- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Председника општине годинама тукла супруга
Дневник
Недавно је “Сигурна мушка кућа” крај Ћуприје, једина на Балкану, удомила прве станаре, који су ту потражили спас од вишегодишњег брачног насиља.
Уточиште за њих је основао бивши председник општине Ћуприја Душан Трифуновић, и сам годинама жртва супруге. За само два месеца у ову кућу су стигла седморица угрожених мушкараца. Трифуновић је добио помоћ и од министарстава за социјалну политику и људска и мањинска права, јер званични подаци показују да жене заиста највише жртве насиљу у породици, али седам до десет посто мушкараца у Србији трпе тортуру својих жена.
Први се Трифуновићу придружио један суграђанин пензионер кога су тукли и жена и син, а после су многи покуцали на врата ове куће, не да у њој остану, већ са “сапатницима” поделе своју муку. Домаћи сектор НВО који се баве зашитом жртава од насиља, пре свега жена и деце, не споре да и мушкарци добијају батине или су изложени психичком терору. Последњих година мушки пол на најтежи начин спознаје да батина заиста има два краја!
Разлог за непостојање евиденције мушкараца-жртава породичног насиља је њихова страх и срам, да признају како их жена шамара шаком или језиком. Чак, тврде неки од угрожених, и кад би јавно причали о својим мукама мало би ко би веровао да у Србији жена може и сме да бије муже. Насиљу над мушкарцима обично се препознаје само у најбруталнијим случајевима, као кад жена колос претуче мужа мрвицу, па се за њега тражи оправдање у недостатску физичке масе и снаге. Тешко се признаје што им оне свакодневно чантрају, киње их, терају да кувају ручак или чисте кућу. Психолог Небојша Јовановић објашњава да нема никакве разлике између жена или мушкарца, жртви насиља, али наглашава да у српском друштву постоје дубоке предрасуде према томе ко га чини. Још је уврежен став да је, готово по дефиницији, мушкарац силоватељ а жена жртва
- За жене жртве увек има саосећање, али не и мушкарце. Они су, још увек, осуђени на подсмех и неверицу. Иако слове за јачи пол, вербално су слабији од жена и не умеју да истрају у свађама. Жене могу бити врло упорне како свађама тако и тучама. То је попут древне методе мучења, кад кап течности сваког дана пада неком на главу, све док га не убије. Такви мужеви немају коме да се жале, јер испадају смешни, млакоње или их чак оптуже да су криви што су им жене незадовољне и робусне- објаснио је Јовановић и додао да насиље, психичко, сексуално или физичко, оставља исте последице, понекад и за цео живот, и код жена и код мушкараца.
Дневник
Недавно је “Сигурна мушка кућа” крај Ћуприје, једина на Балкану, удомила прве станаре, који су ту потражили спас од вишегодишњег брачног насиља.
Уточиште за њих је основао бивши председник општине Ћуприја Душан Трифуновић, и сам годинама жртва супруге. За само два месеца у ову кућу су стигла седморица угрожених мушкараца. Трифуновић је добио помоћ и од министарстава за социјалну политику и људска и мањинска права, јер званични подаци показују да жене заиста највише жртве насиљу у породици, али седам до десет посто мушкараца у Србији трпе тортуру својих жена.
Први се Трифуновићу придружио један суграђанин пензионер кога су тукли и жена и син, а после су многи покуцали на врата ове куће, не да у њој остану, већ са “сапатницима” поделе своју муку. Домаћи сектор НВО који се баве зашитом жртава од насиља, пре свега жена и деце, не споре да и мушкарци добијају батине или су изложени психичком терору. Последњих година мушки пол на најтежи начин спознаје да батина заиста има два краја!
Разлог за непостојање евиденције мушкараца-жртава породичног насиља је њихова страх и срам, да признају како их жена шамара шаком или језиком. Чак, тврде неки од угрожених, и кад би јавно причали о својим мукама мало би ко би веровао да у Србији жена може и сме да бије муже. Насиљу над мушкарцима обично се препознаје само у најбруталнијим случајевима, као кад жена колос претуче мужа мрвицу, па се за њега тражи оправдање у недостатску физичке масе и снаге. Тешко се признаје што им оне свакодневно чантрају, киње их, терају да кувају ручак или чисте кућу. Психолог Небојша Јовановић објашњава да нема никакве разлике између жена или мушкарца, жртви насиља, али наглашава да у српском друштву постоје дубоке предрасуде према томе ко га чини. Још је уврежен став да је, готово по дефиницији, мушкарац силоватељ а жена жртва
- За жене жртве увек има саосећање, али не и мушкарце. Они су, још увек, осуђени на подсмех и неверицу. Иако слове за јачи пол, вербално су слабији од жена и не умеју да истрају у свађама. Жене могу бити врло упорне како свађама тако и тучама. То је попут древне методе мучења, кад кап течности сваког дана пада неком на главу, све док га не убије. Такви мужеви немају коме да се жале, јер испадају смешни, млакоње или их чак оптуже да су криви што су им жене незадовољне и робусне- објаснио је Јовановић и додао да насиље, психичко, сексуално или физичко, оставља исте последице, понекад и за цео живот, и код жена и код мушкараца.
