Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Puca svaki peti brak
Svaki peti brak u Srbiji završava se pred sudom, pokazuje statistika. Godine 2007. u Srbiji je 41.083 zaključenih brakova. Statistika razvedenih brakova obuhvata 8.722 braka pravosnažno razvedena, poništena i proglašena za nevažeće.
Svaki peti brak u Srbiji završava se pred sudom, pokazuje statistika. Godine 2007. u Srbiji je 41.083 zaključenih brakova. Statistika razvedenih brakova obuhvata 8.722 braka pravosnažno razvedena, poništena i proglašena za nevažeće.
"Brak prosečno traje oko 12,4 godine , a u 45,36 odsto slučajeva bilo je potrebno decu dodeliti nekome", kaže za "NIN" Suzana Stanojević iz odeljenja za vitalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Srbi kod kojih "pukne" svaki peti brak - na dnu su evropske tabele razvoda zajedno sa Makedoncima. Dakle, brak kao institucija ipak, nekako, opstaje i u blagom je porastu od 2005. godine - uostalom kao i razvodi.
Neveste i mladoženje u Topličkom okrugu najozbiljnije shvataju sudbonosno "da" pred matičarem i od njih hiljadu samo 40 se razvede. Potpuno suprotno, u Pčinjskom okrugu polovina njih se predomisli i razvede posle samo godinu dana braka.
Možda se relativno niska stopa razvoda brakova u Srbiji može da se tumači i kroz jačanje uticaja crkve. Pravoslavna dogma je izrazito kruta i veze muškarca i žene pristaje da ozakoni samo jednom, osim ako se smrt ne umeša. Ona ne prihvata ni sekularni brak ni instituciju vanbračne zajednice tako da je sve više parova koji se odluče da dva puta izgovore bračne zavete.
Ukoliko se posle ispostavi da je sve bilo jedna velika greška "duplo venčani" u najboljem slučaju tek su "napola razvedeni" pred državom na sudu, ali ne i pred Velikim magistrom.
"Jako je važno kako se na razvod kao proces gleda sa aspekta društvenih stereotipa. Do pre nekih 20-30 godina postojalo je samo klasično, negativno, sagledavanje razvoda i tome nam jezik mnogo govori: raspuštenica, beli udovac, razoren dom, rasturena porodica su termini koje često srećemo i danas u malim, zatvorenim, naročito ruralnim sredinama", kaže jedan od 15 porodičnih terapeuta Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad.
U više od 60 odsto slučajeva žene zatraže razvod. Ono što njih navodi na to je udaljavanje, nedostatak bliskosti, komunikacije, seksa i previše psihičkog i ekonomskog nasilja, alkohola, ljubavnica, kocke i narkomanije. Gotovo nikad žene neće u tužbi eksplicitno navesti da je zlostavljanje, naročito seksualno, razlog zbog koga se razvode.
Kao razlog koji natera muškarce da podnesu zahtev za razvod najčešće se navodi "kriza srednjih godina kod žene", što znači da su deca poodrasla, da ona konačno ima vremena za sebe, te je počela da se doteruje, izlazi i on tu promenu doživljava kao izdaju, izneveravanje i ne uklapa se u stereotip roditeljske uloge iz njegove perspektive.
Drugi razlog koji muškarci ne mogu da podnesu je kad ona počini preljubu i on će uvek postaviti pitanje da li je ona koja je ušla u vanbračnu vezu uopšte podobna da bude majka jer je zanemarila roditeljsku dužnost.
"Simptomatično je da svako doba nosi svoja shvatanja i nova vrednovanja institucija. Rekla bih da je brak u poslednje vreme izgubio na svom značaju i težini. Ima dosta zahteva za razvod", kaže Tatjana Jeremić objašnjavajući da je novina Porodičnog zakona to što je uvedeno posredovanje koje sprovodi sud.
To je uvek u nadležnosti sudije pojedinca, ali ne onog ko sudi u predmetu. Sudija-posrednik dužan je da uputi supružnike u specijalizovanu instituciju koja je nadležna za tu vrstu pomoći, konkretno Centru za socijalni rad.
Postupak posredovanja ima dva dela: mirenje i nagodbu koja podrazumeva sporazumevanje supružnika u vršenju roditeljskog prava, viđanja i održavanja ličnih kontakata sa decom kao i deobu bračne imovine.
Ukoliko ne dođe do nagodbe, pokreće se postupak po tužbi i uobičajeno je da se podela bračne imovine vodi kao zaseban postupak.
"Zanimljivo je da razvod braka po tužbi ne može da se pokrene, osim u ekstremnim slučajevima, ako dete još nije navršilo godinu dana. Smatra se da je to delikatan period za oba supružnika koji tek treba da se prilagode roditeljskim dužnostima", kaže Vera Despotović.
Za razliku od Amerike gde su troškovi koliko i pristojan dvosoban stan, u Srbiji je dovoljno izdvojiti 1.800 dinara za tužbu i isto toliko za sudijsku odluku.
Izvor: L&Z
Svaki peti brak u Srbiji završava se pred sudom, pokazuje statistika. Godine 2007. u Srbiji je 41.083 zaključenih brakova. Statistika razvedenih brakova obuhvata 8.722 braka pravosnažno razvedena, poništena i proglašena za nevažeće.
Svaki peti brak u Srbiji završava se pred sudom, pokazuje statistika. Godine 2007. u Srbiji je 41.083 zaključenih brakova. Statistika razvedenih brakova obuhvata 8.722 braka pravosnažno razvedena, poništena i proglašena za nevažeće.
"Brak prosečno traje oko 12,4 godine , a u 45,36 odsto slučajeva bilo je potrebno decu dodeliti nekome", kaže za "NIN" Suzana Stanojević iz odeljenja za vitalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Srbi kod kojih "pukne" svaki peti brak - na dnu su evropske tabele razvoda zajedno sa Makedoncima. Dakle, brak kao institucija ipak, nekako, opstaje i u blagom je porastu od 2005. godine - uostalom kao i razvodi.
Neveste i mladoženje u Topličkom okrugu najozbiljnije shvataju sudbonosno "da" pred matičarem i od njih hiljadu samo 40 se razvede. Potpuno suprotno, u Pčinjskom okrugu polovina njih se predomisli i razvede posle samo godinu dana braka.
Možda se relativno niska stopa razvoda brakova u Srbiji može da se tumači i kroz jačanje uticaja crkve. Pravoslavna dogma je izrazito kruta i veze muškarca i žene pristaje da ozakoni samo jednom, osim ako se smrt ne umeša. Ona ne prihvata ni sekularni brak ni instituciju vanbračne zajednice tako da je sve više parova koji se odluče da dva puta izgovore bračne zavete.
Ukoliko se posle ispostavi da je sve bilo jedna velika greška "duplo venčani" u najboljem slučaju tek su "napola razvedeni" pred državom na sudu, ali ne i pred Velikim magistrom.
"Jako je važno kako se na razvod kao proces gleda sa aspekta društvenih stereotipa. Do pre nekih 20-30 godina postojalo je samo klasično, negativno, sagledavanje razvoda i tome nam jezik mnogo govori: raspuštenica, beli udovac, razoren dom, rasturena porodica su termini koje često srećemo i danas u malim, zatvorenim, naročito ruralnim sredinama", kaže jedan od 15 porodičnih terapeuta Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad.
U više od 60 odsto slučajeva žene zatraže razvod. Ono što njih navodi na to je udaljavanje, nedostatak bliskosti, komunikacije, seksa i previše psihičkog i ekonomskog nasilja, alkohola, ljubavnica, kocke i narkomanije. Gotovo nikad žene neće u tužbi eksplicitno navesti da je zlostavljanje, naročito seksualno, razlog zbog koga se razvode.
Kao razlog koji natera muškarce da podnesu zahtev za razvod najčešće se navodi "kriza srednjih godina kod žene", što znači da su deca poodrasla, da ona konačno ima vremena za sebe, te je počela da se doteruje, izlazi i on tu promenu doživljava kao izdaju, izneveravanje i ne uklapa se u stereotip roditeljske uloge iz njegove perspektive.
Drugi razlog koji muškarci ne mogu da podnesu je kad ona počini preljubu i on će uvek postaviti pitanje da li je ona koja je ušla u vanbračnu vezu uopšte podobna da bude majka jer je zanemarila roditeljsku dužnost.
"Simptomatično je da svako doba nosi svoja shvatanja i nova vrednovanja institucija. Rekla bih da je brak u poslednje vreme izgubio na svom značaju i težini. Ima dosta zahteva za razvod", kaže Tatjana Jeremić objašnjavajući da je novina Porodičnog zakona to što je uvedeno posredovanje koje sprovodi sud.
To je uvek u nadležnosti sudije pojedinca, ali ne onog ko sudi u predmetu. Sudija-posrednik dužan je da uputi supružnike u specijalizovanu instituciju koja je nadležna za tu vrstu pomoći, konkretno Centru za socijalni rad.
Postupak posredovanja ima dva dela: mirenje i nagodbu koja podrazumeva sporazumevanje supružnika u vršenju roditeljskog prava, viđanja i održavanja ličnih kontakata sa decom kao i deobu bračne imovine.
Ukoliko ne dođe do nagodbe, pokreće se postupak po tužbi i uobičajeno je da se podela bračne imovine vodi kao zaseban postupak.
"Zanimljivo je da razvod braka po tužbi ne može da se pokrene, osim u ekstremnim slučajevima, ako dete još nije navršilo godinu dana. Smatra se da je to delikatan period za oba supružnika koji tek treba da se prilagode roditeljskim dužnostima", kaže Vera Despotović.
Za razliku od Amerike gde su troškovi koliko i pristojan dvosoban stan, u Srbiji je dovoljno izdvojiti 1.800 dinara za tužbu i isto toliko za sudijsku odluku.
Izvor: L&Z