- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Roboti otpisuju pisce
Veštačka inteligencija postaje sposobna da stvori valjano književno delo. Kompjuter napisao da je, u potrazi za radošću, prestao da radi za ljude
KRATKI roman iza kog stoji program veštačke inteligencije razvijene u Japanu uspeo je da prođe prvi krug izbora za književnu nagradu "Nikei Hoši Šiniši".
Iako priznanje na kraju nije osvojio, talentovani kompjuter imao je sve uslove za fer borbu. Tokom ocenjivanja žiri nije znao da li pred sobom ima prozu koju je napisao čovek ili mašina, a vest da je robot glatko prošao dalje, po mišljenju mnogih, dokaz je da je čovečanstvo dostiglo još jedan cilj projektovan u delima naučne fantastike. Roboti bi uskoro mogli da pošalju prave pisce u penziju.
Za nagradu koja nosi ime po japanskom piscu ovog žanra, autoru knjiga "Ćudljivi robot" i "Pozdravi iz dalekog svemira", konkurisala su čak četiri romana ovog elektronskog umetnika. Nije poznato koji od njih je zadovoljio žiri, ali jedan roman nosi naslov "Dan kada je kompjuter napisao roman" i u njemu stoje zaista futuristički redovi: "Iskusio sam radost prvi put i pisao sa uzbuđenjem. Dan kada je kompjuter napisao roman. Kompjuter, u potrazi za sopstvenom radošću, prestao je da radi za ljude".
Ovo ne znači da smo baš sasvim blizu replikantima iz "Blejd Ranera" ili čuvenom Halu 9000 iz "Odiseje". Ma kako izgledalo, veštački pisac, ipak, nije počeo da misli o sebi, svojim osećanjima i željama, prolaznosti života o suštini bića. Naučnici uključeni u ovaj projekat saopštili su da njihova umešanost u stvorene romane iznosi oko 80 odsto. Ljudi su izabrali zaplete i detalje, uneli sve reči, a onda je kompjuterski program od tog materijala napisao tekstove i isporučio dobro komponovano književno delo.
Pisci od krvi i mesa još nisu u panici da će izgubiti posao, mada se predano radi na formuli za kreativnost i orvelovskim mašinama koje pišu knjige. Japanski SF autor Satoši Hase priznao je da je impresioniran, ali da ovakvi radovi imaju mnogo manjkavosti, među kojima je i slab opis likova.
Vest iz Japana nije fascinirala srpske pisce. Dragan Velikić, za "Novosti", kaže da nije protiv tehnologije, ali da je ona u književnom slučaju ograničena:
- Ne možete programirati emociju i životno iskustvo. Ovakva književnost je, takođe, vrsta treša, koju ne bih poželeo da čitam.
Da veštačka inteligencija ne može da zameni pisca, smatra i Aleksandar Gatalica:
- Beskorisni su takvi pokušaji. Možda kompjuter može da pobedi u šahu, ali ovde nije reč o kombinatornoj inteligenciji. Iza priče stoji čovek i obraća se čoveku. Književnost je izraz čoveštva koji je upućen čoveštvu čitalaca.
BOLjI OD ŠEKSPIRA
BRITANSKI naučnici su pre nekoliko godina napravili zanimljiv test: ispitanicima su dali dva soneta, sa zahtevom da izaberu onaj koji im se više sviđa. Autore poezije nisu im otkrili, a u pitanju su bili Šekspirov i jedan sonet koji je stvorio softver za kreativno pisanje. Većina učesnika testa opredelila se za robota-pesnika!
(Novosti)
Veštačka inteligencija postaje sposobna da stvori valjano književno delo. Kompjuter napisao da je, u potrazi za radošću, prestao da radi za ljude
KRATKI roman iza kog stoji program veštačke inteligencije razvijene u Japanu uspeo je da prođe prvi krug izbora za književnu nagradu "Nikei Hoši Šiniši".
Iako priznanje na kraju nije osvojio, talentovani kompjuter imao je sve uslove za fer borbu. Tokom ocenjivanja žiri nije znao da li pred sobom ima prozu koju je napisao čovek ili mašina, a vest da je robot glatko prošao dalje, po mišljenju mnogih, dokaz je da je čovečanstvo dostiglo još jedan cilj projektovan u delima naučne fantastike. Roboti bi uskoro mogli da pošalju prave pisce u penziju.
Za nagradu koja nosi ime po japanskom piscu ovog žanra, autoru knjiga "Ćudljivi robot" i "Pozdravi iz dalekog svemira", konkurisala su čak četiri romana ovog elektronskog umetnika. Nije poznato koji od njih je zadovoljio žiri, ali jedan roman nosi naslov "Dan kada je kompjuter napisao roman" i u njemu stoje zaista futuristički redovi: "Iskusio sam radost prvi put i pisao sa uzbuđenjem. Dan kada je kompjuter napisao roman. Kompjuter, u potrazi za sopstvenom radošću, prestao je da radi za ljude".
Ovo ne znači da smo baš sasvim blizu replikantima iz "Blejd Ranera" ili čuvenom Halu 9000 iz "Odiseje". Ma kako izgledalo, veštački pisac, ipak, nije počeo da misli o sebi, svojim osećanjima i željama, prolaznosti života o suštini bića. Naučnici uključeni u ovaj projekat saopštili su da njihova umešanost u stvorene romane iznosi oko 80 odsto. Ljudi su izabrali zaplete i detalje, uneli sve reči, a onda je kompjuterski program od tog materijala napisao tekstove i isporučio dobro komponovano književno delo.
Pisci od krvi i mesa još nisu u panici da će izgubiti posao, mada se predano radi na formuli za kreativnost i orvelovskim mašinama koje pišu knjige. Japanski SF autor Satoši Hase priznao je da je impresioniran, ali da ovakvi radovi imaju mnogo manjkavosti, među kojima je i slab opis likova.
Vest iz Japana nije fascinirala srpske pisce. Dragan Velikić, za "Novosti", kaže da nije protiv tehnologije, ali da je ona u književnom slučaju ograničena:
- Ne možete programirati emociju i životno iskustvo. Ovakva književnost je, takođe, vrsta treša, koju ne bih poželeo da čitam.
Da veštačka inteligencija ne može da zameni pisca, smatra i Aleksandar Gatalica:
- Beskorisni su takvi pokušaji. Možda kompjuter može da pobedi u šahu, ali ovde nije reč o kombinatornoj inteligenciji. Iza priče stoji čovek i obraća se čoveku. Književnost je izraz čoveštva koji je upućen čoveštvu čitalaca.
BOLjI OD ŠEKSPIRA
BRITANSKI naučnici su pre nekoliko godina napravili zanimljiv test: ispitanicima su dali dva soneta, sa zahtevom da izaberu onaj koji im se više sviđa. Autore poezije nisu im otkrili, a u pitanju su bili Šekspirov i jedan sonet koji je stvorio softver za kreativno pisanje. Većina učesnika testa opredelila se za robota-pesnika!
(Novosti)