Pitomi kesten kao lek

[crvendac_011]

Pitomi kesten kao lek

Alo

Pitomi kesten je vrlo delotvoran u lečenju upaljenih vena, a s obzirom na to da u sebi sadrži malo natrijuma, preporučuje se u ishrani bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja.

Kesten kao hrana ima visoku energetsku vrednost, a glavni sastojci su mu skrob i šećer. Bogat je vitaminima grupe B, vitaminom A, a ima i malo vitamina C. Što se tiče minerala, najzastupljeniji su kalijum i fosfor, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.
Energetska vrednost ploda kestena u 100 grama je 215 kalorija.
U gastronomiji se od kestena pripremaju razne supe, čorbe, pirei, dodaci jelima i poslastice. Plod je vrlo ukusan i pečen i kuvan.

Brašno od kestena je zbog lake probavljivosti pogodno za ishranu iscrpljenih, starih osoba i dece. Hleb napravljen od kestenovog brašna ima prijatan miris, sladak ukus i dugo drži svežinu. Za pravljenje hleba i peciva kestenovo brašno se koristi samo ili pomešano sa brašnom od žitarica. Kesten ima prednost u odnosu na žitarice jer deluje bazično i pogodan je u ishrani obolelih od reumatskih bolesti i gihta.

 

[crvendac_011]

I odličan ukus i vitamini, minerali...

I odličan ukus i vitamini, minerali...

LepoiZdravo 06.12.2010 21:18



Mnogo je razloga da jedemo kesten, podsećaju nutricionisti. Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće.

Prva asocijacija na pomen orašastih plodova umesto oraha, lešnika ili badema, malobrojnoj brupi iskrenih ljubitelja je kesten. Pečen, kuvan, kao pire, u tortama, kolačima i egzotičnim prelivima za jela sa mesom samo su neki od „oblika" koje to aromatično voće može imati.
Iako se miris pečenog kestena koji se širi kućom najčešće dovodi u vezu sa zimskim praznicima, u prelepom ukusu može se uživati tokom cele godine.

Kesten pire slaže se odlično sa čokoladnim prelivima i šlagom

Odličan ukus prate podjednako dobra svojstva koja su se pokazala kao veoma korisna za zdravlje. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C.
Dijetolozi naglašavaju da je, za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je osnovni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena skrob, kojeg u sirovom semenu ima oko 44 odsto.
Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi i za pravljenje hleba i peciva.
Brašno od kestena, zbog osobine da se lako vari, pogodno je za ishranu starijih i dece. Sa šest do deset miligrama nerastvorljivih vlakana u 100 grama aromatični plodovi kore tamnosmeđe boje svrstani su među namirnice sa višim sadržajem tih materija.

Sadrže vitamine A i C, ali i B grupe, ali i važne minerale poput kalijuma i fosfora, i u manjim količinama kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.

Budući da je kesten bogat kalijumom, a ne sadrži baš mnogo natrijuma, preporučuje se u dijeti bolesnika sa bubrežnim i krvnim oboljenjima.
Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata nego pripremljen na druge načine. Sadrži vitamin E i fitohemikalije koje nisu zastupljene u kuvanom kestenu.
Sa druge strane, kuvani kesten sadrži veću količinu mineralnih sastojaka.
U poređenju sa orasima koji su izuzetno kalorični i u 100 grama imaju čak 691 kaloriju, kesten je prilično dijetalan sa tek 170 kalorija u porciji iste težine, što će obradovati one koji strahuju od viška kilograma.
Za razliku od pitomog, divlji kesten nije jestiv zbog izrazito gorkog ukusa, ali se zahvaljujući lekovitom dejstvu koristi u proizvodnji farmaceutskih preparata, prvenstveno za lečenje oboljenja vena.