Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 2.215
CISTO DA SE ZNA
Nasilje na internetu
Nasilje na forumima i društvenim mrežama
U ovom tekstu obradili smo nekoliko tipičnih neprijatnosti koje možeš da doživiš na Internetu, poput uvrede, klevete ili govora mržnje. Sankcije za onog ko upućuje ovakve poruke moguće su na samoj platformi (sajtu ili mreži) na kojoj se ovakvo ponašanje događa, a postoje i zakonske sankcije. Kad je reč o našim propisima, zanimljivo, svi ovi oblici neprihvatljivog izražavanja određeni su kao krivična dela, ali gonjenje u većini slučajeva ne ide po automatizmu: ukoliko želiš da krivac bude kažnjen, potrebno je da snimiš sve što ti je upućeno, podatke na osnovu kojih bi mogao biti utvrđen njegov identitet i, konačno, moraš da podneseš odgovarajuću prijavu.
Poseban oblik problematičnog ponašanja na Internetu jeste proganjanje neke osobe (cyberstalking).
Vređanje i omalovažavanje
Mera u kojoj je dozvoljeno uvredljivo obraćanje ili upotreba uvredljivih reči zavisi od platforme na kojoj se vrši komunikacija. Na velikim društvenim mrežama poput Facebooka ili YouTubea koji sadrže ogromnu količinu komentara, statusa i sličnog, moguće je naznačiti da se radi o neprikladnom sadržaju.
Manje platforme (forumi, novinski portali itd.) obično sprovode neki oblik moderacije, što znači da postoje osobe koje brišu neprikladne komentare. Takve online lokacije skoro uvek sadrže pravila ponašanja: šta je dozvoljeno napisati, šta ne, kakve su sankcije za njihovo kršenje. Stepen oštrine moderacije zavisi od teme koju pokriva određena platforma. Na forumu fanova neke nasilne igrice sigurno se manje pazi na izražavanje nego na forumu ljubitelja klasične umetnosti. Za moderaciju komentara na blogovima zaduženi su njihovi autori, mada, ako je blog hostovan na drugom sajtu, on se mora pridržavati i opštih pravila.
Kad je reč o zakonu, Internet se ne razlikuje od „stvarnog“ sveta u pogledu toga šta je dozvoljeno napisati ili reći. Uvreda je krivično delo nezavisno od toga kako, to jest, putem čega je upućena. Ako si pretrpeo uvredu, ne možeš se osloniti na javnog tužioca, već postupak moraš pokrenuti sam, podnošenjem privatne tužbe.
Iznošenje neistina (kleveta)
Kleveta se definiše kao iznošenje ili pronošenje nečeg neistinitog o nekoj osobi. Na Internetu se javlja na društvenim mrežama kojima je relativno lako i brzo doći do publike, ali poznati su i slučajevi kada su izrađene čitave prezentacije koje sadrže lažne informacije o nekoj osobi (takozvani osvetnički sajtovi — revenge sites).
Isto kao što je slučaj sa uvredom, u našem pravu ne postoji razlika između ovog oblika uznemiravanja „u životu“, novinama ili na Internetu: za sankciju je potreban jedino uslov da to što se iznosi ili pronosi „može škoditi časti ili ugledu“. Gonjenje se, takođe, preduzima po privatnoj tužbi.
Mržnja i diskriminatorske izjave
Zakon je jasan: „Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“. Letimičan pogled na komentare na online novinske članke i na Fejsu verovatno će ti reći da od kažnjavanja mržnje i netrpeljivosti nema ništa, pošto je takvih komentara i izjava zaista mnogo. Stvari su se, međutim, pomerile s mrtve tačke: nedavno je doneta prva sudska presuda zbog govora mržnje upućenog grupi osoba (radi se o pripadnicima LGBT populacije) preko Facebooka.
Gonjenje za ovo krivično delo po službenoj dužnosti mora da preduzme Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.
Cyberstalking
Proganjanje na Internetu jeste neželjeno kontaktiranje putem e-maila, društvenih mreža ili neke druge platforme (na primer Skypea). Kad je reč o zaštiti od ove vrste nasilja, preporučuje se upućivanje jasne poruke ili upozorenja progonitelju, s tim da to bude jedini i poslednji čin komunikacije. Mladima se savetuje da porazgovaraju s roditeljima, a roditeljima da vode računa o aktivnostima deteta na Internetu i da obrate pažnju na to da li je došlo do promena u ponašanju deteta, što može biti posledica ove vrste proganjanja.
Neželjene e-mailove moguće je označiti kao spam, a na društvenim mrežama moguće je blokirati uljeza — za više detalja o ovome prouči opcije u svom pretraživaču i potraži neki od brojnih tekstova na Internetu. Dobar savet možeš da dobiješ i na internet portalu Klikni bezbedno, posvećenom bezbednosti dece na Internetu, ali i s korisnim informacijama i za one starije.
Ako ništa od prethodno navedenog ne uspe, a proganjanje poprimi oblik nekog krivičnog dela (seksualna zloupotreba dece, prevara, ugrožavanje sigurnosti, odnosno pretnja napadom na život ili telo…), pozovi policiju ili Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.
Nasilje na internetu
Nasilje na forumima i društvenim mrežama
U ovom tekstu obradili smo nekoliko tipičnih neprijatnosti koje možeš da doživiš na Internetu, poput uvrede, klevete ili govora mržnje. Sankcije za onog ko upućuje ovakve poruke moguće su na samoj platformi (sajtu ili mreži) na kojoj se ovakvo ponašanje događa, a postoje i zakonske sankcije. Kad je reč o našim propisima, zanimljivo, svi ovi oblici neprihvatljivog izražavanja određeni su kao krivična dela, ali gonjenje u većini slučajeva ne ide po automatizmu: ukoliko želiš da krivac bude kažnjen, potrebno je da snimiš sve što ti je upućeno, podatke na osnovu kojih bi mogao biti utvrđen njegov identitet i, konačno, moraš da podneseš odgovarajuću prijavu.
Poseban oblik problematičnog ponašanja na Internetu jeste proganjanje neke osobe (cyberstalking).
Vređanje i omalovažavanje
Mera u kojoj je dozvoljeno uvredljivo obraćanje ili upotreba uvredljivih reči zavisi od platforme na kojoj se vrši komunikacija. Na velikim društvenim mrežama poput Facebooka ili YouTubea koji sadrže ogromnu količinu komentara, statusa i sličnog, moguće je naznačiti da se radi o neprikladnom sadržaju.
Manje platforme (forumi, novinski portali itd.) obično sprovode neki oblik moderacije, što znači da postoje osobe koje brišu neprikladne komentare. Takve online lokacije skoro uvek sadrže pravila ponašanja: šta je dozvoljeno napisati, šta ne, kakve su sankcije za njihovo kršenje. Stepen oštrine moderacije zavisi od teme koju pokriva određena platforma. Na forumu fanova neke nasilne igrice sigurno se manje pazi na izražavanje nego na forumu ljubitelja klasične umetnosti. Za moderaciju komentara na blogovima zaduženi su njihovi autori, mada, ako je blog hostovan na drugom sajtu, on se mora pridržavati i opštih pravila.
Kad je reč o zakonu, Internet se ne razlikuje od „stvarnog“ sveta u pogledu toga šta je dozvoljeno napisati ili reći. Uvreda je krivično delo nezavisno od toga kako, to jest, putem čega je upućena. Ako si pretrpeo uvredu, ne možeš se osloniti na javnog tužioca, već postupak moraš pokrenuti sam, podnošenjem privatne tužbe.
Iznošenje neistina (kleveta)
Kleveta se definiše kao iznošenje ili pronošenje nečeg neistinitog o nekoj osobi. Na Internetu se javlja na društvenim mrežama kojima je relativno lako i brzo doći do publike, ali poznati su i slučajevi kada su izrađene čitave prezentacije koje sadrže lažne informacije o nekoj osobi (takozvani osvetnički sajtovi — revenge sites).
Isto kao što je slučaj sa uvredom, u našem pravu ne postoji razlika između ovog oblika uznemiravanja „u životu“, novinama ili na Internetu: za sankciju je potreban jedino uslov da to što se iznosi ili pronosi „može škoditi časti ili ugledu“. Gonjenje se, takođe, preduzima po privatnoj tužbi.
Mržnja i diskriminatorske izjave
Zakon je jasan: „Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“. Letimičan pogled na komentare na online novinske članke i na Fejsu verovatno će ti reći da od kažnjavanja mržnje i netrpeljivosti nema ništa, pošto je takvih komentara i izjava zaista mnogo. Stvari su se, međutim, pomerile s mrtve tačke: nedavno je doneta prva sudska presuda zbog govora mržnje upućenog grupi osoba (radi se o pripadnicima LGBT populacije) preko Facebooka.
Gonjenje za ovo krivično delo po službenoj dužnosti mora da preduzme Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.
Cyberstalking
Proganjanje na Internetu jeste neželjeno kontaktiranje putem e-maila, društvenih mreža ili neke druge platforme (na primer Skypea). Kad je reč o zaštiti od ove vrste nasilja, preporučuje se upućivanje jasne poruke ili upozorenja progonitelju, s tim da to bude jedini i poslednji čin komunikacije. Mladima se savetuje da porazgovaraju s roditeljima, a roditeljima da vode računa o aktivnostima deteta na Internetu i da obrate pažnju na to da li je došlo do promena u ponašanju deteta, što može biti posledica ove vrste proganjanja.
Neželjene e-mailove moguće je označiti kao spam, a na društvenim mrežama moguće je blokirati uljeza — za više detalja o ovome prouči opcije u svom pretraživaču i potraži neki od brojnih tekstova na Internetu. Dobar savet možeš da dobiješ i na internet portalu Klikni bezbedno, posvećenom bezbednosti dece na Internetu, ali i s korisnim informacijama i za one starije.
Ako ništa od prethodno navedenog ne uspe, a proganjanje poprimi oblik nekog krivičnog dela (seksualna zloupotreba dece, prevara, ugrožavanje sigurnosti, odnosno pretnja napadom na život ili telo…), pozovi policiju ili Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.
