- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Pojam organizacije predstavlja ustanovljenu mrežnu uloga i položaja pojedinaca.
Organizacije nas povezuju sa institucijama. Male društvene grupe su uvek bolje organizovane od velikih. „Poluge društvene moći“ – jer je moć grupe u njenoj organizaciji. Vlada takozvani zakon oligarhije (autokratija).
Pojam partija (pars – partis – deo celine, jedna strana). Nastaju u 19. veku.
Parcijalne političke organizacije koje okupljaju politički aktuelne istomišljenike čiji je cilj ili da dodju na vlast ili da tu ostanu što duže.
Elementi partije:
- ideologija, skup nekih ideja koje ta partiaj zastupa
- politički program, dobija se konkretizacijom ideja (npr. zaštita žena, mladih ljudi), pojasniti šta stoji iza tih ideja
- statut, organizacioni list, akt kojim se reguliše delovanje partije.
Da bi partije radile legalno moraju da imaju sva tri elementa.
Orijentacija partije je najbitnija, pri izboru (desničarska, levičarska).
Svaka organizaija se postepeno izvrgava u autokratiju jer se na vrhu svake organizacije nužno odvija koncentracija moći.
Prema karakteru odnosa u partiji:
- autoritarne
Prema broju članova:
- male
- velike
Mogu biti otvorene i zatovrene.
Pored političkih partija postoji i politički pokret (koalicija), najčešće manje partije znaju da teško mogu proći cenzus na izborima pa ulaze u koalicije. Koalicija je skup više partija.
Organizacione forme kroz koje gradjani utiču u politički život jedne države.
Sindikati, nepolitičke organizacije. Ekonomske organizacije zaposlenih. Pojavljuju se u 19. veku kada su ljudi dobili opšta prava. Počinje da ih formira radnička klasa u Engleskoj, da bi ostvarili ekonomska prava (kraće radno vreme, osiguranje...). Kod nas policija ima sindikat. Vojska, sudstvo i država nemaju sindikat.
Sindikat ne treba da se meša u politički već u ekonomski život.
Najjači sindikat u svetu – američkih kamiondžija. U engleskoj sindikat rudara (danas nema tu moć kao nekada). Od devedesetih svaka delatnost ima svoj sindikat.
Lobi grupe (loby – hol, predvorje), vaninstitucijalne, „organizacije za pritisak“.
Stvara ga grupacija ljudi i podržava odredjenu grupaciju ljudi. Oni ne rade za sebe, nego za nekog drugog. Vrše pritisak tako što izdvajaju materijalna sredstva i finansiraju političke stranke. Može da se vrši i ucena. Najjači lobi na svetu je jevrejski lobi.
1948. godine su prvi put od 14. veka p.n.e. osnovali svoju državu. Pomažu jevrejima u celom svetu. Vrlo su efikasni.
Društveni pokreti
Nastaju iz potrebe gradjana da brže reše svoje probleme ne čekajući državu ili političke partije. To su npr. :
- ekološki (Green Peace, pokret zelenih)
- ženski (ostvarivanje pravih prava žena)
- omladinski
- antinuklearni
- NVO, nevladine organizacije, nastaju nasuprot javnom sektor, civilni sektor.
Organizacije nas povezuju sa institucijama. Male društvene grupe su uvek bolje organizovane od velikih. „Poluge društvene moći“ – jer je moć grupe u njenoj organizaciji. Vlada takozvani zakon oligarhije (autokratija).
Pojam partija (pars – partis – deo celine, jedna strana). Nastaju u 19. veku.
Parcijalne političke organizacije koje okupljaju politički aktuelne istomišljenike čiji je cilj ili da dodju na vlast ili da tu ostanu što duže.
Elementi partije:
- ideologija, skup nekih ideja koje ta partiaj zastupa
- politički program, dobija se konkretizacijom ideja (npr. zaštita žena, mladih ljudi), pojasniti šta stoji iza tih ideja
- statut, organizacioni list, akt kojim se reguliše delovanje partije.
Da bi partije radile legalno moraju da imaju sva tri elementa.
Orijentacija partije je najbitnija, pri izboru (desničarska, levičarska).
Svaka organizaija se postepeno izvrgava u autokratiju jer se na vrhu svake organizacije nužno odvija koncentracija moći.
Prema karakteru odnosa u partiji:
- autoritarne
Prema broju članova:
- male
- velike
Mogu biti otvorene i zatovrene.
Pored političkih partija postoji i politički pokret (koalicija), najčešće manje partije znaju da teško mogu proći cenzus na izborima pa ulaze u koalicije. Koalicija je skup više partija.
Organizacione forme kroz koje gradjani utiču u politički život jedne države.
Sindikati, nepolitičke organizacije. Ekonomske organizacije zaposlenih. Pojavljuju se u 19. veku kada su ljudi dobili opšta prava. Počinje da ih formira radnička klasa u Engleskoj, da bi ostvarili ekonomska prava (kraće radno vreme, osiguranje...). Kod nas policija ima sindikat. Vojska, sudstvo i država nemaju sindikat.
Sindikat ne treba da se meša u politički već u ekonomski život.
Najjači sindikat u svetu – američkih kamiondžija. U engleskoj sindikat rudara (danas nema tu moć kao nekada). Od devedesetih svaka delatnost ima svoj sindikat.
Lobi grupe (loby – hol, predvorje), vaninstitucijalne, „organizacije za pritisak“.
Stvara ga grupacija ljudi i podržava odredjenu grupaciju ljudi. Oni ne rade za sebe, nego za nekog drugog. Vrše pritisak tako što izdvajaju materijalna sredstva i finansiraju političke stranke. Može da se vrši i ucena. Najjači lobi na svetu je jevrejski lobi.
1948. godine su prvi put od 14. veka p.n.e. osnovali svoju državu. Pomažu jevrejima u celom svetu. Vrlo su efikasni.
Društveni pokreti
Nastaju iz potrebe gradjana da brže reše svoje probleme ne čekajući državu ili političke partije. To su npr. :
- ekološki (Green Peace, pokret zelenih)
- ženski (ostvarivanje pravih prava žena)
- omladinski
- antinuklearni
- NVO, nevladine organizacije, nastaju nasuprot javnom sektor, civilni sektor.