Sadnja ukrasnih biljaka

[Nostradamus]

KADA POSADITI BILJKU (UKRASNU SADNICU)?
Proces sadnje možemo podeliti u 3 grupe na osnovu vremenskog perioda kada se vrši, i to na: o prolećnu sadnju - najoptimalniji period za sadnju, ali je potrebno obratiti pažnju kada se vrši. Lišćarske sadnice – najbolji rezultati se postižu u rano proleće, odnosno pre nastupanja perioda vegetacije (mart). Tada se preporučuje da se njihovo vađenje iz zemlje obavi u rasadniku, a nakon toga se transportuju i sade na željeno mesto (vrt, dvorište, park...). U ovom slučaju, ako je presadnja propisno izvršena možemo računati na 100%-no primanje biljke. Ukoliko je nastupio proces vegetacije, odnosno ako su počeli da se otvaraju pupoljci, svaka presadnja predstavlja veliki stres, tako da se povećava bojazan od smanjenja procenta primanja, sušenja delova, u nekim slučajevima i propadanje čitave biljke.

 

[Nostradamus]

Objašnjenje ovakve pojave je veoma jednostavna. Nastupanjem perioda vegetacije, biljke vrše veliku potrošnju vode i hranljivih materija iz zemljišta, ako prekinemo ovaj proces njenim vađenjem i presadnjom, izaziva se veliki stres. Takođe pri samom vađenju dolazi do neizbežnog mehančkog oštećenja korena (upotrebom ašova se presecaju korenove žile). Ova pojava se može ublažiti ako u rasadniku zamolite radnike koje rade na vađenju da iskopaju veće busenove. Naravno, postoji način da se izbegne prethodno navedeno. U rasadnicima se praktikuje da se lišćarske sadnice izvađene u rano proleće čuvaju u trapu ( postavljene u pesak) do momenta prodaje. Ovakve biljke puštaju veći broj korenovih žila i bolje se primaju od sadnica koje su izvađene iz zemlje nakon nastupanja perioda vegetacije. Četinarske sadnice – vremenski period za sadnju je nešto duži. Osovinski koren kojim se odlikuju i sistem žila koji se ne prostire daleko u odnosu na stablo daje im mogućnost lakšeg preživljavanja stresa presadnje.

 

[Nostradamus]

Zaključak je da prolećna sadnja, ako je propisno obavljena i pravilno tempirana, pruža biljci dovoljno vremena da se ukoreni i razvije kako bi što lakše preživela zimu. Problem predstavlja ograničeno vreme sadnje lišćara kao i potreba za intenzivnim zalivanjem u toku letnjih meseci, jer u toku leta biljke nemaju u potpunosti razvijen korenov sistem i u sušnim mesecima se ne mogu snabdevati sa vodom iz većih dubina zemljišta. o letnju sadnju – predstavlja savremeniji sistem sadnje. Po zastarelim standardima ugradnje (sadnje) biljaka na zelenim površinama bili smo ograničeni samo na rano proleće i kasnu jesen.

Sam proces podizanja zelenih površina je sezonski i veoma je teško ostvariti takve prihode koji će omogućiti egzistenciju u toku zimskih meseci kada nema posla, odnosno van sezone. Zbog svega navedenog sezona se mora iskoristiti u potpunosti (od marta do novembra).

Za sadnju u letnjim mesecima potreban je specifičan sadni materijal – kontejnerski sadni materijal. Osnovna njegova prednost je da su sadnice sa razvijenim i neoštećenim korenom koja se bez problema može zasaditi i u danima kada su visoke temperature (i do 40ºC), a rezultat je potpuno primanje biljaka, ako se na propisan način izvede sadnja kao i nega (pre svega zalivanje).

 

[Nostradamus]

Na tržištu su dostupne i visoke sadnice (visine više metara) koje se nalaze u kontejnerima-saksijama velike zampremine, tako da ukoliko postoje zahtevi i za ovakvom presadnjom ona se bez problema može obaviti u ovom periodu. o jesenju sadnju – pogotovo se preporučuje za visoke lišćarske sadnice, (npr. drvoredne sadnice...) jer od trenutka opadanja lista sa sigurnošću se može reći da je vegetacija prestala i te se sadnice mogu vaditi iz zemlje u rasadniku. Zalivanje se vrši neposredno nakon sadnje u cilju da se zemlja u jami i oko korena sadnice što bolje slegne, jer su ovakve biljke već u stanju mirovanja tako da nemaju zahteve za vodom. Eventualni problemi se mogu javiti ako se vrši sadnja mlađih lišćarskih sadnica, jer često ne mogu da se odupru uticaju mrazeva pa dolazi do mrazopucina na stablu, odnosno na kori. Što se četinarskih sadnica tiče one dobro podnose sadnju u ovom periodu.

 

[Nostradamus]

KAKO PRAVILNO POSADITI BILJKU (UKRASNU SADNICU)? Pravilna sadnja, upotreba odgovarajućeg supstrata, đubriva (sa odgovarajućim odnosom hranljivih materija) i u nekim slučajevima učvršćivanje (ankerisanje) je od presudnog značaja za optimalan rast i razvoj biljke. Treba napomenuti da svaki proces presađivanja predstavlja stres biljkama, a ako se ovaj zadatak odradi na propisan način negativni efekti na sadnice će biti neznatni. U nekoliko kratkih crta objasnićemo ovaj proces.

 

[Nostradamus]

1. Formiranje sadne jame

• Pozicija jame – diktirana je idejnim rešenjem.
• Oblik i veličina jame

Što se oblika tiče, obično je kružnog, mada u neki slučajevima kada se vrši sadnja u nizu ( formiranje žive ograde, cvećnjaka…) mogu se iskopati šančevi-kanali. Veličinu sadne jame diktiraju širina i visina korenovog sistema, odnosno busena sadnice. Preporučljivo je da se izmere. Širina jame se formira tako da ona bude veća 30-50% od širine busena –vrši se zbog lakšeg spuštanja sadnica u jamu i obezbeđivanja prostora oko busena koji bi se ispunio rastresitim supstratom koji će omogućiti korenu da što pre i lakše pusti žile. Napomena: obično je postojeće zemljište na mestu sadnje sabijeno pa bi u slučaju spuštanja biljke u usku jamu koren imao poteškoća da se probije kroz tvrde zidove jame. U slučaju dubine sadne jame vodilja je visina busena ( obično do 5-7 cm veća od visine busena).

 

[Nostradamus]

Ova razlika može biti i veća ali vam se može desiti da je jama preduboka pa ćete morati da vadite biljku i dodajete supstrat kako bi se biljka postavila u željeni nivo, što oduzima vreme. Najbitnija stvar u ovom procesu je da korenov vrat biljke bude u istom nivou u kom je bio u postojećem stanju u zemljištu rasadnika ili pak kontejneru. Ne sme da bude ni izvan zemljišta niti zakopan. Lako se uoči na delu prelaska korena u stablo (osnova stabla) tamniji deo kore (vlažna kora). Ovo je od presudnog značaja, jer u slučaju da se ne izvrši nivelisanje korenovog vrata samim tim i cele biljke na propisan način, može doći do velikih oštećenja pa čak i do propadanja.

 

[Nostradamus]

Kada je jama formirana, preliminarno se može spustiti biljka kako bi se uverili da li je dovoljno prostrana, ako nije, biljka se vadi i izvrši se produbljivanje ili proširivanje ili pak oboje. Naravno, za ovu operaciju obično koristimo ašov koji je dobro naoštren.

2. Supstrat. Sledeći korak je upotreba supstrata. Koji ćemo tip upotrebiti zavisi od vrste biljke. Kao supstrat za sadnju može se iskoristiti iskopana zemlja iz jame, ali u cilju što skorašnjeg ukorenjavanja, optimalnog rasta i razvoja biljke preporučuje se upotreba više komponenti.
Postojećoj zemlji dodaju se:

• organska komponenta (organska đubriva – pregoreli stajnjak, lisnjača, glistenjak ili specijalizovana organska đubriva kao što je FERTOR koji predstavlja organsku komponentu obrazovana mešanjem više tipova stajnjaka, sušena i presovana u cilju dobijanja visoke hranljivosti i odgovarajuće Ph vrednosti). Upotrebom ove komponente postiže se povećanje rezerve organskih materija u zemljištu. Dejstvom mikroorganizama razlaganjem ove komponente dolazi do stvaranja minerala koji su potrebni biljkama u ishrani.

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

• mineralna komponenta –mineralne materije su jedino dostupne biljkama, odnosno hrane se isključivo mineralima i to najviše makroelementima i u tragovima mikroelementima. Važno je napomenuti da nedostatak nekog minerala ili više njih po pravilu izaziva probleme biljkama. Kao primer može poslužiti bakar (Cu) koga biljke koriste u veoma malim količinama, ali ako je prisutan u zemljištu povećava njihovu otpornost na bolesti. Koji tip đubriva ćemo upotrebiti zavisi od toga šta želimo da postignemo. Odgovarajuć odnos makroelemenata će obezbediti željeni cilj.

Po tipu prihrane mineralna đubriva možemo podeliti u 2 grupe, i to kao:

1. jesenja prihrana (sadrži veću količinu kalijuma (K) i fosfora(P) što daje stimulans za što bolji i brži rast i razvoj korena,
2. prolećna prihrana (sadrži veći procenat azota (N) koji stimuliše rast i razvoj nadzemnih delova biljke kao i tamniju boju lista usled viška hlorofila).

 

[Nostradamus]

Prema dužini delovanja podelu možemo izvršiti na:

1. brzo razlažuća – klasična NPK đubriva različitih odnosa ove 3 komponente koja se u dodiru sa vodom tope i imaju dejstvo do 30 dana.
2. sporo razlažuća – imaju odloženo dejstvo od 3 do 9 meseci. Preporučljiva je njihova upotreba jer biljkama obezbeđuju optimalnu i postojanu količinu minerala u zemljištu.Predlažemo upotrebu Scott-ovih đubriva (Osmocote), proizvođača koji je svetski lider u ovoj sferi.

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]

[/TD]
[TD="align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Scott – Osmocote [/TD]
[TD="align: center"]granule[/TD]
[/TR]
[/TABLE]