Član
- Učlanjen(a)
- 14.02.2010
- Poruka
- 16
Uvod
Na početku civilizacije novac je bio nepoznat. Potrbe ljudi za određenim proizvodima su zadovoljavane trampom. Kada se vremenom, sa sve većom i raznovrsnijom proizvodnjom i pojavom društvene podele rada, javio problem da raspoloživi proizvod bude prihvaćen za traženi, iznađena je jedna stvar, proizvod za pribavljanje ostalih sredstava za zadovoljenje najraznovrsnijih potreba – novac.
Zbog svojih prirodnih osobina, metali su prvi preuzeli funkciju opšteg sredstva razmene. U vremenu “starog carstva” pre 4500 godina u Kini koristi se zlato, kao i kod Feničana pre 3000 godina.
Za pojavu novca i privatne svojine vezan je i nastanak prvih banaka (najranije 2780-2420. p.n.e. a najkasnije 2650-2350 p.n.e.).
Savremena shvatanja posmatraju banku kao specifično preduzeće koje posluje novcem, zbog čega je njegov društveni značaj veći u odnosu na druga “obična” preduzeća. Poslovanje banaka se tretira kao celina pravnih, ekonomskih i finansijskih okvira i normi.
POJAM BANKE
1. POJAM I DEFINICIJA BANKE
1.1. Pojam banke
Banka je najznačajnija finansijska organizacija u savremenim tržišnim privredama, koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava iz sfera privrede i stanovništva a radi plasiranja tih sredstava u vidu kredita zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. Pored toga banke obavljaju i brojne druge finansijske usluge za račun i u ime svojih klijenata.
Pojam “banka” potiče od latinske reči “banko” koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se vršila razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom.
Od Hamurabijevog zakonika pa do današnjih dana, od tezge do savremenih poslovnica, banke su razvile u veoma moćne organizacije, koje je trbalo definisati i pravnom regulativom.
1.2. Definicija banke
U bogatoj literaturi iz oblasti bankarstva mogu se naći brojne definicije banke, one se razlikuju u pojedinostima od zemlje do zemlje, kao i od autora do autora.
U ekonomskoj teoriji ne postoji jedinstvena definicija banke. Može se reći da bankarski teoretičari nisu težili formulisanju neke univerzalne definicije banke. Zajedničko im je da banku svrstavaju i definišu kao preduzeće koje u različitim oblicima preuzima tuđ novac koji dalje plasira odnosno pozajmljuje trećim licima a radi ostvarivanja dobiti na razlici između aktivnih i pasivnih kamata.
Savremene definicije pojma banke u ekonomskoj teoriji uzimajući u vidu nastanak, razvoj i koncepciju banke, daju sledeću definiciju iste:
„Banka je specifičan privredni i tržišni subjekt (sui generis preduzeće), koja, na bazi prenetih ovlašćenja i poverenja, posreduje u trnsferisanju tuđih sredstava (pre svega na kreditnoj osnovi), obavljajući sve novčane, depozitne i kreditne transakcije između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora, vršeći pri tome sekundarnu emisiju novca uz ispoljavanje visokog stepena profesionalnosti, organizovanosti i adaptiranosti na promene u društveno-ekonomskom okruženju, što doprinosi maksimizaciji sopstvene mikroekonomije i optimizaciji korišćenja finansijskih sredstava u makroekonomiji.“
U definicijama formalno-pravnog karaktera banka se najčešće definiše kao finansijska organizacija koja za predmet poslovanja (delatnost) ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova.
Po drugim definicijama banka se definiše kao preduzeće koje u različitim oblicima prima tuđ novac koji dalje pozajmljuje trećim licima radi ostvarivanja dobiti, koja se sastoji u razlici između aktivnih i pasivnih kamata, pri čemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ograničen.
Ni ovde ne postoji jedinstvena definicija banke. Kao i definicije ekonomsko-pravnog karaktera tako i zakonske definicije nemaju univerzalni karakter već je u pitanju širok spektar definicija.
U prvu grupu definicija su one koje banku određuju kao pravna lica koja se mogu osnovati samo uz saglasnost ovlašćenih državnih organa. Kriterijumi za dobijanje saglasnosti su veoma različiti od države do države i zavise od nadležnih organa koji imaju diskreciono pravo da izdaju potrebna odobrenja.
U drugu grupu, spadaju definicije koje određuju banku prema predmetu poslovanja. U nemačkom pravu postoji utvrđena lista delatnosti kojima se može baviti jedna banka i to je ključ za njihovo definisanje i određenje.
Treća grupa spektra definiše banku na osnovu unapred određenih karakteristika. Ove definicije imaju formalizovan pristup koji stvara određene probleme, iz razloga nemogućnosti razvoja banke.
2. POJAM I DEFINICIJA BANKE U NAŠEM ZAKONODAVSTVU
Naše pravo, spada u red malobrojnih zakonodavstava u kojima je banka definisana.
Prema Zakonu o bankama, banka je definisana kao akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad od strane Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom.
Formalno-pravno definisanje banke na ovaj način ističe nekoliko elementa:
• To je privredni subjekt koji se profesionalno bavi bankarskim poslovima
• To je akcionarsko društvo i u drugom organizacionom obliku ne može da postoji
• To je akcionarsko društvo koje može poslovati samo uz dozvolu za rad izdate od strane Narodne banke Srbije, i
• Sedište akcionarskog društva je na teritoriji Republike Srbije
Naš Zakon o bankama definiše i pojam strane banke. Pod stranom bankom zakon podrazumeva „pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.“
3. BANKA KAO NAZIV
Naziv “banka” je zaštićen i u svome imenu ga mogu koristiti samo finansijske organizacije kojima je to zakonom dozvoljeno. U našem pravu taj naziv mogu koristiti samo finansijske organizacije koje su po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim finansijskim organizacijama to zabranjeno.
U nekom zemljama, u Švajcarskoj na primer taj naziv mogu koristiti ne samo banke već i individualni preduzetnici bankari, štedno-kreditne zadruge I druge finansijske organizacije.
REZIME
Osnivanjem „Bank of England“ 1694 godine, koja je prva dobila legalno pravo da „kreira novac“ počela je nova era u razvoju bankarstva i banka kao naziv postaje sinonim za specifično preduzeće koje će ući u sve pore društvenog života.
Dve rečenice, navele su ekonomske i pravne teoretičare da podrobnije prouče i definišu tu finansijsku organizaciju, a države da daju detaljan zakonski okvir nihovog poslovanja:
• U osnivačkoj povelji „Bank of England“ stoji čuvena rečenica:
„Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz ničega,“ i
• najčešće citirana rečenica je ona koju je izgovorio osnivač danas najmoćnije bankarske dinastije Majer Amšel Rotšild:
„Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone“
LITERATURA
1. Doc.dr. Sonja Bunčić: „Pravni položaj banke“, - Novi Sad 2008.
2. Prof.dr. Melenko Dželetović:„Bankarski menadžment“, Beograd 2008.
3. dr Stevan Šogorov: „Bankarsko pravo“ , Novi Sad 2004.
Na početku civilizacije novac je bio nepoznat. Potrbe ljudi za određenim proizvodima su zadovoljavane trampom. Kada se vremenom, sa sve većom i raznovrsnijom proizvodnjom i pojavom društvene podele rada, javio problem da raspoloživi proizvod bude prihvaćen za traženi, iznađena je jedna stvar, proizvod za pribavljanje ostalih sredstava za zadovoljenje najraznovrsnijih potreba – novac.
Zbog svojih prirodnih osobina, metali su prvi preuzeli funkciju opšteg sredstva razmene. U vremenu “starog carstva” pre 4500 godina u Kini koristi se zlato, kao i kod Feničana pre 3000 godina.
Za pojavu novca i privatne svojine vezan je i nastanak prvih banaka (najranije 2780-2420. p.n.e. a najkasnije 2650-2350 p.n.e.).
Savremena shvatanja posmatraju banku kao specifično preduzeće koje posluje novcem, zbog čega je njegov društveni značaj veći u odnosu na druga “obična” preduzeća. Poslovanje banaka se tretira kao celina pravnih, ekonomskih i finansijskih okvira i normi.
POJAM BANKE
1. POJAM I DEFINICIJA BANKE
1.1. Pojam banke
Banka je najznačajnija finansijska organizacija u savremenim tržišnim privredama, koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava iz sfera privrede i stanovništva a radi plasiranja tih sredstava u vidu kredita zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. Pored toga banke obavljaju i brojne druge finansijske usluge za račun i u ime svojih klijenata.
Pojam “banka” potiče od latinske reči “banko” koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se vršila razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom.
Od Hamurabijevog zakonika pa do današnjih dana, od tezge do savremenih poslovnica, banke su razvile u veoma moćne organizacije, koje je trbalo definisati i pravnom regulativom.
1.2. Definicija banke
U bogatoj literaturi iz oblasti bankarstva mogu se naći brojne definicije banke, one se razlikuju u pojedinostima od zemlje do zemlje, kao i od autora do autora.
U ekonomskoj teoriji ne postoji jedinstvena definicija banke. Može se reći da bankarski teoretičari nisu težili formulisanju neke univerzalne definicije banke. Zajedničko im je da banku svrstavaju i definišu kao preduzeće koje u različitim oblicima preuzima tuđ novac koji dalje plasira odnosno pozajmljuje trećim licima a radi ostvarivanja dobiti na razlici između aktivnih i pasivnih kamata.
Savremene definicije pojma banke u ekonomskoj teoriji uzimajući u vidu nastanak, razvoj i koncepciju banke, daju sledeću definiciju iste:
„Banka je specifičan privredni i tržišni subjekt (sui generis preduzeće), koja, na bazi prenetih ovlašćenja i poverenja, posreduje u trnsferisanju tuđih sredstava (pre svega na kreditnoj osnovi), obavljajući sve novčane, depozitne i kreditne transakcije između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora, vršeći pri tome sekundarnu emisiju novca uz ispoljavanje visokog stepena profesionalnosti, organizovanosti i adaptiranosti na promene u društveno-ekonomskom okruženju, što doprinosi maksimizaciji sopstvene mikroekonomije i optimizaciji korišćenja finansijskih sredstava u makroekonomiji.“
U definicijama formalno-pravnog karaktera banka se najčešće definiše kao finansijska organizacija koja za predmet poslovanja (delatnost) ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova.
Po drugim definicijama banka se definiše kao preduzeće koje u različitim oblicima prima tuđ novac koji dalje pozajmljuje trećim licima radi ostvarivanja dobiti, koja se sastoji u razlici između aktivnih i pasivnih kamata, pri čemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ograničen.
Ni ovde ne postoji jedinstvena definicija banke. Kao i definicije ekonomsko-pravnog karaktera tako i zakonske definicije nemaju univerzalni karakter već je u pitanju širok spektar definicija.
U prvu grupu definicija su one koje banku određuju kao pravna lica koja se mogu osnovati samo uz saglasnost ovlašćenih državnih organa. Kriterijumi za dobijanje saglasnosti su veoma različiti od države do države i zavise od nadležnih organa koji imaju diskreciono pravo da izdaju potrebna odobrenja.
U drugu grupu, spadaju definicije koje određuju banku prema predmetu poslovanja. U nemačkom pravu postoji utvrđena lista delatnosti kojima se može baviti jedna banka i to je ključ za njihovo definisanje i određenje.
Treća grupa spektra definiše banku na osnovu unapred određenih karakteristika. Ove definicije imaju formalizovan pristup koji stvara određene probleme, iz razloga nemogućnosti razvoja banke.
2. POJAM I DEFINICIJA BANKE U NAŠEM ZAKONODAVSTVU
Naše pravo, spada u red malobrojnih zakonodavstava u kojima je banka definisana.
Prema Zakonu o bankama, banka je definisana kao akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad od strane Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom.
Formalno-pravno definisanje banke na ovaj način ističe nekoliko elementa:
• To je privredni subjekt koji se profesionalno bavi bankarskim poslovima
• To je akcionarsko društvo i u drugom organizacionom obliku ne može da postoji
• To je akcionarsko društvo koje može poslovati samo uz dozvolu za rad izdate od strane Narodne banke Srbije, i
• Sedište akcionarskog društva je na teritoriji Republike Srbije
Naš Zakon o bankama definiše i pojam strane banke. Pod stranom bankom zakon podrazumeva „pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.“
3. BANKA KAO NAZIV
Naziv “banka” je zaštićen i u svome imenu ga mogu koristiti samo finansijske organizacije kojima je to zakonom dozvoljeno. U našem pravu taj naziv mogu koristiti samo finansijske organizacije koje su po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim finansijskim organizacijama to zabranjeno.
U nekom zemljama, u Švajcarskoj na primer taj naziv mogu koristiti ne samo banke već i individualni preduzetnici bankari, štedno-kreditne zadruge I druge finansijske organizacije.
REZIME
Osnivanjem „Bank of England“ 1694 godine, koja je prva dobila legalno pravo da „kreira novac“ počela je nova era u razvoju bankarstva i banka kao naziv postaje sinonim za specifično preduzeće koje će ući u sve pore društvenog života.
Dve rečenice, navele su ekonomske i pravne teoretičare da podrobnije prouče i definišu tu finansijsku organizaciju, a države da daju detaljan zakonski okvir nihovog poslovanja:
• U osnivačkoj povelji „Bank of England“ stoji čuvena rečenica:
„Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz ničega,“ i
• najčešće citirana rečenica je ona koju je izgovorio osnivač danas najmoćnije bankarske dinastije Majer Amšel Rotšild:
„Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone“
LITERATURA
1. Doc.dr. Sonja Bunčić: „Pravni položaj banke“, - Novi Sad 2008.
2. Prof.dr. Melenko Dželetović:„Bankarski menadžment“, Beograd 2008.
3. dr Stevan Šogorov: „Bankarsko pravo“ , Novi Sad 2004.