Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Planinarenje - Alpinizam

Diskusija u 'Ostali sportovi' započeta od todos77, 27.03.2011.

  1. todos77

    todos77 Član

    Postova:
    1.037
    Zahvala:
    3
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Nis
    Из Википедије

    Pланинарење је спор у ком је један од главних циљева освајање врха неке планине. [​IMG]

    Дурмитор, Црна Гора.




    Велики број планинара има различите мотиве, а углавном су то: изазов, уживање у нетакнутој природи и дружење. Планинарење често захтева добру кондицију, јер оно обухвата пењање, силажење, ношење ранца итд. Искуство је потребно за коришћење карте, компаса, висиномера и друге опреме. Основна планинарска опрема подразумева ципеле, јакну, ранац. Списак опреме за озбиљније планинарске експедиције је дугачак. Он поред хране и воде подразумева пењачку опрему (појас, прусик, карабинери, цепин, дерезе, шлем, штапови...), опрему за преноћиште (шатор, врећа, подлога), осталу опрему (наочаре за сунце, ски наочаре, батеријска лампа, компас...) За време успона и силаска може доћи до непредвиђених околности. Планинари морају бити психички припремљени да и у најтежим околностима (магла, ветар, снег, киша, недостатак воде и хране, повреде, кварови опреме...) остану прибрани, помогну другима и безбедно приведу акцију крају.

    Dodato posle 4 minuta:
    --------------------------------------------------------------------------

    [​IMG]
    [​IMG] [​IMG]
     
    Poslednja izmena: 27.03.2011
  2. zjovan29

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.852
    Zahvala:
    31
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    Planinarenje - je sport u kom je jedan od glavnih ciljeva osvajanje vrha neke planine.

    Veliki broj planinara ima različite motive, a uglavnom su to: izazov, uživanje u netaknutoj prirodi i druženje. Planinarenje često zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silaženje, nošenje ranca itd. Iskustvo je potrebno za korišćenje karte, kompasa, visinomera, i druge opreme. Osnovna planinarska oprema podrazumeva cipele, jaknu, ranac. Spisak opreme za ozbiljnije planinarske ekspedicije je dugačak. On pored hrane i vode podrazumeva penjačku opremu (pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze, šlem, štapovi...), opremu za prenoćište (šator, vreća, podloga), ostalu opremu (naočare za sunce, ski naočare, baterijska lampa, kompas...) Za vreme uspona i silaska može doći do nepredviđenih okolnosti. Planinari moraju biti psihički pripremljeni da i u najtežim okolnostima (magla, vetar, sneg, kiša, nedostatak vode i hrane, povrede, kvarovi opreme...) ostanu pribrani, pomognu drugima i bezbedno privedu akciju kraju.



    [​IMG]

    izvor:vojvodinacafe.rs



    [​IMG]



    MALA HRONOLOGIJA PLANINARSTVA



    1336. Prvi zabeleženi uspon na nekom planinskom masivu u svetu iz planinarskih pobuda Francesco Petrarka

    08.08.1786
    . Prvi uspon u Savojskim Alpima na Mont Blanc (4.807m) Michael Gabriel, Paccard i Jean Jacques Balmat

    1857
    . Prva planinarska organizacija u svetu "Alpine club" u Londonu nakon čega se osnivaju druge planinarske organizacije širom planete

    14.07.1865
    . Osvajanje Matterhorna: Eduard Whumper, Francisom Dauglas, M.Crouse, D.Hadov, Ch. Hudson, Peter Tougwalderam i njegov sin koji se takođe zvao Peter Tougwalderam

    1874
    . Osnovano hrvatsko planinarsko društvo

    1892
    . Prvo slovenačko planinarsko društvo

    1901
    . Osnovano srpsko planinarsko društvo u Beogradu

    1925
    . Osnovan Planinarski savez Jugoslavije na Plitvičkim jezerima

    1926
    . Prva planinarska organizacija u Makedoniji

    1928
    . Osnovan Međunarodni savez planinarskih organizacija – UIAA

    1944
    . Tibor Sekelj iz Zagreba izlazi na Aconcaqua, najviši vrh Anda (7040 stara mera), nova satelitska 6960m

    03.06.1950
    . Osvojen prvi vrh iznad 8000m – Anapurna I (8078m ili po drugim podacima 8091m), Maurice Herzog i Louis Lachanel

    1953
    . Prvi osvajači Maunt Everesta (8848m), Edmound Hillary i Tensing Norkay u ekspediciji koju je vodio englez John Hunt

    1960
    . Prva samostalna jugoslovenska ekspedicija u Himalajima na vrh Trisul

    1978
    . Na najviši vrh sveta Maunt Everest (8848m) bez kiseonika izašao je austrijski alpinista (iz Tirola) Reinhold Messner

    1979
    . Prva samostalna jugoslovenska ekspedicija na Maunt Everest; na vrh se penju slovenci: Nejc Zaplotnik, Stane Belak i Andrej Štremfelj i splićanin Stipe Božić

    1982
    . Prva zagrebačka samostalna himalajska ekspedicija na vrh Anapurna IV (7524m)

    1988
    . Prva samostalna republička ekspedicija Srbije na Pamir; osvojen je vrh Pik Koženjevska (7105m), visinski rekord Milenko Savić, Milisav Marinković i Radoslav Milojević

    1989
    . Prva samostalna makedonska ekpedicija na Maunt Everest, vrh osvaja Dmitar Ilijevski; ekspediciji se priključuju Stipe Božić i Viki Grošelj koji tom prilikom osvajaju i vrh Lotce (8516m) i Everest (8848m). Prilikom silaska strada Dmitar Ilijevski.

    1990
    . Druga samostalna republička ekspedicija Srbije na Pamir, vrh Pik Lenjina (7135m); izlaze Zoran Bogdanović i Lambros Hudeludis

    1991
    . Prva samostalna himalajska ekspedicija Srbije na Anapurnu IV (7525m) u zimskom periodu pokušava osvajanje ovog vrha

    izvor:vojvodinacafe.rs

    [​IMG]




    Vrhovi preko 8000 metara


    Postoji 14 planinskih vrhova viših od 8000 metara. Mnogi planinari pokušavaju da osvoje „Sedam vrhova“, odnosno sve vrhove za koje važi da su najviši vrh kontinenta na kom se nalaze. Retki su oni koji pokušavaju da osvoje svih 14 vrhova viših od 8000 metara. Svi ovi vrhovi se nalaze na Himalajima i to u četiri zemlje: Nepalu, Pakistanu, Kini i Indiji. Težina se ovde ne ogleda samo u tome što su stene sa južne strane veoma strme, a klima sa severne strane surova, već i u činjenici da je vazduh veoma razređen. Zbog toga veliki broj penjača koristi boce sa kiseonikom, koji, opet, predstavljaju dodatni teret za nošenje.

    [​IMG]

    izvor:vojvodinacafe.rs


    [​IMG]




    [​IMG] Srpski planinari na krovu sveta! [​IMG]


    [​IMG]

    Sedam od devet članova srpske planinarske ekspedicije "Mont Everest 2007" uspelo je u nedelju ujutro da osvoji najvišu tačku sveta na istoimenoj planini.

    Na "vrh sveta" popeli su se Basar Čarovac, Dragan Petrić, Ilija Andrejić i Petar Pećanac, a sat i 15 minuta kasnije su im se pridružili i Miloš Ivačković, Gligor Delev i Dragana Rajblović - prva žena iz Srbije koja se popela na Mont Everest.


    Vrh visok 8.848 metara planinari su osvojili oko 8.45 po lokalnom vremenu.


    "Ovo je teško opisati. Samo je nebo iznad nas. Višegodišnje pripreme urodile su plodom, a potoci znoja su materijalizovani na najlepši način. Ostvario sam nešto što je san svakog planinara", rekao je za novopazarski Radio "Sto plus" planinar "Sandžaka" Basar Čarovac.


    Čarovac se u dosadašnjoj karijeri popeo još i na Kilimandžaro, Akonkagvu, Damavand, Ararat i himalajske vrhove Loboće, Ajland Pik i Ćo Jo.


    Ekspedicija, koja je iz Beograda krenula 30. marta, vraća se u zemlju sledeće nedelje.


    Do sada su vrh Mont Everesta iz Srbije osvojila samo dva planinara - Dragan Jaćimović i Isa Panić.


    [​IMG]

    izvor:vojvodinacafe.rs


    [​IMG]




    Danijela Jovanović na Elbrusu

    [​IMG]

    Danijela Jovanović je prva žena sa invaliditetom koja je osvojila najviši vrh Evrope - Elbrus. U osvajanje vrha Kavkaza krenula je pre 15 dana sa trenerom Slobodanom Stokićem, posle više od dve godine priprema i truda koji su doprineli ovom neverovatnom uspehu.

    Volja, snaga i istrajnost glavni su aduti četrdesetogodišnje Beograđanke, koja je uspela da savlada divlju planinu i ispuni cilj - promovisanje jednakosti, prava i sloboda osoba sa invaliditetom u Srbiji. Danijela je već osvojila Stol, Rtanj i Midžor u Srbiji, Prokletije u Crnoj Gori i najviši vrh Balkanskog poluostrva Musala, koji se nalazi u Bugarskoj.
    Iako je rođena bez stopala i šaka, prošlogodišnja najbolja sportistkinja Beograda sa invaliditetom, osim planinarenja, trenira atletiku, tenis i košarku. Pre polaska na put, Danijela je prošla kroz razne vežbe poput teretane, aerobika, kardio-sale, ali i sistematske pripreme u realnim planinarskim uslovima.
    Pohod na vrh visok 5.642 metra Danijela je krenula u ponedeljak oko dva sata posle ponoći. Dobra aklimatizacija i priprema doprineli su da Danijela uspešno savlada poslednju prepreku do vrha, Pastuhovu stenu, koju su prešli za manje od pola sata. Dobro vreme i slab vetar znatno su olakšavali poslednje metre do Istočnog vrha, do koga su se peli nešto više od dva sata.
    Oko 4 sata posle ponoći Danijela je bila na najvišem vrhu Evrope i tako ispunila jedan od najvećih snova u životu, da bude jedina žena sa invaliditetom koja se popela na visinu višu od 3.500 metara.


    Danijela je detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama i Domu za mentalno nedovoljno razvijene osobe u Sremčici. Od 2003. godine stanuje na Banjici, u samostalnoj zajednici koja je projekat nevladine organizacije SAPI za osamostaljivanje osoba sa invaliditetom. Roditelji, kako kažu, nisu imali mogućnosti da je podižu, ali su u kontaktu s njom od 1986. godine.

    izvor - blic

    [​IMG]
     
    Poslednja izmena: 10.09.2011
  3. jovanvrbas

    jovanvrbas

    Postova:
    10
    Zahvala:
    0
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    beograd
    lep tekst, hvala na zanimljivim informacijama
     

Preporučite stranicu