- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Pevači – ratnici
Južnoamerikanci su veliki ljubitelji i odgajivači ptica, a najradije drže mnogobrojne vrste koje potiču iz njihovog prebogatog prirodnog okruženja. Tako je u Brazilu, zbog svoje zanimljive pesme, veoma zastupljena ptica šafran zeba (Sicalis flaveola). U toj zemlji, ali i u Peruu i Ekvadoru, zovu je još i kanarinac tla (zemlje). U Kolumbiji i Venecueli ih zovu kućni kanarinci, iako nisu srodni sa kanarincima i ne pripadaju rodu Serinus, već, po najnovijoj podeli, porodici Thraupidae. Naziv kanarinac zemlje ili tla potiče od čestog boravka na tlu, u jatima, u potrazi za hranom. A kućnim kanarincima ih zovu jer često prave gnezda u šupljinama streha i krovova na kućama.
U prirodi se hrane semenjem trava, različitim vrstama prosa, žitom, drugim dostupnim vrstama zrnevlja, raznim voćem i zelenišom, a u manjoj meri, kad othranjuju mlade, koriste živu hranu. Gnezde se u dupljama drveća, napuštenim gnezdima drugih ptica i kućnim strehama. Gnezda su im polukružna, nekad malo i natkrivena.
Iako žive u velikim jatima, mužjaci su izuzetno borbeni i agresivni jedni prema drugima, pogotovu u periodu reprodukcije. Upravo to su koristili brazilski odgajivači u ranijim periodima, uglavnom u ruralnim područijima, kao neki vid surove zabave. U isti kavez stavljali bi po dva mužjaka, koji su se borili i do smrti.
Kanarinac zemlje brani svoj kavez i kad drugi mužjak iste vrste sleti na njegovu kućicu. Nasrće žestoko i na ruku odgajivača ako mu je podmetne kraj kaveza.
Kod mužjaka preovlađuje intenzivno žuta boja sa karakterističnom oranž mrljom na čelu i finim melaninskim crtežom koji se prostire na leđima, krilima i repu. Ženka je bleđa, neuglednija, s mnogo manje žutog lipohroma u perju. Njoj veoma nalikuju mlade ptice koje pun kolorit dobijaju sa 10 do 12 meseci.
Gajenje
Kanarinci zemlje su relativno laki za odgajanje, ali se agresivni mužjaci uvek moraju držati u posebnim kavezima. Za parenje se koriste boksovi dimenzija 60x30x35 cm. Jedan mužjak u sezoni obično se pari sa pet ženki.
Za vreme razmnožavanja pogoduje im temperatura od 20 do 35 stepeni C, uz vlažnost vazduha od 40 do 60 posto. Veoma im je bitna i dobra dnevna svetlost koja se, ako je potrebno, može produžiti i veštačkim osvetljenjem. Mladunci se alkiraju prstenjem prečnika 3 mm, što odgovara kasnijoj veličini odrasle ptice, koja dostiže oko 13,5 cm, uz masu od 20 grama.
Pesma
Većina Brazilaca, koji su najveći odgajivači kanarinaca zemlje, drže ove ptice zbog njihovog zanimljivog peva i žestokog temperamenta. Oni ih selekcionišu za pesmu i organizuju brojna takmičenja u pevu. U Brazilu postoje četiri udruženja odgajivača kanarinaca tla koja organizuju takmičenja u pevu svojih ljubimaca. Sve takmičarske ptice stavljaju se na stalke (u svojim kavezima), jedna do druge, bilo da su u sali ili na otvorenom prostoru. Na isti način se postupa i kad se kavezi vešaju. Sudije idu od kaveza do kaveza i slušaju ih. Pevači koji su najuporniji i najviše pevaju, najčešće i pobeđuju. Presudni su, svakako, melodičnost i kvalitet peva.
Po standardima koji važe u Brazilu definisana su četiri tipa pesme koje otpevavaju kanarinci tla: klasična, specijalna, pardo i slobodna. Takmiče se u zasebnim kategorijama, zavisno od vrste pesme koju su u stanju da intepretiraju.
Klasičan pev je identičan ponajboljem prirodnom pevu ovih ptica.
Specijalni stil pevanja zahteva što učestalije ponavljanje poželjnih tura bez varijacija.
Pardo stil peva kanarinaca zemlje zahteva da 50 odsto pesme čine mešovite melodije s varijacijama, a 50 odsto su tonovi bez varijacija, kao kod specijalnog stila.
Slobodan stil pevanja je mešavina svih opisanih stilova. U njemu su obuhvaćene i dozvoljene ture pesme koje se smatraju greškama nekih od opisanih načina pevanja kanarinaca tla.
Za dobar pev bitan je žestok temperament mužjaka, jer su ptice koje se takmiče usiljene. Na dugotrajnim turnirima moraju biti istrajni pevači, pošto ocenjivanja neretko traju i do 12 časova, bez pauze. Pesma je poligenski nasledna. Zato nije nimalo lako navesti ptice na poželjan pev.
Pev kanarinaca zemlje se uglavnom sastoji od tura u kojima se čuje suglasnik T, kombinovan sa svim samoglasnicima, te melodije koje pored dva navedena sadrže suglasnike S, P, H, V i druge.
Hrana
Ove ptičice hrane se mešanim semenjem za kanarince, žutim i crvenim prosom, svetlim semenom, nigerom i lomljenim žitom. Kad imaju mlade, dodaje im se jajčana smeša, kao za kanarince, pojačana kukuruznim ili pšeničnim grizom. Dodatak hrani je i uobičajeni zeleniš koji se daje pticama: jabuka, banana, kruška i drugo pogodno sezonsko voće.
Staništa
Kanarinci zemlje naseljavaju Kolumbiju, Venecuelu, Ekvador, Peru, Argentinu, delove Urugvaja i Paragvaja, i gotovo čitav Brazil, izuzimajući amazonske prašume.
Zov
Južnoamerikanci su veliki ljubitelji i odgajivači ptica, a najradije drže mnogobrojne vrste koje potiču iz njihovog prebogatog prirodnog okruženja. Tako je u Brazilu, zbog svoje zanimljive pesme, veoma zastupljena ptica šafran zeba (Sicalis flaveola). U toj zemlji, ali i u Peruu i Ekvadoru, zovu je još i kanarinac tla (zemlje). U Kolumbiji i Venecueli ih zovu kućni kanarinci, iako nisu srodni sa kanarincima i ne pripadaju rodu Serinus, već, po najnovijoj podeli, porodici Thraupidae. Naziv kanarinac zemlje ili tla potiče od čestog boravka na tlu, u jatima, u potrazi za hranom. A kućnim kanarincima ih zovu jer često prave gnezda u šupljinama streha i krovova na kućama.
U prirodi se hrane semenjem trava, različitim vrstama prosa, žitom, drugim dostupnim vrstama zrnevlja, raznim voćem i zelenišom, a u manjoj meri, kad othranjuju mlade, koriste živu hranu. Gnezde se u dupljama drveća, napuštenim gnezdima drugih ptica i kućnim strehama. Gnezda su im polukružna, nekad malo i natkrivena.
Iako žive u velikim jatima, mužjaci su izuzetno borbeni i agresivni jedni prema drugima, pogotovu u periodu reprodukcije. Upravo to su koristili brazilski odgajivači u ranijim periodima, uglavnom u ruralnim područijima, kao neki vid surove zabave. U isti kavez stavljali bi po dva mužjaka, koji su se borili i do smrti.
Kanarinac zemlje brani svoj kavez i kad drugi mužjak iste vrste sleti na njegovu kućicu. Nasrće žestoko i na ruku odgajivača ako mu je podmetne kraj kaveza.
Kod mužjaka preovlađuje intenzivno žuta boja sa karakterističnom oranž mrljom na čelu i finim melaninskim crtežom koji se prostire na leđima, krilima i repu. Ženka je bleđa, neuglednija, s mnogo manje žutog lipohroma u perju. Njoj veoma nalikuju mlade ptice koje pun kolorit dobijaju sa 10 do 12 meseci.
Gajenje
Kanarinci zemlje su relativno laki za odgajanje, ali se agresivni mužjaci uvek moraju držati u posebnim kavezima. Za parenje se koriste boksovi dimenzija 60x30x35 cm. Jedan mužjak u sezoni obično se pari sa pet ženki.
Za vreme razmnožavanja pogoduje im temperatura od 20 do 35 stepeni C, uz vlažnost vazduha od 40 do 60 posto. Veoma im je bitna i dobra dnevna svetlost koja se, ako je potrebno, može produžiti i veštačkim osvetljenjem. Mladunci se alkiraju prstenjem prečnika 3 mm, što odgovara kasnijoj veličini odrasle ptice, koja dostiže oko 13,5 cm, uz masu od 20 grama.
Pesma
Većina Brazilaca, koji su najveći odgajivači kanarinaca zemlje, drže ove ptice zbog njihovog zanimljivog peva i žestokog temperamenta. Oni ih selekcionišu za pesmu i organizuju brojna takmičenja u pevu. U Brazilu postoje četiri udruženja odgajivača kanarinaca tla koja organizuju takmičenja u pevu svojih ljubimaca. Sve takmičarske ptice stavljaju se na stalke (u svojim kavezima), jedna do druge, bilo da su u sali ili na otvorenom prostoru. Na isti način se postupa i kad se kavezi vešaju. Sudije idu od kaveza do kaveza i slušaju ih. Pevači koji su najuporniji i najviše pevaju, najčešće i pobeđuju. Presudni su, svakako, melodičnost i kvalitet peva.
Po standardima koji važe u Brazilu definisana su četiri tipa pesme koje otpevavaju kanarinci tla: klasična, specijalna, pardo i slobodna. Takmiče se u zasebnim kategorijama, zavisno od vrste pesme koju su u stanju da intepretiraju.
Klasičan pev je identičan ponajboljem prirodnom pevu ovih ptica.
Specijalni stil pevanja zahteva što učestalije ponavljanje poželjnih tura bez varijacija.
Pardo stil peva kanarinaca zemlje zahteva da 50 odsto pesme čine mešovite melodije s varijacijama, a 50 odsto su tonovi bez varijacija, kao kod specijalnog stila.
Slobodan stil pevanja je mešavina svih opisanih stilova. U njemu su obuhvaćene i dozvoljene ture pesme koje se smatraju greškama nekih od opisanih načina pevanja kanarinaca tla.
Za dobar pev bitan je žestok temperament mužjaka, jer su ptice koje se takmiče usiljene. Na dugotrajnim turnirima moraju biti istrajni pevači, pošto ocenjivanja neretko traju i do 12 časova, bez pauze. Pesma je poligenski nasledna. Zato nije nimalo lako navesti ptice na poželjan pev.
Pev kanarinaca zemlje se uglavnom sastoji od tura u kojima se čuje suglasnik T, kombinovan sa svim samoglasnicima, te melodije koje pored dva navedena sadrže suglasnike S, P, H, V i druge.
Hrana
Ove ptičice hrane se mešanim semenjem za kanarince, žutim i crvenim prosom, svetlim semenom, nigerom i lomljenim žitom. Kad imaju mlade, dodaje im se jajčana smeša, kao za kanarince, pojačana kukuruznim ili pšeničnim grizom. Dodatak hrani je i uobičajeni zeleniš koji se daje pticama: jabuka, banana, kruška i drugo pogodno sezonsko voće.
Staništa
Kanarinci zemlje naseljavaju Kolumbiju, Venecuelu, Ekvador, Peru, Argentinu, delove Urugvaja i Paragvaja, i gotovo čitav Brazil, izuzimajući amazonske prašume.
Zov