Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

PČELARU POČETNIKU
Potencijalnom pčelaru i mladom pčelaru – odmah na početku da se zna.
Ovog puta cilj nam je da ukažemo na različitost samih pčelara i interesa koji se prepliću u pčelarstvu a sve sa posebnom namerom da mladom pčelaru odredimo pravac kako se postaje pravi pčelar profesionalac. Za razliku od prošlosti kada se čovek pčelarstvom bavio isključivo radi koristi od pčelinjih proizvoda, danas postoje različiti pristupi pa tako i pogledi na pčelarstvo. U jednom se svi slažemo pčelar je svaka osoba koja ima pčele i koja je u direktnom kontaktu sa pčelama. Pčelar dobija titulu pčelara bez obzira da li ima jednu ili hiljadu i jednu košnicu. Ipak glavnu selekciju i ovde vrši priroda ili bolje rečeno pčela sa svojom žaokom, tako da u ovom plemenitom zanimanju imamo samo hrabre i odvažne. Mnogi pčelari se bave pčelarenjem iz hobija ili ljubavi prema prirodi pa usput i da dobiju koji kilogram meda.Znamo sigurno da zolje ili ose niko ne drži. Tu su i oni koji su nasledili košnice, međutim naslednici ako su iz daljeg roda obično brzo prodaju košnice i ostaju bez pčela, a oni bližnji znajući koji su prihodi od pčela često postanu dobri i veliki pčelarski proizvođači. Ipak najveći broj pčelara su oni kojima je pčelarenje dopunsko zanimanje. To su ljudi različitih zanimanja kojima glavni izvor prihoda nije vezan za pčelarstvo,iako neki imaju i po sto i više košnica. Ali među nama su i oni koji su direktno vezani za pčelarstvo. Proizvođači i trgovci pčelarskog pribora i opreme koji da bi upoznali potrebe tržišta moraju da upoznaju i pčelarsku problematiku. Tu su i trgovci medom i ostalim pčelarskim proizvodima i prerađevinama pa usput osim izlaska u prirodu dobro dođe i malo pčelinjih proizvoda da se nađe za pokriće. Zatim kao i u svakoj drugoj grani privrede imamo i organizaciju ili bolje rečeno administraciju. I oni su većinom pčelari zbog drugih interesa. U većini slučajeva to su mali proizvođači pčelinjih proizvoda.
Oni su pčelarima veza sa drugim granama privrede, raznim komorama, ministarstvima, institutima i institucijama. Izuzetno su sposobni, ambiciozni i jako potrebni pčelarstvu. Ali nažalost zbog slabe kompentencije u prosuđivanju profesionalnih rešenja i naprednih ideja često su blokada ispred razvoja pčelarstva, pa samim tim pčelarstvu ponekad mogu biti veća šteta nego korist. Oni su često jako povezani, čak i između zemalja, infiltrirani su u svim institucijama, biraju svoje birače-poslušnike i svoje naslednike. Zbog karijerizma prelaze sa funkcije na funkciju gde se održavaju godinama i zbog toga ih je gotovo nemoguće pomaći. Na duže rokove koče modernizaciju i razvoj pčelarstva.Gotovo je isto u svim zemljama.
Tu među nama pčelarima su i možda najčuveniji i najzaslužniji za razvoj pčelarstva urednici pčelarskih časopisa i pisci pčelarskih knjiga.Oni su pravi umetnici u pisanju i fantastični dekoratori svega što je vezano za pčelarstvo. Izvanredno dobro poznaju teoriju, pčelinje bolesti, hemijske sastave svih pčelinjih proizvoda i različitih preparata i što je veoma važno odlični su predavači, a o pčelama i tuđim pčelarskim iskustvima mogu da pričaju danima. Često su izvanredno dobri menadžeri, prevodioci, organizatori različitih manifestacija fotografi i ne znam šta sve nisu.Za to im treba odati svako priznanje. Gotovo sve jesu i jako su potrebni pčelarstvu, ali i oni ponekad pripadaju administraciji a što je najvažnije za većinu, to je da u otvorenoj košnici veoma malo vide svojim očima. I oni su mali proizvođači pčelinjih proizvoda. Istini za volju ne mogu baš sve. Profesionalni pčelari često nisu ni oni koji imaju više stotina košnica. Neke od njih možemo svrstati u moćne imaoce pčela i dobre učenike stručnih časopisa i literature. Jer, dovoljno je samo da ne prave početničke greške i nikad neće pogrešiti toliko koliko pčele ne mogu popraviti. E sad smo došli do pčelara profesinalaca. Odmah da kažemo da to nije vezano sa godinama rada niti se može prepoznati po broju košnica. Mnogi stariji pčelari koji su velikog radnog iskustva često su majstori sa načinom na koji oni rade, ali u poređenju sa nekim drugim za njih nepoznatim majstorijama mnogo zaostaju. Mada tu i nema neke posebne majstorije. Sve se to može lako i brzo isprobati i naučiti. Oni često zbog svojih poodmaklih godina nebi ništa da menjaju. Iako mnogi znaju staru pametnu formulu –inteligencija je brzina i sposobnost usvajanja novog i boljeg. Neki opet to malo svog osnovnog znanja što imaju sebično skrivaju, valjda da bi od mladih pčelara i početnika zaslužili kakav respekt i mišljenje, ovaj dok ćuti mnogo zna. Ni to nisu nikakvi profesionalci. Dragi moj mladi pčelaru pravi profesionalci su oni pčelari koji postižu najbolje rezultate, bez obzira na godine i broj košnica, koristeći se iskustvima i svojim i tuđim kao i korištenjem najsavremenijih metoda. Naravno uz najmanji mogući uloženi trud u što kraćem vremenu. To su oni koji će te uputiti da se pretplatiš na pčelarske časopise, oni koji će ti dati prvu knjigu da pročitaš, koji će ti preporučiti koje su ti knjige najbolje to jest gde ćeš da nađeš i naučiš neophodnu teoriju. To su oni koji će te upoznati sa pčelinjom zajednicom, koji će ti pokazati svoju radnu svesku, svoj način rada, koji će ti ispričati i pokazati greške u svom radu i naravno oni koji će ti kao početniku pokloniti prvi roj. Ako umeš takve da prepoznaš, ti si uspeo. Pokloni im svu svoju pažnju i sigurno ako budeš istrajan i uporan u svojim namerama i ti ćeš sutra postati pravi pčelar profesionalac. Moram još da ti kažem. Treba da se učlaniš u pčelarske organizacije. I dalje: Ne smatraj sutra sebe dobrim pčelarom ako ne budeš održavao dobre odnose sa ostalim pčelarima, ako ne budeš spreman u svakom momentu pomoći drugim pčelarima a posebno početnicima. Ne smatraj sebe pčelarom ako svake godine (naravno ako si zdrav) ne zasadiš makar 100 sadnica medonosnog drveća. Ako sa drugim pčelarima, a ako treba i samoinicijativno ne planiraš podizanje rasadnika medonosnog drveća i bilja. Ne smatraj sebe dobrim pčelarom ako si ikome dužan, pogotovo siromašnijem od sebe.Uvek kritički gledaj na svoj rad. Uvek teži usavršavanju i razvoju pčelarstva, sve nove metode ako možeš pre sam isprobaj, u tvojim klimatskim uslovima pa tek onda donesi svoj sud i širokih pogleda idi napred. Veruj u sebe, voli ljude i prirodu. Okreni se ka istoku i raduj se rađanju novog dana i ponovnom rađanju sunca. Samo sa pčelama čovek se oseća večito mlad. I još da znaš čoveka koji upozna pčelinju zajednicu samo smrt može odvojiti od pčela. Jer ovo je posebno plemenito zanimanje koje traži sposobne,vredne, plemenite, mudre i odvažne.

 

[Nostradamus]

[h=2]Hemijski sastav propolisa[/h]

Autor Nikola Jeremic




Propolis je gusta tamna smolasta masa. Nastaje pod uticajem fermentana pljuvačke pčele od smole koju su one sakupile sa pupoljaka i mladih izdanaka.

To je materija kojom pčele oblažu i zatvaraju pukotine i šupljine u košnici. Takođe, koriste je za oblaganje uginulih pčela u košnici i na taj način sprečavaju njihovo truljenje. Sastoji se od velikog broja jedinjenja, preko 100. Najviše ima fenola (58%), pčelinjeg voska (24%), drugih voskova (8%), a prisutni su i flavonidi (6%), terpenska jedinjenja (0.5%), lipidi. Značajno je i prisustvo bioelemenata (Mn, Cu, Zn – 0.5%).

Kompozicija propolisa je uslovljena njegovim geografskim poreklom, odnosno biljnom vrstom sa čijih pupoljaka je skidana smola. Tako, često se kao sastojak propolisa mogu pojaviti i estri kafene i ferula kiseline, vanilin i eugenol, ako pčele kao pašu koriste cvetove i pupoljko topola. Na osnovu sastava propolisa se zato može utvrditi njegovo poreklo (geografsko i biološko).

I u prošlosti i danas, propolis se koristi zbog njegovih antibakterijskih i antivirusnih svojstava. Ispoljava i antiinflamatornu aktivnost, a deluje i blago anestezirajuće. Za ovakva delovanja propolisa najverovatnije su zaslužni njegovi polifenolni sastojci. Koristi se interno i eksterno u obliku rastvora ili polučvrstih oblika kod povreda, nespecifičnih upala u terapiji ekcema. 2-4% alkoholni rastvori propolisa se koriste za premazivanje sluznica. Moguce su i alergijske reakcije na propolis.

 

[Nostradamus]

[h=2]Ispitivanje čistoće pčelinjeg voska[/h]


Potrebno je 100g alkohola 90%

Mali komad čistog voska, veličine lešnika, stavi se u čašicu, pa se do polovine komada voska, tek toliko da se odlepi od dna čašice, naliva čistom vodom (vosak je lakši od vode).

Posle toga, u vrlo tankom mlazu, uz zidove čašice, treba nalivati alkohol, sve dok se vosak ne spusti na dno čašice, jer je ovakva smeša manje specifične težine od voska.

Potom izvadimo komad voska, za koji pouzdano znamo da je čist, najbolje čačkalicom, pa u tu smešu stavimo isti po veličini komadić voska, koji je pripremljen od količine voska koga želimo da ispitamo.

Ako ovak komad voska ne potone, to je siguran znak da u njemu ima parafina ili cerezina, dakle to je falsifikat. Čist vosak mora da potone.

Prema članku: P. Nešić "Pčelar" 8/1995

 

[Nostradamus]

[h=2]Kako se dobija matični mleč[/h]

Autor Dragoljub Vejovic




Matični mleč se dobija tako što se beličasta masa vadi iz nepoklopljenih matičnjaka starosti od četiri do pet dana. Kasnije vađenje nije preporučljivo jer se dobija manja količina, a i mleč je lošijeg kvaliteta. I to onda kada je pčelinja zajednica u punom razvoju i kad ima dovoljne količine meda i polena. Jedan dobro izgrađen i napunjen matičnjak, može dati od otprilike od 150 do 250 mg. matičnog mleča, ali takvi matičnjaci se retko dobijaju u pčelinjoj zajednici. Dobijaju se samo u određenim okolnostima (kada pčelinja zajednica sama vrši smenu matice) i dobijaju se 3 do 5 komada, ali oni su različite starosti pa je teško skupiti istog časa potrebnu količinu. Veći broj prirodnih matičnjaka iz kojih se može dobiti kvalitetan matični mleč dobija se kada pčelinja zajednica ulazi u prirodno rojenje, i oni su dobro ispunjeni i ima ih u većem broju pa se može dobiti u istom času veća količina od pet do 10 grama.

Da bi se dobila veća količina mleča, pčelari veštački teraju pčelinje zajednice da pune matičnjake (ishranjuju matične larve), ali takav proces zahteva veliki rad i nosi veoma veliki rizik. Ali, ima prednosti što se u dužem vremenskom preriodu može dobiti matični mleč. Matični mleč se vadi drvenom ili plastičnom lopaticom u čistoj prostoriji bez prisustva dnevne svetlosti, u što kraćem vremenskom intervalu (vreme uzimanja iz košnice do pakovanja u bočice), a prethodno se odstrane larve matice. Najbolje je vaditi matični mleč vakum pumpom.

 

[Nostradamus]

[h=2]Matični mleč[/h]



Matični mleč je proizvod sekrecije žlazda mladih pčela. Matični mleč je bele boje, manje ili više guste konzistencije, karakterističnog okusa i mirisa. U promet se stavqa matični mleč koji je vađen 48 do 50 časova posle presađivanja larvi, a ne sme biti poreklom iz zatvorenih matičnjaka ili mleč iz trutovskog legla. Matični mleč se može staviti u promet u izvornom obliku, stabilozovan ili liofilizovan. Posle vađenja matični mleč se mora čuvati u tamnim, hermetičkim zatvorenim staklenim sudovima, u frizu. Rok trajanja mleča iznosi jednu godinu.

Blagotvorno dejstvo matičnog mleča na ljudski organizam poznato je od davnina. Novija naučna istraživanja i eksperimenti potvrdili su takvo dejstvo:

Mleč biostimulator i ćelijiski regenerator
Naučnim eksperimentima in vitro i in vivo dokazana je sposobnost matičnog mleča da regeneriše ćelije organizma.
Velikim brojem klinickih istraživanja dokazano je da mleč regeneriše ćelije pankreasa, pogotovu ß Langerhansova ostrvca, čije oštećenje dovodi do šećerne bolesti.
Sniženje šećera u krvi izaziva peptid sa hormonskim dejstvom izolovan iz belančevina mleča.

Mleč i nervni sistem
Korišćenje matičnog mleča smiruje uznemirene osobe, vraća miran san, pomaže kod senilnosti, Parkinsonovog sindroma, asteničnih neuroza, neuroza sa povećanom emocionalnošću i dr. (rezultati istraživanja Vitek i Janci, Bratislava 1968).
Takođe, oduvek je bilo interesantno pitanje da li matični mleč utiče i na oporavak oštećenih nervnih ćelija. Iz iskustva korisnika odgovor je pozitivan. Dugo se, međjutim, čekalo na naučnu verifikaciju ovakvog zaključka. Istraživanje čiji rezultati potvrđuju dejstvo mleča na oporavak ostećenih nervnih ćelija obavljeno je u Jugoslaviji 1999. godine (M.Simić. D.Drekić. D.Roksandić, Z.Prolić).

Mleč u pedijatriji
Mnoga istraživanja potvrđuju visoku efikasnost primene matičnog mleča kod bolesne i iscrpljene dece.
Posebni rezultati postignuti su u lečenju dece obolele od hipotrofije, čak i u onim slučajevima u kojima klasična terapija nije davala nikakve rezultate. Već posle sedam dana primene mleča primećivalo se povećanje telesne težine, poboljšanje opšteg stanja, apetita, sna, turgera tkiva, elastičnosti kože i potkožnog masnog tkiva (Lebedova 1959, Rosal 1960.).
Kod prevremeno rođjene dece korišćenje mleča dovodi do bolje adaptacije na život van utrobe zato što izbalansiranost komponenata mleča bitno utiče na regulaciju i poboljšanje imuniteta (Dmitrijeva 1994.).

Mleč u gerijatriji
Pozitivni efekti matičnog mleča kao prirodnog anabolika uočavaju se u njegovoj primeni kod svih oblika oslabljenosti organizma usled oboljenja ili starosti.
Posebno dobri rezultati postignuti su u izlečenju sklerotičnih i klimakteričnih procesa (Ludjanski 1994.).

Mleč i sportisti
Sportistima matični mleč povećava radnu sposobnost i izdržljivost, jer stimuliše anaerobne procese i podiže nivo energije u organizmu. Takođe, eksperimentalno je dokazano da mleč pojačava tkivno disanje i oksidativnu fosforilizaciju (Nikulin, Jakuseva 1989.).

Mleč i kardiovaskularna oboljenja
Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju primarni uzrok narušavanja zdravlja savremenog čoveka. Utvrđeno je da su povećani trigliceridi i masti zajednički imenitelj kardiovaskularnih bolesti. U bolnici St.Marry u Njujorku, krajem 80-tih godina 20. veka, na velikom broju pacijenata rađjeno je kliničko ispitivanje delovanja mleča na smanjenje povišenih lipida.
Kod svih pacijenata zabeležen je značajan pad masnoća u krvi pa je mleč preporučen kao korisno sredstvo za dopunu terapije u lečenju kardiovaskularnih bolesti.
Takođe, kod sistematskog korišćenja mleča uočeno je smanjenje broja napada stenokardije i njihovo kraće trajanje, uz smanjenje intenziteta bola.
Dokazano je da mleč normalizuje (snižava) krvni pritisak koji često predstavlja uzrok srčanih oboljenja.
Iz ovoga se može zaključiti da je matični mleč dobra dopuna u lečenju kardiovaskularnih bolesti i, što je još značajnije, da je odlična preventiva od ovih oboljenja.

Mleč i imune snage
Imuni sistem je poslednja linija odbrane koja se aktivira onda kada infekcija već prodre u organizam. Kada imuni sistem popusti, dolazi do pojave teških oboljenja. Matični mleč ima nezamenljivo mesto u jačanju i odbrani imunog sistema. Sadržaj raznovrsnih jedinjenja, proteinske kombinacije, imunoglobulini, nezasićene masne kiseline (posebno Omega 4 i 6), kao i svojstva mleča da vrši detoksikaciju, revitalizaciju i regeneraciju ćelija, dovode do jačanja i boljeg funkcionisanja imunog sistema.
Matični mleč, zahvaljujući sadržaju nezasićenih esencijalnih masnih kiselina i vitamina E i A u svom sastavu, pomaže eliminaciju slobodnih radikala, izazivača niza teških oboljenja, iz reda najopasnijih toksina koji dospevaju u ljudski organizam iz vazduha, vode i hrane.

Mleč i tumori
Tumori spadaju u najteža oboljenja koja postepeno preuzimaju primat od kardiovaskularnih bolesti. Uslovljeni su nepravilnim životom, lošom ishranom, povećanom radijacijom, sve prisutnijim stresom... Iako su tumori poznati još od davnina, na žalost, do danas nije pronađen uspešan lek za borbu protiv njih.
Mleč, time što oporavlja imuni sistem i eliminiše slobodne radikale, omogućava obolelom organizmu da se toliko oporavi da može da izdrži radio i hemioterapiju. I ne samo to. Mleč neutrališe i dejstva radijacije kao i razna zračenja kojima smo svakodnevno izloženi. Takođe, u najnovijim istraživanjima lipidne frakcije mleča došlo se do rezultata da ona (posebno 10-hidroksi decenska kiselina) može čak i da zaustavi razvoj tumora.

Mleč i polne žlezde i organi
Mleč sprečava infekcije muških i ženskih polnih organa, povećava prokrvljenost, stimuliše deobe ćelija i tako omogućava njihovo normalno funkcionisanje. Kod žena pozitivno dejstvo mleča ispoljava se i u periodu menopauze, stanja kroz koje 10-15 odsto žena teško prolazi jer zbog prestanka funkcije jajnika dolazi do hormonalnih poremećaja. Klinička ispitivanja pokazala su da primena mleča smanjuje neprijatne senzacije i tegobe kao što su povećana razdražljivost, depresija, znojenje i sl..
Mleč je koristan i za muškarce. Povećava prokrvljenost prostate (glavne, seksualne, muške žlezde), pomaže smanjenju otoka, smanjenju pritiska na uretru, lakše se izbacuje mokraća, smanjuje se mogućnost stvaranja rezidualne mokraće i sprečava sekundarna infekcija.

 

[Nostradamus]

[h=2]Matični mleč[/h]


Matični mleč predstavlja mlečenobelu tečnost i produkt je lučenja pljuvačnih žlezdi pčela radilica.

Koristi se kao osnovna hrana neophodna za razvoj larve pčele matice. Sastoji se od mešavine aminokiselina, vitamina (naročito vitamina B-kompleksa i vitamina C), lipida, masnih kiselina, ugljenih hidrata i mineralinih materija. Svež matični mleč je nestabilan produkt i mora se čuvati u frižideru. Danas se pripremaju i koriste liofilizati mleča. Zadovoljavajuća stabilnost je postignuta dodavanjem meda mleču (kapsule).

Matični mleč se koristi kao "dodatak hrani"; reklamiran je kao agens koji usporava procese starenja. U literaturi se sreću brojni podaci o njegovoj framakološkoj aktivnosti. Aktivnost matičnog mleča je, najverovatnije, uslovljena optimalnim odnosom velikog broja sastojaka, pre nego njihovom količinom.
Autor Nikola Jeremic

 

[Nostradamus]

[h=2]Pčelinji otrov[/h]


Pčelinji otrov je čist proizvod organizma pčele. To je sekret žalčanog aparata, čija je namjena da štiti svoje leglo i da otera nepoželjnog gosta.

Pčelinji otrov štiti kapilare, povećava priticanje krvi ka bolesnom organu i smanjuje bolove. Lekari ističu takođe da pčelinji otrov blagotvorno deluje na hemopoetični sistem: povećava količinu hemoglobina, povećava broj belih krvnih zrnaca, kako lokalno tako i uopšte. Pčelinji otrov ima povljno dejstvo na srčanu muskulaturu, snižava krvni pritisak, deluje na izmenu materija; ima povoljno dejstvo na opšte stanje bolesnika: povećava mu opšti tonus i radnu sposobnost, poboljšava san i apetit. Efikasan je naročito kada su u pitanju reumatske i alergijske bolesti.

Dobro poznata svojstva otrova izaziva bol, otok i crvenilo na mestu uboda, direktno su povezana sa njegovom biološkom namenom. Otrov treba samo da protera neprijatelja koji napada hranu pčelinjeg društva, ali da ga ne ubije. Ta osobina biološke uloge pčelinjeg otrova je, po mišljenju sovjetskog naucnika, prof. Artjomova, doprinela evolucionom formiranju njegovih toksičnih svojstava. Organizam sisara, uključujići čoveka reagovao je, sa svoje strane, zaštitno na delovanju otrova mobilizacijom i reorganizacijom svojih hormonskih, imunoloških i nervnih faktora radi očuvanja vitalnih funkcija i regulatornih mogućnosti. Tako je, po mišljenju prof. Artjomova, pčelinji otrov dobio dragocena farmakološka svojstva,od kojih je čovek neka koristio još u prošlosti.

Namena pčelinjeg otrova je ne samo da direktno utiče na napadača, već i da izaziva "alarmnu reakciju" radi mobilisanja aktivnosti pčela-radilica pri iskrsloj opasnosti. To se postiže lučenjem lako isparljivih materija iz otrova koje brzo stižu do mirisnih ćelija pčela i naglo povećavaju agresivnost pčelinjeg društva.

Autor Nikola Jeremic

 

[Nostradamus]

[h=2]Pčelinji vosak[/h]

Vosak je proizvod voštanih žlezda pčela radilica. U trenutku lučenja iz žlezde, vosak je žute boje, a kasnije potamni zbog naslaga nevoštanih supstanci. Sastoji se od ugljikovodika, organskih kiselina, slobodnih alkohola i flavona. Lanci ugljikovodika su najčešće zasićeni, ali ima i nezasićenih razgranatih lanaca. Pčelinji vosak sadrži 11-17% ugljikovodika, 70-75% estera, 12-15% organskih masnih kiselina, 0,1-2,5% vode, karotenoide, aromatske i mineralne supstance i strane primjese (pelud, propolis, delove pčela i kukuljice larvi).

Pčelinji vosak ima omekšavajuća i protivupalna svojstva i zbog toga se primjenjuje u medicini, farmaciji, kozmetici i industriji. Od davnina se koristi za lečenje rana i kožnih bolesti, jačanje desni i poboljšane probave.


Autor Nikola Jeremic

 

[Nostradamus]

[h=2]Pčelinji vosak[/h]

Ovaj vosak se dobija topljenjem saća pčela radilica, Apis mellifica, Apidae. Saće se topi u toploj vodi, a ceđenjem se odstranjuju nečistoće i strane primese. To je žutomrke, po površini fino izbrazdana, mat nekristalisana masa, koja postaje plastična zagrevanjem u ruci. Mirisa je specifičnog na med, bez ukusa, pri žvakanju se ne lepi za zube. Ne rastvara se u vodi, dobro se rastvara u vrućem alkoholu i etru, a potpuno se rastvara u masnim i etarskim uljima. Relativna gustina je oko 0.96. Sastoji se uglavnom od estara pamitinske kiseline i melisil alkohola.

Specifičnim postupcima beljenja (prirodno ispiranje vodom i beljenje na suncu i obrada hemikalijama kao što su aktivni ugalj, kalijum-permanganat, hromna kiselina ili hlorin) dobija se beli pčelinji vosak. To su bledožuti ili beli komadi, slabijeg mirisa u odnosu na žuti vosak; ostale osobine su slične. Proces beljenja voske je veoma rigorozno zakonski regulisan.

Pčelinji vosak je proizvod specijalnih žlezda pčela "graditeljica". Na donjem delu trbuha, nalazi se osam specijalnih žlezda koje luče polutečni vosak, koji u dodiru s vazduhom očvrsne u obliku pločica. Za izgradnju jedne ćelije saća za larvu pčele radilice treba 50, a za truta 120 ovakvih pločica. 3,5-4 kg meda pčele potroše da bi stvorile 1 kg voska.

Pčelinji vosak se koristi u kozmetici kao osnova za izradu krema, ruževa; održava vlažnost kože. Koristi se i u stomatološkoj praksi. Značajna je primena voska u prehrambenoj industriji. Vosak nalazi primenu u optičarskoj, tekstilnoj industriji, kao i u industriji boja i lakova. Koristi se u avionskoj industriji kao smeša za poliranje i glačanje.

Dragoljib Vejovic

 

[Nostradamus]

[h=2]Polen[/h]


Polen, cvetni prah ili pleud je fini, lak prašak. Sastoji se od polenovih zrna dobijenih istesanjem iz polenovih kesa, antera, cvetova. Preparirani polen se dobija obradom etrom (obezmašćivanjem). To je fini, sitan bledožut prah specifične težine 1.05-1.08. Veličina, oblik, površina polenovog zrna može biti karakteristična za biljnu vrstu.

Pčelama polen služi kao hrana, bogat izvor proteina, vitamina, a smatra se da polen sadriži i odgovarajuće supstance koje deluju kao hormoni rastenja. Takođe, tokom metabolisanja proteina polena, dolazi do aktivacije žlezda koje luči matični mleč.

Zrno polena sastoji se iz dve opne, spoljašnje egzine koja je kutinizirana, i unutrašnje intine koja je celuloza. Osušeni polen sadrži do 25% proteina (i slobodnih aminokiselina), do 45% ugljenih hidrata, kao i pojedinačnih šećera. Polen sadrži i masne materije, sterole, vitamine, enzime i mineralne soli. Flavonoidi i, naročito, karotenoidi su odgovorni za boju polenovih zrna. Polen se koristi u kombinaciji s medom, kao granulat, u tabletama ili dražejama. Povoljno deluje kod povišenog krvnog pritiska, uznemirenosti, bezvoljnosti i kao dodatna terapija lečenju alkoholizma. Značajna i uspešna je njegova primena kod bengine hiperplazije prostate. Kombinacija velikog broja vitamina, mineralnih materija i enzima povoljno utiče na metaboličke pocese ljudskog organizma; koristi se u profilaksi za jačanje odbrambenih sposobnosti, ali i svakodnevno kao dodatak hrani. Veoma je važna i antimikrobna aktivnost polena; ovakva aktivnost je potvrđena i pri internoj i pri eksternoj primeni preparata s polenom. Treba voditi računa o mogućim alergijskim reakcijama na polen.

Nikola Jeremic