LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Izostavite uvrede. Nije ljudski ni etički, vrijeđati mrtve ljude. S druge strane, ni Pravilnikom Foruma nisu dozvoljene uvrede bilo koje vrste.
Rešena najveća srpska tajna
- Začetnik teme Mikica-93
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 03.01.2011
- Poruka
- 1.573
Sa stanovista istorije cetnickog pokreta i borbe za povratak kraljevine, Draza bi mogao biti pozitivna licnost, da nije saradjvao s Nijemcima. S druge strane, cetnici koji su ga priznavali za komandanta (i valjda izvrsavali njegove komande) nacinili su niz teskih zlocina diljem Bosne, Hercegovine i Crne Gore, uglavnom. ali bilo je takdoje zlocina u Srbiji i Hrvatskoj.
Isticati Mihailovica medju Bosancima, Hercegovcima i Hrvatima bilo bi jednako isticanju Pavelica i ustasa medju Srbima.
Stvarno nema smisla, osim ako se ne velicaju zlocini i zlocinci i ljudi navode da je zlo pozitivno.
Titu je dokazana slava, a od te slave imao je i Beograd koristi, cak i na ovoj zadnjoj Konefernciji nesvrstanih, da ne spominjemo da je Beograd bio glavni grad cijele Jugoslavije a Titovoj sahrani prisustvovala s punim postovanjem cijela svjetska elita.
Mislim da se ni jedan drzavnik, politicar ili ratnik nikada ni prije ni kasnije nije mogao pohvaliti takvom pocascu.
Tita i danas vise cijeni cijeli svijet nego oni kojima je bio predjesnik. On je bio zasluzio bolji narod nego nas.
Isticati Mihailovica medju Bosancima, Hercegovcima i Hrvatima bilo bi jednako isticanju Pavelica i ustasa medju Srbima.
Stvarno nema smisla, osim ako se ne velicaju zlocini i zlocinci i ljudi navode da je zlo pozitivno.
Titu je dokazana slava, a od te slave imao je i Beograd koristi, cak i na ovoj zadnjoj Konefernciji nesvrstanih, da ne spominjemo da je Beograd bio glavni grad cijele Jugoslavije a Titovoj sahrani prisustvovala s punim postovanjem cijela svjetska elita.
Mislim da se ni jedan drzavnik, politicar ili ratnik nikada ni prije ni kasnije nije mogao pohvaliti takvom pocascu.
Tita i danas vise cijeni cijeli svijet nego oni kojima je bio predjesnik. On je bio zasluzio bolji narod nego nas.
Član
- Učlanjen(a)
- 05.09.2009
- Poruka
- 7.315
Malo sutra je isto. Bey obzira kakve zločine su četnici činili ne mogu se nikako izjednačiti sa ustašama jer im se ne može pripisati najteži ratni zločin - genocid. A nije isto sarađivati sa okupatorom zarad borbe protv narodnih neprijatelja kao što su to činili četnici ali i partizani i bezuslovno biti deo nacističke vlasti kao što je to bilo sa ustašama. Narod u Srbiji je ovih činjenica vezanih za četnike i partizane itekako svestan bilo da je reč o izrazito komunističkim sredinama ili krajevima koji su u ogromnoj većini trpeli četnike pa su zbog toga godinama trpeli odmazdu komunističke vlasti. U Hrvatskoj...u preambuli ustava se govori o obnovljenoj državnost Hrvatske pa se tome u prilog navodi postojanje NDH, mislim da je to dovoljno...Uostalom nisam primetio da takvu nacističku tvorevinu hrvatska istorija osuđuje osim što su pobili "50-tak hiljada" ljudi u Jasenovcu sve ostalo je bilo i više nego dobro.
Tito je narod ubedio u vrednost i značaj države, znači treba da se radi i država da se poštuje. Njegova vladavina je pokazala da je ograničenje građanskih prava i sloboda na žalost preduslov da se stanovništvo natera na poštovanje istih, ma koliko ironično bilo.
Član
- Učlanjen(a)
- 30.10.2009
- Poruka
- 1.858
Opste je poznato da kada se neko prelije krecom od njega za kratko vreme nece ostati nista,to su radili i Nemci u II svetskom ratu.Mozda nadju samo dugme od uniforme ,a i to je pitanje s obzirom da je OZNA bila veoma detaljna oko pipavih stvari kao sto su njihovi najljuci protivnici.
jeste li vi sigurni da je Tito pokopan na Dedinju u "kuči cvijeća" ?
Ezoterijske nauke tumače da je najbolje mrtve pustiti da počivaju u miru Božjem. Oni su svoje odradili što im je bilo u programu. Okreni te se budućnosti, a povijest pustite povjesničarima.
Ezoterijske nauke tumače da je najbolje mrtve pustiti da počivaju u miru Božjem. Oni su svoje odradili što im je bilo u programu. Okreni te se budućnosti, a povijest pustite povjesničarima.
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 14.09.2012
- Poruka
- 121
Бели двор као Дражино гробно место означава још један сведок, а информација потиче од Милке Минић, супруге Милоша Минића
Прошле године, на овом месту сам писао како постоји велика вероватноћа да се Дражин гроб налази у Белом двору. Сада, на основу нових информација, додајем: постоји вероватноћа од преко 90 посто да је Дражин гроб управо ту. Те нове информације проследио ми је Петар Ристовић, бивши председник Скупштине општине Ужице. Њему их је саопштио Симо Тошић, пензионисани машинбравар из Ужица, који данас има 81 годину.
После Другог светског рата Тошић је био чиновник у задрузи свог родног села Јасеново, недалеко од Кокиног Брода. Учитељ у Јасенову тада је био Боривоје Драшковић, син београдског адвоката Добривоја Драшковића. Адвокат Драшковић је био кућни пријатељ Милоша Минића, Дражиног тужиоца и уједно особе која је присуствовала ликвидацији. Где је Дража сахрањен, Милош Минић је рекао својој супрузи Милки Минић, а она је то пренела својој пријатељици Љубици Драшковић, супрузи адвоката Драшковића. Љубица се поверила сину Боривоју, а он Сими Тошићу. Тошићево сведочење гласи:
"Генерала Михаиловића су стрељали непосредно у парку иза Белог Двора и одмах сахранили уз сами зид Двора, а хумку замаскирали свежом травом. Ово су урадили из бојазни да ће, ако се егзекуција изврши на неком другом месту, информација о месту извршења егзекуције и сахране генерала процурети кад-тад и да ће то место постати култно обележје. Чином стрељања и сахране у кругу Белог Двора, били су сигурни да ће тајна остати дуговечна јер је Бели Двор био најбезбеднији и најсигурнији (за спољни свет је био забрањен било какав приступ) због боравка самог Броза у њему, а и касније, после Броза''.
О Дражином гробу у Белом двору говорио је и историчар Александар Динчић, у поменутом чланку од прошле године. Њему је информацију саопштио један Титов гардиста, који је такође жив, али засад не жели да му се помиње име. Тај гардиста је нацртао мапу са Дражиним гробним местом. Разлика између његовог и Тошићевог исказа постоји само у једном детаљу: Тошић је рекао да је Дражин гроб ''уз сами зид Двора'', док гардиста каже да је гроб близу зида дворске ограде. Друга опција делује вероватније, јер је логичније да су Дражу сахранили поред ограде, него испод прозора. На ово указује и фотографија мртвог Драже поред гроба, на којој се виде издужене јутарње сенке, што у првом случају не би било могуће.
Подсетимо, према мапи коју је приложио гардиста, Дражин гроб се налази у ували испод цркве Светог Ђорђа - оне у којој је усташки па партизански пуковник Марко Месић испалио метак у чело Христовој икони. На том месту терен се спушта ка Лисичјем потоку, а дворска ограда дели ову падину Лисичјег потока на два дела.
Од 1955. до 1957. године, када је гардиста ту служио војни рок, Дражин гроб био је оивичен камењем ишараним маховином, а тик изнад налазило се рачвасто листопадно дрво, вероватно платан. Около је био травњак, а кроз травњак, поред самог гроба, пружала се пешачка стаза, којом су стражари ишли до ограде. Ова стаза одваја се од пута који од Белог води ка Старом двору. Гроб је од тог пута удаљен 30 до 50 метара.
Сведочења Симе Тошића и Титовог гардисте у основи се поклапају са сведочењем Загорке Васић потписнику ових редака. Загорка је пре рата била секретарица у кабинету председника владе Драгише Цветковића, током рата Дражин обавештајац у Београду, а после рата обавештајац генерала Миодрага Дамјановића, команданта свих четника који су се тада налазили у логорима у Италији. Дамјановић је почетком 1946. године послао из Италије Загорку код Драже да му понуди евакуацију из земље. Гарантовао је да то може извести за 24 часа. Загорка је уходаним каналима дошла до Дражиног окружења, на десној обали Дрине, у области Крупња. Код Драже је отишао илегалац ''Воденичар'', коме је он саопштио да не жели да напушта земљу.
Када је генерал Дамјановић чуо да је Дража заробљен, сведочи даље Загорка, наредио је својим илегалцима да га ослободе. Акција није успела, али је утицала на ток догађаја. Видевши да се нешто спрема, комунисти су подигли обезбеђење на највиши ниво. Поново су активирали лик лажног Драже, тј. Дражиног двојника, који су користили и приликом маскирања акције Дражиног заробљавања, заједно са лажним Калабићем. Дражиног двојника свакодневно су возили ''марицим'' од Дома гарде у Топчидеру, где се одржавало суђење, до затвора у Ђушиној улици, у центру града. Међутим, Дражу су држали у подземном ваздушном склоништу, које се од Дома гарде, у Лисичјем потоку, пружа до Белог двора, на падини изнад овог потока. То подземно склониште изграђено је уочи Другог светског рата. Титов гардиста је посведочио не само да је Дража би ту, већ да је у једној од одаја које се налазе лево и десно од ходника, а које су у жаргону називали ''пећинама'', дуго после рата живео и Јосип Броз Тито, окружен највернијим телохранитељима.
После изрицања смртне пресуде, 15. јула 1946, страх од четничких илегалаца достиже максимум и комунисти ликвидирају Дражу пре истека жалбеног рока. Ликвидирали су га ту где су га и чували и онда сахранили на најближем погодном месту. На основу сведочења Загорке Васић могло се закључити да је реч о једној чистини у Лисичјем потоку, удаљеној неколико стотина метара од овог комплекса. Али, гардиста је прецизирао да је то ипак изнад ограде Белог двора. Његово сведочење да је у питању Бели двор сада поткрепљује исказ Симе Тошића.
Доказ да су четнички илегалци били близу је фотографија мртвог Драже, до које су дошли непосредно после ликвидације. Ову фотографију комунисти су направили у свега три примерка – по један за Александра Ранковића, Слободана Пенезића и Светислава Стефановића – а негатив су уништили, али она је ипак још тог лета објављена у четничким новинама у Италији. Тада су комунисти покренули опсежну истрагу, али никада нису сазнали како се фотографија нашла у рукама генерала Дамјановића. Касније, Дамјановић је предао фотографију Загорки Васић, а 1992. године, када се први пут вратила у Србију, из Калифорније, она је фотографију поклонила потписнику ових редова. Др Бранко Латас, сада пуковник Титове гарде у пензији, потврдио је аутору да је фотографија аутентична и да је поводом њеног објављивања у Италији у комунистичким редовима избила велика афера.
Загорка Васић је неколико година касније продала свој салон лепоте у Калифорнији. Финансирала је изградњу чесме поред Дражиног споменика у Ивањици, а осталу имовину је завештала Манастиру Жича, у коме се замонашила. Преминула је 2004. године, сахрањена је на манастирском гробљу.
Прошле године, на овом месту сам писао како постоји велика вероватноћа да се Дражин гроб налази у Белом двору. Сада, на основу нових информација, додајем: постоји вероватноћа од преко 90 посто да је Дражин гроб управо ту. Те нове информације проследио ми је Петар Ристовић, бивши председник Скупштине општине Ужице. Њему их је саопштио Симо Тошић, пензионисани машинбравар из Ужица, који данас има 81 годину.
После Другог светског рата Тошић је био чиновник у задрузи свог родног села Јасеново, недалеко од Кокиног Брода. Учитељ у Јасенову тада је био Боривоје Драшковић, син београдског адвоката Добривоја Драшковића. Адвокат Драшковић је био кућни пријатељ Милоша Минића, Дражиног тужиоца и уједно особе која је присуствовала ликвидацији. Где је Дража сахрањен, Милош Минић је рекао својој супрузи Милки Минић, а она је то пренела својој пријатељици Љубици Драшковић, супрузи адвоката Драшковића. Љубица се поверила сину Боривоју, а он Сими Тошићу. Тошићево сведочење гласи:
"Генерала Михаиловића су стрељали непосредно у парку иза Белог Двора и одмах сахранили уз сами зид Двора, а хумку замаскирали свежом травом. Ово су урадили из бојазни да ће, ако се егзекуција изврши на неком другом месту, информација о месту извршења егзекуције и сахране генерала процурети кад-тад и да ће то место постати култно обележје. Чином стрељања и сахране у кругу Белог Двора, били су сигурни да ће тајна остати дуговечна јер је Бели Двор био најбезбеднији и најсигурнији (за спољни свет је био забрањен било какав приступ) због боравка самог Броза у њему, а и касније, после Броза''.
О Дражином гробу у Белом двору говорио је и историчар Александар Динчић, у поменутом чланку од прошле године. Њему је информацију саопштио један Титов гардиста, који је такође жив, али засад не жели да му се помиње име. Тај гардиста је нацртао мапу са Дражиним гробним местом. Разлика између његовог и Тошићевог исказа постоји само у једном детаљу: Тошић је рекао да је Дражин гроб ''уз сами зид Двора'', док гардиста каже да је гроб близу зида дворске ограде. Друга опција делује вероватније, јер је логичније да су Дражу сахранили поред ограде, него испод прозора. На ово указује и фотографија мртвог Драже поред гроба, на којој се виде издужене јутарње сенке, што у првом случају не би било могуће.
Подсетимо, према мапи коју је приложио гардиста, Дражин гроб се налази у ували испод цркве Светог Ђорђа - оне у којој је усташки па партизански пуковник Марко Месић испалио метак у чело Христовој икони. На том месту терен се спушта ка Лисичјем потоку, а дворска ограда дели ову падину Лисичјег потока на два дела.
Од 1955. до 1957. године, када је гардиста ту служио војни рок, Дражин гроб био је оивичен камењем ишараним маховином, а тик изнад налазило се рачвасто листопадно дрво, вероватно платан. Около је био травњак, а кроз травњак, поред самог гроба, пружала се пешачка стаза, којом су стражари ишли до ограде. Ова стаза одваја се од пута који од Белог води ка Старом двору. Гроб је од тог пута удаљен 30 до 50 метара.
Сведочења Симе Тошића и Титовог гардисте у основи се поклапају са сведочењем Загорке Васић потписнику ових редака. Загорка је пре рата била секретарица у кабинету председника владе Драгише Цветковића, током рата Дражин обавештајац у Београду, а после рата обавештајац генерала Миодрага Дамјановића, команданта свих четника који су се тада налазили у логорима у Италији. Дамјановић је почетком 1946. године послао из Италије Загорку код Драже да му понуди евакуацију из земље. Гарантовао је да то може извести за 24 часа. Загорка је уходаним каналима дошла до Дражиног окружења, на десној обали Дрине, у области Крупња. Код Драже је отишао илегалац ''Воденичар'', коме је он саопштио да не жели да напушта земљу.
После изрицања смртне пресуде, 15. јула 1946, страх од четничких илегалаца достиже максимум и комунисти ликвидирају Дражу пре истека жалбеног рока. Ликвидирали су га ту где су га и чували и онда сахранили на најближем погодном месту. На основу сведочења Загорке Васић могло се закључити да је реч о једној чистини у Лисичјем потоку, удаљеној неколико стотина метара од овог комплекса. Али, гардиста је прецизирао да је то ипак изнад ограде Белог двора. Његово сведочење да је у питању Бели двор сада поткрепљује исказ Симе Тошића.
Доказ да су четнички илегалци били близу је фотографија мртвог Драже, до које су дошли непосредно после ликвидације. Ову фотографију комунисти су направили у свега три примерка – по један за Александра Ранковића, Слободана Пенезића и Светислава Стефановића – а негатив су уништили, али она је ипак још тог лета објављена у четничким новинама у Италији. Тада су комунисти покренули опсежну истрагу, али никада нису сазнали како се фотографија нашла у рукама генерала Дамјановића. Касније, Дамјановић је предао фотографију Загорки Васић, а 1992. године, када се први пут вратила у Србију, из Калифорније, она је фотографију поклонила потписнику ових редова. Др Бранко Латас, сада пуковник Титове гарде у пензији, потврдио је аутору да је фотографија аутентична и да је поводом њеног објављивања у Италији у комунистичким редовима избила велика афера.
Загорка Васић је неколико година касније продала свој салон лепоте у Калифорнији. Финансирала је изградњу чесме поред Дражиног споменика у Ивањици, а осталу имовину је завештала Манастиру Жича, у коме се замонашила. Преминула је 2004. године, сахрањена је на манастирском гробљу.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ovo je tema o tome gdje se nalazi grob Draže Mihailovića, a ne o tome šta je bio dotični četnički komadant - borac za slobodu, zločinac, kolaboracionista... Svaka priča o tome neminovno vodi u politiku, a politika nije dozvoljena na ovom forumu.
Molim vas da to imate na umu, kada ovdje pišete.
Molim vas da to imate na umu, kada ovdje pišete.