- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Počinje 47. smotra „Mermer i zvuci“
Smotra počinje otvaranjem skulptura prošlogodišnje vajarske kolonije „Beli Venčac“
KONCERTOM čuvenog violiniste Stefana Milenkovića i otvaranjem skulptura prošlogodišnje vajarske kolonije „Beli Venčac“ u utorak veče u Aranđelovcu počinje 47. smotra „Mermer i zvuci“.
Milenković će uz pratnju pijanistkinje Srebrenke Poljak izvoditi dela Paganinija, Bizea, Čajkovskog, Sarasatea i Ravela. U parku Bukovičke banje gosti će moći da vide skulpture Dragoljuba Todosijevića Raše, Mrđana Bajića, Slovenca Tobijasa Putriha i Slavka Živanovića.
„Mermer i zvuke“ danas čine tri segmenta, pre svih Simpozijum skulpture „Beli Venčac“, osnovan 1966. Potom u Aranđelovac dolazi muzika, pa smotra 1968. dobija ime „Mermer i zvuci“. Najmlađi je svakako „Svet keramike“, koji se organizuje od 1973. godine.
Simpozijum „Beli Venčac“ imao je od početka podršku najistaknutijih istoričara umetnosti i likovnih kritičara iz bivše Jugoslavije, ali i iz celog sveta.
Koncepcija vajarskog simpozijuma zasnivala se na širokom retrospekcijskom uvidu u domaću i svetsku skulpturu. Upravo je ta stilska heterogenost, oslobođena trendovskih isključivosti, očuvala simpozijum kroz decenije od getoizacije, pripadnosti određenoj katedri, stilskoj školi, generacijskoj i ideološkoj dogmi.
Fascinantan fond od blizu 250 skulptura svetski poznatih i priznatih vajara bili su identitet ne samo Aranđelovca već i Srbije, i negdašnje Jugoslavije. To je od parka Bukovičke banje učinilo dobro poznatu lokaciju na kulturnoj mapi Evrope. Onda je sa ekonomskim i kulturnim blokadama Srbije zaboravljeno na „Mermer i zvuke“ - kriterijumi su poremećeni, a popularna kultura je „preplavila“ elitnu. Pri pomenu Aranđelovca više niko nije pomišljao na skulpture.
Iako je izgledalo da smotra „Mermer i zvuci“ definitivno „umire“, galerista i kolekcionar Milomir Nedeljković „preuzima svu odgovornost na sebe“ okuplja mlade entuzijaste i budi „uspavanu lepoticu“. Miodrag Fišeković postaje direktor ove nekad tradicionalne smotre, a buđenje „Belog Venčaca“ počinje sazivom naših uglednih vajara 2008. U Aranđelovac dolaze Ratko Vulanović, Oto Logo, Kolja Milunović, Ante Marinović.
Ovi su vajari ponovo uspostavili vezu sa sjajnim umetničkim imenima koja su ovde decenijama stvarala - posebno sa onim koji stoje na samom početku vajarskog simpozijuma iz 1966: Matija Vuković, Oto Logo, Angelina Gatalica, Jovan Soldatović... Nizali su se sve sami velikani svetske i domaće scene poput Olge Jevrić, Dušana Džamonje...
TRI PRAVCA RAZVOJA
NAŠ poznati vajar i prošlogodišnji selektor „Belog Venčaca“ Mrđan Bajić ističe da „ako želimo da ovaj nov život udahnut simpozijumu produžimo“, onda bi on morao da se razvija u tri pravca. Jedno su pozivi domaćim relevantnim vajarima koji nisu bili u Arenđelovcu, drugo stranim umetnicima, ali u Aranđelovac bi trebalo da dođu i oni koji se nužno ne bave kamenom, pa ni skulpturom, ali se bave umetnošću.
Izvor: Večernje novosti
Smotra počinje otvaranjem skulptura prošlogodišnje vajarske kolonije „Beli Venčac“
KONCERTOM čuvenog violiniste Stefana Milenkovića i otvaranjem skulptura prošlogodišnje vajarske kolonije „Beli Venčac“ u utorak veče u Aranđelovcu počinje 47. smotra „Mermer i zvuci“.
Milenković će uz pratnju pijanistkinje Srebrenke Poljak izvoditi dela Paganinija, Bizea, Čajkovskog, Sarasatea i Ravela. U parku Bukovičke banje gosti će moći da vide skulpture Dragoljuba Todosijevića Raše, Mrđana Bajića, Slovenca Tobijasa Putriha i Slavka Živanovića.
„Mermer i zvuke“ danas čine tri segmenta, pre svih Simpozijum skulpture „Beli Venčac“, osnovan 1966. Potom u Aranđelovac dolazi muzika, pa smotra 1968. dobija ime „Mermer i zvuci“. Najmlađi je svakako „Svet keramike“, koji se organizuje od 1973. godine.
Simpozijum „Beli Venčac“ imao je od početka podršku najistaknutijih istoričara umetnosti i likovnih kritičara iz bivše Jugoslavije, ali i iz celog sveta.
Koncepcija vajarskog simpozijuma zasnivala se na širokom retrospekcijskom uvidu u domaću i svetsku skulpturu. Upravo je ta stilska heterogenost, oslobođena trendovskih isključivosti, očuvala simpozijum kroz decenije od getoizacije, pripadnosti određenoj katedri, stilskoj školi, generacijskoj i ideološkoj dogmi.
Fascinantan fond od blizu 250 skulptura svetski poznatih i priznatih vajara bili su identitet ne samo Aranđelovca već i Srbije, i negdašnje Jugoslavije. To je od parka Bukovičke banje učinilo dobro poznatu lokaciju na kulturnoj mapi Evrope. Onda je sa ekonomskim i kulturnim blokadama Srbije zaboravljeno na „Mermer i zvuke“ - kriterijumi su poremećeni, a popularna kultura je „preplavila“ elitnu. Pri pomenu Aranđelovca više niko nije pomišljao na skulpture.
Iako je izgledalo da smotra „Mermer i zvuci“ definitivno „umire“, galerista i kolekcionar Milomir Nedeljković „preuzima svu odgovornost na sebe“ okuplja mlade entuzijaste i budi „uspavanu lepoticu“. Miodrag Fišeković postaje direktor ove nekad tradicionalne smotre, a buđenje „Belog Venčaca“ počinje sazivom naših uglednih vajara 2008. U Aranđelovac dolaze Ratko Vulanović, Oto Logo, Kolja Milunović, Ante Marinović.
Ovi su vajari ponovo uspostavili vezu sa sjajnim umetničkim imenima koja su ovde decenijama stvarala - posebno sa onim koji stoje na samom početku vajarskog simpozijuma iz 1966: Matija Vuković, Oto Logo, Angelina Gatalica, Jovan Soldatović... Nizali su se sve sami velikani svetske i domaće scene poput Olge Jevrić, Dušana Džamonje...
TRI PRAVCA RAZVOJA
NAŠ poznati vajar i prošlogodišnji selektor „Belog Venčaca“ Mrđan Bajić ističe da „ako želimo da ovaj nov život udahnut simpozijumu produžimo“, onda bi on morao da se razvija u tri pravca. Jedno su pozivi domaćim relevantnim vajarima koji nisu bili u Arenđelovcu, drugo stranim umetnicima, ali u Aranđelovac bi trebalo da dođu i oni koji se nužno ne bave kamenom, pa ni skulpturom, ali se bave umetnošću.
Izvor: Večernje novosti