Pneumatici
- Začetnik teme PYC
- Datum pokretanja
Funkcija guma
Izvor: 4gume.com
Gume, kao jedini deo automobila koji je u stalnom kontaktu sa podlogom, vrše nekoliko važnih funkcija od kojih zavisi bezbednost i udobnost vožnje:
- Upravljanje
- Nosivost
- Amortizovanje udara
- Kotrljanje
- Prenos pogona
- Trajnost
Upravljanje
Zadatak koje gume treba da izvršavaju je da precizno vode vozilo u pravcu koji vozač želi bez obzira na vremenske uslove i stanje puta. Stabilnost vozila zavisi od toga kako gume drže pravac. Za svako vozilo proizvođač propisuje pritisak vazduha u prednjim i zadnjim gumama. Poštovanje uputstava proizvođača i razlike pritisaka između prednjih i zadnjih guma omogućuje lakše upravljanje i idealnu stabilnost vozila po pravcu.
Nosivost-nošenje tereta
Gume nose vozilo u svakom trenutku bilo da se vozilo kreće ili stoji u mestu. One moraju biti u stanju da izdrže opterećenje prilikom ubrzavanja i kočenja. Nosivost svake gume je takva da ona izdržava do 50 puta veći teret od sopstvene težine. Na svakoj gumi se nalazi oznaka indeksa opterećenja. Na primer: u oznaci gume 185/65 R 14 86 H broj 86 znači da guma može da izdrži maksimalno 530 kg opterećenja.
Amortizovanje udara
Gume imaju zadatak da amortizuju udare koji potiču od neravnina i rupa na putevima i omogućuju udobnu vožnju i duže trajanje vozila. Glavna odlika gume je velika elastičnost, posebno vertikalna. Elastičnost i ispunjenost vazduhom omogućuju joj da izdrži deformacije usled nailaska na prepreke i neravnine na putu. Propisan pritisak u gumama daje visok komfor, a u isto vreme zadržava dobru upravljivost.
Kotrljanje
Što je kotrljanje ravnomernije, sigurnije s manjim otporom kotrljanja, veće je uživanje u vožnji i manja je potrošnja goriva.
Prenos pogona
Gume prenose snagu motora. Kvalitet gume, čija je dodirna površina sa podlogom jednaka površini dlana, u velikoj meri utiče na prenos snage, ubrzanje i kočenje.
Trajnost
Koliko će se guma trošiti i koliko će dugo trajati zavisi od njenog kvaliteta i uslova korišćenja (opterećenosti vozila, brzine vožnje, stanja puteva, stila vožnje itd.), ali i od njenog kontakta sa podlogom. Zato pritisak u gumama značajno utiče na dugotrajnost gume, pa tako nepropisan pritisak (prenizak ili previsok) uvek dovodi do neravnomernog trošenja gume.
Izvor: 4gume.com
Gume, kao jedini deo automobila koji je u stalnom kontaktu sa podlogom, vrše nekoliko važnih funkcija od kojih zavisi bezbednost i udobnost vožnje:
- Upravljanje
- Nosivost
- Amortizovanje udara
- Kotrljanje
- Prenos pogona
- Trajnost
Upravljanje
Zadatak koje gume treba da izvršavaju je da precizno vode vozilo u pravcu koji vozač želi bez obzira na vremenske uslove i stanje puta. Stabilnost vozila zavisi od toga kako gume drže pravac. Za svako vozilo proizvođač propisuje pritisak vazduha u prednjim i zadnjim gumama. Poštovanje uputstava proizvođača i razlike pritisaka između prednjih i zadnjih guma omogućuje lakše upravljanje i idealnu stabilnost vozila po pravcu.
Nosivost-nošenje tereta
Gume nose vozilo u svakom trenutku bilo da se vozilo kreće ili stoji u mestu. One moraju biti u stanju da izdrže opterećenje prilikom ubrzavanja i kočenja. Nosivost svake gume je takva da ona izdržava do 50 puta veći teret od sopstvene težine. Na svakoj gumi se nalazi oznaka indeksa opterećenja. Na primer: u oznaci gume 185/65 R 14 86 H broj 86 znači da guma može da izdrži maksimalno 530 kg opterećenja.
Amortizovanje udara
Gume imaju zadatak da amortizuju udare koji potiču od neravnina i rupa na putevima i omogućuju udobnu vožnju i duže trajanje vozila. Glavna odlika gume je velika elastičnost, posebno vertikalna. Elastičnost i ispunjenost vazduhom omogućuju joj da izdrži deformacije usled nailaska na prepreke i neravnine na putu. Propisan pritisak u gumama daje visok komfor, a u isto vreme zadržava dobru upravljivost.
Kotrljanje
Što je kotrljanje ravnomernije, sigurnije s manjim otporom kotrljanja, veće je uživanje u vožnji i manja je potrošnja goriva.
Prenos pogona
Gume prenose snagu motora. Kvalitet gume, čija je dodirna površina sa podlogom jednaka površini dlana, u velikoj meri utiče na prenos snage, ubrzanje i kočenje.
Trajnost
Koliko će se guma trošiti i koliko će dugo trajati zavisi od njenog kvaliteta i uslova korišćenja (opterećenosti vozila, brzine vožnje, stanja puteva, stila vožnje itd.), ali i od njenog kontakta sa podlogom. Zato pritisak u gumama značajno utiče na dugotrajnost gume, pa tako nepropisan pritisak (prenizak ili previsok) uvek dovodi do neravnomernog trošenja gume.
Tipovi guma
Izvor: 4gume.com
Letnje gume
Gume ultra visokih performansi (UHP - Ultra High Performance)
Ove gume su namenjene vozačima koji vole brzu sportsku vožnju, kojima visoke performanse i najbolje moguće prijanjanje znače daleko više od dugotrajnosti guma. Načinjene su od mekše smeše koja omogućava bolje prijanjanje i sigurnu, brzu vožnju u krivinama. S druge strane, nedostatak im je brže trošenje i kraći vek trajanja. Šara gazećeg sloja je dizajnirana tako da se postigne vrhunsko prijanjanje na suvom zarad slabijeg odvođenje vode na mokrom putu.
Gume visokih performansi
Gume visokih performansi su namenjene za gradsku vožnju i vožnju na auto putevima. Šara je sa plićim kanalima, performanse na mokrom su lošije, a bolje na suvom putu. Karakteristike gume koje određuju dobro ponašanje na suvom i mokrom putu, variraju od proizvođača do proizvođača i od modela do modela istog proizvođača. Proizvođači se takmiče ko će razviti gumu sa što bolje izbalansiranim svojstvima i za suv i za mokar put.
Gume standardnih performansi
Gume standardnih performansi namenjene su pretežno za gradsku vožnju i često se zovu gume za tri sezone. Optimizovane su za toplo vreme bilo za suv ili vlažan put. Nemaju dobre karakteristike na snegu i ledu tako da zimi moraju biti zamenjene. Ova klasa guma je generalno jeftinija od guma visokih performansi.
Zimske gume
Kad temperatura vazduha padne ispod +7°C, letnje gume gube svojstva i potrebno ih je zameniti zimskim gumama. Pošto su uslovi na putu drugačiji (led, sneg, bljuzgavica, voda) potrebna je drugačija smeša i celokupan dizajn gume. Smeša je mekša, na bazi silike, a dezen gume drugačiji – sadrži veći broj lamela, paralelni kanali su dublji i bolje odvode vodu. Automobil je stabilniji, prijanjanje je znatno bolje, zaustavni put je kraći.
S druge strane, na višim temperaturama, brže se troše i imaju znatno slabije karakteristike nego zimi i treba ih obavezno zameniti letnjim.
Gume za sve sezone (M+S, All season tires)
Gume za sve sezone predstavljaju pokušaj da se napravi guma koja bi bila kompromis između dobrog ponašanja na suvom i vlažnom putu leti, i dobrog ponašanja u zimskim uslovima, kada su na putu sneg i led. Smeša koja je namenjena letnjim uslovima ne može biti jednako dobra i na snegu i ledu. Zato su ove gume najčešće loš izbor – nisu ni dobre letnje, ni dobre zimske gume. Vodeći svetski proizvođači ih sve manje proizvode.
Izvor: 4gume.com
Letnje gume
Gume ultra visokih performansi (UHP - Ultra High Performance)
Ove gume su namenjene vozačima koji vole brzu sportsku vožnju, kojima visoke performanse i najbolje moguće prijanjanje znače daleko više od dugotrajnosti guma. Načinjene su od mekše smeše koja omogućava bolje prijanjanje i sigurnu, brzu vožnju u krivinama. S druge strane, nedostatak im je brže trošenje i kraći vek trajanja. Šara gazećeg sloja je dizajnirana tako da se postigne vrhunsko prijanjanje na suvom zarad slabijeg odvođenje vode na mokrom putu.
Gume visokih performansi
Gume visokih performansi su namenjene za gradsku vožnju i vožnju na auto putevima. Šara je sa plićim kanalima, performanse na mokrom su lošije, a bolje na suvom putu. Karakteristike gume koje određuju dobro ponašanje na suvom i mokrom putu, variraju od proizvođača do proizvođača i od modela do modela istog proizvođača. Proizvođači se takmiče ko će razviti gumu sa što bolje izbalansiranim svojstvima i za suv i za mokar put.
Gume standardnih performansi
Gume standardnih performansi namenjene su pretežno za gradsku vožnju i često se zovu gume za tri sezone. Optimizovane su za toplo vreme bilo za suv ili vlažan put. Nemaju dobre karakteristike na snegu i ledu tako da zimi moraju biti zamenjene. Ova klasa guma je generalno jeftinija od guma visokih performansi.
Zimske gume
Kad temperatura vazduha padne ispod +7°C, letnje gume gube svojstva i potrebno ih je zameniti zimskim gumama. Pošto su uslovi na putu drugačiji (led, sneg, bljuzgavica, voda) potrebna je drugačija smeša i celokupan dizajn gume. Smeša je mekša, na bazi silike, a dezen gume drugačiji – sadrži veći broj lamela, paralelni kanali su dublji i bolje odvode vodu. Automobil je stabilniji, prijanjanje je znatno bolje, zaustavni put je kraći.
S druge strane, na višim temperaturama, brže se troše i imaju znatno slabije karakteristike nego zimi i treba ih obavezno zameniti letnjim.
Gume za sve sezone (M+S, All season tires)
Gume za sve sezone predstavljaju pokušaj da se napravi guma koja bi bila kompromis između dobrog ponašanja na suvom i vlažnom putu leti, i dobrog ponašanja u zimskim uslovima, kada su na putu sneg i led. Smeša koja je namenjena letnjim uslovima ne može biti jednako dobra i na snegu i ledu. Zato su ove gume najčešće loš izbor – nisu ni dobre letnje, ni dobre zimske gume. Vodeći svetski proizvođači ih sve manje proizvode.
Dezeni guma
Izvor: 4gume.com
Simetrična šara
Simetrična šara je ista duž cele površine gazećeg sloja, obe polovine šare su iste.
Asimetrična šara
Gume kod kojih su naspramne strane gazeće površine različite imaju asimetričnu šaru.
Asimetrične gume su konstruisane tako da ispune suprotstavljene zahteve za dobro prijanjanje i odvođenje vode i na mokrom i na suvom putu. Spoljna strana šare obično ima jača ramena i krupnije blokove što obezbeđuju stabilniju vožnju u krivinama dok je unutrašnji deo zadužen za bolje odvođenje vode. Manji unutrašnji blokovi i veća gustina odvodnih kanala pomažu disperziju vode i toplote.
Neke gume su u isto vreme i asimetrične i usmerene. Takve gume imaju oznake na bočnom zidu koje
-pokazuju ispravan pravac okretanja i
-pokazuju koja je unutrašnja a koja spoljašnja strana.
Za razliku od usmerenih guma, asimetrične gume mogu biti montirane na bilo koju pozicju na vozilu. Veoma je važno da prilikom montaže strana sa oznakom outside bude sa spoljne strane i da se vidi na sve četiri gume. Kao i kod usmerenih guma, pogrešna montaža ozbiljno umanjuje njene performanse. Ako pogrešno montirate asimetričnu gumu možete je koristiti samo kao privremenu rezervnu gumu.
Usmerena šara
Usmerene gume su konstruisane tako da se okreću samo u jednom pravcu koji je označen strelicom na bočnom zidu gume i oznakom direction ili rotation. Sam dezen gazećeg sloja usmeren je u smeru okretanja točka.
Usmerene gume imaju odlične performanse na mokrom putu jer potiču od trkačkih guma koje imaju sposobnost da dobro odvode vodu. Ako nepravilno montirate usmerenu gumu, ona se okreće u pogrešnom pravcu – voda ide pod gumu umesto van. Prednost usmerenih guma je ta što imaju dobru otpornost na akvaplaning. S druge strane, zbog relativno grubog dizajna gazećeg sloja smatra se da su usmerene gume bučnije od neusmerenih.
Izvor: 4gume.com
Simetrična šara
Simetrična šara je ista duž cele površine gazećeg sloja, obe polovine šare su iste.
Asimetrična šara
Gume kod kojih su naspramne strane gazeće površine različite imaju asimetričnu šaru.
Asimetrične gume su konstruisane tako da ispune suprotstavljene zahteve za dobro prijanjanje i odvođenje vode i na mokrom i na suvom putu. Spoljna strana šare obično ima jača ramena i krupnije blokove što obezbeđuju stabilniju vožnju u krivinama dok je unutrašnji deo zadužen za bolje odvođenje vode. Manji unutrašnji blokovi i veća gustina odvodnih kanala pomažu disperziju vode i toplote.
Neke gume su u isto vreme i asimetrične i usmerene. Takve gume imaju oznake na bočnom zidu koje
-pokazuju ispravan pravac okretanja i
-pokazuju koja je unutrašnja a koja spoljašnja strana.
Za razliku od usmerenih guma, asimetrične gume mogu biti montirane na bilo koju pozicju na vozilu. Veoma je važno da prilikom montaže strana sa oznakom outside bude sa spoljne strane i da se vidi na sve četiri gume. Kao i kod usmerenih guma, pogrešna montaža ozbiljno umanjuje njene performanse. Ako pogrešno montirate asimetričnu gumu možete je koristiti samo kao privremenu rezervnu gumu.
Usmerena šara
Usmerene gume su konstruisane tako da se okreću samo u jednom pravcu koji je označen strelicom na bočnom zidu gume i oznakom direction ili rotation. Sam dezen gazećeg sloja usmeren je u smeru okretanja točka.
Usmerene gume imaju odlične performanse na mokrom putu jer potiču od trkačkih guma koje imaju sposobnost da dobro odvode vodu. Ako nepravilno montirate usmerenu gumu, ona se okreće u pogrešnom pravcu – voda ide pod gumu umesto van. Prednost usmerenih guma je ta što imaju dobru otpornost na akvaplaning. S druge strane, zbog relativno grubog dizajna gazećeg sloja smatra se da su usmerene gume bučnije od neusmerenih.
Poslednja izmena:
Rečnik guma
Izvor: 4gume.com
Asimetrična šara
kada su naspramne strane šare gazeće površine različite.
U rubrici tipovi šara je ovo detaljno objašnjeno.
Akvaplaning (hidroplaning)
Akvaplaning (hidroplaning), je pojava koja se događa kada se voda prikuplja na putu ispred guma brže nego što vozilo može svojom težinom da je istisne. Pritisak vode izdiže automobil i on kliza na tankom sloju vode koji se formira između gume i podloge.
Balansiranje
Balansiranje točkova je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu.
Bias belted gume
vrsta guma kod kojih su niti korda unutrašnjeg sloja karkase namotani radijalno, a spoljni dijagonalno.
Bočni zid gume
ili bočnica je bočni deo gume. Tanji je od protektora i osetljiviji je na oštećenja. Na njemu se nalaze oznake guma.
Brzinski indeks
slovna oznaka na gumi koja označava maksimalnu dozvoljenu brzinu.
Centriranje (reglaža) trapa
Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Svrha ovog podešavanja je povećanje trajnosti gume i bolje držanje pravca automobila na ravnom putu.
Dezen gume (šara)
se sastoji od kanala kojima je ispresecan protektor. Kanali služe za odvođenje vode i obezbeđuju bolje prijanjanje na mokroj podlozi. Od vrste podloge zavisi i izbor šare:
-Za tvrde i suve podloge bira se šara sa manjom površinom kanala (veća dodirna površina protektora sa podlogom)
-Za tvrdu i vlažnu podlogu bira se šara sa većom površinom kanala koji odvode vodu i smanjuju rizik od akvaplaninga (manja dodira površina protektora sa podlogom)
Prilikom izbora šare obratite pažnju na preporuke proizvođača, za koje podloge i ostale uslove vožnje su predviđeni pojedini dezeni.
Datum proizvodnje
je označen na bočnom zidu gume iza serijskog broja DOT. Proizvođači su prihvatili kao standard za označavanje 4 cifre koje predstavljaju nedelju i godinu proizvodnje. Npr. oznaka 0201 znači da je guma proizvedena u drugoj nedelji 2001. godine.
Dijagonalne gume
vrsta guma kod kojih su niti korda karkase namotani dijagonalno pod uglom od 30-40 stepeni u odnosu na uzdužnu osu gume.
DOT
ovaj simbol oznаčava usaglašenost proizvoda sa bezbednosnim standardom US Department of Transportation. Najznačajniji podatak u okviru DOT oznake sadžan je u poslednje 3 ili 4 cifre i označava datum proizvodnje. Na primer: DOT 1405 = proizvedeno u 14. nedelji 2005. godine. Prilikom kupovine obratite pažnju na ovaj podatak
Gazeća površina
videti protektor.
Indikator istrošenosti
Videti označavanje guma. Na protektoru se nalaze ispupčenja u dezenu koja služe za kontrolu istrošenosti guma. Mogu biti u obliku poprečnih traka, slovaTWi (tread wear indicator) ili čak kao logo proizvođača. Postaje vidljiv kada se protektor istroši, što je znak da gume treba zameniti novim.
Indeks opterećenja
slovna oznaka koja označava maksimalnu nosivost po jednoj gumi.
Karkasa
ili telo gume je osnovni deo gume. Sastoji se iz više slojeva tkanine koja može biti izrađena od različitih tipova vlakana (korda). Karkasa obezbeđuje čvrstoću i elastičnost gume.
Kord
gumirana vlakna tkanine od kojih se sastoji karkasa. Mogu biti tekstilna,viskozna, poliamidna ili čelična. Procesom vulkanizacije vlakna korda su gumirana i međusobno slepljena.
Niskoprofilne gume
termin koji opisuje gume sa niskim odnosom visine bočnog zida i širine gazećeg sloja (npr. 295/ 25 R 22).
Ply rating
označava broj slojeva tkanine koji grade karkasu. Gume za putničke automobile imaju 4-6 , a za teretna vozila 6-17 slojeva.
Peta (stopa)
je zadebljani obruč ojačan čeličnom žicom koji naleže na felnu i obezbeđuje prijanjanje i zaptivanje gume.
Protektor gume
je spoljni deo gume koji je u stalnom kontaktu sa podlogom. Načinjen je od čvrste gume veoma otporne na habanje.
Pneumatik - (guma)
je spoljni elastični deo točka koji je u stalnom kontaktu sa podlogom. Gume se pune vazduhom pod pritiskom, a u novije vreme i azotom. Danas su u upotrebi većinom tubeless gume (bez unutrašnje gume).
Radijalne gume
vrsta guma kod koje su niti korda karkase namotane radijalno, od ruba do ruba gume. Danas se na putničkim automobilima koriste skoro isključivo radijalne gume. Prednosti radijalnih guma je što su otpornije na udare prilikom nailaska na neravnine na putu, a potrošnja goriva u odnosu na dijagonalne je manja oko 10 %.
RF ili XL
(ReinForced ili eXtra Load) Ovo su specijalno ojačane gume. One mogu nositi veća opterećenja nego obične gume istih dimenzija, ali zahtevaju veći pritisak. Ove oznake se nalaze na bočnom zidu gume.
Rotacija guma
prebacivanje guma sa jedne pozicije na drugu kako bi se povećala trajnost gume i smanjilo habanje.
Serija
broj koji označava proporcionalnost (aspect ratio npr. serija 50).
Simetrična šara
Simetrična šara je ista duž cele površine gazećeg sloja, obe polovine šare su iste.
Temperature indikator
Pokazuje koliko su gume otporne na porast temperature. "A" je najviša, a "C" najniža ocena.
Treadwear
Treadwear je relativni indikator potrošnje gazećeg sloja gume koji pokazuje koliko će jedna guma (šara) trajati duže od druge pri istim uslovima korišćenja. Npr. guma čiji je TW rejting 200, trajaće duplo duže od one sa rejtingom 100. Ali, to nije garancija da će ta guma preći određeni broj kilometara. TW vrednosti se kreću od 60-600 i podeljene su u 20 grupa (60,80,100,...580,600).
Tubeless
gume bez unutrašnje gume punjene vazduhom pod pritiskom. Bezbednije su od guma sa unutrašnjim gumama jer u slučaju da se probuše vazduh iz njih ističe sporije tako da vozilo ne skreće sa pravca kretanja.
Tubetype
gume sa unutrašnjom gumom. Sve manje u upotrebi.
Usmerena šara
Usmerene gume su konstruisane tako da se okreću samo u jednom pravcu.
Ventili
služe za naduvavanje i izduvavanje guma. Kod tubeless guma pričvršćuju se direktno na felnu. Poklopac ventila je važan deo koji štiti unutrašnjost ventila od prašine, prljavštine i vlage.
Izvor: 4gume.com
Asimetrična šara
kada su naspramne strane šare gazeće površine različite.
U rubrici tipovi šara je ovo detaljno objašnjeno.
Akvaplaning (hidroplaning)
Akvaplaning (hidroplaning), je pojava koja se događa kada se voda prikuplja na putu ispred guma brže nego što vozilo može svojom težinom da je istisne. Pritisak vode izdiže automobil i on kliza na tankom sloju vode koji se formira između gume i podloge.
Balansiranje
Balansiranje točkova je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu.
Bias belted gume
vrsta guma kod kojih su niti korda unutrašnjeg sloja karkase namotani radijalno, a spoljni dijagonalno.
Bočni zid gume
ili bočnica je bočni deo gume. Tanji je od protektora i osetljiviji je na oštećenja. Na njemu se nalaze oznake guma.
Brzinski indeks
slovna oznaka na gumi koja označava maksimalnu dozvoljenu brzinu.
Centriranje (reglaža) trapa
Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Svrha ovog podešavanja je povećanje trajnosti gume i bolje držanje pravca automobila na ravnom putu.
Dezen gume (šara)
se sastoji od kanala kojima je ispresecan protektor. Kanali služe za odvođenje vode i obezbeđuju bolje prijanjanje na mokroj podlozi. Od vrste podloge zavisi i izbor šare:
-Za tvrde i suve podloge bira se šara sa manjom površinom kanala (veća dodirna površina protektora sa podlogom)
-Za tvrdu i vlažnu podlogu bira se šara sa većom površinom kanala koji odvode vodu i smanjuju rizik od akvaplaninga (manja dodira površina protektora sa podlogom)
Prilikom izbora šare obratite pažnju na preporuke proizvođača, za koje podloge i ostale uslove vožnje su predviđeni pojedini dezeni.
Datum proizvodnje
je označen na bočnom zidu gume iza serijskog broja DOT. Proizvođači su prihvatili kao standard za označavanje 4 cifre koje predstavljaju nedelju i godinu proizvodnje. Npr. oznaka 0201 znači da je guma proizvedena u drugoj nedelji 2001. godine.
Dijagonalne gume
vrsta guma kod kojih su niti korda karkase namotani dijagonalno pod uglom od 30-40 stepeni u odnosu na uzdužnu osu gume.
DOT
ovaj simbol oznаčava usaglašenost proizvoda sa bezbednosnim standardom US Department of Transportation. Najznačajniji podatak u okviru DOT oznake sadžan je u poslednje 3 ili 4 cifre i označava datum proizvodnje. Na primer: DOT 1405 = proizvedeno u 14. nedelji 2005. godine. Prilikom kupovine obratite pažnju na ovaj podatak
Gazeća površina
videti protektor.
Indikator istrošenosti
Videti označavanje guma. Na protektoru se nalaze ispupčenja u dezenu koja služe za kontrolu istrošenosti guma. Mogu biti u obliku poprečnih traka, slovaTWi (tread wear indicator) ili čak kao logo proizvođača. Postaje vidljiv kada se protektor istroši, što je znak da gume treba zameniti novim.
Indeks opterećenja
slovna oznaka koja označava maksimalnu nosivost po jednoj gumi.
Karkasa
ili telo gume je osnovni deo gume. Sastoji se iz više slojeva tkanine koja može biti izrađena od različitih tipova vlakana (korda). Karkasa obezbeđuje čvrstoću i elastičnost gume.
Kord
gumirana vlakna tkanine od kojih se sastoji karkasa. Mogu biti tekstilna,viskozna, poliamidna ili čelična. Procesom vulkanizacije vlakna korda su gumirana i međusobno slepljena.
Niskoprofilne gume
termin koji opisuje gume sa niskim odnosom visine bočnog zida i širine gazećeg sloja (npr. 295/ 25 R 22).
Ply rating
označava broj slojeva tkanine koji grade karkasu. Gume za putničke automobile imaju 4-6 , a za teretna vozila 6-17 slojeva.
Peta (stopa)
je zadebljani obruč ojačan čeličnom žicom koji naleže na felnu i obezbeđuje prijanjanje i zaptivanje gume.
Protektor gume
je spoljni deo gume koji je u stalnom kontaktu sa podlogom. Načinjen je od čvrste gume veoma otporne na habanje.
Pneumatik - (guma)
je spoljni elastični deo točka koji je u stalnom kontaktu sa podlogom. Gume se pune vazduhom pod pritiskom, a u novije vreme i azotom. Danas su u upotrebi većinom tubeless gume (bez unutrašnje gume).
Radijalne gume
vrsta guma kod koje su niti korda karkase namotane radijalno, od ruba do ruba gume. Danas se na putničkim automobilima koriste skoro isključivo radijalne gume. Prednosti radijalnih guma je što su otpornije na udare prilikom nailaska na neravnine na putu, a potrošnja goriva u odnosu na dijagonalne je manja oko 10 %.
RF ili XL
(ReinForced ili eXtra Load) Ovo su specijalno ojačane gume. One mogu nositi veća opterećenja nego obične gume istih dimenzija, ali zahtevaju veći pritisak. Ove oznake se nalaze na bočnom zidu gume.
Rotacija guma
prebacivanje guma sa jedne pozicije na drugu kako bi se povećala trajnost gume i smanjilo habanje.
Serija
broj koji označava proporcionalnost (aspect ratio npr. serija 50).
Simetrična šara
Simetrična šara je ista duž cele površine gazećeg sloja, obe polovine šare su iste.
Temperature indikator
Pokazuje koliko su gume otporne na porast temperature. "A" je najviša, a "C" najniža ocena.
Treadwear
Treadwear je relativni indikator potrošnje gazećeg sloja gume koji pokazuje koliko će jedna guma (šara) trajati duže od druge pri istim uslovima korišćenja. Npr. guma čiji je TW rejting 200, trajaće duplo duže od one sa rejtingom 100. Ali, to nije garancija da će ta guma preći određeni broj kilometara. TW vrednosti se kreću od 60-600 i podeljene su u 20 grupa (60,80,100,...580,600).
Tubeless
gume bez unutrašnje gume punjene vazduhom pod pritiskom. Bezbednije su od guma sa unutrašnjim gumama jer u slučaju da se probuše vazduh iz njih ističe sporije tako da vozilo ne skreće sa pravca kretanja.
Tubetype
gume sa unutrašnjom gumom. Sve manje u upotrebi.
Usmerena šara
Usmerene gume su konstruisane tako da se okreću samo u jednom pravcu.
Ventili
služe za naduvavanje i izduvavanje guma. Kod tubeless guma pričvršćuju se direktno na felnu. Poklopac ventila je važan deo koji štiti unutrašnjost ventila od prašine, prljavštine i vlage.
Akvaplaning (hidroplaning)
Izvor: 4gume.com
Akvaplaning (hidroplaning) je pojava koja se događa kada vozilo svojom težinom ne može da istisne vodu na putu ispod gume. Tanak sloj vode koji ostaje između gume i podloge uzrokuje klizanje vozila. Pri kritičnoj brzini, obično između 55-90 km/h, vozilo gubi kontakt s podlogom i dolazi u opasnost da izleti sa puta.
Važna funkcija koju guma treba da ispuni na mokroj i vodom prekrivenoj podlozi je da, kroz kanale kojima je ispresecan protektor, ispumpa vodu. Bez ovih kanala tanak sloj vode ostao bi između gume i podloge što bi izazvalo gubitak prijanjanja—akvaplaning.
Na glatkom putu, na blagoj kiši i pri brzini od oko 95 km/h, guma ima zadatak da odvede veliku količinu vode koja se nalazi ispod kontaktne površine, čija veličina nije veća od površine dlana. Svaki delić gazećeg sloja gume je u kontaktu s podlogom samo 1/150 deo sekunde, a za to vreme mora istisnuti veliku količinu vode i povratiti prijanjanje.
Uzroci akvaplaninga
Tri najvažnija faktora koja dovode do akvaplaninga su:
-Brzina kojom se vozilo kreće.
Kako se brzina povećava prijanjanje na mokrom putu se umanjuje, a rizik od akvaplaninga i gubitka kontrole nad vozilom je sve veći. Smanjite brzinu i pazite na saobraćaj oko vas.
-Dubina šare.
Trošenjem gume dubina odvodnih kanala i lamela se smanjuje, što umanjuje sposobnost odvođenja vode i povećava opasnost od akvaplaninga.
-Dubina vode.
Što je voda dublja—pre ćete izgubiti prijanjanje, mada je i tanak sloj vode na malim brzinama dovoljan da dođe do klizanja.
Brzine na kojima dolazi do akvaplaninga
Akvaplaning je rezultat brzog kretanja po mokrom putu, toliko brzom da guma nije u stanju da kroz odvodne kanale odvede vodu. Brzina na kojoj počinje akvaplaning nije striktno određena, zavisi od mnogo faktora i kreće se između 55-90 km/h. Faktori koji određuju na kojoj će brzini doći do akvaplaninga su:
-Dimenzije i oblik kontaktne površine.
Što je kontaktna površina šira u odnosu na njenu dužinu, veća brzina je potrebna da bi došlo do akvaplaninga.
-Karakteristike gazeće površine.
Kanali kojima je izbrazdana gazeća površina služe za odvođenje vode i obezbeđuju bolje prijanjanje. Što je veća površina kanala, manja je dodirna površina sa podlogom a time i manja opasnost od akvaplaninga.
-Pritisak u gumama.
Veoma je važno pridržavati se uputstva iz priručnika proizvođača.
-Dubina vode.
Što je voda dublja lakše ćete izgubiti prijanjanje.
-Dubina šare.
Što je guma više istrošena slabije je prijanjanje, pliće su lamele koje imaju zadatak da odvedu vodu i samim tim veći je rizik od akvaplaninga.
-Sastav i stanje vode.
Ulje, visoka temperatura, prljavština i so, mogu promeniti karakteristike vode i njenu gustinu.
-Težina vozila.
Što je vozilo lakše, lakše će doći do akvaplaninga jer vozilo istiska vodu ispod gume svojom težinom.
-Stanje puta.
Što je površina puta ravnija lakše će doći do akvaplaninga.
Ako imate dobre gume i ako su svi ovi faktori na vašoj strani do klizanja po vodi neće doći do brzine od 90 km/h. Ako vozite brzinom većom od 95 km/h po vodom prekrivenom putu sigurno je da nećete moći da izbegnete akvaplaning. U najgorem slučaju, kada vam nijedan od ovih faktora ne ide u korist, do akvaplaninga može doći na 55 km/h.
Šta treba raditi kada se to desi?
Postoje dve stvari koje nikako ne smete da radite:
-Ne smete da koristite kočnice
-Ne smete da menjate pravac kretanja
Ako počnete da gubite kontrolu nad vozilom nemojte naglo pritiskati kočnicu jer to uklanja poslednju šansu da guma ispumpa vodu. Smanjite brzinu do tačke dok gume ne počnu da prijanjaju. Ako to ne uradite možete izleteti sa puta.
Volan držite čvrsto i nemojte ga okretati već se samo potrudite da zadržite vozilo na pravcu u kome se kreće. Skinite nogu sa gasa i sačekajte da se volan vrati u normalu.
Ako već morate da kočite, učinite to laganim pokretima kao da pumpate gumu. Ako imate ABS kočite normalno—kontinualnim pritiskom. Ako je vaše vozilo još uvek u delimičnom kontaktu s podlogom moći ćete da povratite kontrolu nad vozilom na isti način kao da vozite po snegu ili ledu.
Izvor: 4gume.com
Akvaplaning (hidroplaning) je pojava koja se događa kada vozilo svojom težinom ne može da istisne vodu na putu ispod gume. Tanak sloj vode koji ostaje između gume i podloge uzrokuje klizanje vozila. Pri kritičnoj brzini, obično između 55-90 km/h, vozilo gubi kontakt s podlogom i dolazi u opasnost da izleti sa puta.
Važna funkcija koju guma treba da ispuni na mokroj i vodom prekrivenoj podlozi je da, kroz kanale kojima je ispresecan protektor, ispumpa vodu. Bez ovih kanala tanak sloj vode ostao bi između gume i podloge što bi izazvalo gubitak prijanjanja—akvaplaning.
Na glatkom putu, na blagoj kiši i pri brzini od oko 95 km/h, guma ima zadatak da odvede veliku količinu vode koja se nalazi ispod kontaktne površine, čija veličina nije veća od površine dlana. Svaki delić gazećeg sloja gume je u kontaktu s podlogom samo 1/150 deo sekunde, a za to vreme mora istisnuti veliku količinu vode i povratiti prijanjanje.
Uzroci akvaplaninga
Tri najvažnija faktora koja dovode do akvaplaninga su:
-Brzina kojom se vozilo kreće.
Kako se brzina povećava prijanjanje na mokrom putu se umanjuje, a rizik od akvaplaninga i gubitka kontrole nad vozilom je sve veći. Smanjite brzinu i pazite na saobraćaj oko vas.
-Dubina šare.
Trošenjem gume dubina odvodnih kanala i lamela se smanjuje, što umanjuje sposobnost odvođenja vode i povećava opasnost od akvaplaninga.
-Dubina vode.
Što je voda dublja—pre ćete izgubiti prijanjanje, mada je i tanak sloj vode na malim brzinama dovoljan da dođe do klizanja.
Brzine na kojima dolazi do akvaplaninga
Akvaplaning je rezultat brzog kretanja po mokrom putu, toliko brzom da guma nije u stanju da kroz odvodne kanale odvede vodu. Brzina na kojoj počinje akvaplaning nije striktno određena, zavisi od mnogo faktora i kreće se između 55-90 km/h. Faktori koji određuju na kojoj će brzini doći do akvaplaninga su:
-Dimenzije i oblik kontaktne površine.
Što je kontaktna površina šira u odnosu na njenu dužinu, veća brzina je potrebna da bi došlo do akvaplaninga.
-Karakteristike gazeće površine.
Kanali kojima je izbrazdana gazeća površina služe za odvođenje vode i obezbeđuju bolje prijanjanje. Što je veća površina kanala, manja je dodirna površina sa podlogom a time i manja opasnost od akvaplaninga.
-Pritisak u gumama.
Veoma je važno pridržavati se uputstva iz priručnika proizvođača.
-Dubina vode.
Što je voda dublja lakše ćete izgubiti prijanjanje.
-Dubina šare.
Što je guma više istrošena slabije je prijanjanje, pliće su lamele koje imaju zadatak da odvedu vodu i samim tim veći je rizik od akvaplaninga.
-Sastav i stanje vode.
Ulje, visoka temperatura, prljavština i so, mogu promeniti karakteristike vode i njenu gustinu.
-Težina vozila.
Što je vozilo lakše, lakše će doći do akvaplaninga jer vozilo istiska vodu ispod gume svojom težinom.
-Stanje puta.
Što je površina puta ravnija lakše će doći do akvaplaninga.
Ako imate dobre gume i ako su svi ovi faktori na vašoj strani do klizanja po vodi neće doći do brzine od 90 km/h. Ako vozite brzinom većom od 95 km/h po vodom prekrivenom putu sigurno je da nećete moći da izbegnete akvaplaning. U najgorem slučaju, kada vam nijedan od ovih faktora ne ide u korist, do akvaplaninga može doći na 55 km/h.
Šta treba raditi kada se to desi?
Postoje dve stvari koje nikako ne smete da radite:
-Ne smete da koristite kočnice
-Ne smete da menjate pravac kretanja
Ako počnete da gubite kontrolu nad vozilom nemojte naglo pritiskati kočnicu jer to uklanja poslednju šansu da guma ispumpa vodu. Smanjite brzinu do tačke dok gume ne počnu da prijanjaju. Ako to ne uradite možete izleteti sa puta.
Volan držite čvrsto i nemojte ga okretati već se samo potrudite da zadržite vozilo na pravcu u kome se kreće. Skinite nogu sa gasa i sačekajte da se volan vrati u normalu.
Ako već morate da kočite, učinite to laganim pokretima kao da pumpate gumu. Ako imate ABS kočite normalno—kontinualnim pritiskom. Ako je vaše vozilo još uvek u delimičnom kontaktu s podlogom moći ćete da povratite kontrolu nad vozilom na isti način kao da vozite po snegu ili ledu.
Zasto zimske gume?
Izvor: 4gume.com
Da biste zaštitili sebe, svoju porodicu, automobil i sve učesnike u saobraćaju morate imati zimske gume. Zimi je broj saobraćajnih nesreća 6 puta veći nego leti! Saznajte nešto o prednostima zimskih guma i verujemo da ove zime više nećete voziti sa letnjim gumama.
Imajte na umu: bilo da je na putu sneg, led, raskvašen sneg ili samo voda, zimi gume slabije prijanjaju i imaju znatno smanjene ukupne performanse.
Zimske gume su konstruisane tako da efikasno odvode vodu sa puta i tako smanje rizik od akvaplaninga. Toplota koja nastaje usled trenja guma i podloge topi vrhove ledenih kristala i stvara tanak ali klizav sloj vode između guma i podloge. Sitne pore koje se nalaze u gazećoj površini zimskih guma konstruisane su tako da efikasno odvode vodu čime obezbeđuju veću stabilnost vozila na mokrom putu.
Zimske gume imaju znatno bolje prijanjaje i kraći zaustavni put prilikom kočenja zahvaljujući dubljoj šari. Prema testovima na ledu, sa letnjim gumama, pri brzini od 30km/h, zaustavni put kočenja iznosi 68m, a sa zimskim gumama 57m—sasvim dovoljno da se izbegne sudar!
Zimske gume su načinjene od specijalne smese sa dodatkom silike, koja se bolje ponaša na niskim temperaturama i pruža tihu i udobnu vožnju. Za razliku od letnjih, zimske gume se ne stvrdnjavaju na niskim temperaturama. Važno je pomenuti da se zimske gume ne koriste samo na snegu i ledu već i na suvoj podlozi, čim temperatura padne ispod +7°C.
U mnogim zemljama zakonom je propisano obavezno korišćenje zimskih guma, što i nas verovatno čeka u bliskoj budućnosti.
Koristite letnje gume leti, a zimske gume zimi i uštedećete!
4 letnje leti + 4 zimske zimi koštaju isto kao 4 letnje koje vozite preko cele godine!
Imati 4 zimske i 4 letnje gume montirane na felne je mnogo bolje nego koristiti samo letnje ili samo zimske gume tokom cele godine jer ih je jednostavnije zameniti, a gume se upola manje troše. Ono što platite za nove gume nadoknadićete kroz dvostruko veći broj pređenih kilometara. Ostvarićete i određenu uštedu u pogledu potrošnje goriva.
Vozićete se brže, udobnije i bezbednije, a nećete platiti ništa više. Sa druge strane ništa ne košta više od vaše sopstvene bezbednosti!
Kako odabrati odgovarajuće zimske gume?
Zimske gume nisu predviđene samo za sneg već za različite uslove koji vladaju na putu i to:
-Za vožnju po snegu
-Za poledicu i potpuno zaleđen put
-Za lapavicu
-Za vlažan i mokar put
-Za hladan i potpuno suv put
-Za veoma niske temperature
U skladu sa uslovima koji vladaju na putevima kojima vozite odaberite zimsku gumu. Pitajte prodavca, pročitajte nešto o gumama, pogledajte testove...
Stavite zimske gume na sva četiri točka
Najbolje je staviti zimske gume na sva četiri točka. Ako ste stavili zimske gume na prednju osovinu one moraju biti stavljene i na zadnju. U suprotnom može doći do zanošenja, proklizavanja pa čak i zakretanja vozila u krivinama. S druge strane, ako se zimske gume postave na zadnju osovinu, preporučljivo je da budu stavljene i na prednju osovinu. U suprotnom može vam se desiti da pri skretanju prednje gume izgube prijanjanje i vozilo nastavi pravo.
Sledeći video klip pokazuje zašto su zaista neophodne zimske gume i to na sva 4 točka.
Izvor: 4gume.com
Da biste zaštitili sebe, svoju porodicu, automobil i sve učesnike u saobraćaju morate imati zimske gume. Zimi je broj saobraćajnih nesreća 6 puta veći nego leti! Saznajte nešto o prednostima zimskih guma i verujemo da ove zime više nećete voziti sa letnjim gumama.
Imajte na umu: bilo da je na putu sneg, led, raskvašen sneg ili samo voda, zimi gume slabije prijanjaju i imaju znatno smanjene ukupne performanse.
Zimske gume su konstruisane tako da efikasno odvode vodu sa puta i tako smanje rizik od akvaplaninga. Toplota koja nastaje usled trenja guma i podloge topi vrhove ledenih kristala i stvara tanak ali klizav sloj vode između guma i podloge. Sitne pore koje se nalaze u gazećoj površini zimskih guma konstruisane su tako da efikasno odvode vodu čime obezbeđuju veću stabilnost vozila na mokrom putu.
Zimske gume imaju znatno bolje prijanjaje i kraći zaustavni put prilikom kočenja zahvaljujući dubljoj šari. Prema testovima na ledu, sa letnjim gumama, pri brzini od 30km/h, zaustavni put kočenja iznosi 68m, a sa zimskim gumama 57m—sasvim dovoljno da se izbegne sudar!
Zimske gume su načinjene od specijalne smese sa dodatkom silike, koja se bolje ponaša na niskim temperaturama i pruža tihu i udobnu vožnju. Za razliku od letnjih, zimske gume se ne stvrdnjavaju na niskim temperaturama. Važno je pomenuti da se zimske gume ne koriste samo na snegu i ledu već i na suvoj podlozi, čim temperatura padne ispod +7°C.
U mnogim zemljama zakonom je propisano obavezno korišćenje zimskih guma, što i nas verovatno čeka u bliskoj budućnosti.
Koristite letnje gume leti, a zimske gume zimi i uštedećete!
4 letnje leti + 4 zimske zimi koštaju isto kao 4 letnje koje vozite preko cele godine!
Imati 4 zimske i 4 letnje gume montirane na felne je mnogo bolje nego koristiti samo letnje ili samo zimske gume tokom cele godine jer ih je jednostavnije zameniti, a gume se upola manje troše. Ono što platite za nove gume nadoknadićete kroz dvostruko veći broj pređenih kilometara. Ostvarićete i određenu uštedu u pogledu potrošnje goriva.
Vozićete se brže, udobnije i bezbednije, a nećete platiti ništa više. Sa druge strane ništa ne košta više od vaše sopstvene bezbednosti!
Kako odabrati odgovarajuće zimske gume?
Zimske gume nisu predviđene samo za sneg već za različite uslove koji vladaju na putu i to:
-Za vožnju po snegu
-Za poledicu i potpuno zaleđen put
-Za lapavicu
-Za vlažan i mokar put
-Za hladan i potpuno suv put
-Za veoma niske temperature
U skladu sa uslovima koji vladaju na putevima kojima vozite odaberite zimsku gumu. Pitajte prodavca, pročitajte nešto o gumama, pogledajte testove...
Stavite zimske gume na sva četiri točka
Najbolje je staviti zimske gume na sva četiri točka. Ako ste stavili zimske gume na prednju osovinu one moraju biti stavljene i na zadnju. U suprotnom može doći do zanošenja, proklizavanja pa čak i zakretanja vozila u krivinama. S druge strane, ako se zimske gume postave na zadnju osovinu, preporučljivo je da budu stavljene i na prednju osovinu. U suprotnom može vam se desiti da pri skretanju prednje gume izgube prijanjanje i vozilo nastavi pravo.
Sledeći video klip pokazuje zašto su zaista neophodne zimske gume i to na sva 4 točka.
Poslednja izmena od urednika:
M+S oznaka na auto gumama
Izvor: 4gume.com
Ako ne znate značenje ovih oznaka na gumama, znajte da ni najvećim evropskim prodavcima guma to nije potpuno jasno. Razlog je to što ni u EU ne postoji zakonski propisana definicija zimskih guma.
pak, ECE propis br. 30 EU direktive 92/23 i §36 nemačkog Strassenverkehrs-Zulassungs Ordnung (nemački saobraćajni propisi), kažu da bi zimske gume trebalo uvek da nose oznaku M+S, M&S ili M.S. To znači, da se sve gume s tim oznakama, uključujući i neke letnje, mogu smatrati odgovarajućim zimskim gumama.
Dakle, oznaka M+S ne znači da je guma obavezno zimska, može biti zimska guma ili guma za sve sezone.
M+S gume sa simbolom planina/snežna pahuljica
Simbol planina/snežna pahuljica potiče iz Kanade odakle se raširila po celom svetu. Ova oznaka je uvedena da bi omogućila nestručnjacima da, kada žele da kupe zaista zimske gume, ne kupe gume za sve sezone. U februru 1999. godine, Udruženje proizvođača guma Kanade (Rubber Association of Canada) i Udruženje proizvođača guma Amerike (Rubber Manufacturers Association in the U.S.), prihvatile su proceduru za testiranje guma za oštre zimske uslove Američkog društva za testiranje i materijale - American Society for Testing and Materials (ASTM). Indeks prijanjanja na snegu po ovom standardu je jednak ili veći od 110, u odnosu na referentnu gumu sa indeksom 100.
Dizajn gazećeg sloja, struktura i materijali od kojih su proizvedene gume za oštre zimske uslove obezbeđuju bolje zimske vozne karakteristike. Prema savetu RMA, u oblastima gde veći sneg češće pada, trebalo bi montirati ove gume. Označene su sa M+S i simbolom planina/snežna pahuljica. Ova oznaka trenutno je obavezna samo u SAD i Kanadi dok u Evropi to nije regulisano zakonom. Poznati američki testovi guma su pokazali da gume sa ovim simbolom imaju najmanje 10% bolje prijanjanje na snegom prekrivenom putu od guma bez ove oznake.
Većina proizvođača je već prihvatila simbol planina/snežna pahuljica, a očekuje se da uskoro bude na svim zimskim gumama.
Kada kupite gumu sa oznakom M+S i simbolom planina/snežna pahuljica možete biti sigurni da ste kupili zaista zimsku gumu.
Sledeći video klip pokazuje razliku u voznim karakteristikama između M+S guma za sve sezone i pravih zimskih guma (sa oznakom snežne pahuljice).
Napomena: Crni automobil je opremljen M+S gumama (za sve sezone), dok je crveni automobil opremljen zimskim gumama. Zbog toga crveni automobil ima znatno kraći zaustavni put, bolje ponašanje u krivinama i bolje vozne karakteristike.
Ovaj video klip takođe pokazuje da nije dovoljno staviti samo dve zimske gume na prednju osovinu (a nazad ostaviti all season gume) već treba stavljati sve 4 zimske gume.
Izvor: 4gume.com
Ako ne znate značenje ovih oznaka na gumama, znajte da ni najvećim evropskim prodavcima guma to nije potpuno jasno. Razlog je to što ni u EU ne postoji zakonski propisana definicija zimskih guma.
pak, ECE propis br. 30 EU direktive 92/23 i §36 nemačkog Strassenverkehrs-Zulassungs Ordnung (nemački saobraćajni propisi), kažu da bi zimske gume trebalo uvek da nose oznaku M+S, M&S ili M.S. To znači, da se sve gume s tim oznakama, uključujući i neke letnje, mogu smatrati odgovarajućim zimskim gumama.
Dakle, oznaka M+S ne znači da je guma obavezno zimska, može biti zimska guma ili guma za sve sezone.
M+S gume sa simbolom planina/snežna pahuljica
Simbol planina/snežna pahuljica potiče iz Kanade odakle se raširila po celom svetu. Ova oznaka je uvedena da bi omogućila nestručnjacima da, kada žele da kupe zaista zimske gume, ne kupe gume za sve sezone. U februru 1999. godine, Udruženje proizvođača guma Kanade (Rubber Association of Canada) i Udruženje proizvođača guma Amerike (Rubber Manufacturers Association in the U.S.), prihvatile su proceduru za testiranje guma za oštre zimske uslove Američkog društva za testiranje i materijale - American Society for Testing and Materials (ASTM). Indeks prijanjanja na snegu po ovom standardu je jednak ili veći od 110, u odnosu na referentnu gumu sa indeksom 100.
Dizajn gazećeg sloja, struktura i materijali od kojih su proizvedene gume za oštre zimske uslove obezbeđuju bolje zimske vozne karakteristike. Prema savetu RMA, u oblastima gde veći sneg češće pada, trebalo bi montirati ove gume. Označene su sa M+S i simbolom planina/snežna pahuljica. Ova oznaka trenutno je obavezna samo u SAD i Kanadi dok u Evropi to nije regulisano zakonom. Poznati američki testovi guma su pokazali da gume sa ovim simbolom imaju najmanje 10% bolje prijanjanje na snegom prekrivenom putu od guma bez ove oznake.
Većina proizvođača je već prihvatila simbol planina/snežna pahuljica, a očekuje se da uskoro bude na svim zimskim gumama.
Kada kupite gumu sa oznakom M+S i simbolom planina/snežna pahuljica možete biti sigurni da ste kupili zaista zimsku gumu.
Sledeći video klip pokazuje razliku u voznim karakteristikama između M+S guma za sve sezone i pravih zimskih guma (sa oznakom snežne pahuljice).
Napomena: Crni automobil je opremljen M+S gumama (za sve sezone), dok je crveni automobil opremljen zimskim gumama. Zbog toga crveni automobil ima znatno kraći zaustavni put, bolje ponašanje u krivinama i bolje vozne karakteristike.
Ovaj video klip takođe pokazuje da nije dovoljno staviti samo dve zimske gume na prednju osovinu (a nazad ostaviti all season gume) već treba stavljati sve 4 zimske gume.
Poslednja izmena od urednika:
Kontrola guma
Izvor: 4gume.com
Gume su jedini deo vozila koji je u stalnom kontaktu sa putem. Stanje u kome se nalaze gume značajno utiče na vašu bezbenost. Neispravne gume umanjuju performanse vašeg vozila, smanjuju efikasnost kočenja, upravljanja, ubrzanja i udobnost vožnje. Zato je neophodno da se brinete o vašim gumama i povremeno kontrolišete njihovu ispravnost.
Šta treba kontrolisati?
Opšte stanje guma-vizuelna kontrola
Kada prilazite vašem vozilu pregledajte gume:
-Da li su izduvane?
-Da li na bočnom zidu ima fizičkih oštećenja, da li ima posekotina ili deformacija?
-Da li na gazećoj površini ima oštećenja od šljunka, eksera ili drugih stranih tela?
-Da li vozita sa ekserom zabodenim u gumu?
-Da li ventili imaju kapice?
Pritisak u gumama
-Proveravajte pritisak u gumama najmanje jedanput u dve nedelje.
-Merite pritisak u gumama samo kada su hladne.
-Napumapajte gume do vrednosti koju je propisao proizvođač i koja se nalazi u priručniku
-Kada polazite na duži put napumpajte gume za 0,2 bara iznad propisanog.
U toku vožnje gume se zagrevaju što dovodi do povećanja pritiska u gumama. Zato se pritisak meri samo onda kada su gume hladne, najmanje sat vremena posle završetka vožnje. Najbolje je to učiniti ujutro pre polaska na posao. Temperatura značajno utiče na pritisak u gumama. Temperatura u garaži može se razlikovati i 30°C od spoljne temperature. Ako je temperatura u garaži +20°C, a napolju -10°C pritisak u gumama mora biti 0,3 bara viši da biste imali propisan pritisak napolju. Temperatura utiče na pritisak u gumama tako da za svakih 10°C treba povećati ili sniziti pritisak za 0,1 bar.
Nepropisan pritisak u gumama umanjuje efikasnost kočenja, upravljanja, ubrzanja i udobnost vožnje. Ukoliko dođe do naglog pada pritiska odmah zaustavite vozilo, nije preporučljivo voziti sa izduvanim gumama jer može doći do trajnog oštećenja.
Dubina šare
Kada je guma nova dubina šare je 7-8 mm. Već ispod 3 mm guma gubi prvobitna svojstva. Iako se gume po propisu menjaju kada je dubina šare manja od 1 mm savetujemo vas da gumu zamenite kada je dubina šare manja od 2 mm.
Indikator istrošenosti gume
Indikator istrošenosti gume je trougao koji se nalazi na bočnom zidu gume ukazuje na mali ispust u šari gume (desno na slici), koji pokazuje minimalnu dubinu šare. Slova "TWI" ili logo proizvođača su alternativni indikatori istrošenosti na bočnom zidu gume. Indikator istrošenosti gume nikada ne sme da dostigne nivo gazećeg sloja.
Rezervna guma
Čak i da nikada do sada nise upotrebili rezervnu gumu obavezno proveravajte u kakvom je stanju. Kontrolišite redovno pritisak i dubinu šare.
Starost gume
Nemojte zaboraviti da gume ne smeju biti starije od 6 godina! Pogledajte povremeno oznaku DOT na vašoj gumi.
Ventili
Povremeno kontrolišite ventile jer ako oni ispuštaju vazduh, pritisak u gumama neće biti propisan. Obavezno stavite nove ventile kada menjate gume.
Izvor: 4gume.com
Gume su jedini deo vozila koji je u stalnom kontaktu sa putem. Stanje u kome se nalaze gume značajno utiče na vašu bezbenost. Neispravne gume umanjuju performanse vašeg vozila, smanjuju efikasnost kočenja, upravljanja, ubrzanja i udobnost vožnje. Zato je neophodno da se brinete o vašim gumama i povremeno kontrolišete njihovu ispravnost.
Šta treba kontrolisati?
Opšte stanje guma-vizuelna kontrola
Kada prilazite vašem vozilu pregledajte gume:
-Da li su izduvane?
-Da li na bočnom zidu ima fizičkih oštećenja, da li ima posekotina ili deformacija?
-Da li na gazećoj površini ima oštećenja od šljunka, eksera ili drugih stranih tela?
-Da li vozita sa ekserom zabodenim u gumu?
-Da li ventili imaju kapice?
Pritisak u gumama
-Proveravajte pritisak u gumama najmanje jedanput u dve nedelje.
-Merite pritisak u gumama samo kada su hladne.
-Napumapajte gume do vrednosti koju je propisao proizvođač i koja se nalazi u priručniku
-Kada polazite na duži put napumpajte gume za 0,2 bara iznad propisanog.
U toku vožnje gume se zagrevaju što dovodi do povećanja pritiska u gumama. Zato se pritisak meri samo onda kada su gume hladne, najmanje sat vremena posle završetka vožnje. Najbolje je to učiniti ujutro pre polaska na posao. Temperatura značajno utiče na pritisak u gumama. Temperatura u garaži može se razlikovati i 30°C od spoljne temperature. Ako je temperatura u garaži +20°C, a napolju -10°C pritisak u gumama mora biti 0,3 bara viši da biste imali propisan pritisak napolju. Temperatura utiče na pritisak u gumama tako da za svakih 10°C treba povećati ili sniziti pritisak za 0,1 bar.
Nepropisan pritisak u gumama umanjuje efikasnost kočenja, upravljanja, ubrzanja i udobnost vožnje. Ukoliko dođe do naglog pada pritiska odmah zaustavite vozilo, nije preporučljivo voziti sa izduvanim gumama jer može doći do trajnog oštećenja.
Dubina šare
Kada je guma nova dubina šare je 7-8 mm. Već ispod 3 mm guma gubi prvobitna svojstva. Iako se gume po propisu menjaju kada je dubina šare manja od 1 mm savetujemo vas da gumu zamenite kada je dubina šare manja od 2 mm.
Indikator istrošenosti gume
Indikator istrošenosti gume je trougao koji se nalazi na bočnom zidu gume ukazuje na mali ispust u šari gume (desno na slici), koji pokazuje minimalnu dubinu šare. Slova "TWI" ili logo proizvođača su alternativni indikatori istrošenosti na bočnom zidu gume. Indikator istrošenosti gume nikada ne sme da dostigne nivo gazećeg sloja.
Rezervna guma
Čak i da nikada do sada nise upotrebili rezervnu gumu obavezno proveravajte u kakvom je stanju. Kontrolišite redovno pritisak i dubinu šare.
Starost gume
Nemojte zaboraviti da gume ne smeju biti starije od 6 godina! Pogledajte povremeno oznaku DOT na vašoj gumi.
Ventili
Povremeno kontrolišite ventile jer ako oni ispuštaju vazduh, pritisak u gumama neće biti propisan. Obavezno stavite nove ventile kada menjate gume.
Balansiranje točkova
Izvor: 4gume.com
Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak, kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana, već pri brzinama većim od 70 km/h, ili podrhtavanjem celog vozila.
Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu.
Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja. Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.
Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili 130-140km/h, ili na malim brzinama gde vozilo ne “trese”, ali se javlja takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem.
U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje pre svega onima koji balansiraju da o tome vode računa.
Balansiranje i reglaža (centriranje trapova) u osnovi su operacije koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka osim u vrlo ekstremnim slučajevima (oštećenje poluosovine, homokinetičkog zgloba, isl.).
Centriranje (reglaža) trapa
Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Svrha ovog podešavanja je povećanje trajnosti gume i bolje držanje pravca automobila na ravnom putu. Geometrija vozila međutim nekada može biti narušena, sto prouzrokuje i nepravilan rad koji se odražava na gume. Naime, neujednačeno trošenje prednjih i zadnjih guma, kao i zanošenje vozila u jednu stranu u toku vožnje, mogu ukazati na nepravilno centriranje trapa. Nekad je potrebno centriranje "prednjeg trapa" a nekada sva četiri točka. To zavisi od konkretne situacije i od tipa automobila.
Važno je napomenuti da se reglaža trapa mora vršiti u skladu sa proizvođačkom specifikacijom vozila.
Izvor: 4gume.com
Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak, kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana, već pri brzinama većim od 70 km/h, ili podrhtavanjem celog vozila.
Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu.
Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja. Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.
Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili 130-140km/h, ili na malim brzinama gde vozilo ne “trese”, ali se javlja takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem.
U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje pre svega onima koji balansiraju da o tome vode računa.
Balansiranje i reglaža (centriranje trapova) u osnovi su operacije koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka osim u vrlo ekstremnim slučajevima (oštećenje poluosovine, homokinetičkog zgloba, isl.).
Centriranje (reglaža) trapa
Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Svrha ovog podešavanja je povećanje trajnosti gume i bolje držanje pravca automobila na ravnom putu. Geometrija vozila međutim nekada može biti narušena, sto prouzrokuje i nepravilan rad koji se odražava na gume. Naime, neujednačeno trošenje prednjih i zadnjih guma, kao i zanošenje vozila u jednu stranu u toku vožnje, mogu ukazati na nepravilno centriranje trapa. Nekad je potrebno centriranje "prednjeg trapa" a nekada sva četiri točka. To zavisi od konkretne situacije i od tipa automobila.
Važno je napomenuti da se reglaža trapa mora vršiti u skladu sa proizvođačkom specifikacijom vozila.
Poslednja izmena: