- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Pojam i vrste ugovora
Ugovori privrednog poslovanja ili ugovori robnog prometa su ugovori koje u obavljanju privrednih delatnosti zakljucuju preduzeca i drugi subjekti poslovnog prava. Ovi ugovori se nazivaju jos i ugovori u privredi, trgovacki ugovori, i sicno.
Ugovor u opstem smislu je saglassnoet izjava volja ugovorenih strana kojim se zeli postici odredjeno obligaciono dejstvo. Medjutim, ugovori robnog prometa imaju svoje specificnosti koje te ugovore cine posebnom vrstom ugovora. Te specificnosti , odnosno osobenosti ticu se ugovorenih strana i predmeta ugovora.
1. Kod ugovora robnog prometa, obe ugovorene strane su privredni subjekti (npr. Preduzece,banka,poduzetnik i slicno). Medjutim, privredni u obavljanju svoje delatnosti zakljucuju ugovore i sa licima koji nisu privredni subjekti (npr. Prodaja robe ili pruzanja usluge fizickim licuma kao potrosacima, odnosno korisnicuma usluga). Ovakav ugovor se ne smatra ugovorom robnog prometa, nego gradjansko-pravnim ugovorom.
2. Predmet ugovora robnog proneta mora biti odredjeni privredni posao koji ugovorene strane preuzimaju u obavljanju svoje delatnosti, (npr. Prodaja, zastupanje, posredovanje,prevoz i slicno). I kada je ispunjen prvi uslov da su obe ugovorene strane preduzeca (privredni subjekti), ugovor senece smatrati ugovorom robnog prometa, ako predmet ugovora nije iz delatnosti preduzeca, kao sto je npr. Ugovor o zakupu i slicno.
3. Prilikom zakljucenja ugovora robnog prometa, pored opstih pravila, vaze i odredjena posebna pravila, kao npr. Pravila u pogledu ponude, forme ugovora i slicno.
4. Prilikom ispunjenja obaveza iz ovih ugovora trazi se posebna paznja ugovornih strana.
5. Na kraju, za resavanje sporova nastalih izmedju preduzeca, odnosno subjekata privrednog prava, nadlezni su posebni (trgovinski) sudovi.
Ugovori robnog prometa su najvaznije pravno obelezje samostalnostiprivrednih subjekata i njihove slobode u uspostavljanju medjusobnih odnosa u pravnom prometu na trzistu. Ovakvi ugovori suosnov takozvanog ugovornog prava. U ugovore robnog prometa spadaju brojne vrste ugovora. Zbog toga je nuzna klasifikacija tih ugovora. Kriterijumi za tu klasifikacijusu: pravna obelezja i predmet ugovora.
Vrste ugovora
Prema pravnim obelezjima mogu biti:
1. Imenovani i neimenovani ugovori robnog prometa
Imenovani ugovori su ugovori koji su zakonom pojedinacno i poimenicno uredjeni, kao na primer: ugovor o prodaji, ugovor o posredovanju, ugovor o gradjenju i slicno. To su ugovori koji se odnoet na tradicionalne privredno pravne odnose, trgovacke poslove cije je zakonodavno uredjenje okoncano. Posto su imenovani ugovori detaljno uredjeni zakonom, ugovorenim stranama ostaje samo da blize urede pojedina pitanja svog ugovorenog odnosa,
Neimenovani ugovori su ugovori koji se zakonom ne uredjuje posebno, niti im odredjuje naziv. To su ugovori koji se odnose na najnovije privredne poslove, na poslove slozene peirode koji zahtevaju primenu vise imenovanih ugovora. To su: ugovoro o lizingu, ugovori o fransizi i drugi.
2.Formalni i neformalni ugovori
Fomalni ugovori su oni za cije je pravno nastajanje neophodno ispunjenje uslova odredjenje forme(npr. Pismena forma ugovora)
Neformalni ugovori su oni ugovori za cije je pravno nastajanje dovoljna saglasnost izjava volja ugovorenih strana na bilo koji punovazan i razumljiv nacin.
3.Jednostrani i dvostrani ugovor
Jednostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju obaveze samo za jednu ugovorenu stranu
Dvostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za obe uzovorene strane.
Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna ugovorena strana daje drugoj strani odgovarajucu naknadu za korist koju od nj dobija.
Dobrocni ugovori su oni ugovori kod kojih ne postoji obaveza davanja naknade za korist dobijenu od druge ugovorene strane.
4.Komutativni i aletorni ugovori
5.Ugovori sa sporazumno utvrdjenom sadrzinom i ugovori sa pristupom
6.Kolektivni i individualni ugovori
7.Generalni i posebni ugovori
2.Zakljucenje ugovora robnog prometa
1.Ugovorene strane
Ugovore robnog prometa zakljucuju medjusobno praduzeca i drugi privredni subjekti. Ugovor robnog prometa u ime preduzeca podpisuje ovlasceno lice. Ovlascena lica su zastupnici i punomocnici.
2 . Ponuda
Ponuda je predlog za zakljucenje ugovora koji po svojoj formi pogodan za zakljucenje tog ugovora. Ponuda moze biti posebna i opsta
3.Prihvatanje ponude je izjava ponudjenog da prihvati ponudu. Ponuda i njeno prihvatanje predstavlja saglasnost ponudioca i ponudjenog o bitnim sastojcima ugovora, cije se zakljucenje ponudom predlaze.
4.Posebni slucajevi zakljucenja ugovora.
U posebne slucajeve zakljucenja ugovora robnog prometa spadaju narocito:
• Zakljucenje ugovora putem sredstava telekomunikacije
• Zakljucenje ugovora koriscenjem memoranduma
• Zakljucenje ugovora putem javnog nadmetanja
• …
3. Sredstva za obezbedjenje izvrsenja ugovora
1.Kapara
Ugovorene strane mogu ugovoriti kaparu kao znak da je ugovor zakljucen (kapara je izvestan iznos novca, novcana suma ili kolicina drugih zamenljivih stvari koju u trenutku zakljucenja ugovora jedna ugovorena strana daje kao potvrdu drugoj ugovorenoj strain kao potvrdu da je taj ugovor zakljucen).
2.Odustanica
Ugovorene strane mogu ugovoriti da jedna ili svaka od njih moze odustati od zakljucenog ugovora dajuci drugoj strain odustanicu.
3. Kazna
Ugovorene strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahodjenju u jednom ukupnom iznosu, procentu ili za svaki dan zakasnjenja ili na bilo koji nacin. Ugovorena kazna mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na cije se ispunjenje ta ugovorena kazna odnosi.
4. Zaloga
Zaloga je realno sredstvo obezbedjenja za ispunjenje potrezivanja.
5. Jemstvo
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu d ace ispuniti punovaznu I dospelu obavezu duznika ako to duznik ne ucini.
5. Raskid ugovora
Raskid ugovora je nacin prestanka punovaznog ugovora jedne ili obe ugovorene strane. Razlozi za raskid ugovora nastaju posle zakljucenja ugovora. Po ovom se raskid ugovora razlikuje od ponistenja ugovora kada su razlozi njegove nistavnosti postojale jos u trenutku zakljucenja ugovora.
Kao takvi postoje:
• Sporazumni raskid ugovora
• Jednostrani raskid ugovora
• Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
6. Ispunjenje ugovora
Ispunjenje ugovora predstavlja izvrsenje obaveza iz ugovora od strane duznika, odnosno realizaciju I prava poverioca koja mu iz ugovora pripada.
Izdavacki ugovori
Pod pojmom izdavacki ugovori podrazumeva se onaj ugovor kojim se autor preuzima na sebe obavezu da izdavacu preda svoje delo radi objavljivanja. Izdavackim ugovorom autor na izdavaca potpunosti ili delimicno prenosivrsenje autorskih prava, a izdavac se obavezujeda ce autoru da isplati ugovorenu naknadu. (autorski honorar)
Izdavacki ugovor predstavlja autorovu nagradu I onda kad ona nije ugovorena.
Izdavacki ugovor
Ugovori privrednog poslovanja ili ugovori robnog prometa su ugovori koje u obavljanju privrednih delatnosti zakljucuju preduzeca i drugi subjekti poslovnog prava. Ovi ugovori se nazivaju jos i ugovori u privredi, trgovacki ugovori, i sicno.
Ugovor u opstem smislu je saglassnoet izjava volja ugovorenih strana kojim se zeli postici odredjeno obligaciono dejstvo. Medjutim, ugovori robnog prometa imaju svoje specificnosti koje te ugovore cine posebnom vrstom ugovora. Te specificnosti , odnosno osobenosti ticu se ugovorenih strana i predmeta ugovora.
1. Kod ugovora robnog prometa, obe ugovorene strane su privredni subjekti (npr. Preduzece,banka,poduzetnik i slicno). Medjutim, privredni u obavljanju svoje delatnosti zakljucuju ugovore i sa licima koji nisu privredni subjekti (npr. Prodaja robe ili pruzanja usluge fizickim licuma kao potrosacima, odnosno korisnicuma usluga). Ovakav ugovor se ne smatra ugovorom robnog prometa, nego gradjansko-pravnim ugovorom.
2. Predmet ugovora robnog proneta mora biti odredjeni privredni posao koji ugovorene strane preuzimaju u obavljanju svoje delatnosti, (npr. Prodaja, zastupanje, posredovanje,prevoz i slicno). I kada je ispunjen prvi uslov da su obe ugovorene strane preduzeca (privredni subjekti), ugovor senece smatrati ugovorom robnog prometa, ako predmet ugovora nije iz delatnosti preduzeca, kao sto je npr. Ugovor o zakupu i slicno.
3. Prilikom zakljucenja ugovora robnog prometa, pored opstih pravila, vaze i odredjena posebna pravila, kao npr. Pravila u pogledu ponude, forme ugovora i slicno.
4. Prilikom ispunjenja obaveza iz ovih ugovora trazi se posebna paznja ugovornih strana.
5. Na kraju, za resavanje sporova nastalih izmedju preduzeca, odnosno subjekata privrednog prava, nadlezni su posebni (trgovinski) sudovi.
Ugovori robnog prometa su najvaznije pravno obelezje samostalnostiprivrednih subjekata i njihove slobode u uspostavljanju medjusobnih odnosa u pravnom prometu na trzistu. Ovakvi ugovori suosnov takozvanog ugovornog prava. U ugovore robnog prometa spadaju brojne vrste ugovora. Zbog toga je nuzna klasifikacija tih ugovora. Kriterijumi za tu klasifikacijusu: pravna obelezja i predmet ugovora.
Vrste ugovora
Prema pravnim obelezjima mogu biti:
1. Imenovani i neimenovani ugovori robnog prometa
Imenovani ugovori su ugovori koji su zakonom pojedinacno i poimenicno uredjeni, kao na primer: ugovor o prodaji, ugovor o posredovanju, ugovor o gradjenju i slicno. To su ugovori koji se odnoet na tradicionalne privredno pravne odnose, trgovacke poslove cije je zakonodavno uredjenje okoncano. Posto su imenovani ugovori detaljno uredjeni zakonom, ugovorenim stranama ostaje samo da blize urede pojedina pitanja svog ugovorenog odnosa,
Neimenovani ugovori su ugovori koji se zakonom ne uredjuje posebno, niti im odredjuje naziv. To su ugovori koji se odnose na najnovije privredne poslove, na poslove slozene peirode koji zahtevaju primenu vise imenovanih ugovora. To su: ugovoro o lizingu, ugovori o fransizi i drugi.
2.Formalni i neformalni ugovori
Fomalni ugovori su oni za cije je pravno nastajanje neophodno ispunjenje uslova odredjenje forme(npr. Pismena forma ugovora)
Neformalni ugovori su oni ugovori za cije je pravno nastajanje dovoljna saglasnost izjava volja ugovorenih strana na bilo koji punovazan i razumljiv nacin.
3.Jednostrani i dvostrani ugovor
Jednostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju obaveze samo za jednu ugovorenu stranu
Dvostrani ugovori su oni ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za obe uzovorene strane.
Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna ugovorena strana daje drugoj strani odgovarajucu naknadu za korist koju od nj dobija.
Dobrocni ugovori su oni ugovori kod kojih ne postoji obaveza davanja naknade za korist dobijenu od druge ugovorene strane.
4.Komutativni i aletorni ugovori
5.Ugovori sa sporazumno utvrdjenom sadrzinom i ugovori sa pristupom
6.Kolektivni i individualni ugovori
7.Generalni i posebni ugovori
2.Zakljucenje ugovora robnog prometa
1.Ugovorene strane
Ugovore robnog prometa zakljucuju medjusobno praduzeca i drugi privredni subjekti. Ugovor robnog prometa u ime preduzeca podpisuje ovlasceno lice. Ovlascena lica su zastupnici i punomocnici.
2 . Ponuda
Ponuda je predlog za zakljucenje ugovora koji po svojoj formi pogodan za zakljucenje tog ugovora. Ponuda moze biti posebna i opsta
3.Prihvatanje ponude je izjava ponudjenog da prihvati ponudu. Ponuda i njeno prihvatanje predstavlja saglasnost ponudioca i ponudjenog o bitnim sastojcima ugovora, cije se zakljucenje ponudom predlaze.
4.Posebni slucajevi zakljucenja ugovora.
U posebne slucajeve zakljucenja ugovora robnog prometa spadaju narocito:
• Zakljucenje ugovora putem sredstava telekomunikacije
• Zakljucenje ugovora koriscenjem memoranduma
• Zakljucenje ugovora putem javnog nadmetanja
• …
3. Sredstva za obezbedjenje izvrsenja ugovora
1.Kapara
Ugovorene strane mogu ugovoriti kaparu kao znak da je ugovor zakljucen (kapara je izvestan iznos novca, novcana suma ili kolicina drugih zamenljivih stvari koju u trenutku zakljucenja ugovora jedna ugovorena strana daje kao potvrdu drugoj ugovorenoj strain kao potvrdu da je taj ugovor zakljucen).
2.Odustanica
Ugovorene strane mogu ugovoriti da jedna ili svaka od njih moze odustati od zakljucenog ugovora dajuci drugoj strain odustanicu.
3. Kazna
Ugovorene strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahodjenju u jednom ukupnom iznosu, procentu ili za svaki dan zakasnjenja ili na bilo koji nacin. Ugovorena kazna mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na cije se ispunjenje ta ugovorena kazna odnosi.
4. Zaloga
Zaloga je realno sredstvo obezbedjenja za ispunjenje potrezivanja.
5. Jemstvo
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu d ace ispuniti punovaznu I dospelu obavezu duznika ako to duznik ne ucini.
5. Raskid ugovora
Raskid ugovora je nacin prestanka punovaznog ugovora jedne ili obe ugovorene strane. Razlozi za raskid ugovora nastaju posle zakljucenja ugovora. Po ovom se raskid ugovora razlikuje od ponistenja ugovora kada su razlozi njegove nistavnosti postojale jos u trenutku zakljucenja ugovora.
Kao takvi postoje:
• Sporazumni raskid ugovora
• Jednostrani raskid ugovora
• Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
6. Ispunjenje ugovora
Ispunjenje ugovora predstavlja izvrsenje obaveza iz ugovora od strane duznika, odnosno realizaciju I prava poverioca koja mu iz ugovora pripada.
Izdavacki ugovori
Pod pojmom izdavacki ugovori podrazumeva se onaj ugovor kojim se autor preuzima na sebe obavezu da izdavacu preda svoje delo radi objavljivanja. Izdavackim ugovorom autor na izdavaca potpunosti ili delimicno prenosivrsenje autorskih prava, a izdavac se obavezujeda ce autoru da isplati ugovorenu naknadu. (autorski honorar)
Izdavacki ugovor predstavlja autorovu nagradu I onda kad ona nije ugovorena.
Izdavacki ugovor