnosu, već je "sakriven" u ličnosti. Naime, postoje osobe koje varaju zato što su narcisi, gladni su dokaza ljubavi, imaju potrebu za stalnom promenom, nestalni su u odlukama i stavovima, imaju iracionalne predstave o ljubavi. Poistovećuju je sa strašću, pa čim ona oslabi ili prestane, traže nekog drugog kako bi doživeli novo, uzbuđujuće iskustvo.
* Čak i kada oprostimo, kako prevazilazimo bes, tugu, ogorčenje, povređenost...?
- Mogućnost za ostvarenje dobrog braka ili veze ne zavisi samo od toga da prevaru oprostimo, već od načina na koji oba partnera razmišljaju o neverstvu. Nikada nije samo stvar u tome da smo prevareni, već nas blokiraju osećanja koja iz tog čina razvijamo. Negativne, nezdrave emocije parališu svaki pokušaj da se stvari "isprave", dok iskreno kajanje, koje je zdrava, pokretačka emocija, daje snagu i spremnost da se uči na greškama i prevaziđu problemi. Takođe, osobe koje su prevarene teže će oprostiti ako su vođene negativnim emocijama. Kada smatraju da partner to nikako nije smeo da im uradi, da nisu zaslužile da im život priredi takvo iskušenje, to će ih samo voditi sve dublje u bes, samoobezvređivanje, depresiju. Šanse da ljubav preživi posle prevare u mnogome zavise od motiva. Ukoliko su to nezadovoljene potrebe i zastoji u vezi, onda neverstvo može da bude alarm da se u ljubav uloži napor i tada prevara može biti i šansa za rast i razvoj veze. Ako, sa druge strane, samo formalno oprostimo, nema šanse da ljubav preživi. Ona će se samo urušavati, dok sve ne izgubi smisao.
* Dakle, samo ljubav spasava ljubav?
- Praksa je pokazala da ljudima koji su ostali zajedno prvenstveno zbog toga što se vole, ljubav često posle prevare postane još jača i čvršća. Neverstvo i iskustvo sa nekim drugim samo su im pokazali koliko je lepo i vredno ono što imaju "kod kuće". Na neki način, to im je iskristalisalo osećanja i želje, i bez nepremostivih problema nastavili su da grade vrednu ljubav koju su ostvarili.
Izvor: Večernje novosti
Kako ljubav može da "preživi" prevaru i koliko se posle nje menja odnos? Vernost je odluka, a ne osećanje, biramo da li ćemo odoleti iskušenjima ili ne. Žene spremije da oproste
Do prevare nikada ne dolazi iz čista mira, tvrde psiholozi. Ona je uvek alarm, znak da nešto nije u redu, posledica nezadovoljstva i problema koje prećutkujemo ili ne želimo da vidimo. Stručnjaci tvrde da kada se prevara otkrije u sekundi nestaje poverenje, slabi emotivna i seksualna vezanost partnera. Pa, ipak, mnogo neverstava je oprošteno, mnogo parova uspelo je da ih prevaziđe i nastavi zajednički život.
Stručnjaci za ljubavne odnose kažu da najveće šanse da preživi ima ljubav u kojoj se prevara dogodila isključivo podstaknuta seksom. To znači da onaj ko je varao prema toj trećoj ili tom trećem nije osetio emocije, već je sve bilo samo pitanje strasti i seksualne energije. To, tvrde stručnjaci, iako tako ne izgleda na početku, ponekad može da spasi vezu, ukaže na ono što u njoj ne valja, a što se može popraviti. Seksualna avantura ponekad može da bude sredstvo da se iskristališu želje, nekad i spas od bračne monotonije.
U svakom slučaju, koji god da je motiv i ko god da je varao, teško je oprostiti. Izdaja boli, kao i izneverena očekivanja, poljuljano poverenje, saznanje da je taj neko koga volimo sve to odbacio zbog nekog trećeg. Mešaju se osećanja besa, ljutnje, neverice, izneverenosti, očaja, straha... U sekundi se sruši čitav svet.
Čak i kada oba partnera to žele, može li se oprostiti i kako? Da li je moguće vratiti poljuljano poverenje, bez kojeg veza ne može da izdrži? Kako ponovo voleti istom strašću i istim žarom, kada znamo da je onaj koga volimo bio spreman sve da stavi na kocku? Čak i da je voleo drugog ili drugu, zašto nije bio dovoljno jak da to izgovori i prizna? Može li ljubav da izdrži ovakvo iskušenje i koliko treba da bude jaka da bi "preživela"? Čak i kada može, da li ostaje ista ili se pretvara u nešto sasvim drugačije, u odnos koji sa sobom nosi stalne sumnje i nepoverenje? Koliko dugo nosimo tragove i "ožiljke" oproštaja? Na ova, i mnoga druga pitanja, za čitaoce "Života plus" odgovara psiholog Ksenija Petrović.
- Ljudi ne razmišljaju o prevari dok se ne dogodi, ponekad su ubeđeni i da se sa njom nikad neće sresti. Pa ipak, kada dođu u tu situaciju, moguća su samo dva scenarija. Neki ostanu, oproste, pokušaju da nastave dalje, a drugi odlaze, napuštaju partnera, ne žele ni da pokušaju, da čuju opravdanja i razloge. Različiti faktori kod različitih ljudi utiču na to kakvu će odluku doneti. Kod onih iz tradicionalnih, konzervativnih sredina, negativan stav okoline prema razvodu jako je bitan, gotovo odlučujući faktor. Oni ostaju u braku prvenstveno jer je sramota razvesti se. Takođe, strah od samoće, od novih početaka, potreba da se pripada nekom, razlozi su zbog kojih veliki broj osoba prelazi preko prevare i ostaje u vezi. Međutim, koji god da su razlozi, proces opraštanja vrlo je dug i težak i oba partnera moraju prilično da se potrude da bi spasli ljubav. Neverstvo može biti i manifestacija bračne krize i tada partnere stavlja pred izazov preispitivanja međusobnog odnosa. Vrlo često razlog da se oprosti su i shvatanja koja imamo o ljubavi, načini na koji smo vaspitavani kada su u pitanju emocionalni odnosi. Ljubav prema partneru jedan je od najboljih razloga da neverstvo oprostimo i samo ako ona postoji kriza se može prevazići, a veza sačuvati.
* Ko teže oprašta, muškarci ili žene?
- Postoje istraživanja koja govore u prilog tome da su žene spremnije da oproste. Razlozi koje su navodile uglavnom su bili deca, materijalna sigurnost, strah od samostalnosti i neizvesnosti. Muškarci teže opraštaju jer im je povređena sujeta, ugrožen ponos, u njihovoj percepciji ruši se predstava žene kao uzorne majke, supruge. Ova istraživanja odnose se na monogamnu zapadnu kulturu. Što se tiče seksualne prevare i one koja sa sobom nosi emocije, ponekad je vrlo teško razgraničiti o čemu se radi. To često nisu u stanju ni oni koji varaju. Većina ljudi pod pojmom prevare podrazumeva seksualni odnos sa nekim trećim, ali je tanka linija koja razgraničava čistu seksualnu energiju od veze sa primesama emocija. Osoba koja je prevarena opterećena je mnogim sumnjama, stalno se preispituje, pokušava da shvati da li je partner zaista voli. To su velike sumnje i teške dileme i potrebno je vreme da se one reše, da se smire strasti, osećanja ljutnje i besa. Jednostavno, potrebno je mnogo strpljenja, ljubavi i spremnosti da se u vezu posle prevare ulaže. Ali, u nekim slučajevima to se itekako isplati.
* Iako generalizacije nisu moguće, koliko je vremena potrebno da se stvari vrate u "normalu"? - Ljudi uglavnom ulaze u brak sa idejom da će ljubav i vernost trajati zauvek, tako da prevaru doživljavaju kao kršenje tog nepisanog, psihološkog ugovora. Samim tim jako je teško ponovo uspostaviti poverenje, a koliko vremena je potrebno, u svakoj vezi je drugačije. Čak i kada se stvari vrate na "staro", kada se poverenje ponovo uspostavi, ono često nije bezrezervno i potpuno kao na početku. Ljudi su skloni predrasudi da će onaj koji jednom prevari, to sigurno učini ponovo. To može da se dogodi, ali nikako nije pravilo.
* Ako odlučimo da oprostimo, da li treba funkcionisati tako da se o prevari više ne razgovara, ili je u redu s vremena na vreme "podsetiti" partnera koliko nas je povredio?
- Prevara se dogodila, deo je iskustva jedne veze, nepričanje o njoj bila bi, u stvari, negacija realnosti, odbrambeni mehanizam. Sa druge strane, stalno podsećanje, prebacivanje, okrivljavanje partnera nije dobar način ako smo već odabrali da oprostimo. Psihoterapijska praksa pokazuje da su osobe koje su prevaru doživele kao indikator problema u vezi, a odlučile da spasu ljubav jer se vole, dugo i istrajno radile na poboljšanju odnosa i prošle kroz mnogo teških razgovora, znajući da samo otvorenom komunikacijom o svojim osećanjima straha, krivice, besa, mogu da prevaziđu konflikt. Zdrav odnos podrazumeva i otvoren razgovor, kroz koji se može doći do srži problema, razloga i uzroka koji su do prevare doveli. Ko nije spreman na to, teško da može spasiti ljubav.
* Šta nas kao prevarene najviše boli - činjenica da je neko izigrao naše poverenje, da nas je izdao, da je poželeo nekog drugog...?
- Prevara nosi sa sobom razna negativna i bolna osećanja - tugu, povređenost, strah, bes... a koje će dominirati, zavisi od uverenja, značenja koje dajemo prevari. Ako prevaru automatski doživimo kao prestanak ljubavi, i o tom gubitku mislimo kao o nečem što obustavlja nadu i optimizam, najviše će nas “boleti“ potištenost. Ukoliko prevaru interpretiramo kao nezasluženi tretman od strane voljene osobe i života, “boleće” nas povređenost i bes. Svako se sa tim nosi na svoj način, u zavisnosti od toga kako je vaspitavan, kakav odnos ima prema ljubavi i partneru, kakva iskustva nosi iz prethodnih veza... Važno je i ono šta nam je prioritet i kojim vrednostima dajemo najveći značaj.
* Da li postoje "znaci upozorenja" da partner vara i da li je neverstvo baš uvek posledica toga što u braku ili vezi nešto nije kako treba? - Kada se prevara dogodi, osobe se obično prisete mnogih događaja, situacija koje su mogle da ukažu na to da partner ima nekog drugog. Međutim, kako to obično biva, poslednji sazna upravo onaj ko je prevaren, verovatno zato što koristimo razne "odbrambene mehanizme" kako bi izbegli istinu koja nas boli. Motiva za prevaru ima koliko i ljudi. Gotovo da nema osobe koja tokom braka ili duge veze ne oseti privlačnost prema nekoj drugoj osobi, jer tokom života stupamo u interakciju sa različitim ljudima, i u nju, hteli ili ne hteli, ulazimo i kao erotska bića. Zbog toga niko nije imun na osećanja i ne zna kada će ga ona "pronaći", čak iako je srećan u braku ili vezi. Ali, da li će se ona realizovati, da li ćemo se upustiti u odnos sa tom drugom osobom, stvar je ličnosti, stavova, uverenja... Vernost je odluka, a ne osećanje. Biramo da li ćemo odoleti iskušenjima ili ne. Život nas ponekad potpuno demantuje i pokaže nam da je sve moguće, da pravila nema, a kako će se ko sa tim nositi zavisi od mnogo faktora. Ponekad je prevara simptom potisnutih nezadovoljstava, nerešenih konflikata, pokušaj da izvan braka, u nekom novom, pronađemo ono što ne dobijamo "kod kuće" - strast, toplinu, razumevanje, nežnost, ljubav... Ali, u takvim slučajevima, prevara je nekonstruktivan način rešavanja problema. Bežimo, a samo stvaramo još veći haos i probleme. U takvim okolnostima ljubav ne treba spasavati, jer nema šta da se spasi. Sa druge strane, motiv prevare ne mora da bude u odnosu, već je "sakriven" u ličnosti. Naime, postoje osobe koje varaju zato što su narcisi, gladni su dokaza ljubavi, imaju potrebu za stalnom promenom, nestalni su u odlukama i stavovima, imaju iracionalne predstave o ljubavi. Poistovećuju je sa strašću, pa čim ona oslabi ili prestane, traže nekog drugog kako bi doživeli novo, uzbuđujuće iskustvo.
* Čak i kada oprostimo, kako prevazilazimo bes, tugu, ogorčenje, povređenost...?
- Mogućnost za ostvarenje dobrog braka ili veze ne zavisi samo od toga da prevaru oprostimo, već od načina na koji oba partnera razmišljaju o neverstvu. Nikada nije samo stvar u tome da smo prevareni, već nas blokiraju osećanja koja iz tog čina razvijamo. Negativne, nezdrave emocije parališu svaki pokušaj da se stvari "isprave", dok iskreno kajanje, koje je zdrava, pokretačka emocija, daje snagu i spremnost da se uči na greškama i prevaziđu problemi. Takođe, osobe koje su prevarene teže će oprostiti ako su vođene negativnim emocijama. Kada smatraju da partner to nikako nije smeo da im uradi, da nisu zaslužile da im život priredi takvo iskušenje, to će ih samo voditi sve dublje u bes, samoobezvređivanje, depresiju. Šanse da ljubav preživi posle prevare u mnogome zavise od motiva. Ukoliko su to nezadovoljene potrebe i zastoji u vezi, onda neverstvo može da bude alarm da se u ljubav uloži napor i tada prevara može biti i šansa za rast i razvoj veze. Ako, sa druge strane, samo formalno oprostimo, nema šanse da ljubav preživi. Ona će se samo urušavati, dok sve ne izgubi smisao.
* Dakle, samo ljubav spasava ljubav?
- Praksa je pokazala da ljudima koji su ostali zajedno prvenstveno zbog toga što se vole, ljubav često posle prevare postane još jača i čvršća. Neverstvo i iskustvo sa nekim drugim samo su im pokazali koliko je lepo i vredno ono što imaju "kod kuće". Na neki način, to im je iskristalisalo osećanja i želje, i bez nepremostivih problema nastavili su da grade vrednu ljubav koju su ostvarili.
Izvor: Večernje novosti