Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Rak dojke

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od Barbie, 28.06.2009.

  1. drzoranpn
    Offline

    drzoranpn Član

    Postova:
    3
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    paracin - nis
    MALIGNI TUMORI DOJKE
    EPIDEMIOLOGIJA I FAKTORI RIZIKA

    Maligni tumori dojke su prvi po učestalosti u ženskoj populaciji. U ekonomski razvijenim zemljama zauzeli su primat od karcinoma glića materice.
    Karcinom dojke je 5 puta češći u Severnoj Americi i Severnoj Evropi nego u Aziji ili Africi. U zemljama Južne Evrope i Južne Amerike učestalost se nalazi otprilike na sredini ovih ekstrema.
    Medju brojnim hipotetičnim faktorima rizika izdvojila su se 3 osnovna:
    1. VREME USPOSTAVLJANJA MENSTRUALNOG CIKLUSA I MENOPAUZE
    Veći rizik za razvoj karcinoma dojke postoji kod žena sa ranom menarhom ( menarha – prva menstruacija ) i kasnom menopauzom.
    2. REPRODUKTIVNA FUNKCIJA
    U žena sa prvom trudnoćom pre 18. godine , rizik od dobijanja karcinoma dojke je 3 puta manji u odnosu na prvorotke u 30 – im godinama ili na nulipare ( koje nisu radjale ). Zaštitni efekat rane trudnoće ogleda se u odredjenim trajnim promenama u dojkama i izvesnim hormonskim promenama. Što se tiče dojenja različite studije pokazuju izvesnu protivrečnost. Mnoge od njih su pokazale da dojenje nema direktni protektivni ( zaštitni ) efekat, mada su druge studije pokazale da kod žena koje su dojile samo jednom dojkom učestalost karcinoma u toj dojci je bila manja.
    3. POZITIVNA PORODIČNA ANAMNEZA
    Ukoliko su majka ili rodjena sestra imale karcinom dojke rizik obolevanja je 3 odnosno 2 puta veći. Rizik se povećava na 9 puta ukoliko se kod bliskih srodnika karcinom javio u ranijem uzrastu ili je bio bilateralan ( u obe dojke ). Takodje rizik se povećava ukoliko je bilo karcinoma kod muških srodnika.
    4. OSTALI FAKTORI RIZIKA
    a) starosna dob
    učestalost karcinoma je veća kod žena starijih od 50 godina
    b) socijalna sredina
    učestalost karcinoma je veća kod žena iz viših socijalnih slojeva
    c) jonizujuće zračenje
    povećava rizik od karcinoma dojke što su pokazale studije kod preživelih u Japanu posle bacanja atomske bombe, kod dece lečene zračnom terapijom zbog uvećanja timusa ( grudne žlezde ) i sl.
    d) estrogensko – progesteronski oralni kontraceptivi
    po rezultatima dugotrajnih kontrolisanih studija ne povećavaju rizik od karcinoma dojke.
    e) antihipertenziv rezerpin
    povezan je sa većom učestalošću karcinoma
    f ) povećan unos masti
    hipotetički faktor rizika najverovatnije preko uticaja na pojedine hormone. Pojedine studije su pokazale povećani rizik od oboljevanja kod žena sa hiperlipidemijom.
    g) benigne promene dojke
    smatra se da većina benignih promena dojke nemaju direktnu povezanost sa rizikom od dobijanja karcinoma dojke. Izuzetak su neki tipovi papilarne hiperplazije, intraduktalne papilomatoze i atipične duktalne i lobularne hiperplazije gde je rizik i do 5 puta veći.
    h) ostali faktori
    lakovi za kosu i slične materije imaju izvesne mutagene agense koji mogu uticati na povećani rizik oboljevanja od karcinoma dojke
  2. EuroTurs
  3. crvendac_011
    Offline

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    23.890
    Zahvala:
    424
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Koliko znate o raku dojke?

    Koliko znate o raku dojke?

    Alo 09.11.2010 09:01

    [​IMG]

    U većini zemalja sveta broj slučajeva raka dojke je u stalnom porastu, a sve češće obolevaju žene mlađe životne dobi. Rak dojke je najčešće maligno oboljenje žena, a jedan je od najčešćih malignih oboljenja uopšte. Na planeti se svaka tri minuta kod jedne žene dijagnostikuje rak dojke.

    Mit: uvek se pojavljuje u vidu kvržice
    Kvržica nije jedini znak raka dojke. Ukoliko primetite promene u obliku ili veličini grudi, napipate kvržicu koja može biti veličine graška ili veća na dojci ili pod pazuhom, ugrušak krvi ili bistru tečnost iz bradavice, promenu izgleda kože dojke ili bradavice (jamice, ljuskasta koža, upala), crvenilo kože dojke ili bradavice, područje koje je na izgled ili na dodir tvrđe ili drugačije.

    Mit: Sve kvržice su rak
    Od 10 pronađenih čvorova u dojci osam su benigne ciste, nakupine tečnosti, osetljiva područja koja se pojavljuju pred menstruaciju i fibroadenoma, grozd čvorova koji obično nije bolan. Naravno, svaka promena mora da se proveri, a ako nije siguran, doktor će predložiti biopsiju.

    Mit: Samo žene s istorijom raka u porodici oboljevaju
    Nastanak naslednog raka je samo 5-10 procenata obolelih. To što ste žena je glavni faktor rizika oboljevanja od raka dojke. Oko 70 do 80 procenata žena koje su dobile rak dojke nemaju rođake koje su imale isti problem. Verovali ili ne, ali vrlo retko, tek oko jedan procenat ukupnog broja raka dojke, otkriven je kod muškaraca.

    Mit: Ako se obavi biopsija, rak dojke se može proširiti
    Ovaj mit je možda nastao u vreme kada dijagnostika i testovi nisu bili napredni kao što je to slučaj danas. Pre mnogo godina, kada bi se posumnjalo na rak dojke i obavila biopsija, bolest je obično prilično napredovala. Posle biopsije nastalo bi agresivno lečenje, operacije, smrtni ishodi, pa nastanak mita ne iznenađuje.

    Mit: Rak dojke se dešava samo ženama u poznijim godinama
    Istina je da je ova vrsta kancera vodeći uzrok smrtnosti kod žena između 40 i 55 godina, ali rak dojke može da se pojavi u bilo kojoj životnoj dobi. Da biste bili sigurni, počnite sa mesečnim samopregledom od dvadesete, a kada napunite četrdesetu, jednom godišnje idite na mamogram. Razgovarajte sa svojim doktorom o mamografiji i drugim testovima, posebno ako ste imali obolelu osobu u porodici.

    Mit: Aantiperspiranti izazvaju rak dojke
    Već godinama kruži priča kako hemikalije u antiperspirantima, koje ometaju znojenje, zapravo navode da se toksini nakupe u grudima i stvore rak. Ne postoji nijedan naučni dokaz da se ovako nešto ikada desilo. Čak nekoliko istraživanja sprovedenih u prethodnih 10 godina nisu uspela da uspostave vezu između raka dojke i antiperspiranata.

    Mit: Grudnjaci sa fišbajnom izazivaju rak dojke
    Navodno pritiskaju limfne žlezde i onemogućavaju normalan rad. Ponovo nema uverljivih dokaza. Čak je istraživanje o učestalosti raka dojke kod žena koje su imale operaciju blokiranja limfne drenaže iz tkiva dojke pokazalo da to nije dovelo do primetnog porasta slučajeva karcinoma dojke. Ako grudnjak čak i ometa limfne žlezde, neće vam ugroziti život.

    Mit: Samopregled nije potreban ako idete na mamogram
    Mamogrami su od 80 do 90 odsto sigurni u otkrivanju raka dojke u najranijem stadijumu, kada se lakše leči. U nekim slučajevima, mamografijom se mogu otkriti promene dve godine pre nego što se mogu opipati. Ali nisu savršeni. Trebalo i da poznajete svoje grudi i ako primetite nešto neobično, čak i ako je mamogram pokazao da je sve u redu, trebalo bi da posetite doktora. Nemojte rizokovati da zbog kasnog otkrivanja raka dojke morate da se odlučite na amputaciju, što se dešava u čak 50 odsto slučajeva.

    Mit:
    Žene sa malim grudima ne moraju da brinu
    Rizik je podjednak kod žena sa malim i velikim grudima. Mada, iako veličina grudi ne utieče na verovatnoću oboljevanja, veličina tela ima uticaja. Prekomerna težina je povezana sa uvećanim rizikom od raka dojke, pa se trudite da vaša težina uvek bude u granicama normale.


    Kako da obavite samopregled dojki

    Samopregled bi trebalo da obavite nedelju i po do dve posle prvog dana menstruacije. Ako ste u menopauzi, odredite jedan dan u mesecu. Grudi su simetrične građe, pa ako osetite neku neravninu u jednoj dojci, proverite da li imate istu i na drugoj. Lezite na leđa i podmetnite jastuk ispod desnog ramena. Stavite desnu ruku ispod glave. Vrhovima kažiprsta, srednjeg prsta i prstenjaka leve ruke čvrsto, ali nežno, dobro opipajte desnu dojku, pa promenite stranu. Bilo bi dobro da uvek na isti način opopivate dojke kako biste upamtili kakav je osećaj pod prstima. Ponovite iste pokrete u stojećem stavu, sa jednom rukom savljenom iza glave.



  4. veve
    Offline

    veve Član

    Postova:
    108
    Zahvala:
    4
    Lokacija:
    Land off magic
    Jako je dobra,opširna i veoma aktuelna tema.Dodala bi samo dve veoma važne stvari,proistekle iz ličnog iskustva:
    1.Izbegavati stres i nervozu,ne trošite nerve na stvari na koje nemožete uticati(čine polovinu ljudskih nervoza)
    2.Ne budite leni otići na pregled i kontrolu,pogotovo ako imate predispozicije.Redovni odlasci na kontrole mogu da vam spase život.
    Zahvaljujući redovnim kontrolama ja sada pišem ovaj post.
  5. crvendac_011
    Offline

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    23.890
    Zahvala:
    424
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Silikoni izazivaju rak dojki

    28. 01. 2011. 08:00h| Vestionline


    Silikoni izazivaju rak dojki


    Žene koje imaju ugrađene implantate u dojkama su možda pod većim rizikom od retke, ali ozbiljne vrste kancera, upozorila je američka Uprava za hranu i lekove (FDA).

    [​IMG]
    Veliki broj žena pribegava plastičnoj hirurgiji iako zna da postoji rizik od raka

    U FDA trenutno istražuju moguću vezu između ovih implantata i kanceroznog oboljenja pod nazivom anaplastični limfom velikih ćelija (ALCL), koje napada imunološki sistem, prenele su agencije.

    Zasad, međutim, još uvek važi pretpostavka da su grudni implantati bezbedni, ističu u FDA, iako podaci koji se sada istražuju, ukazuju da su žene koje su povećavale grudi "pod veoma malim, ali značajnim" rizikom obolevanja od ALCL.


    U FDA napominju da znaju za oko 60 slučajeva obolevanja od dotične vrste raka žena koje imaju ugrađene silikonske umetke, ali i one na bazi slanog rastvora.
    Ističe se, međutim, da je taj broj teško verifikovati, kao i da su možda neki slučajevi dva puta navedeni u izveštajima.


    Procenjuje se da u svetu ima pet do deset miliona žena s implantatima u dojkama, koje već godinama povremeno prate glasine da nisu bezbedni.

    Silikonski implantati su 1992. zabranjeni za većinu Amerikanki, pošto je bilo žalbi da oni cure i da svoje vlasnice čine hronično bolesnim.


    Prodaja implantata je, međutim, obnovljena punom parom pošto ih je FDA 2006. ponovo odobrila.


    Među najpoznatije proizvođače grudnih implantata spadaju firme "Alergan" i "Mentor", filijala kompanije "Džonson i Džonson".


  6. barajevo1
    Offline

    barajevo1 Član

    Postova:
    2
    Zahvala:
    0
    Ovo je prepisano s nekog medicinskog informatora i bilo bi lepo kada bi sve to bilo tačno. Ali, kad bi bilo tačno onda bi medicina i lečila rak, svejedno da li dojke ili neki drugi, a to se do sada još nije desilo.
    Šta u opšte sa medicinskog stanovišta znači: "Prevencija". Uglavnom se svodi na rano otkrivanje, rano "bušenje opne tumora" i omogućavanje da se širi po celom organizmu. Da li ste razmišljali zašto se u svetu sve više izbegava mamografija a kod nas je čak zakonski postala obavezna. Neki su shvatili a vreme je da shvatite i vi da je mamografija ZRAČNA metoda i da, pre svega, u opšte nije pouzdana metoda a ipak može toliko da vas ozrači da vam i neki potpuno benigni tumor pretvori u maligni. U slučaju sumnje, poslati će vas na dodatno snimanje na CT i pri tome vam u venu ubrizgati radioaktivni kontrast (bez toga nije moguće utaditi snimanje). Dakle još malo radioaktivnog trovanja. Zaista lepa prevencija. Ako kojom nesrećom doista imate rak dojke, i dozvolite da vas tretiraju medicinski, izgubljen ste slučaj. Uspeha u tzv lečenju imaju samo ako je vaš tumor bio benigni a oni, možda i nisu bili sigurni, pa vam ga "za svaki slučaj" tretirali kao maligni. I tada će oni to prikazati kao svoj uspeh jer vam se tumor neće pojaviti za desetak godina ponovo, ali su vam sigurno u mnogome skratili život nepotrebnom hemoterapijom i zračenjem.
    Prihvaćam svako neslaganje s mojim tvrdnjama i rado ću odgovoriti na svako pitanje. Imam i fotokopije iz novina izjava naših onkologa koji su i nenamerno (onako između redova) potvrdili ovo što ovde pišem.
    To ne znači da rak nije izlečiv već samo da nije izlečiv na način kako to rade onkolozi. Kad shvatite i još važnije, prihvatite da nikome iz sistema zdravstva nije u interesu da vas izleči, tada ćete shvatiti i zašto vas ne leče. Od vaše bolesti žive svi (sistem zdravstvenog osiguranja, kompletno Ministarstvo zdravlja sa svim domovima zdravlja, bolnicama, lečilištima i banjama, i farmaceutska industrija koja sve to nadgleda, kontroliše (uključujući i kompletne vlade) i odobrava sam ono što njoj odgovara, a zdravi, vi ne trebate nikome osim svojim najbližima, a oni su "velika" manjina.
  7. crvendac_011
    Offline

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    23.890
    Zahvala:
    424
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Pogledajte malo bolje, svaki od ovih tekstova ima izvor informacije. Ovo su članci koje su novine objavile. Ni ja, ni bilo ko drugi ovde ne tvrdi bilo šta niti ima nameru da se raspravlja.

    Stara poslovica kaže "ko ima veka, ima i leka". Ne može se uvek sve izlečiti, ali ponešto može.
    A za česte mamografije i ispitivanja nisam ni ja. Čitala sam mnoge stvari o kojima pričate, i mislim slično Vama.
    Naravno, ako imate članke, postavite ih ovde, možda nekome i pomognete.
    To je jedini razlog zašto ih i ja postavljam, kad god nađem nešto korisno.
  8. PYC
    Offline

    PYC Član

    Postova:
    11.552
    Zahvala:
    30
    Lokacija:
    Prijedor, Republika Srpska
    Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv raka


    U Srbiji svake godine od raka oboli 33.000 ljudi




    Tanjug | 04. 02. 2011.

    U svetu se danas obeležava Svetski dan borbe protiv raka, a stručnjaci upozoravaju da umerena fizička aktivnost 150 minuta nedeljno može da smanji rizik od raka dojke i debelog creva, objavljeno je na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
    [​IMG]
    Samo 20 odsto žena ide redovno na preglede


    Takođe se upozorava da je fizička neaktivnost četvrti vodeći faktor rizika za sve smrtne slučajeve, a da 31 odsto svetske populacije nije fizički aktivno.

    Tokom 2008. godine, skoro 460.000 žena u svetu umrlo je od raka dojke, dok je blizu 610. 000 muškaraca i žena umrlo od kancera debelog creva.

    Neki od faktora rizika su nezdrav stil života, konzumiranje cigareta, različite infekcije, genetski faktor, fizička neaktivnost, preterana izloženost sunčevoj svetlosti i prekomerna telesna težina.

    U Srbiji se svake godine otkrije neki oblik maligniteta kod 33.000 osoba, a godišnje od te bolesti umre oko 21.000 ljudi, izjavila je dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

    Ona je dodala da je kod žena najučestalije obolevanja od raka dojke, potom debelog creva i grlića materice, po čemu se nalazimo "medju vodećim evropskim zemljama".


    Što se tiče muškaraca, oni najčešće boluju i umiru od karcinoma pluća, prostate i debelog creva.


    Ona je rekla da se zdravim stilovima života i redovnim odlaskom kod lekara ova bolest može u velikoj meri sprečiti, istakavši da je rak u 90 odsto slučajeva izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi.


    Jovićević je navela, da medjutim, ohrabruje činjenica da zahvaljujući brojnim kampanjama raste svest kod gradjana o značaju preventivnih pregleda, pa je tako primećeno da sve veći broj ljudi dolazi radi kontrole, a ne samo kada oseti tegobe.


    Rak grlića materice je drugi najčešći maligni tumor kod žena i četvrti po učestalosti umiranja, a svake godine ta dijagnoza postavi se kod skoro 1.300 žena u Srbiji, koja je prva u Evropi po učestalosti te bolesti, rečeno je ranije na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prilikom obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice.

    Preventivne aktivnosti trebalo bi intenzivirati, a devojke uzrasta od 19. do 25. godine trebalo bi bar na svake dve godine da posete ginekologa, a nakon 25. jednom godišnje.

    Samo 20 odsto žena dolazi redovno na ginekološke preglede.
  9. Jevrejin
    Offline

    Jevrejin Član

    Postova:
    310
    Zahvala:
    1
    Apsolutno si u pravu. Žalosno je što ljudi slepo veruju farmaceutskoj industriji....ali nije ni čudo kada su im isprali mozgove putem medija.
  10. macula
    Offline

    macula Član

    Postova:
    2.082
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    just real life
    Brza šetnja smanjuje rizik od raka dojke

    Žene koje redovno upražnjavaju brze šetnje izložene su manjem riziku od raka dojke posle menopauze, ukazuje nova američka studij

    [​IMG]

    Dr Heder Elijasen i njene kolege s Harvarda su proučili podatke o 95.396 Amerikanki, koje su praćene 20 godina. U proseku od raka dojke tokom dve decenije oboleva pet odsto američkih žena, preneo je Rojters.

    Ispitanice su u pravilnim intervalima prijavljivale stepen svoje aktivnosti i vrste fizičkog angažmana kojim su se bavile.

    Tim s Harvarda je, analizirajući uticaj raznih fizičkih aktivnosti na rizik od raka dojke, došao do zaključka da je brza šetnja, koja je najčešći oblik fizičke aktivnosti, istovremeno i najdelotvornija preventiva raka dojke.

    Utvrđeno je da su ispitanice koje su brzo hodale bar sat dnevno, bile pod 15 odsto manjim rizikom da obole od raka dojke posle menopauze nego one koje brzo hodaju manje od jednog sata nedeljno.

    Čak i one žene koje ne hodaju dovoljno, ali povećavaju fizičku aktivnost posle menopauze, smanjuju na taj način rizik da obole od raka dojke za 10 odsto, ističu stručnjaci s Harvarda.

    Dr Elijasen napominje da se ne mora hodati nekim izuzetno brzim tempom – dovoljna je brzina od oko šest kilometara na sat, odnosno takva kod koje nije tako lako održavati konverzaciju kao pri običnoj, laganoj šetnji.

    Nije jasno zašto se brzim hodanjem smanjuje rizik od raka dojke. Jedno od mogućih objašnjenja je da se njime postiže smanjenje sadržaja estrogena u krvi, a ovaj hormon može da poveća rizik od rečene vrste raka.

    Harvardska studija je, međutim, pokazala da brzo hodanje predstavlja dobru prevenciju i protiv onih vrsta raka koji ne zavise od uticaja estrogena, tako da je jasno da mora da postoje i neka dodatna objašnjenja.

    Dr Elijasen navodi da fizička aktivnost povoljno deluje i na hronične zapaljenske procese i povećava osetljivost organizma na insulin.

    Izvor:mondo.rs
  11. drzoranpn
    Offline

    drzoranpn Član

    Postova:
    3
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    paracin - nis
    Stvarno ne znam gde nalazite ove podatke ali ako koristite izvore iz kojekakvih novina za interpretaciju medicinskih saznanja , ili ih licno interpretirate na osnovu nekih vasih losih iskustava, onda je to katastrofalno , narocito kada su u pitanju maligne bolesti dojke.
    Imam tu cast da sada radim sa odlicnim lekarima koji godisnje obave vise hiljada mamografskih i ultrazvucnih pregleda dojke.Svakodnevno se susrecem sa uznapredovalim stadijumima karcinoma dojke kod zena koje su imale predrasude o stetnom delovanju zracenja kojima je vrlo tesko pomoci u tim kasnim stadijumima bolesti.
    Pisati o tome kako je mamografija stetna jer se zasniva na zracenju pa da je prema tome nesigurna ili da rendgenski zraci koji se koriste u mamografiji izazivaju rak i sl je naobicnija glupost i neznanje , kojima se direktno mogu odvracati zene koje su eventulno upucene od svog lekara na mamografski pregled.
    CT se nikada nije niti ce se koristiti za pregled dojke. Kontrast koji se daje pri CT pregledu nije radioaktivan.
    Mamografija je zlatni standard za rano otkrivanje raka dojke. Nema bolje dijagnosticke metode. Zajedno sa ultrazvucnim pregledom, doppler pregledom, magnetnom rezonancom cini dijagnozu ranih karcinoma dojke skoro 100 %.
    Prema tome razmislite o tome sta pisete ili koje casopise koristite jer se mozda igrate sa tudjim zivotima.
Slične teme
Forum Naslov Datum
Društvo Žene sa rakom dojke zbog birokratije bez mamografa 01.07.2012
Medicina Rak dojke 18.10.2011
Društvo Prva mikrohiruška rekonstrukcija dojke obavljena u Boru 10.07.2011
Društvo Japanska pomoć za rano otkrivanje raka dojke 22.02.2011
Društvo Japan donirao opremu za skrining raka dojke 11.12.2010

Preporučite stranicu