- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Sačuvati most na Žepi
U ŽELJI da spase ugroženo nasleđe Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH ustanovila je listu na koju je do sada uvršćeno 69 spomenika, što ne znači da su i ostali spomenici u zadovoljavajućem stanju - kaže, za "Novosti", dr Ljiljana Ševo, istoričar umetnosti i dugogodišnji član Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika u BiH.
[SIZE=+0]- Nažalost, mnogo više ih je ugroženo na razne načine - neodržavanjem, nezakonitom izgradnjom, nestručnom rekonstrukcijom. Formiranjem ove liste usmerava se pažnja odgovornih entitetskih i državnih tela, ali i mogućih donatora i investitora da reše slučajeve nacionalnih spomenika kojima preti nestanak, ukoliko odmah ne budu preduzete neophodne aktivnosti za njihovo spasavanje - dodaje naša sagovornica.
U samom vrhu spomenika kojima preti nestanak našli su se crkve u Srđevićima kod Gacka, u Gomiljanima kod Trebinja i Požarnici kod Tuzle. Opasnost od rušenja preti Šeranića kući u Banjaluci. Zbog nezakonite i nepreimerene izgradnje na listi ugroženih su se našli arheološki lokaliteti Korića han u Gračanici i Ripču kod Bihaća, tvrđava u Kozarcu, celo istorijsko gradsko jezgro Kreševa, kao i most na Žepi, usled oštećenja konstrukcije.
Ovu listu upotpunjuju objekti koji pripadaju verskim zajednicama na kojima se nalazi 15 crkava i džamija. Dr Ševo iznosi vlastito mišljenje:
- Od preistorije do vremena prosvetiteljstva, a na Balkanu i čitav vek duže, upravo su kultovi i religije bili središte intelektualnih i umetničkih napora kojima su dosegnuti najveći dometi u stvaralaštvu, tako da je veliki deo svetskog kulturnog nasleđa upravo verski. Logično da je tako bilo i u BiH. Verski objekti su tokom različitih sukoba, svuda u svetu i gotovo uvek tokom istorije, meta razaranja. U Francuskoj buržoaskoj revoluciji stradao je veliki broj romaničkih i gotičkih crkava, talibani su 2001. rušili Budine statue u Bamijanu. Tako je bilo, nažalost, i u BiH.
U toku je rekonstrukcija u izvornom obliku, iste veličine i od istog matrijala, Saborne crkve u Mostaru i Ferhad-pašine džamije u Banjaluci. Zasada, smatraju u Komisiji, te su mere u velikom stepenu poštovane.
Istorijskoj baštini u BiH, međutim, ne predviđaju svetlu budućnost. Sveopšta kriza utiče da se spisak ugroženih spomenika u BiH stalno dopunjuje i povećava, a budžeti za njihovo održavanje su sve tanji. Kulturno-istorijsko nasleđe je prepušteno zubu vremena i entuzijazmu pojedinaca i grupa i, koliko je moguće, budžetima opština.
ANDRIĆGRAD
U VIŠEGRADU se nalazi jedan od dva spomenika u BiH uvršćena na Listu svetskog nasleđa koju formira Unesko. To je most Mehmed-paše Sokolovića.
[SIZE=+0]- Andrićgrad se ne nalazi u zaštitom pojasu propisanom merama zaštite mosta, pa tako ni njegova gradnja nije u nadležnosti naše Komisije. Dakle, formalno-pravno ne postoje smetnje za njegovu gradnju. Kao istoričar umetnosti i univerzitetski profesor, smatram da taj projekat dobija preveliku i nezasluženu medijsku pažnju. Reč je o anahronoj i stilski haotičnoj zamisli koja se sastoji od vremenu i mestu neprimerenih pseudoistorijskih replika, neutemeljenih na relevantnoj dokumentaciji - smatra dr Ljiljana Ševo.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
U ŽELJI da spase ugroženo nasleđe Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH ustanovila je listu na koju je do sada uvršćeno 69 spomenika, što ne znači da su i ostali spomenici u zadovoljavajućem stanju - kaže, za "Novosti", dr Ljiljana Ševo, istoričar umetnosti i dugogodišnji član Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika u BiH.
[SIZE=+0]- Nažalost, mnogo više ih je ugroženo na razne načine - neodržavanjem, nezakonitom izgradnjom, nestručnom rekonstrukcijom. Formiranjem ove liste usmerava se pažnja odgovornih entitetskih i državnih tela, ali i mogućih donatora i investitora da reše slučajeve nacionalnih spomenika kojima preti nestanak, ukoliko odmah ne budu preduzete neophodne aktivnosti za njihovo spasavanje - dodaje naša sagovornica.
U samom vrhu spomenika kojima preti nestanak našli su se crkve u Srđevićima kod Gacka, u Gomiljanima kod Trebinja i Požarnici kod Tuzle. Opasnost od rušenja preti Šeranića kući u Banjaluci. Zbog nezakonite i nepreimerene izgradnje na listi ugroženih su se našli arheološki lokaliteti Korića han u Gračanici i Ripču kod Bihaća, tvrđava u Kozarcu, celo istorijsko gradsko jezgro Kreševa, kao i most na Žepi, usled oštećenja konstrukcije.
Ovu listu upotpunjuju objekti koji pripadaju verskim zajednicama na kojima se nalazi 15 crkava i džamija. Dr Ševo iznosi vlastito mišljenje:
- Od preistorije do vremena prosvetiteljstva, a na Balkanu i čitav vek duže, upravo su kultovi i religije bili središte intelektualnih i umetničkih napora kojima su dosegnuti najveći dometi u stvaralaštvu, tako da je veliki deo svetskog kulturnog nasleđa upravo verski. Logično da je tako bilo i u BiH. Verski objekti su tokom različitih sukoba, svuda u svetu i gotovo uvek tokom istorije, meta razaranja. U Francuskoj buržoaskoj revoluciji stradao je veliki broj romaničkih i gotičkih crkava, talibani su 2001. rušili Budine statue u Bamijanu. Tako je bilo, nažalost, i u BiH.
U toku je rekonstrukcija u izvornom obliku, iste veličine i od istog matrijala, Saborne crkve u Mostaru i Ferhad-pašine džamije u Banjaluci. Zasada, smatraju u Komisiji, te su mere u velikom stepenu poštovane.
Istorijskoj baštini u BiH, međutim, ne predviđaju svetlu budućnost. Sveopšta kriza utiče da se spisak ugroženih spomenika u BiH stalno dopunjuje i povećava, a budžeti za njihovo održavanje su sve tanji. Kulturno-istorijsko nasleđe je prepušteno zubu vremena i entuzijazmu pojedinaca i grupa i, koliko je moguće, budžetima opština.
ANDRIĆGRAD
U VIŠEGRADU se nalazi jedan od dva spomenika u BiH uvršćena na Listu svetskog nasleđa koju formira Unesko. To je most Mehmed-paše Sokolovića.
[SIZE=+0]- Andrićgrad se ne nalazi u zaštitom pojasu propisanom merama zaštite mosta, pa tako ni njegova gradnja nije u nadležnosti naše Komisije. Dakle, formalno-pravno ne postoje smetnje za njegovu gradnju. Kao istoričar umetnosti i univerzitetski profesor, smatram da taj projekat dobija preveliku i nezasluženu medijsku pažnju. Reč je o anahronoj i stilski haotičnoj zamisli koja se sastoji od vremenu i mestu neprimerenih pseudoistorijskih replika, neutemeljenih na relevantnoj dokumentaciji - smatra dr Ljiljana Ševo.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]