Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
O banani i sistemu
Zbog čega trener mlađih kategorija iz Viljareala i matori bogataš sa Beverli Hilsa u suštini služe da prenesu istu poruku iz različitih pobuda. I zbog čega se u pozadini pojavljuje država koja reakcijom na bananu pokazuje da nije banana-država?
Kada neki vodoinstalater iz Kruševca pokuša da obrne evolutivni proces ispuštajući majmunske krike ka Deniju Rouzu, ili zgubidan iz Petrovca na Mlavi napada igrača iz Afrike, to nije rasizam već glupost.
Jer, u Srbiji su Afrikance viđali kao nesvrstane studente osamdesetih kojima gledaš da što skuplje izdaš stan. Kasnije su stigli fudbaleri očajnici, za koje je čak i ovakva zemlja bekstvo u bolje, makar i kao privremena stanica.
Kada Srbi demonstriraju svoje gostoprimstvo buneći se protiv azilanata to je nedostatak empatije i pokušaj da se u sopstvenoj bedi osetiš nadmoćno u odnosu na nesrećnijeg od sebe.
Ali vidite, glupost i sve ostalo se leči, ili bolje da kažem sanira, doktor je država koja brani normu. Normu koja je ista za sve.
Ono što se desilo tamo gde uspevaju sjajne pomorandže, u Kasteljonu, ali i u Los Anđelesu nije nauk kako se obračunati sa rasizmom, već kako poslati poruku.
To što je Deni Alveš, čovek koji je lovio golubove da bi preživeo detinjstvo u faveli, pojeo bananu je njegov najslađi zalogaj. Naime, mi smo civilizacija u kojoj su slike gospodari nad rečima. Bilo je dovoljno smisliti način, globalno selo je već odradilo svoje i raširilo poruku.
To je poruka glupanima da su, ma koliko bili glasni, u manjini. To što je Viljareal uradio je moranje, nikome ne treba negativan publicitet. Dok ovo čitate, vinovnik je u policijskoj stanici. To što je država uradila je, takođe, poruka. Njena volja je da pokrene mehanizam prinude za koji je dobila licencu kada je izmišljena.
Slučaj Donalda Sterlinga je, takođe, indikativan. Budala sa tribina "El Madrigala" je autsajder, Sterling, ili Tokovic kako se stvarno preziva, pripada privilegovanoj kasti.
Kada pomenete Kliperse to nije pretnja, već materijal da se u društvu predstavite kao Bog humora. Sterling je držao tim iz jednog razloga, na obroncima Holivuda to što ste bogati nije dovoljno da budete slavni, mnogo je onih sa blagom u pećinama. Potrebno vam je nešto više, u ovom slučaju košarka, makar i za one sa jeftinijim ulaznicama.
Kako su ga do sada trpeli, pitaćete se? On nije postao rasista kada je raskinuo sa onom 60 godina mlađom devojkom.
Problem je u oklevanju Dejvida Šterna, NBA je mašina za novac, jedan zarđali šraf ne može da ugrozi serijsku proizvodnju profita. Tu su i drugi vlasnici, tipovi koje svakako ne zanimaju boje, dok preovlađuje ona zelena na novčanicama. Sterling im nije predstavljao pretnju, ludi rođak koga sakrivate u podrum pred gostima nije neko zbog koga će čitav proces biti doveden u pitanje.
Ali, kada vređate Medžika Džonsona onda vređate samu igru. Kada tajne vaše dnevne sobe postanu dostupne milionima, to više nije vaša stvar. Pobunili su se oni koji rade u fabrikama novca, u tome je poenta, Sterling je sada pretnja.
Zbog crne, sada zelena postaje problem, i to je Sterlinga dovelo na optuženičku klupu. Prosto, liga je, ma kako bila nevoljna, prinuđena i sama da pošalje poruku. Novi komesar Silver ne može da pojede bananu, ali mora da reaguje.
Američko društvo je uz sve svoje mane, pragmatično, nije do kraja izlečilo rasizam, ali ga je suzbilo na stvari koje ne mogu da dovedu sistem u pitanje.
Možete vi to sada da nazovete licemernim, možete kao ovi domaći talibani da palite zastave drugih država, ali činjenica je da žrvanj sistema pretvori u prah sve što dovodi u pitanje princip njegovog postojanja.
Na kraju, iz drugačijih razloga, autsajder sa "El Madrigala" koji je inače trener mlađih kategorija u klubu, i dve milijarde teški kralj nekretnina iz Los Anđelesa, su poslužili kao medij za jasnu poruku: Sistem mora da nauči podanike, ako je potrebno i na teži način, o tome šta je pogrešno, neprihvatljivo, ma kakva pobuda bila...
Postoje države koje reaguju na bananu, postoje i banana-države. To nije isto...
Zbog čega trener mlađih kategorija iz Viljareala i matori bogataš sa Beverli Hilsa u suštini služe da prenesu istu poruku iz različitih pobuda. I zbog čega se u pozadini pojavljuje država koja reakcijom na bananu pokazuje da nije banana-država?
Kada neki vodoinstalater iz Kruševca pokuša da obrne evolutivni proces ispuštajući majmunske krike ka Deniju Rouzu, ili zgubidan iz Petrovca na Mlavi napada igrača iz Afrike, to nije rasizam već glupost.
Jer, u Srbiji su Afrikance viđali kao nesvrstane studente osamdesetih kojima gledaš da što skuplje izdaš stan. Kasnije su stigli fudbaleri očajnici, za koje je čak i ovakva zemlja bekstvo u bolje, makar i kao privremena stanica.
Kada Srbi demonstriraju svoje gostoprimstvo buneći se protiv azilanata to je nedostatak empatije i pokušaj da se u sopstvenoj bedi osetiš nadmoćno u odnosu na nesrećnijeg od sebe.
Ali vidite, glupost i sve ostalo se leči, ili bolje da kažem sanira, doktor je država koja brani normu. Normu koja je ista za sve.
Ono što se desilo tamo gde uspevaju sjajne pomorandže, u Kasteljonu, ali i u Los Anđelesu nije nauk kako se obračunati sa rasizmom, već kako poslati poruku.
To što je Deni Alveš, čovek koji je lovio golubove da bi preživeo detinjstvo u faveli, pojeo bananu je njegov najslađi zalogaj. Naime, mi smo civilizacija u kojoj su slike gospodari nad rečima. Bilo je dovoljno smisliti način, globalno selo je već odradilo svoje i raširilo poruku.
To je poruka glupanima da su, ma koliko bili glasni, u manjini. To što je Viljareal uradio je moranje, nikome ne treba negativan publicitet. Dok ovo čitate, vinovnik je u policijskoj stanici. To što je država uradila je, takođe, poruka. Njena volja je da pokrene mehanizam prinude za koji je dobila licencu kada je izmišljena.
Slučaj Donalda Sterlinga je, takođe, indikativan. Budala sa tribina "El Madrigala" je autsajder, Sterling, ili Tokovic kako se stvarno preziva, pripada privilegovanoj kasti.
Kada pomenete Kliperse to nije pretnja, već materijal da se u društvu predstavite kao Bog humora. Sterling je držao tim iz jednog razloga, na obroncima Holivuda to što ste bogati nije dovoljno da budete slavni, mnogo je onih sa blagom u pećinama. Potrebno vam je nešto više, u ovom slučaju košarka, makar i za one sa jeftinijim ulaznicama.
Kako su ga do sada trpeli, pitaćete se? On nije postao rasista kada je raskinuo sa onom 60 godina mlađom devojkom.
Problem je u oklevanju Dejvida Šterna, NBA je mašina za novac, jedan zarđali šraf ne može da ugrozi serijsku proizvodnju profita. Tu su i drugi vlasnici, tipovi koje svakako ne zanimaju boje, dok preovlađuje ona zelena na novčanicama. Sterling im nije predstavljao pretnju, ludi rođak koga sakrivate u podrum pred gostima nije neko zbog koga će čitav proces biti doveden u pitanje.
Ali, kada vređate Medžika Džonsona onda vređate samu igru. Kada tajne vaše dnevne sobe postanu dostupne milionima, to više nije vaša stvar. Pobunili su se oni koji rade u fabrikama novca, u tome je poenta, Sterling je sada pretnja.
Zbog crne, sada zelena postaje problem, i to je Sterlinga dovelo na optuženičku klupu. Prosto, liga je, ma kako bila nevoljna, prinuđena i sama da pošalje poruku. Novi komesar Silver ne može da pojede bananu, ali mora da reaguje.
Američko društvo je uz sve svoje mane, pragmatično, nije do kraja izlečilo rasizam, ali ga je suzbilo na stvari koje ne mogu da dovedu sistem u pitanje.
Možete vi to sada da nazovete licemernim, možete kao ovi domaći talibani da palite zastave drugih država, ali činjenica je da žrvanj sistema pretvori u prah sve što dovodi u pitanje princip njegovog postojanja.
Na kraju, iz drugačijih razloga, autsajder sa "El Madrigala" koji je inače trener mlađih kategorija u klubu, i dve milijarde teški kralj nekretnina iz Los Anđelesa, su poslužili kao medij za jasnu poruku: Sistem mora da nauči podanike, ako je potrebno i na teži način, o tome šta je pogrešno, neprihvatljivo, ma kakva pobuda bila...
Postoje države koje reaguju na bananu, postoje i banana-države. To nije isto...