Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Pcelarstvo-Ljubav i zanat

Diskusija u 'Ostali Zanati' započeta od Nostradamus, 14.12.2011.

  1. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=2]Medonosno bilje[/h]edinstvenih poseta: 932
    [​IMG] Dren raste na skoro svim područima po šumama, dvorištima i parkovima. Vrlo je medonosan i daje polenov prah. Cveta vrlo rano tokom februara ili marta. Pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena. U šumi ga je lako prepoznati po žutim cvjetićima.Cveta oko dve nedelje. Za pčelare je vrlo interesantan zbog ranog cvetanja kad u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja.

    Džanarika cveta u drugoj polovini marta. Od svog voća najintrersantnija je za pčelare. Cvetovi su joj sitni i daju dosta nektara i polena. Za vreme toplog i sunčanog vremena pčele prikupe prilične količine nektara neophodnog za razvoj legla. Njeni plodovi se koriste u ishrani. Dobro je imati pčelinjake smeštene u njihovoj neposrednoj blizini.

    Vrbe su takođe izuzetno dobra prolećna paša za pčele.To je opšte poznato i rasprostranjeno drvo. Ima ih više vrsta kao bela vrba, krta vrba, itd. Od svih vrsta najpre cveta planinska iva. Njen cvet je poznat pod imenom maca, cveta obično od polovine marta u trajanju 10-15 dana. Daje dosta polena i nektara što je vrlo značajno za prolećni razvoj pčela. Ostale vrste cvetaju nešto kasnije i malo duže, do 20 dana. Za vreme toplih i sunčanih dana vrbe mogu da daju i prinos meda u jakim društvima i preko 10 kg po košnici, što dobro dođe za odgajivanje legla i njihovu ishranu.

    Leska je vrlo značajna za pčelarstvo zbog polena koji daje pčelama još u februaru i to u većim količinama. Raste u mešovitim nižim šumama. Pitoma leska se sve više gaji kao i drugo voće, a ponegde i u plantažama. Njene duge rese počinju se formirati još od jeseni a procvetaju odmah s pojavom prvih sunčanih i toplih dana. Zbog ranog cvetanja često je pčele ne mogu iskoristiti, jer u vreme naglog zahlađenja i niskih temperatura njeni cvetovi izmrznu. Cvetanje leske traje nešto više od nedjelju dana.

    Maslačak je zeljasta dobro poznata biljka sa žutim cvetnim glavicama. Vrlo je rasprostranjena u svim krajevima. Najbolje uspeva na vlažnim livadama. Kad maslačak procveta cela prostranstva izgledaju kao žuti ćilimi. Cvetanje počinje krajem marta i do polovine maja. U vreme toplih dana pčelama daje izobilje polenovog praha i nektara, tako da se društva dobro razviju i spreme za glavnu pašu. U godinama sa povoljnim klimatskim uslovima može dati i nešto meda za vrcanje. Med je zlatnožute boje i prijatnog mirisa. Za vreme ove paše pčele idealno grade saće pa je tako treba i koristiti. U mnogim krajevima gde nema voćne paše bez maslačka se pčelinja društva ne bi mogla ni razviti.

    Bagrem je najrasprostranjenije medonosno drvo i spada među najcjenjenije i naj sigurnije izvore nektara na našim područjima. Počinje da cveta u maju i daje izobilje nektara, tako da dnevni unosi mogu iznositi do 10-12 kg nektara, u dobro razvijenim društvima. U područjima sa većom nadmorskom visinom cveta kasnije pa se paša može produžiti i na 20 dana, ako su tereni tako rasprostranjeni. U godinama kad listanje počne pre cvetanja, cvetova bude manje a time i prinosa. Za lučenje nektara najpovoljniji su topli dani, bez vetra i tada pčele sakupe dosta nektara. Međutim, ako je kišno proleće na mnogim rejonima pčele ga ne mogu iskoristiti a brzo pocrni i opadne. Bagrem sa peskovitih i otvorenih terena najbolje medi kao što su međe, uz puteve, i objekte. Pčelari koji žele da koriste dve pa čak i tri bagremove paše treba da dobro razgledaju terene pre selidbe i utvrde stanje cvetenja, odnosno periode.

    Lipe se nalaze svuda po šumama kao samonikle i po gradovima po parkovima i dvorištima kao ukrasno drvo. Ima ih više vrsta i u godinama kad zamede mogu dati velike prinose. Obicno se to dogada jednom u 5 godina. Teško ih je razlikovati međusobno. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa, velikolisna lipa i sitnolisna lipa. Zahteva od vetrova zaštićena zemljišta sa dosta vlage ili nešto kiše u vreme cvetanja. Na nepogodnom zemljištu izloženom vetrovima i naglim zahlađenjima skoro nikada ne medi. Na lipovim šumama se ponekad javlja i medljika koja u mešavini sa cvetnim medom dovodi pčelare u nedoumicu. Zbog pojave medljike lipovu šumu ne treba potcenjivati nego je treba pratiti i ispitivati mjesta gde najbolje medi. Na severnim stranama, u nizinama i gustim šumama cveta nešto kasnije. Cvetovi lipe su mali, zelenkastožute boje, prijatnog mirisa grupisani u kitama. Cvetanje traje 2 do 3 nedelje, a nekad se desi da prođe i 5 do 6 dana. U poređenju sa bagremom mnogo je nepouzdanija.

    Na većim brdskim i planinskim područjima gde zime traju mnogo duže i gde se snegovi zadržavaju mnogo duže kao glavna paša mogu biti biljke sa prirodnih livada. Na tim livadama može biti najzastupljenija bela detelina, majčina dušica, prstenasta žalfija, boružina i još neke druge biljke. Utvrđeno je da bela djetelina najbolje medi na temperaturi izmedu 27-32°C. Raste samoniklo oko puteva i na neobrađenim površinama. Cvetanje traje oko 20 dana. Cvetanje majčine dušice traje od polovine juna do polovine jula. To je biljka otvorenog, brdskog, suvog, kamenitog, suncano- prisojnog zemljišta. Za vreme kišnih i hladnih dana livade retko mede, ali je na većim planinskim područjima daleko bolje nego u nižim. Livadski med je odličnog kvaliteta i vrlo je tražen.

    Pitomi kesten je drvo sredozemlja. Raste i na našim područjima na kiselkastom zemljištu. Daje dosta polena i nektara. Dobro dođe kao paša posle bagrema ili kasne kadulje. Može dati prinos meda do 20 kg po košnici. Pitomog kestena takođe ima više vrsta pa je i cvetanje različito za oko 20 dana. Cvetovi su mu plitki i osetljivi na hladne pljuskove i suvo vreme. Cvetovi su mu puni polenovog praha. Med kestena ima ukus gorčine.

    Facelija je jednogodišnja biljka sa dosta bujnim razvojem na svim zemljištima. Cvetovi se javljaju na stablu, granama i grančicama i sastoje se iz uvojaka ljubicasto- plave boje. Služi kao odlična polenašica, pa se za vreme njenog cvetanja mogu sakupiti i velike količine polenovog praha.

    Suncokret je svima dobro poznata uljana biljka, koja kad zamedi predstavlja veoma značajnu pčelinju pašu. Suncokretovi cvetovi pružaju pčelama u povoljnim godinama izobilje nektara i polenovog praha. Cveta početkom jula u trajanju 20 dana, a na područjima gde postoje razlike u vremenu zasejavanja može pružiti pašu pčelama i do mesec dana. Najviše luči nektar u toku toplih dana i sa jutarnjim rosama sa temperaturom 24-30°C. Na jednoj biljci može biti i do 1.500 cvetića od kojih prvi daju najviše nektara. Zbog toga je pčele dobro doseliti pred samo cvetanje. Na svim vrstama zemljišta ne medi jednako, a i zavisno od sorte semena. Smatra se da po 1 ha ne sme biti više od 1-2 pčelinja društva, inače bi bilo prenaseljeno i sa manjim prinosima. Pod povoljnim uslovima jaka društva mogu da daju i po 30 pa i više kg, ako su zasejane sorte koje su selekcionisane kao medne. U suprotnom, bilo bi nekorisno seliti pčele na takvu pašu. Pčelinja društva na suncokretovoj paši obicno oslabe, zbog čega je preporučljivo preseliti pčele na livadsku ili ritsku pašu da se oporave, i spremne uđu u zimu.

    Uljana repica je jednogodišnja biljka, gaji se na velikim površinama. Cvetovi su joj žute boje i postepeno se otvaraju tako da cveta duže od četri nedelje. Ako nastupi lepo vreme tokom njenog cvetanja pčele je mogu dobro iskoristiti i sakupiti 20-30 kg meda koji će u velikoj meri utrošiti na razvoj legla. Pored nektara raspolaže i daje velike količine polena a za to vreme pčele izvrsno grade saće pa je to prilika da se iskoristi za izgradnju saćnih osnova. Na ovoj paši pojave rojevog nagona su izražene, pa pčelari tome moraju posvetiti više pažnje da se blagovremeno suzbije.
  2. EuroTurs
  3. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [​IMG]Hranilica za pčeleHranilica za pčeleKljučne reči: hranilica košnica pčela med pčelarstvo beehive




    [​IMG]Košnica Dadan Blat 12Košnica Dadan Blat 12 Dimenzije nastavaka: 496x496x310mmKljučne reči: k



    [​IMG]Košnica Dadan Blat 10Košnica Dadan Blat 10 Dimenzije nastavaka: 412x496x310mmKljučne reči: košnica beehive hive dadan bla



    [​IMG]Košnica FarrarKošnica Farrar standard Dimenzije nastavaka: 412x504x170mm Ključne reči: košnica beehive hive farrar farar pčele med pčelarstvo



    [​IMG]Košnica Langstrot RutKošnica Langstrot Rut standard Dimenzije nastavaka: 412x504x242Ključne reči: košnica beehive hive langstrot rut pčele med pčelarstvo



    [​IMG]Limeni krov košniceLimeni krov za košnicuKljučne reči: košnica beehive hive pčela pčelarstvo krov



    [​IMG]Nastavak za košnicu sa ramovimaNastavak za košnicu sa ramovimaKljučne reči: košnica beehive hive pčela pčelarstvo nastavak med ram




    [​IMG]Nastavak za košnicuNastavak za košnicu bez ramovaKljučne reči: košnica beehive hive pčela pčelarstvo nastavak med




    [​IMG]Bebi oplodnjak za pčelarstvoBebi oplodnjak za pčelarstvoKljučne reči: oplodnjak beehive hive pčela matica pčelarstvo



    [​IMG]Podnjača za košnicuPodnjača za košnicuKljučne reči: košnica pčelarstvo pčela podnjača




    [​IMG]Ramovi za košnice: Dadan Blat, Langstrot Rut i FarrarRamovi za sve tipove košnica: Dadan Blat - dimenzije: 470x440x300 Langstrot Rut - dimenzije: 480x450x232 Farrar - dimenzije: 480x450x160Ključne reči: ram ramovi košnica dadan blat langstrot rut farrar farar



    [​IMG]Bežalica za košniceBežalica za košnicuKljučne reči: košnica bežalica beehive hive
  4. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=3][FONT=Arial, Arial, Helvetica][FONT=Trebuchet MS, Arial, Helvetica]Doroti Brister[/FONT][/FONT][/h] [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][h=2][FONT=Arial, Arial, Helvetica][FONT=Trebuchet MS, Arial, Helvetica]Lik jednog pčelara[/FONT][/FONT][/h] [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Mi se pčelari znatno razlikujemo od ljudi drugih zanimanja. Posebna smo klasa specijalista koji dobro obavljamo mnoge poslove. Spadamo u sve kategorije, oblike, boje, godine i polove. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pored pčelarstva, bavimo se i stolarstvom, farbarstvom i pokućanstvom. Takođe, znamo kako se zida, riba, pari vrelom vodom i dimi. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Rođeni smo optimisti. Gledamo unapred na prinose u medu narednih godina, kada se zapletemo u neprilike zbog promašaja u oovj godini. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelari su najsrećniji onda kada sunce sija, biljke cvetaju a pčele pune nastavke medom. Međutim, naše se raspoloženje menja i pada na najniži nivo onda kada je paša u toku a kiše neprestano padaju. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelari su svedoci čudnih zbivanja u prirodi - čuda rađanja - neminovnosti smrti i osećaja da pozadi svih ovih zbivanja postoji jedan savršen poredak. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelari ne pripadaju sindikatima, ne poštuju četrdesetočasovnu nedelju i ne upotrebljavaju tablete za spavanje. Sami se reklamiraju, sami prodaju sopstvenu robu i sami se kritikuju. Ponekad traže pomoć i od svojih konkurenata i zahvalni su za sve što im dođe sa te strane. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelar mora da ima duh pionira, surovost planinara, snagu mazge i volju vola. On zna da stvara i ono što je nemoguće. Svakako u tom pokušaju niko ne može da ga ometa. U stanju je da počne jednu imperiju sa rojem pčela iz jednog trulog panja i to jednom zarđalom ručnom testericom i sa iskrivljenim čekićem, ali možete se slobodno kladiti da on tu neće stati. On uvek teži novim stvarima i traži bolje puteve da dođe do cilja. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Mi, pčelari, smo u suštini hodočasnici. U stanju smo da na rasklimatana kolica natovarimo desetak košnica, da ih povežemo konopcima od trave i da ih uz pomoć električne lampe i molitve preselimo na bolju pašu udaljenu tridesetak kilometara. Brzo posle toga bacimo u zaborav džombaste puteve koje smo u toku noći prevalili, duboke jarke i bodljikave ograde kroz koje smo se verali. Ali nakon desetak dana, kada podignemo poklopne daske na košnicama i ugledamo zabelele ivice okvira i bujan rad pčela, momentalno zastanemo i sa zadovoljnim osmehom na usnama duboko uzdahmeno i pomislimo kako smo jedan mudar poduhvat obavili. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelar ima karakteristično strpljenje kada posmatra matičnjak iz koga mlada matica izlazi ili posmatra košnicu iz koje treba da izađe roj. Pčelar zna i za očajanja, naročito kada prilikom pregleda košnica naiđe na bolesno leglo ili umiruće društvo napadnuto voštanim moljcima. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Mi, pčelari, smo uporni ljudi. Može da nam se dogode znatni gubici od vatre, nevremena, bolesti i neprijatelja pčela, ali se opet brzo snalazimo i mirimo sa stanjem i sa onim što je ostalo počinjemo sve iznova. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Uvek smo ekonomični - pešačimo po nekoliko kilometara sa košnicom na leđima i dimilicom pod rukom da bi skinuli kakav roj sa pčelama uhvaćen na visokoj grani nekog drveta. Ne brinite, mi ćemo roj sigurno skinuti sa grane pa makar na tom poslu proveli više od pola dana ili pola noći. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelar čuva svaku sitnicu - za svaki slučaj, možda će jednog dana trebati - sve od male daščice do zarđalog eksera, odbačene kantice, zarđale žičane mreže, pocepane sargije, pa do odrpanog kombinezona. Mi ne nosimo kratke pantalone, košulje sa kratkim rukavima, niti pantalone bez dubokih džepova. Od standardne nošnje mi imamo samo šešir i pčelarsku kapu, ponekad rukavice, a od pribora pčelarski nož i dimilicu. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelar je najčešće blagorodan čovek. Radije deli svoje dragoceno vreme sa susedom i poklanja kantice meda siromasima ili onima koji to zaslužuju, nego da prodaje med na stotine kilograma onima koji njegovu dobronamernost ne shvataju. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelari treba da su dobri govornici, učitelji, naučnici i snalažljivi ljudui. Treba da su im srca otvorena prema drugima i da rado primaju obaveštenja i pouke, pa da ih posle oni prenose na druge, da predviđaju teškoće i da ih na vreme otklanjaju. Pčelari treba da ublažavaju nerve svojih suseda kada njihove pčele navaljuju na bunare ili pojila. Da objašnjavaju značaj i koristi od pčela, posebno kao oprašivača voća, povrća i poljskih kultura i da objašnjavaju teškoće koje će čovečanstvo doživeti ako nestanu pčele. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Pčelari su sve ono što je pomenuto i još mnogo što šta. Kada se prvi put upoznamo sa pčelama i dobijemo nekoliko uboda od njih i pribavimo dve - tri košnice mi se možemo nazvati početnicima. Ali kada pribavimo veći broj košnica i provedemo više meseci ili godina radeći sa pčelama, kada često podižemo i nosimo košnice, savijamo se i studiramo, kada se naučimo da primamo udarce i razočarenja bez roptanja i kada pored svega toga smatramo da smo ipak imali neku korist ili radost i zadovoljstvo od pčela i da se ponosimo našom profesijom - tek onda smo pčelari. [/FONT]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT][FONT=Arial, Arial, Helvetica]Sa engleskog: Dušan Simonović (“Pčelar” 11-12/1970)[/FONT]
  5. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Pčelarstvo
    PČELARSTVO SRBIJE
    Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odline uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratnih kilometara, gde živi 9,8 miliona stanovnika, ima oko 30.000 pčelara sa približno 430.000. košnica. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000. Prolećnu razvojnu pašu čine: vrba, šumsko bilje, voće i uljana repica. Pojedinih godina, te biljke daju med i za vrcanje. Glavne paše od kojih pčelari vrcaju med su: bagremova, lipova, suncokretova i livadska. Prema mogućnosti korišćenja važnih paša, u Srbiji se razlikuju dva područja: područje Vojvodine, gde se koriste paše uljane repice, lipe i suncokreta, i podrucje Srbije južno od Dunava, gde su izražene bagremova i livadska paša. Bagremova paša zbog razlike u nadmorskoj visini i vremenu cvetanja, može se koristiti kao dve paše. Za dobro iskorišćenje paša neophodno je seljenje košnica. Pčelari svake godine sve više koriste kamione, autobuse i prikolice sa ugradjenim košnicama radi seljenja ili sele sistemom utovara-istovara. U Srbiji ima preko 800 vozila sa ugradjenim košnicama, a sve je više prisutno i paletno seljenje pčela. Kod tog načina selidbe, na paleti je postavljeno obično po pet košnica, koje se dizalicom na kamionu lako i brzo utovaraju i istovaraju prilikom seobe. Radi poboljšanja paše pčelari sve više gaje medonosno bilje poput facelije i drugih. Od tipova košnica u Srbiji preovlađuju Langstrot Rutova (LR), Dadant Blatova (DB) i AŽ košnica. Veliki pčelari sa preko sto košnica i pčelari koji paletno pčelare imaju uglavnom LR košnice. Pčelari sa manjem brojem košnica i stacionarni pčelari imaju DB košnice, dok pčelari sa ugradjenim košnicama na prevoznim sredstvima imaju AŽ košnice. Ostali tipovi košnica su manje zastupljeni. Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se od 3 do 5 hiljada tona i ona se plasira na domaćem tržištu. Godišnja potrošnja meda po stanovniku je 0,7 kg. Otkup meda radi izvoza skoro i da ne postoji, ili se radi o zanemarujućim količinama. U Srbiji je zastupljena Kranjska rasa pčela (Apis mellifera carnica). Njene najvažnije osobine su izuzetna mirnoća, dugovečnost i dobro prezimljavanje sa relativno malom potrošnjom hrane. Poboljšavanjem rase pčela putem selekcije na prinose, bolesti i druge osobine, bavi se centar za proizvodnju matica “Agroekonomik” u Beogradu. Kapacitet centra je 10.000 matica godišnje. Cena matice je jednaka protivrednosti 2kg meda u maloprodaji ili 3kg meda u otkupu. Tražnja za maticama u Srbiji je daleko veća, pa se planira otvaranje novih centara. Jedan takav centar “Timomed” - Knjaževac je u toku 2002 godine imao probnu proizvodnju, a za naredne godine planira se proizvodnja od 6000 matica godišnje. Stanje nedovoljnog broja matica na tržištu koriste neregistrovani proizvodjači matica i prodaju matice bez ikakve selekcije. Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem. Razvoj pčelarstva imao je za posledicu sve veću tražnju rojeva na tržistu. Promet pčelinjih rojeva se obavlja paketno (1,2 kg pčela i matica) ili na ramovima (obično 5 ramova od kojih 3 sa leglom). Tražnja za paketnim rojevima se javlja i u predelima kasnih paša radi pojačavanja osnovnih društava. Ti rojevi se nabavljaju u krajevima gde je klima povoljnija i gde postoje rane pčelinje paše. Prilagodjavajući se zahtevima tržista, jedan deo pčelara se orjentisao na proizvodnju rojeva ili u kombinaciji sa korišćenjem prve paše pa zatim prodajom rojeva. Za profesionalno bavljenje pčelarstvom u Srbiji neophodno je preko 150 košnica i broj takvih pčelara raste svake godine. Od 30.000 pčelara u Srbiji, 9.000 je učlanjeno u 173 udruženja koja čine Savez pčelarskih organizacija Srbije. Članarinu Savezu pcelari plaćaju u protivrednosti 3kg meda, a kao članovi dobijaju “Pčelar”, časopis Saveza koji izlazi svakog meseca. Savez ima sledeće zadatke: informativni, edukativni, druženje i zastupanje pred državnim i drugim organima. Preko svog časopisa, putem javnih glasila, drugih medija i preko udruženja, direktno informiše člansto o dešavanjima u zemlji i svetu u oblasti pčelarstva. Kroz edukativne aktivnostimi, putem časopisa, knjiga, predavanja, savetovanja i druge vidove, Savez utiče na obrazovanje članstva u pogledu gajenja pčela, a na stanovništvo u pogledu značaja pčelinjih proizvoda za zdravlje ljudi. Radi informisanja potrošača, Savez pokreće reklamne kampanje. Edukaciji pčelara, kao značajnom vidu aktivnosti Saveza, poklanja se velika pažnja. Na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu postoji katedra za pčelarstvo, a u okviru srednjih poljoprivrednih škola pčelarstvo se sluša fakultativno. Neke poljoprivredne škole imaju svoje pčelinjake. Radi sprovođenja edukativne delatnosti u okviru Saveza postoji aktiv predavača koga čine eminentni stručnjaci iz oblasti pčelarstva kao i istaknuti pčelari praktičari. U udruženjima se tokom zime organizuju ciklusi predavanja, a naročito dobre rezultate dali su debatni klubovi, koje organizuju udruženja tako što jedan član na zadatu temu napravi uvod a ostali prisutni članovi se uključuju u diskusiju. U Srbiji ne postoji institut za pčelarstvo, već samo jedno odeljenje u sklopu Instituta za krmno bilje u Kruševcu. U okviru 96 lokalnih TV stanica i 120 radio stanica u Srbiji, mnoga udruženja pčelara imaju svoje stalne ili povremene emisije. U domenu saradnje i druženja, Savez organizuje razne ekskurzije, putovanja, posete uglednim pčelinjacima, sajmove, izložbe drugo. Pred državnim organima Savez nastupa u ime pčelara tražeci povoljnije uslove, naročito kod donošenja zakonskih propisa, za pčelare. Korišćenje pčela radi oprašivanja je samo u manjoj meri. Pčelari u potrazi za pašom sele košnice i na taj način vrše oprašivanje bez nadoknade. Velika poljoprivredna gazdinstva imaju svoje pčelinjake radi oprašivanja poljoprivrednih kultura, dok jedan manji broj proizvodjača jabuka i semenskog suncokreta plaćaju oprašivanje. Pčelarstvo kao deo poljoprivrede nema nikakve benificije od strane države. Država ne čini ništa kako bi olakšala položaj pčelarima. Što se tiče oporezivanja repromaterijala i opreme, od plaćanja poreza na promet oslobođeni su košnice, centrifuge i prese za saće, dok je sve ostalo oporezovano. Sadašnje rukovodstvo Saveza pokušava kod državnih organa da izbori bolje mesto pčelarstvu i veću pomoć od strane države. Apiterapija kao vid lečenja pčelinjim proizvodima u Srbiji se smatra alternativnom medicinom. Ona nije zvanično zastupljena u lečenju, već pojedini lekari samoinicijativno savetuju korišćenje pčelinjih proizvoda i to pre svega preventivno. Česte izložbe i edukacija stanovnistva u pravcu značaja pčelinjih proizvoda u ishrani i lečenju, uticali su da se poveća tražnja za lekovima i kozmetičkim sredstvima na bazi meda i pčelinjih proizvoda. To je pak imalo za posledicu pojavu firmi koje se bave proizvodjnjom i prometom lekovitih i kozmetičkih sredstava na bazi meda i pčelinjih proizvoda. Zdravstvena zaštita pčela je prepuštena samim pčelarima, iako u dijagnostici učestvuje 12 veterinarskih instituta rasporedjenih na celoj teritoriji Srbije. Sadašnje ministarstvo poljoprivrede je donelo propise gde pčelinje bolesti izjednačava sa drugim bolestima životinja, te očekujemo veću pomoć veterinarskih službi. Što se tiče lekova, Srbija ima nekoliko proizvodjača lekova za pčelinje bolesti, čiji kapaciteti višestruko prevazilaze potrebe u zemlji, pa se veliki deo proizvodnje izvozi. Buran razvoj pčelarstva prati i razvoj opreme. Sve je više proizvodjača opreme koja po kvalitetu zadovoljava svetske standarde. Prizvodjači opreme značajan deo proizvodnje izvoze. Posebno, značajno mesto u pčelarstvu Srbije zauzimaju pčelarske izložbe, koje se održavaju jednom godišnje u svakom većem gradu i traju 2 do 3 dana. Na pčelarskim izložbama prodaju se pčelinji proizvodi, kao i oprema za pčelare. Propratne aktivnosti izložbi su predavanja za pčelare, za posetioce, okrugli stolovi sa diskusijama na odredjenu temu, posete pčelinjacima, konferencije za štampu, dodele priznanja zaslužnim pčelarima i druge aktivnosti vezane za propagandu pčelarstva.
    [​IMG]
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica] [/FONT]​
    Oprema za pčelarenje
    Košnice:
    Langstrot Rutova košnica
    Košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljne visine 242mm. Okvir je spoljne visine 232mm a dužina satonoše je 480mm. To je za 1cm duže od satonoše DB okvira, a po visini za 7cm kraće. U novije vreme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pcela u ovim košnicama. Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i medusobno im se menjaju mesta. To je podsticaj za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva. Kada je društvo uzimljeno sa mnogo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica već na pocetku proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom. Po takvom načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebalo da imaju pred bagremovu pašu najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medište. Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20kg) a u čiju sredinu se stave 2-3 okvira sa leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar okviri sa velikom mednom kapom i praznim saćem ispod). Na taj nacin se osigurava da zimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane. Treba napomenuti da takav nacin pcelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najcešce mora raditi i pojedinacnim okvirima , a ne nastavcima. To je najpre iz razloga što pcelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane. Rad LR košnicom tada može da bude prilicno komplikovan, posebno za početnike. Neki pčelari, pogotovu oni sa više košnica i u novije vreme, uvode i polu-nastavak kao deo LR košnice. Visine je 147mm (najcešci standard) i postavlja se iznad plodišta. Veci pcelari ispod njega stavljaju maticnu rešetku, da bi sprijecili prelazak matice. Taj polu-nastavak služi kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime. U prolece se može spustiti ispod plodišta i tada predstavlja izvor podticajne hrane koju ce pcele prenositi u plodište. Još jedan od mogucih nacina pcelarenja se sastoji u razvijanju društva u prolece u plodištu od dva LR tiela, a pred bagrem se stavlja maticna rešetka iznad prvog nastavka i time ogranicava matica. LR košnica se koristi i za pcelarenje sa dva pcelinja društva, koja se drže jedno iznad drugog, da pcele ne mogu da prelaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu spojiti a matica iz slabijeg se uklanja ili se sa njom formira roj. Cesto se na pocetku unosa bagrema uklanja gornje društvo i tako izletnicama pojacava donje.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD="width: 262, align: center"]
    Košnica-LR
    [​IMG]
    Krov
    [​IMG]
    Nastavak pun
    [​IMG]
    Zbeg
    [​IMG]
    Nastavak prazan
    [​IMG]
    Podnjača
    [/TD]
    [TD="width: 331, align: center"] RV i RV Eko [​IMG][​IMG]
    [​IMG][​IMG]
    [/TD]
    [TD="width: 348, align: center"] [​IMG] [​IMG]
    [​IMG]
    [​IMG]
    [​IMG]
    [​IMG]

    [​IMG]
    [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
  6. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    RV Kosnica
    Nova košnica injene prednosti u odnosu na ostale nastavljače

    1. Veća proizvodnja meda od 20% do 70% istom tehnologijom u odnosu na ostale nastavljače.
    2. Lak i jednostavan rad - manipulacije većinom sa nastavcima, manje sa ramovima.
    3. Sigurno zimovanje sa manjom potrošnjom meda (samo 8% hladnog vazduha prodire do klubeta u trećem nastavku ili 27% do klubeta u drugom nastavku) i većom mednom kapom za oko 60 do 70%, sa istom količinom meda u odnosu na L.R., D.B., Pološke, A.Ž. i ostale košnice dugih i dubokih ramova (zbog kratkoće i odgovarajuće visine rama med je pravilno lagerovan iznad klubeta po središnjim ramovima i dostupan klubetu). Nema potrebe za dodavanje pogača.
    4. Brži prolećni razvoj, bolje održavanje temperature, površina iznad ramova 14dm[SUP]2[/SUP].
    5. Idealno formiranje novih društava (u jednom nastavku do 16.000 pčela).
    6. Veća iskorištenost materijala prilikom proizvodnje novih košnica, kao i stvaranje oplodnjaka (3 kom u jednom nastavku).
    7. Veća mogućnost dobijanja sortnog meda (2 medna nastavka po 18-21 kilogram iznad matične rešetke)
    8. Stalno mobilno stanje društva i mogućnost iskorišćavanja više uzastopnih paša (mala količina pčela lako održava neveliko leglo u kvadratnom obliku i uvek veliki broj sabiračica, izuzetne fizičke moći, jer su i one proizvedene u idealnim uslovima: obilje meda, polena i velike količine pčela, a leglo neveliko).
    9. Najmanja mogućnost rojidbenog nagona - odgovarajuća starosna struktura pčela (stabilna količina legala, više generacija dugovečnih pčela), sve zbog većeg broja manjih ramova.
    10. Sa istim radom održava se 100% više zajednica. Izuzetna produktivnost u radu.
    11. Svi ramovi su isti (20 u ukršenom plodištu i 20 u ukršenom medištu)
    12. Idealna ventilacija sa ukršenim ramovima kroz celu košnicu, sa 2 leta (prvo na žičanoj podnjači, a drugo na uramljenoj matičnoj rešetci između dva para nastavaka)
    13. Rešenje za standardizaciju do novog boljeg rešenja. Prva nastavljača prilagođena najpre potrebama pčelinje zajednice, pa tek onda čoveka. Pčele se same zazimljavaju, nema prevešavanja legla i mnogih nepotrebnih otvaranja košnica
    Kada se uzmu u obzir svi navedeni faktori može se povećati proizvodnja meda od 200 do 300%. Ova košnica u toku samo jedne normalne pčelinje paše u poređenju sa mnogim drugim npr. LR, DB, AŽ, pološkama i dr. postiže toliku razliku u prinosu da u potpunosti može da pokrije svoju nabavnu cenu. Zbog vojih konstruktivnih prednosti nova košnica pruža mogućnost lakoće i zadovoljstva u radu. Kao prva srpska domaća košnica nastavljača, nastala je na osnovu potrebe i nedostataka kod postojećih sistema košnica i kao proizvod više međusobno povezanih konstruktivnih i praktičnih rešenja.
    Navešćemo nekoliko rešenja:
    Međusobno ukršteni ramovi, nastavci i hranilica-zbeg u komplet košnici:

    • Pružaju mogućnost idealnog odstranjivanja vlage, tj. ubrzavaju proces sazrevanja meda i donošenje novog nektara, tj. veću proizvodnju meda
    • Pčele prelaze sa svakog rama na svaki ram, pa ubrzaju saobraćaj i nema zastoja i zagušljivosti u košnici, što omogućuje 100 raskrsnica između svakog nastavka, tj. 300 raskrsnica u komplet košnici.
    • Stvara se idealna mikroklima. Svež vazduh zbog dužine i ukrštanja ramova ravnomerno prolazi kroz celu košnicu i lako se održava vlažan vazdušni sloj oko legla.
    • Nema umiranja pčela od gladi u jednom nastavku, a med u drugom nastavku i med u jednom delu nastavka a pčele u drugom delu (kod nas normalno pčelinje klube uvek zahvata 2 lako premostiva nastavka i uvek je u dodiru sa hranom).
    • Ova košnica ispravlja kod mnogih pogrešna ubeđenja - veliki ram puno meda. Na više manjih ukršenih ramova pčele donose i lako prerađuju još više meda. Na velikom ramu visoka satonoša i blokada za kretanje pčela, matice i klubeta i leti i zimi. Na visokom ramu medeni venac pravi blokadu, a pčele ne vole preko zatvorenog meda da idu i gore prave medište.
    Hranilica-zbeg se okreće na nastavcima:

    • Ako mora da se dodaje pogača, dodaje se iznad klubeta, gde god se ono nalazilo, bliže napred ili nazad, bliže levo ili desno na ramove, a ispod hranilice koja se obrće i rotira po potrebi.
    • Kapacitet hranilice je 2 litra sirupa.
    • Zbeg idealan za selidbu. Obrtanjem hranilice dobijamo zbeg sa ventilacijom.
    Raspon od saća do saća između nastavaka je 26 milimetra sa ukrštenim ramovima:

    • Pčelama je omogućena laka pokretljivost između nastavaka u svim uslovima.
    • Nema više prevešavanja. Matica prelazi gore - dole bez problema, jer je satonoša u ramu 10mm visoka, a donje letvice u gornjim ramovima 6mm, plus hodnik 10mm, što je ukupno 26mm od saća u donjem, do saća u narednom nastavku.
    • Nema mednog venca na donjim ramovima u plodištu, nego je leglo jedinstveno u dva ukršena nastavka po oko 6 + 6 ramova, što čini idealnu loptu, odnosno pčelinje gnezdo u kvadratnoj osnovi.
    Idealno iskorišćenje energije:

    • Površina košnice (unutrašnjeg dela) iznad ramova je 14 decimetra kvadratnih, tj. 374x374mm. Med kao stabilizator, tj. kao akumulator toplote grupisan je u 10 ramova iste dužine kao što je širina 10 ramova.
    • Zbog lakšeg održavanja toplote smanjena je potrošnja meda kako u toku zime, tako i tokom cele godine.
    • Pčele se manje opterećuju u održavanju klubeta i njegove temperature.
    • Zbog povoljne temperature i većih zaliha kao rezultat smanjene potrošnje hrane, dobijamo brži rani prolećni razvoj i mogućnost boljeg iskorištenja ranih prolećnih paša, kao i formiranja veoma ranih rojeva.
    Pokretljivost plodišta i medišta:

    • Plodište može da se smanjuje na 1 nastavak pomeranjem matične rešetke (kao na površinu od 7 LR ramova) u slučaju nailaska neke burne i kratke paše npr. Bagrema, medište se proširuje na 3 nastavka, tj. 75% košnice ili 180 decimetara saća za lagerovanje od 54 do 63 kilograma meda.
    • Plodište se proširuje na 3 nastavka za potrebe razrojavanja.
    • U normalnim uslovima jedna kocka je plodište, a druga medište (2+2 nastavka).
    Idealan nukleus u jednom nastavku:

    • Površina saća je 60dm[SUP]2[/SUP] ili 48.000 ćelija u jednom nastavku na 10 ramova.
    • Kapacitet nukleusa je 16.000 pčela (npr. kao 7 LR ramova), ali kvadratnog oblika.
    • Brza izgradnja saća zbog idealnog rama. Unutrašnja mera 344x174mm (spoljna mera 190x360mm - satonoša 392x26x10mm)
    • Nukleus po potrebi sa lakoćom prihvata dodano leglo (ram je odgovarajućeg formata).
    • Može i da se samostalno proširi u drugi nastavak bez prevešavanja, ali to ne preporučujem.
    • Može i da zimuje u jednom nastavku, ako je kasno formiran.
    • Postupak formiranja novog nukleusa može se ponoviti za 2-3 sedmice, tj. utrostručiti broj društava na pčelinjaku.
    Pčele približene prirodnom staništu i prirodnim potrebama pčelinje zajednice:

    • Klube uvek ide vertikalno, a ne horizontalno.
    • Hrana za zimu pravilno raspoređena od 15 do 25 kilogama meda, sa visokom mednom kapom, kao u prirodno staništu isto zbog kraćih ramova, što nije slučaj kod mnogih košnica.
    • Da li smo shvatili da pčele uvek iznad plodišta ukoliko imaju slobodnog prostora, saće grade popreko u odnosu na ramove, kao i u prirodi gde imaju tu mogućnost. Primer slika autora Ivana Brndušića: Saće po projektu pčele, u časopisu Pčelar br. 5/2002 godine, str. 218. SPOS Beograd. Proverite i sami (ostavite prostor iznad medišta 5 do 10cm bez saća) pa ćete se uveriti.
    • Visina 4 nastavka po 20cm je 80cm. Vizuelno i praktično gledano saće u košnici je blago ispresecano satonošama od 10mm i donjim lestvicama od 6mm tj. presecima od 26mm.
    • Med se uvek grupiše na manjoj površini gde brže zri u uslovima idealne ventilacije.
    • Kapacitet jednog nastavka je od 18 do 21 kilogram meda.
    • Kapacitet košnice je oko 64.000 pčela, a po potrebi se može i povećati.
    • Zbog stabilne količine legla, pčelinje društvo je otpornije na bolesti i viruse, a pčelinji životni vek je produžen, tj. vraćen je na normalan prirodan nivo.
    • Pčele direktno prelaze sa svakog rama na bilo koji, tj. svaki u narednom nastavku, čime se omogućuje se omogućuje idealan saobraćaj i idealna ventilacija u košnici što smanjuje rojevni nagon.
    Čovek približen pčelinjoj zajednici:

    • Nastavci su lakši za 50% od LR nastavaka, a još i kraći, pa su duplo lakši za čoveka. A čovek je i žena, koja sa ovom košnicom može lako da manipuliše, kao deca i stariji pčelari, koji su presrećni sa novom košnicom. A i mi srednjih godina, nemamo snage za bacanje i za koju godinu nećemo biti srednjih godina. Deca i omladina se lakše odlučuju na pčelarenje, jer nema podizanja teških nastavaka od 35 ili 40 kilograma, nego 2 ili 3 puta po 20 do 25 kilograma.
    • Posle više meda i lakšeg rada proširivaćemo pčelinjake.
    • Sva društva prezimljavaju i u proleće se brzo razvijaju.
    • Smanjen rojevni nagon na minumum, zbog stabilne količine legla (40.000 - 45.000 ćelija), idealne starosne strukture pčelinjeg društva (više generacija pčela, tj. mali postotak najmlađih pčela koje su pokretači rojevnog nagona) i idealne veličine plodišta saća oko 120 dcm[SUP]2[/SUP] (kao 14 LR ramova), ali kvadratnog oblika.
    • Zbog idealne mikro klime pčele su mirnije i manje ubadaju.
    • Košnice su stabilne i sigurne na udare vetra za razliku od nekih devetoramnih ili osmoramnih košnica koje da bi zadovoljile nedostatak za saćem proširuju se u za njih pogubnu visinu.
    • Smanjen broj radnih zahvata u proleće i nepotrebnih otvaranja košnica ako se društva zazime na 3 nastavka. Isto i tokom leta kada se radi više sa nastavcima, a manje sa ramovima pojedinačno.
    Dimenzije
    Spoljne mere nastavaka su 414x414x200mm, a unutrašnje 374x374x200mm, dok je žičana podnjača spoljne mere 414x414x80mm, a hranilica 414x414x60mm sa istim unutrašnjim prostorom za sirup kao i za ventilaciju 144x374x55mm. Krov je spoljne mere 470x470x100mm, a ramovi: satonoša 392x26x10mm, bočne 190x36x8mm i donje 360x16-26x6mm. Osim ramova svi sastavni delovi se sklapaju sa daskama 20mm. Ova košnica zbog svojih konstruktivnih rešenja ima jedinstven ram čija je dužina jednaka širini 10 ramova, a istovremeno i visina saća u ramu jednaka je polovini dužine ili širine 10 ramova. Ta visina rama u skladu sa idejom kompletnog pronalaska omogućuje stvaranje prave zamišljene vazdušne kocke ispod hranilice u 2 ili dve vazdušne kocke u 4 ukrštena nastavka, a istovremeno odredila je i visinu nastavaka od 200mm. To je jedina košnica sa desetoramnim nastavcima na svetu koja pčelama omogućava izmenu pčela iz ulica u klubetu tokom zime čime se poboljšava kvalitet zimovanja i smanjuje uimsko uginuće (procenat uginulih pčela u zajednici.) Pčelarenje sa Rodnom Vojom je lakše, jednostavnije i sigurnije. Ona amatera-pčelara početnika za vrlo kratko vreme pretvara u uspešnog pčelara s ne uporedivo boljim rezultatima u odnosu na stare iskusne pčelare koji pčelare sa drugim vrstama košnica ( naravno na istoj paši). Gore navedeno je potvrđeno u praksi tokom 7 poslednjih godina na pčelinjacima autora gde trenutno ima više od 200 košnica i mnogim drugim pčelinjacima gde se pčelari sa ovim tipom košnica. Sve ovo čini radost i zadovoljstvo u pčelarenju sa novom košnicom koja je sa svojim nacrtima objavljena u čenevi i svim institutima sveta za intelektualnu svojinu pod šifrom VO 02/076194 A1 sa internacionalnim ispitivačkim izveštajem. Datum internacionalne objave je 3. 10. 2002. godine. Evropski patentni zavod u Rejsviku u Holandiji novu košnicu Rodna Voja vodi pod šifrom PCT/JU 01/00024 a u Jugoslaviji se vodi od 26. 03. 2001. godine pod zaštitom i šifrom P.227/01. Nova košnica je na međunarodnoj izlozbi inovacija i pronalazaka dobila srebrnu medalju i drugo mesto.
    PRELAZ NASTAVAK
    Ovo je još jedno neophodno rešenje na putu ka savremenom i rentabilnom pčelarenju. Prelaz nastavak nam omogućava da sa lakoćom sa stare tehnologije pređemo na novu tj. sa LR, Fararove i DB desetoramne košnice pređemo na novu RV košnicu. On se postavlja na pomenute košnice a prilagođen je tako da u njega popreko stane 12 ramova Rodne Voje. O dodatnim mogućnostima Prelaz nastavka neki drugi put. I on je pod šifrom P769/01 opisan i overen u relevantnom domaćem institutu. Obzirom da se radi o posebnim autorskim pravima veća industrijska proizvodnja RV košnica kao i prelaz nastavaka je moguća po dogovoru sa autorom. Inače svim domaćim pčelarima bez ikakve nadoknade dozvoljavam proizvodnju do 5 košnica Rodne Voje da bi se i sami uverili u sve navedeno zatim da bi naše pčelarstvo osavremenili, povećali pčelinjake i makar u nekim segmentima odveli korak ispred sveta.

    [​IMG] hranilica
    [​IMG] nastavak
    [​IMG] podnjača
    [FONT=Arial, Arial, Helvetica][​IMG] [/FONT]ram
  7. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Košnica "Eko Voja" P-2007/0085
    Košnica za budućnost:
    Godinu dana sam držao pripremljene nacrte i 90% urađenu patentnu priјavu nove Eko Voja košnice i konačno u Zavodu za patente u Beogradu, 02. Marta 2007. godine, obјavio novo pčelarsko rešenje, moј za sada treći patent. Glavni cilj јe bio konstruisati ram u koјi nikada više neće biti ugrađena insekticidima, fungicidima, antibioticima i raznim sporama kontaminirana satna osnova. Zapravo cilj јe dobiјanje potpuno prirodnog čistog, nezagađenog, ekološkog meda i drugih nezagađenih pčelinjih proizvoda. Nakon dve godine traganja za naјfunkcionalniјim ramom, u kome pčele mogu da izgrade svoјe saće, koјe se neće lomiti i istezati prilikom ceđenja meda i bez ugradnje žice u ram i bez dodavanja osnova, odluka јe pala na јedan potpuno novi i dosta neobičan ali i posebno јednostavan ram. U skladu sa ideјom stvaranja potpuno prirodne, kompletne eko košnice i potreba kvadratnog oblika košnice, dobili smo ram koјi ne narušava mogućnost desetoramnog ukrštanja i neophodan prečnik pčelinjeg gnezda. Ramovi su i ovde, kao i u Rodnoј Voјi dugi onoliko koliko јe širina deset ramova zaјedno sa ulicama ili 360 mm. Јedino јe visina rama od 122mm prilagođena želji da se istovremeno dobiјe površina saća koјa može da primi јedan kilogram meda u saću, i ona iznosi 3,82 dcm². U sklopu nove patentirane košnice nalazi se sedam nastavaka sa sedamdeset ramova koјi mogu da prime i do 70.000 pčela. Kapacitet košnice јe 267 dcm² saća. Visina nastavaka јe 130mm. I kad јe pun sa deset ramova meda može maksimalno da bude težak 14-15kg. Ali pet do šest medišta ( čak i više ako treba) mogu da prime 50-60 kg meda. Plodište i medište se mogu proširivati i smanjivati po potrebi.
    Podnjača, hranilica, krov, bežalica, i matična rešetka su isti kao i kod košnice Rodna Voјa i kompatibilni su sa istom. Posebna želja i ideјa mi јe bila da konačno pčelinjoј zaјednici vratim njenu prirodnu strukturu. Saće po proјektu pčele, sa onoliko trutova i trutovskog saća koliko pčelinja zaјednica misli da јoј treba. Kontrolu nad maticom smo vratili pčelinjoј zaјednici desetoramnim prečnikom a sada јoš i strukturu pčelinje zaјednice i čisto nezagađeno stanište i nadam se ponovo јe hiljade godina ispred nje. Što se tiče prinosa meda, u odnosu na strukturu pčelinje zaјednice, moјe јe mišljenje mnogo drugačiјe i ne uklapa se u podatke iz dosadašnje pčelarske literature. Često mladim pčelarima samouvereno braneći muški rod (trutove) i neku moјu matematiku, obјašnjavam: u vreme paše, јedan trut kada ostane u košnici, on može da menja tri pčele a te tri pčele mogu da sakupe i prerade nektara i polena svaka za po 30 trutova ili ukupno mogu da othrane sasvim normalno u prosečnoј paši 90 trutova. Znači јedan trut u košnici omogućuјe obezbeđenje hrane za 90 trutova. I sve dok ima hrane u prirodi i dovoljan broј sunčanih sati pčele će možda vođene nekom sličnom matematikom, graditi trutovsko saće. Samo da niјe čoveka koјi će da ga iseče. Odavno već, duboko sam ubeđen da јe čovek, narušavaјući prečnik pčelinjeg gnezda otvorio vrata košnice svim parazitima, virusima i bakteriјama a dodaјući satnu osnovu sa radiličkim ćeliјama omogućio širenje varoe. Pčelinja zaјednica јe po mom mišljenju imala napade varoe i pre 700 godina i pre 7000 godina i pre 17.000 godina itd. itd. i uspela јe sve vreme da se održi. Tamo gde ima dosta trutovskog legla varoa će se polako množiti tokom јuna i јula i znatno oštetiti trutovsko leglo i mlade trutove koјe će pčele svakako kraјem јula i avgusta izbaciti iz košnice. Ali zato radiličko zimsko leglo će znatno manje biti oštećeno. Ako se uzme u obzir i maјsko roјenje pčela i potpuni prekid legla tј. prekid razvoјa legla varoe, istovremeno i velike količine meda, propolisa i trutovskih feromona onda možemo naslutiti da se pčelinja zaјednica sa lakoćom odbranila od varoe. U odgovaraјućem prečniku pčelinjeg gnezda, pčele su imale kontrolu nad maticom i kako se poјavi bilo kakva paša nektarna ili polenska one bi hranu naјpre nabacile oko legla i u samo leglo i stvarale su obilne zalihe hrane a matica јe bila potpuno izblokirana. I opet bi varoa bila prekinuta u razvoјu. Posle paše i prekida legla a na osnovu velikih zaliha hrane i propolisa pčelinja zaјednica јe brzo dostizala svoјu biološku veličinu i broјnost.
    Rad sa Eko Vojom
    Obzirom da su nastavci mnogo lakši od svih do sada viđenih, ženama, penzionerima, invalidima i deci јe po prvi put omogućeno da normalno podignu nastavak sa punim ramovima meda. Ramovi mogu da se koriste više puta ukoliko se saće iseca, sa namerom da se dobiјe ekološki čist med i ekološki čist vosak. Ovog puta nisu nam potrebne skupocene mnogoramne električne vrcaljke i otklapači saća, već samo bure i običan nož. Kući ćemo imati vremena da med uz pomoć prese odvoјimo od voska. Ako ramove sa zatvorenim medom, koјe možemo oduzimati i tokom paše, brzo oslobodimo saća i meda, i opet ih možemo vratiti pčelama na ponovno punjenje. Ovakvim radom dobićemo značaјne količine viškova voska i u potpunosti izbeći roјevi nagon. Međutim ako nam treba med u saću, oduzet ćemo ih zaјedno sa nastavcima a u njihovu zamenu dodati druge, i opet izbeći roјevi nagon.
    • Ako nam јe saće potrebno za bolje iskorišćenje nastupaјuće paše onda med možemo izvrcati i ramove vraćati pčelinjim zaјednicama.
    • Oduzima se samo potpuno zatvoren med.
    • Plitkim i kratkim nastavcima lakše se dobiјa čisti sortni med.
    • Matična rešetka sada ima svoјu pravu funkcionalnost, ako rešetku pred burnu na primer bagremovu pašu, spustimo na prvi nastavak sa 28.000 – 30.000 ćeliјa, imat ćemo izuzetne rezultate. Naravno odmah posle paše rešetku treba podići na drugi nastavak. Kome su gladne oči legla neka јe podigne na treći nastavak, neka proba i јedno i drugo dogodine neće.
    • Pčelinje zaјednice možemo da zazimljavamo prema snazi zaјednice u dva, tri ili četiri nastavka. Svaka zaјednica pa i ona slabiјa zimovaće u naјmanje dva ukrštena nastavka. Ako neka zaјednica nema dovoljno hrane sa lakoćom se prenese i u centar nastavka dodaјu 4 rama sa po kilogram meda. Visinu saća sa medom od 11cm pčele manjeg društva sigurno neće potrošiti tokom zime a uvek će biti u kontaktu sa hranom. Dok ima imalo meda u košnici sa pravilnim prečnikom pčele neće umreti od gladi.
    • Svi nastavci se stalno ukrštaјu da bi omogućili bolju mikroklimu, saobraćaј i ventilaciјu u košnici.
    • U proljeće se snaga društava sa lakoćom izјednačava јer i naјslabiјe društvo može da prihvati ram sa leglom, čiјa јe površina saća manja od 4 dcm².
    • Ovde nema potrebe za prevešavanjem legla, okretanjem nastavaka, ramova i (naјčešće štetne) zamene nastavaka.
    • Ram Eko Voja јe naјјednostavniјi ram na svetu sa do sada naјmanjim rasponom od saća do saća između nastavaka, koјi ukupno iznosi 20mm. Ili 8+4+8mm ( satonoša+donja+ hodnišni prolaz između ukrštenih nastavaka).
    • Gornja letvica ili satonoša јe visoka 8mm i normalno bez saviјanja može da nosi 1kg meda. širina satonoše јe 25mm a dužina јe 390 mm. satonoša na sebi nema nikakvih falceva.
    • Donja letvica јe duga 360mm, široka 20mm i visoka 4 mm i na sebi nema nikakvih falceva.
    • Bočna letvica јe visoka 122mm široka 35-36 mm i debnjine јe 6 mm. Na gornjoј strani se nalazi falc za satonošu širok 25 i dubok 8 mm, a na donjoј strani falc јe odgovaraјući za donju letvicu širine 20 mm i dubine 4 mm.
    • Bočna letvica nema suženje na donjem delu kao kod Hofmanovog rama, svuda јe široka 35-36mm.
    • U јednom nastavku se sa lakoćom formiraјu tri troramna oplodnjaka.
    • Košnice proizvodimo od isušenog drveta čamovine, smreke i lipe. Obrađujemo sa profesionalnim mašinama i alatima. Spojeve lepimo sa vodootpornim i prehrambenim lepkom 606 i učvršćujemo sa bakarnim klinovima. Pored kontrole koju vršimo svakodnevno dajemo i garanciju na produkt koji mi proizvodimo.
  8. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [​IMG]
    MED KAO LIJEK

    1. Mješavinu 100 g meda u saću s rastopljenim lojem, iznad goveđeg ili ovčijeg repa, previjati na krsta nekoliko puta. Za tri dana potpuno nestaju bolovi u krstima.
    2. Pijenjem rastvorenog meda u vodi ili mlijeku, svi flekovi na crijevima nestanu i potpuno se očiste.
    3. Jedenje meda daje izvanrednu snagu, pamćenje i misaonost.
    4. Ako se med razmuti u mlakoj vodi, prije otvara stolicu.
    5. Ako se med razmuti u hladnoj vodi, zaustavlja stolicu.
    6. Upotreba meda pročišćava krv, olakšava se njeno strujanje kroz tijelo.
    7. Med je jedini lijek protiv lupanja srca.
    8. Med izaziva olakšavanje u stomaku, a šećer izaziva tegobu.
    9. Med koji se pije vruć, za 7 minuta se miješa u krvi, a hladan za 20 minuta.
    10. Kada se med jede, stomak radi punom parom, nije potrebna soda bikarbona da bi proradio.
    11. Med uklanja bolove očiju. Čistim prstom med nanijeti preko očnih kapaka.
    12. Med je za malokrvne skladište krvi.
    13. Za bolesti kostiju med je izvanredan lijek.
    14. Kod oboljelih od žutice, ako ujutro i navečer jedu med, za 15-20 dana nestaje žutice.
    15. Med odstranjuje bolesti živaca.
    16. Med pomaže rastu i tjelesnom razvoju djece.
    17. Nervozne osobe i osobe koje imaju slabe živce, trošenjem meda smiruju ih.
    18. Onaj koji jede med, ne može imati tvrdu stolicu niti šuljeva (hemoroida ).
    19. Ako med razmutiš u slatkom mlijeku i popiješ, on ubija pantljičaru u crijevima.
    20. Ako med premažeš preko zagrijanog platna i previješ preko vrata i grla, bolovi u vratu i grlu odmah prestaju, kao i kod angine i upale krajnika.
    21. Ako se izvjesna količina meda izmiješa s višnjama i tom mješavinom ispira grlo nekoliko puta na dan, neprijatan miris iz usta će odmah nestati.
    22. Med se upotrebljava i protiv bolesti "ALANI BELGAN", zagnojena rana. Ta mjesta treba premazati medom a bolesniku dati da jede med 5-10 puta dnevno. Odmah će osjetiti poboljšanje.
    23. Kada se jede, med presijeca bolove u stomaku.
    24. Med liječi rane u crijevima. U toku sedmice trebalo bi pojesti 3-4 kg meda. Ako je moguće to ponavljati u tokom 3 mjeseca. Od čira u stomaku neće biti ni traga. Ovo sam isprobao na 97 pacijenata i na svoje troje djece. Rezultat izliječenosti je bio 100%.
    25. Ako bole leđa ili kičma, mjesto gdje se osjećaju bolovi premazati medom, preko toga posuti istucanim biberom u prahu i bol će nestati.
    26. Ubod pčele je lijek protiv reume, te treba povremeno dopustiti da pčele izujedaju reumatično mjesto ili dio tijela.
    MED Med je slatka, tečnogusta ili kristalizirana materija, svjetle do tamnomrke boje, specifičnog okusa i mirisa, koju proizvode medonosne pčele iz nektara ili drugih slatkih biljnih sokova, a i materija životinjskog porijekla, pa dorađenu skladište u ćelijama pčelinjeg saća na dozrijevanje.
    SASTAV MEDA U svom prirodnom obliku, med se sastoji od šecera (monosaharida), glukoze i fruktoze, kiselina i različitih elemenata koje čovjek lako prima, fermenata i vitamina koji ubrzavaju biološko-hemijske procese u organima čovjeka. Značajna kvalitativna karakteristika meda je u tome što sadrži željezo koje je u takvom obliku da ga želudac lako prima i prenosi u krv. Zbog toga je med na prvom mjestu, kada su u pitanju malokrvne osobe.
    Najvrijedniji sastojak meda su šećeri. Ima ih i do 80%, od čega su oko 38% voćni šećeri (fruktoza), 30% su grožđani šećeri (glukoza), svega 8% čini saharoza a ostatak čine maltoza i ostali disaharidi. Inače, u medu ima 26 vrsta raznih šećera.
    Zbog svog raznovrsnog i bogatog sastava, kilogram meda vrijedi kao 3kg goveđeg mesa, 50 komada jaja, 5,5 litara mlijeka, 3 kg svježe riječne ribe, 5 kg narandži, kilogram šunke ili kao 12 kg povrća. u kilogramu prosječno kvalitetnog mesa ima 1.000-1.300, u kilogramu jaja 1630 kalorija, u litri kravljeg mlijeka 665, u kilogramu pšenicnog brašna 2.170, dok u istoj težini meda ima 3.075-3.150 kalorija.
    Za upoređenje zdravoj odrasloj osobi dnevno treba 2.400 kalorija. Sadržaj desetak vitamina daje medu posebnu vrijednost. To su: vitamin B1, B2, B3, B5, B6, BC, K, C, E i karotin.

    NAJČEŠĆE VRSTE MEDA Zavisno od pčelinje paše i sastava medonosnog bilja, postoji više vrsta meda. Svaki med je dobar za odredene tegobe. Ako se ne može osigurati željeni med, dobar je i obični, miješani, ali pod uslovom da je prirodni-pčelinji.

    • Bagremov med dobar je protiv nesanice, lošeg sna, vrtoglavice, umiruje živčani sistem. Najčešće i najdjelotvornije koristi se u čajevima od kamilice, matičnjaka i kantariona.
    • Kestenov med stišava bolesti probavnih organa, žuči i jetre. Najdjelotvornije i najbolje koristi se u čajevima od kunice, kamilice, šipurka i majčine dušice. Ovaj med nije dobar za ishranu pčela.
    • Lipov med dobar je protiv znojenja, prehlada sa kijavicom, olakšava kašalj i izbacivanje sluzi iz grla i nosa. Preporučuje se u ishrani dojenčadi, djece, starijih osoba, osobama sa niskim pritiskom i srčanim tegobama.
    • Medljikovac (tamni šumski med, medun) kristalizira se već u saću. Popravlja malokrvnost, pogotovo nedostatak željeza. Uzima se u voćnim napicima ili sokovima od višnje, breskve ili kupine. U svom sastavu nema cvjetnog meda. Koristi se i poslije iscrpljenosti, nakon teških operacija. Trudnice treba da ga uzimaju tokom cijele trudnoće.
    • Kaduljin med izvanredno koristi kod suhog kašlja i prehlada, a olakšava i izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija.
    • Vrijeskov med pomaže protiv reume, bolesti mokraćnih kanala i bubrega. Najčešće se koristi u čajevima od breze, kamilice, kunice i šipurka.
    • Lavandin med je blag med, dobar u ishrani dojenčadi (i male djece), kao i starijih koji boluju od neke akutne ili hronične bolesti. Naročito dobro pomaže srčanim bolesnicima, kao i osobama sa niskim krvnim pritiskom.
    KRISTALIZACIJA MEDA
    Kristalizacija (granulacija) je osobina svakog prirodnog meda. Brzina kristalizacije u skladištima (ambalaži) zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera, kao i temperature pri kojoj se med čuva. Ukoliko je u medu sadržaj glukoze viši, te se približava sadržaju fruktoze, takav med brže kristalizira. Temperatura ispod 20°C ubrzava kristajizaciju meda, dok je vlažnost zraka u prostoriji usporava. Najbrže kristalizira med medljikovac, suncokretov, goručicin, esparzetin i maslačkov med (koji često kristalizira još u saću, vrlo krupnim kristalima, tako da se teško centrifugira). U posljednje vrijeme ukus potrošača naginje ka kristaliziranom medu, i to naročito onih vrsta koje kristaliziraju sitnim kristalima, podsjećaju na najfiniji sladoled (med od bjele djeteline, bagrema, lipe,facelije, livadski med i dr). Kristalizirani med može se iz čvrstog stanja vratiti u tečno, ako se sud sa kristaliziranim medom stavi u veći sud sa vodom zagrijanom na konstantnu temperaturu od oko 40°C pri čemu ne gubi na ljekovitosti.
  9. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [​IMG]
    ORGANSKO-BIOLOŠKA BORBA PROTIV VAROE Posljednjih godina sve smo više svjedoci masovnih stradanja pčelinjih društava u čitavom regionu. Ne sumljivo tome je u velikoj mjeri doprinijela rezistentnost Varoe na lijekove koji se mogu kupiti u nasim prodavnicama, a čija je aktivna tvar uglavnom amitraz, fluvalinat, flumetrin itd. Mnogi naši pčelari ignorišu savjete stručnjaka da ne tretiraju uzastopno nekoliko godina jednim te istim lijekom, mnogima se to o glavu razbilo. Ne samo da Varoa postaje rezistentna na većinu „naših“ lijekova, nego su ti lijekovi u EU zabranjeni zbog rezidua koje ostavljaju u svim pčelinjim proizvodima, a samim tim i eventualni izvoz naših pčelinjih proizvoda je upitan.
    U nastavku teksta ću Vam ukratko opisati dva lijeka za borbu protiv Varoe, koji su na našem tržištu nepoznati, a uspješno se primjenjuju u čitavoj Evropi (osim kod nas), i SAD-u.

    API LIFE VAR

    Od jula 2003 u Austriji se na tržištu pojavio jedan sasvim novi lijek u borbi protiv Varoe. Prirodne komponente od kojih je sastavljen „API LIFE VAR“ sastoje se od eteričnih ulja timola, eukaliptusa, kamfor, i mentola. API LIFE VAR ne ostavlja nikakve rezidue u pčelinjim proizvodima, te je kao takav dozvoljen i u organsko-biološkom pčelarenju. Namjenjen je za glavno tretiranje pčelinjih društava. U zavisnosti od klime i pašnih prilika koristi se od 20. jula, pa do kraja decembra. Preporučuje se da se isti dan, po oduzimanju medišnih nastavaka pristupi prihranjivanju svih društava i u što je moguće kraćem roku popune zalihe hrane na minimalno 2/3 od potrebne količine za prezimljavanje. Tek tada se lijek stavlja u košnicu. Nikako prije, jer bi pčele u nastojanju da „pobjegnu“ od isparenja hranu skladištile u donjim dijelovima ramova, što bi dovelo do blokiranja matice, a samim tim i do smanjenja legla iz kojeg treba da se izlegu zimske pčele.
    Pakovanje se sastoji od dvije pločice i u zavisnosti od jačine društva stavljamo jednu ili dvije pločice. Ako je društvo na jednom tijelu, stavljamo jednu pločicu iznad najveće koncentracije pčela, nikako izmedju ramova ili na podnjaču. Ispod pločice možemo staviti komadić mreže za sakuplanja propolisa dimenzija 8x6 cm. Još je bolje da prepolovimo pločicu i postavimo komadiće dijagonalno. Poslije 14 dana postavljamo i drugu pločicu. Kod društava na dva tijela odmah stavljamo obe pločice, dijagonalno na ramove gornjeg tijela. Poslije 14 dana postaviti još dvije pločice na slobodne uglove. Pločice ostaju u društvu najkasnije do sredine decembra i vadimo ih prilikom zimskog tretiranja. Nedostajuća količina hrane za zimu treba da se dodaje od početka septembra. Sva društva se moraju istovremeno tretirati, a najbolje rezultate lijek postiže na temperaturi iznad 18°C. Zbog intenzivnog mirisa, postoji opasnost od grabeža. Ako nema paše, lijek treba stavljati uveče, a ujutro pratiti ponašanje pčela na poletaljci i u slučaju uznemirenosti suziti leta.
    Cijena jednog pakovanja je izmedju 2,30€ i 2,50€, zavisno od prodavača.


    BIENENWOHL

    Testiranje ovog lijeka je počelo 1998. god, a dozvolu za izlazak na tržište je dobio u novembru 2001. god. BienenWohl je emuzija sastavljena od limunske i oksalne kiseline, kao i eteričnih ulja i propolisa. Prednosti ovog lijeka su sljedeće: Nema negativnih posljedica za pčele, leglo i maticu, Varoa ne može postati rezistentna na njega, garantovano ne ostavlja rezidue, laka primjena, nisu potrebne nikakve posebne zaštitne mjere. Namjenjen je za tretiranje društava u periodu bez legla od oktobra do januara, kao i za tretiranje u rano proljeće mart/april.
    BienenWohl djeluje na pčele spoljašno i pčele ga ne uzimaju. Nakapavanjem po ulicama tečnost se zadržava na dlačicama pčela u vidu sitnih kapljica koje se prenose na druge pčele dodirom i tako se rasporedi na cjelokupno društvo. Društva se tretiraju tri puta u razmaku od 7 dana i sva društva se moraju istovremeno tretirati. Lijek stimuliše pčele na povećano čišćenje. Varoa napušta pčelu i društvo se sanira. Bolesne, oštećene i od parazita oslabljene pčele napuštaju u narednim danima košnicu. Naročito je izraženo saniranje krečnog legla u ljetnim mjesecima. Doziranje je 6-8 ml po društvu. Manje vješti pčelari treba da koriste špricu za doziranje, jer kod niskih temperatura ako se doda previše lijeka pčele ga ne mogu izventilirati i pojačano izlijeću, što pri hladnom vremenu naravno nije dobro. Lijek se pakuje u plastične flaše od 250, 500 i 1000 ml.

    [​IMG]
  10. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Biljke vazne za pcele
    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 150"][​IMG][/TD]
    [TD="width: 768"]Dren (Cornus mas L.) je šib ili malo drvo koje raste na skoro svim podrucjima po šumama, dvorištima i parkovima. Vrlo je medonosan i daje polenov prah. Cvjeta vrlo rano tokom februara ili marta. Pcelama daje prve dragocjene izvore nektara i polena. U šumi ga je lako prepoznati po žutim cvjeticima.Cvjeta oko dvije nedjelje. Za pcelare je vrlo interesantan zbog ranog cvjetanja kad u prirodi ima vrlo malo drugog procvjetalog bilja.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 150"][​IMG][/TD]
    [TD="width: 768"]Džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) cvjeta u drugoj polovini marta. Od svog voca najintrersantnija je za pcelare. Cvjetovi su joj sitni i daju dosta nektara i polena. Za vrijeme toplog i suncanog vremena pcele pokupe prilicne kolicine nektara neophodnog za razvoj legla. Njeni plodovi se koriste u ishrani. Dobro je imati pcelinjake smještene u njihovoj neposrednoj blizini[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 150"][​IMG][/TD]
    [TD="width: 768"]Vrbe su takode izuzetno dobra proljetna paša za pcele.To je opštepoznato i rasprostranjeno drvo. Ima ih više vrsta kao bijela vrba (Salix alba), krta vrba (Salix fragilis) itd. Od svih vrsta najprije cvjeta Salix caprea zvana planinska iva.Njezin cvijet je poznat pod imenom maca ili cica maca, cvjeta obicno od polovine marta u trajanju 10-15 dana.Daje dosta polena i nektara što je vrlo znacajno za proljetni razvoj pcela. Ostale vrste cvjetaju nešto kasnije i malo duže, do 20 danaZa vrijeme toplih i suncanih dana vrbe mogu da daju i prinos meda u jakim društvima i preko 10 kg po košnici, što dobro dode za odgajivanje legla i njihovu ishranu.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 150"][​IMG][/TD]
    [TD="width: 768"]Lijeska (Corylus Avellana L.) je vrlo znacajna za pcelarstvo zbog polena koji daje pcelama još u februaru i to u vecim kolicinama. Easte u mješovitim nižim šumama i šikarama. Pitoma lijeska se sve više gaji kao i drugo voce, a ponegdje i u plantažama. Njene duge rese pocinju se formirati još od jeseni a procvjetaju odmah s pojavom prvih suncanih i toplih dana. Zbog ranog cvjetanja cesto je pcele ne mogu iskoristiti, jer u vrijeme naglog zahladenja i niskih temperatura njeni cvjetovi izmrznu. Cvjetanje lijeske traje nešto više od nedjelju dana.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 150"][​IMG][/TD]
    [TD="width: 768"]Maslacak (Taraxacum officinale L.) je zeljasta dobro poznata biljka sa žutim cvjetnim glavicama. Vrlo je rasprostranjena u svim krajevima. Najbolje uspjeva na vlažnim livadama. Kad maslacak procvjeta cijela prostranstva izgledaju kao žuti cilimi. Cvjetanje pocinje krajem marta i do polovine maja. U vrijeme toplih dana pcelama da izobilje polemovog praha i nektara, tako da se društva dobro razviju i spreme za glavnu pašu. U godinama sa povoljnim klimatskim uslovima može da da i nešto meda za vrcanje. Med je zlatnožute boje i prijatnog mirisa. Za vrijeme ove paše pcele idealno grade sace pa je tako treba i koristiti. U mnogim krajevima gdje nema vocne paše bez maslacka se pcelinja društva ne bi mogla ni razviti.[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]

    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 100%"]
    Biljke glavne paše

    Medonosne biljke su raznovrsne i rasprostranjene su razlicito po svim podrucjima vezano za njihovu prilagodjenost klimatskim i drugim uslovima. po tome se i razlikuju pojedine regije, sto je za pcelare od znacaja, jer se dogadja da neka vrsta bilja ne medi, dok druga vrsta u isto vrijeme daje izdasnu pasu. Tako pcelari mogu da presele pcele na pasu gdje se ustanovi da biljke luce nektar, odnosno mede. Poznato je da pocetkom maja cvjetaju kadulja i bagrem i da uspijevaju na razlicitim geoklimatskim povrsinama, odnosno podrucjima, pa je tako moguce kombinovati povoljniju pasu i sl.
    [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Bagrem (Robinia pseodoacacia L.) je najrasprostranjenije medonosno drvo i spada medu najcjenjenije i naj sigurnije izvore nektara na našim podrucjima. Pocinje da cvjeta u maju i daje izobilje nektara, tako da dnevni unosi mogu iznositi do 10-12 kg nektara, u dobro razvijenim društvima. U podrucjima sa vecom nadmorskom visinom cvjeta kasnije pa se paša može produžiti i na 20 dana, ako su tereni tako rasprostranjeni. U godinama kad listanje pocne prije cvjetanja, cvjetova bude manje a time i prinosa. Za lucenje nektara najpovoljniji su topli dani, bez vjetra i tada pcele sakupe dosta nektara. Medutim, ako je kišno proljece na mnogim rejonima pcele ga ne mogu iskoristiti a brzo pocrni i opadne. Bagrem sa pjeskovitih i otvorenih terena najbolje medi kao što su mede, uz puteve, i objekte. Posljednih godina u Madarskoj se posebno radi na selekciji sorti bagrema koji daju više nektara i cvjetaju kasnije. Pcelari koji žele da koriste dvije pa cak i tri bagremove paše treba da dobro nrazgledaju terene prije selidbe i utvrde stanje cvjetenja, odnosno periode.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Lipe se nalaze svuda po šumama kao samonikle i po gradovima po parkovima i dvorištima kao ukrasno drvo. Ima ih više vrsta i u godinama kad zamede mogu dati velike prinose. Obicno se to dogada jednom u 5 godina. Teško ih je razlikovati medusobno. U našim krajevima rastu bijela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa),velikolisna lipa (Tilia grandifolia) i sitnolisna lipa (Tilia parvifolia). Zahtjeva od vjetrova zašticena zemljišta sa dosta vlage ili nešto kiše u vrijeme cvjetanja. Na nepogodnom zemljištu izloženom vjetrovima i naglim zahladenjima skoro nikada ne medi. Na lipovim šumama se ponekad javlja i medljika koja u mješavini sa cvjetnim medom dovodi pcelare u nedoumicu. Zbog pojave medljike lipovu šumu ne treba potcjenjivati nego je treba pratiti i ispitivati mjesta gdje najbolje medi. Na sjevernim stranama, u nizinama i gustim šumama cvjeta nešto kasnije. Cvjetovi lipe su mali, zelenkastožute boje, prijatnog mirisa grupisani u kitama. Cvjetanje traje 2 do 3 nedjelje, a nekad se desi da prode i za 5 do 6 dana. U poredenju sa bagremom mnogo je nepouzdanija.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Draca (Paliurus australius L.) je visoki drvenasti šib koji raste u nižim kršovitim predjelima. Cvjeta u junu odmah iza kadulje pa može poslužiti kao dopuna kaduljinoj paši. Kad dobro zamedi na otvorenom cvjetu žute boje mogu se golim okom vidjeti kapljice nektara. Pogoduje joj toplo i mirno vrijrme, bez temperaturnih promjena i kiše. kad dobro zamedi može dati prinose i preko 15 kg prvoklasnog meda. Nektar sa draca je vrlo gust pa je preporucljivo u blizini pcelinjaka postaviti pojila sa vodom.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Kadulja ili pelin (salvia officinalis) je višegodišnja samonikla biljka, polužbunastog izgleda. Cvjetovi su joj ljubicasto-plave bojesa jako izraženim mirisom. Znacajna je medonosna biljka i cvjeta uglavnom u vrijeme kao i bagrem, pocetkom maja, a na vecim visinama nešto kasnije. Cvjetanje traje oko 20 dana. Najviše luci nektar kada u zemljištu i u vazduhu ima dosta vlage, dok joj suh vjetar smeta i prekine lucenje. U povoljnim uslovima može da da od 15 do 50 kg visokokvalitetnog meda. S obzirom da je i ljekovita biljka mnogo je uništavana prilikom branja za otkup. Smanjenjem stocnog fonda išcezava sa nekih ranije poznatih podrucja. Rijetke su godine da se kaduljina paša ne iskoristi.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Na vecim brdskim i planinskim podrucjima gdje zime traju mnogo duže i gdje se snjegovi zadržavaju mnogo duže kao glavna paša mogu biti biljke sa prirodnih livada. Na tim livadama može biti najzastupljenija bijela djetelina, majcina dušica, prstenasta žalfija, boružina i još neke druge biljke. Utvrdeno je da bijela djetelina najbolje medi na temperaturi izmedu 27-32°C. Raste samoniklo oko puteva i na neobradenim površinama. Cvjetanje traje oko 20 dana. Cvjetanje majcine dušice traje od polovine juna do polovine jula. To je biljka otvorenog, brdskog, suhog, kamenitog, suncano-prisojnog zemljišta. Za vrijeme kišnih i hladnih dana livade rijetko mede, ali je na vecim planinskim podrucjima daleko bolje nego u nižim. Livadski med je odlicnog kvaliteta i vrlo je tražen, narocito livadski med sa podrucja bosanske krajine.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Pitomi kesten (Castanea savita L.) je drvo sredozemlja. Raste i na našim podrucjima na kiselkastom zemljištu. Daje dosta polena i nektara. Dobro dode kao paša poslije bagrema ili kasne kadulje. Može dati prinos meda do 20 kg po košnici. Pitomog kestena takoder ima više vrsta pa je i cvjetanje razlicito za oko 20 dana. Cvjetovi su mu plitki i osjetljivi na hladne pljuskove i suho vrijeme. Cvjetovi su mu puni polenovog praha. Med kestena ima okus gorcine.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Vrijesak (Satureya montena) je biljka visine do 30 cm sa bjelim ili ljubicastim cvjetovima ovisno od nadmorske visine. Raste žbunasto sa velikim brojem izdanaka svake godine, koji pocinju da cvjetaju od avgusta pa sve do mrazeva. Cvjetanje pocinje prvo na višim podrucjima i širi se prema nižim. Vrijesak miže biti izdašan kad zamedi tako da dnevni unosi nektara migu biti 7 do 8 kg pa i više. Prinosi umnogome zavise od kolicine padavina u toku ljeta pa se može desiti da na jednom podrucju zamedi dobro, A ne tako daleko od te lokacije vrlo malo. Najbolje je pcele preseljavati na vrijeskovu pašu kad otpocne medenje, da ne bi uzaludno selili pcele. Posljednjih godina medenje vrijeska je znatno smanjeno tako da on ne prestavlja tako sigurnu pašu kao ranijih godina. Najbolje luci nektar na temperaturi od 25-28°C uz obaveznu jutarnju rosu.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Zanovjet (Cytisus ramentaceus) je grm kršovitih nižih predjela koji naraste i do tri metra. Cvjetovi su mu žuti i slicni cvjetovima jorgovana. Cvjeta u aprilu dosta dugo i pocetkom maja. U vrijeme lijepog vremena može dati i preko 10 kg po društvu. Polenovog praha nema mnogo. Najpoznatija podrucja zanovjeti kod nas su oko Stoca i Ljubinja.[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]

    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 100%"]Gajene biljke

    Na mnogim poljoprivrednim i individualnim imanjima uzgajaju se industrijske biljke koje su ujedno izvor pcelinje paše. Tako pcele sa tih biljaka mog sakupiti velike rezerve polenovog praha i nektara.
    [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Esparzeta (Onobrychis viciaefolia) se gaji kao krman biljka, ali na pojedinim mjestima raste i kao divlja.Uspjeva na zemljištima sa puno kreca, odnosno plitkim i kamenitim. Ima dubok korjen koji iz dubine vuce vlagu. Ima veliki znacaj za pcelarstvo brdsko-planinskih krajeva, jer daje dosta nektara. Spada u red prvoklasnih medonoša i na podrucjima gdje je dovoljno ima može dati i do 15-20 kg prvoklasnog meda, po pcelinjem društvu.Med je tamnožute boje, prijatnog okusa i mirisa, podoban za zimovanje pcela i rani razvoj.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Facelija (Phacelia tanacetifolia Bemt) je jednogodišnja biljka sa dosta bujnim razvojem na svim zemljištima.Cvjetovi se javljaju na stablu, granama i grancicama i sastoje se iz uvojaka ljubicasto-plave boje.Služi kao odlicna polenašica, pa se za vrijeme njenog cvjetanja mogu sakupiti i velike kolicine polenovog praha.[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Suncokret (Helianthus annus) je svima dobro poznata uljana biljka, koja kad zamedi predstavlja veoma znacajnu pcelinju pašu. Suncokretovi cvjetovi pružaju pcelama u povoljnim godinama izobilje nektara i polenovog praha. Cvjeta pocetkom jula u trajanju 20 dana, a na podrucjima gdje postoje razlike u vremenu zasijavanja može pružiti pašu pcelama i do mjesec dana. Najviše luci nektar u toku toplih dana i sa jutarnjim rosama sa temperaturom 24-30°C. Na jednoj biljci može biti i do 1.500 cvjetica od kojih prvi daju najviše nektara. Zbog toga je pcele dobro doseliti pred samo cvjetanje. Na svim vrstama zemljišta ne medi jednako, a i zavisno od sorte sjemena. Smatra se da po 1 ha ne smije biti više od 1-2 pcelinja društva, inace bi bilo prenaseljeno i sa manjim prinosima.Pod povoljnim uslovima jaka društva mogu da daju i po 30 pa i više kg, ako su zasijane sorte koje su selekcionisane kao medne. U suprotnom, bilo bi nekorisno seliti pcele na takvu pašu. Pcelinja društva na suncokretovoj paši obicno oslabe, zbig cega je preporucljivo preseliti pcele na livadsku ili ritsku pašu da se oporave, i spremne udu u zimu[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Uljana repica (Brassica napus) je jednogodišnja biljka, gaji se na velikim površinama. Kod nas se sije ozima repica i cvjeta u aprilu tako da dobro posluži kao pretpaša za bagremovu pašu.Cvjetovi su joj žute boje i postepeno se otvaraju tako da cvjeta duže od cetiei nedjelje. Ako nastupi lijepo vrijeme tokom njenog cvjetanja pcele je mogu dobro iskoristiti i sakupiti 20-30 kg meda koji ce u velikoj mjeri utrošiti na razvoj legla. Pored nektara raspolaže i daje velike kolicine polena a za to vrijeme pcele izvrsno grade sace pa je to prilika da se iskoristi za izgradnju satnih osnova.Na ovoj paši pojave rojevog nagona su izražene, pa pcelari tome moraju posvetiti više pažnje da se blagovremeno suzbije.[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]

    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 550"]Šumska paša [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    [TABLE="align: center"]
    [TR]
    [TD="width: 110"][​IMG][/TD]
    [TD]Poznato je da šumska paša za pcele može biti od razlicitog drvenastog, višegodišnjeg ili jednogodišnjeg bilja, pa iz tih razloga vrlo izdašna i za pcelara posebno interesantna. Na šumskoj paši pcele sakupljaju pored nektara i polen, što je takoder znacajno. Pcele narocito posjecuju divlje kupine i maline, divlje ruže, žutiku i dr. Medljika i medljikovac su posebno interesantni zbog slada koji nastaje kao rezultat aktivnosti lisnih vaši u crnogoricnim i bjelogoricnim šumama. Medljuiku na hrastu proizvode biljne vaši sišuci svojim rilicama sokove na grancicama i lišcu, koristeci dio za sebe a dio u kojem su šeceri izbacuje iz tijela na list gdje ih pcele pronalaze i nose u košnice i pretvaraju u medljiku.Slicno se odvija i na drugom drvecu: vrbi, smrci, boru i dr.[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
  11. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.283
    Zahvala:
    526
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Kosnice Rodna Voja

    Od pre nekoliko godina po Srbiji ali i okolnim zemljama BiH, Republici Srpskoj,Makedoniji, Bugarskoj, Crnoj Gori ali i onim dalje Rusiji, Estoniji, Ukrajini,Americi itd. siri se jedan novi tip kosnica. Iz svih krajeva stizu zadovoljavajuci rezultati nakon naseljavanja kosnica pcelama i prakticne primenljivosti ali i poredenja sa ostalim tipovima kosnica. Svi su prezadovoljni najpre neuporedivim prinosima meda u odnosu na ostale kosnice,lakim i jednostavnim radom ali i stopostotnim prezimljavanjima drustava i izuzetno brzim proljecnim razvojem drustava. Sve ovo nije slucajno, jer je na krajnje jednostavan nacin pcelinjoj zajednici jednim potpuno novim ramom u potpuno novoj konstrukciji kosnice ali i rasporedom ramova i nastavaka omoguceno mnogo laksi i sigurniji zivot ali i najvaznije pcelinjoj zajednici je vracena mogucnost kontrole nad maticom i stvaranje stabilnog pcelinjeg legla.
    Kosnice Rodna Voja su prve kosnice na svetu sa predvidenim pravilnim vertikalno pokretljivim precnikom. Njeni su ramovi nizi od povrsine zimskog klubea, sto je jako vazno, a istovremeno sa nastavcima jedni u odnosu na naredne u celoj kosnici se tri puta medusobno ukrstaju.

    Kosnica je nastavljaca sa desetoramnim nastavcima a broj nastavaka je moguce povecavati u zavisnosti od potreba i nacina pcelarenja, u sustini 4 nastavka sa 40 ramova zapremine oko 240 decimetara kvadratnih saca imaju mogucnost prihvata oko 64000 pcela sto odgovara potrebama i najjacih pcelinjih zajednica, i oni cine jedan predvideni komplet za jednomaticne zajednice.

    Ramovi Rodne Voje svi su isti, dugi isto onoliko koliko je sirina deset ramova a po visini su upola nizi. Prakticno u kosnici nastavljaci sa 4 medusobno ukrstena nastavka ispod krova i hranilice u unutrasnjosti nastavaka dobijamo dve kocke, jednu iznad druge, unutrasnjeg prostora predvidenog za raspored i ukrstanje 40 ramova, i to 20 za plodiste i 20 za mediste.

    Ramovima koji su nizi od povrsine zimskog klubea, normalno razvijenim pa i onim nesto slabijim pcelinjim zajednicama tokom zime u ovoj kosnici je omoguceno da uvek zahvataju dva ili tri medusobno ukrstena nastavka, to jest uvek direktan kontakt sa pravilno rasporedenom hranom i garantovano i sigurno prezimljavanje. Ovde je sa istom kolicinom hrane medna kapa veca za oko 70% u odnosu na LR, DB ili Fararovu kosnicu.

    Vrlo je vazno da raspon od saca do saca izmedu nastavaka iznosi sveukupno 26 mm. Satonosa u ramu visoka je 10 mm a donja letvica 6 mm dok je prostor izmecu donjih i gornjih tj. narednih ramova 10 mm.

    Zbog ukrstanja ramova u svakom nastavku onemogucen je direktan prodor hladvog vazduha na pcelinje leglo, u drugi nastavak prodire samo cetvrtina hladnog vazduha a u treci gde se razvija proljecno leglo oko8%. Ovde pcele mnogo lakse odrzavaju temperaturu i zbog pravilne medne kape lakse se cuva i odrzava akumulirana temperatura, zapravo ovde se stvara idealna lakoodrziva mikroklima pa i u proljece
    ali i tokom cele sezone manji broj pcela lako odrzava leglo a mnogo veci broj je zaposlen na donosenju svezeg nektara i polena. Sve skupa rezultira izobiljem hrane u kosnici i izuzetno kvalitetno othranjenim leglom, sto dovodi do mnogo duzeg zivotnog veka pcela i svih jedinki u kosnici.

    Isto, zbog ukrstanja ramova nizih od povrsine zimskog klubea pcelama je po prvi put od kada ih je covek spustio u kosnice omogucena izmena u klubeu u ulicama to jest zamena pcela iz toplih ulica sa pcelama iz hladnijih krajnjih ulica, tokom zime, a sve preko gornjih, prvi put pravilno visokih i ukrstenih ramova sa medom.

    Zbog, po 100 raskrsnica izmecu svakog nastavka i dijagonalne pokretljivosti sa idealnim saobracajem kroz kosnicu dobijamo smanjenu zagusljivost, mnogo laksi sistem provetravanja i smanjen rojevi nagon kao i mnogo brze zrenje meda.

    Smanjen rojevi nagon dobijamo i zbog vise generacija pcela (u odnosu na druge kosnice bez precnika) i mnogo stabilnijeg legla, ali i zbog pravilne kontrole matice od strane pcelinje zajednice.

    Sve skupa rezultira 100% vecim prinosom na srednjim i slabijim pasama i oko50-70% na jacim pasama u odnosu na ostale kosnice nastavljace.

    Ovde pcele skoro sve same rade i nema zazimljavanja, suzavanja gnezda, nema prevesavanja, nema okretanja ramova i nastavaka za 180 stepeni nema dodavanja pogaca i mnostva drugih nepotrebnih otvaranja kosnica.

    Pcelar sada moze da sa istim utrosenim vremenom odrzava tri puta vise kosnica sa duplim prinosom i ostvari pojedinacno pet do sest puta vecu kolicinu meda. Sa ovom kosnicom pocetnici imaju duplo veci prinos od starijih i iskusnijih kolega koji rade sa starom tehnologijom.

    U Novom Milosevu na 12 pcelinjaka mladih pcelara sa iskustvom jedne do tri godine u kontinentalnoj klimi gde je prosle godine zimovalo 400 do 500 kosnica Rodna Voja vec nekoliko godina nema ni jednog jedinog gubitka. Nigde nema nozemoze niti krecnog legla i bez upotrebe bilo kakvih lekova, nista osim prirodnog ekstrata zalfije-pelima.

    Po poslednjem obracunu samo u Novom Milosevu imamo oko 610 kosnica Rodna Voja a svih ostalih tipova jos oko 700.

    Do pre pet sest godina Rodnih Voja je bilo svega 18 do 20 komada.

    Letos na slabijoj lipovoj pasi na Fruskoj gori na istom mestu mladi pcelari sa ovim kosnicama imali su pune kosnice meda i obilno cedenje dok su se starije iskusne kolege sa Langstrotovim kosnicama i drugim, punim sa pcelama, razocarali i vratili prazne kosnice kuci. Nesto malo je bilo oko legla ali za cedenje skoro nista. Jedino je leglo mnogo prosireno.

    Ja sam svoje slatko stado u mojim kosnicama Rodna Voja ostavio na jednoj ledini u dogovoru sa tamosnjim sumarom a potom mojim prijateljima i komsijama Brezancicu, Veskovu, Jelicu dovezao u dva puna kamiona jos mnogo kosnica a jedan je komsija Barkoci dovezao sam sa sinom, sa svojim kamionom jos 85 kosnica, sve kad se sabere, oni, moje komsije, su imali tri puta vise kosnica ali drugih tipova, LR, Fararovih, poloski i drugih a posle pase na istom mestu na maksimalnoj udaljenosti od 500 metara , i posle cedenja meda, zakljucili smo da je jedino Barkoci koji je proveo sve vreme pase na Fruskoj gori iscedio 400 kg meda a ja sam imao 1750 kg lipovog meda ili 4,5 puta vise od svih njih zajedno. Razlika po kosnici ovog puta je bila 1:14 ili slovima jedan na prema cetrnaest. Svoje kosnice ostavio sam skoro mesec dana pre pocetka pase koja je ove godine kasnila punih 15 dana. Obisao sam ih samo 2 puta i do pocetka pase pcele su bile skoro gladne. A obzirom da je odmah pored mojih kosnica bio parkiran sa kamionom i prikolicom moj novi prijatelj iz Panceva Paunovic Toplica i posto je on sve vreme bio sa pcelama ja sam mogao u Novom Milosevu mirno da radim druge poslove. Hvala Bogu svi su zivi a i med jos nismo prodali pa mogu i sumljive Tome da se uvere.

    Paunovicu Toplici samo nije bilo jasno zasto pcele iz kosnica Rodnih Voja za ceo sat ranije krecu na pasu od pcela iz drugih kosnica, tim povod gore na Fruskoj gori otvorena je siroka diskusija. Zahvalio sam mu se na zapazanju jer je i meni to bilo prvi put da cujem.

    Razlika u prinosu meda bila bi daleko veca da sam svojim zajednicama imao da dodam jos nastavaka i ramova sa osnovama jer su pcele krstace u mojim kosnicama sa stabilnom kolicinom legla za samo nekoliko dana sve napunile medom i moguci novi med
    nisu imale gde da donesu. Iz istog razloga sto nisam imao da im dodam na vreme osnove i da pcele zaposlim a kosnice su bile ostavljene skoro mesec dana pre pase u tri nastavka, pa kako su bile prepune pcela i pcele nezaposlene jedan deo kosnica ili oko 25% zajednica se izroio.

    Pored svih mojih ucinjenih propusta u odnosu na moje komsije koji su svoje pcelinje zajednice vratili sa bagrema kuci pa ih skoro mesec dana pripremali za lipovu pasu, rezultati u prinosu meda i razlika od 1:14 govori sve.

    Prema tome, praksa i poredenje u istim uslovima potvrduju da su prave kosnice one kosnice koje omogucuju pcelama da i u slabijim pasama napune kosnice medom. I da slabije pase pretvore u bogate pase. Zimi dok imaju imalo hrane da ne mogu umreti od gladi a da pcele pri tom ne potrose vece kolicine hrane. U proljece da svojom konstrukcijom i rasporedom ramova cuvaju toplotu potrosenu na leglo i ne dozvole njeno rasipanje, a u isto vreme da oslobodi negovanja legla veliki deo pcela koje se usmeravaju na povecanje zaliha polena i donosenje svezeg nektara.

    Kvadratni oblik pcelinjeg gnezda u kojem je sace ukrsteno i gde sace nije duze nego je sirina broja ramova u kosnici, pred nasim ocima cuda stvara, to je zapravo samo ono najprirodnije sto je pcela stvorila davno pre nego je covek smestio u napravljenu kosnicu sa ramovima, cija je nerazumna duzina i povrsina rezultat ljudske pohlepe.

    Broj ramova u kosnici uopste nije bitan, da li ce ih biti 40 ili 70, vazno je samo da se ne narusava pravilan kvadratni oblik a da pri tom pcelinja zajednica ima dovoljnu povrsinu saca i da se po vertikali kosnica moze povecavati.

    Oni najstariji pcelari medu nama spominju neke retke pcele takozvane krstace. Kazu da te pcele zive u starim dubovima-hrastovima gde je uvek sve prepuno meda i gde je sace ukrsteno.

    E pa dragi moji pcelari to su pcele iste kao i nase, samo je razlika u tome sto im je sace ukrsteno i stvorena mogucnost lakoce zivljenja u idealnim mikroklimatskim uslovima i u izobilju hrane gde nema mesta nikakvim bolestima. A zbog stabilnog legla gde nema coveka da im ga narusava, dugim i velikim iz pohlepe stvorenim ramovima, imale su mogucnost i borbe protiv varoe i ostalih parazita.

    Nova kosnica Rodna Voja patentirana i zasticena u Beogradu i Zenevi upravo odslikava prirodno staniste pcelinje zajednice sa vise puta ukrstenim sacem koje sa medom iznad legla akumulira i zadrzava gotovo svu energiju-temperaturu utrosenu na odrzavanje legla. Ona vraca pceli nezaobilazni precnik sa pravilnom vertikalnom pokretljivoscu , vraca joj stabilnu kolicinu legla (posebno kada se matica-leglo ogranici na 1 nastavak 48000 radilickih celija), laku borbu od bolesti, mogucnost stvaranja velikih zaliha hrane,uvek direktan kontakt sa hranom, duzinu zivotnog veka i sve ono sto joj je covek , tamo neki slab poznavalac prirodnog stanista i prirodnih potreba pcelinje zajednice vec odavno oduzeo.

    Ovde cak u jednom nastavku, naizgled malom sve zajednice 100% prezimljavaju naravno ako su ociscene od varoe i ako imaju makar 8 do 10 kg. ostavljene kvalitetne hrane. Kosnice Rodna Voja u svom sastavu imaju odgovarajuce podnjace, 4 nastavka, 40 ramova, zbeg-hranilicu i duboki krov. Hranilica je zapremine od dva litra i manipulacijom bez direktnog kontakta pcelara sa pcelama.

    Od podnjaca u upotrebi su 3 vrste i to stacionarna, seleca sa ventilacijom i visoka 80 mm za kontrolu varoe.

    Podnjace, nastavci, hranilice i krovovi imaju debljinu zidova od 20 mm a ramovi su sa satonosama 10 mm* 390mm* 25 mm, bocnim letvicama 190 mm*35* 8mm i donjim letvicama 360*25*6mm.

    Nastavci su spoljne mere 414*414*200mm podnjaca 414*414*60 +poletaljka, hranilica je 414*414*60mm i duboki krov koji svojom visinom od vetra stiti spoj izmedu hranilice i nastavka 470*470*100mm.

    Kosnica pruza mogucnost lakoce i zadovoljstva u radu i sklad je vise medusobno povezanih resenja prilagodenih najpre da bi zadovoljile potrebe pcelinje zajednice.

    Proizvodnja i prodaja ovih kosnica nije dozvoljena bez prethodne saglasnosti sa pronalazacem i autorom iste.


    Put u budućnost racionalnog pčelarenja
    Uticaj ograničenog-stabilnog plodišta i veličine plodišta na život i rad pčelinje zajednice u košnici:
    Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor:
    - u racionalnosti pčelarenja i prinosu meda i ostalih pčelinjih proizvoda u košnici.
    - u dužini života pčela i svih jedinki pčelinje zajednice.
    - za dobijanje visoko kvalitetnih matica.
    - u podizanju imuniteta pčelinje zajednice u borbi protiv bakterija, virusa i gljivica i ostalih parazita i neprijatelja pčelinje zajednice.
    - u kvalitetu legla i veličini položenih jaja u košnici.
    - u snazi svake jedinke u košnici.
    - u dužini leta tj. prečniku iskorišćenja pčelinje paše.
    - u određivanju veličine-kapaciteta mednog mehura radilica i ukupne količine donetog nektara u košnicu.
    - u količini i proizvodnji voska u košnici.
    - u količini utrošene hrane u odnosu na količinu proizvedenog i odnegovanog legla u košnici.
    - i zajedno sa stabilnom količinom legla u odnosu pčela u košnici ima veliki uticaj na ventilaciju u košnici i od velikog je značaja za brzinu prerade nektara u med.
    - i zajedno sa stabilnom količinom legla reguliše suzbijanje rojevnog nagona pčela i kontrole pčelinje zajednice u usmeravanju pčela u radu
    - i zajedno sa stabilnom količinom legla u košnici omogućavaju racionalno pčelarenje i povećavanje broja pčelinjaka koje pčelar može da opsluži.

    1. Избор праве величине плодишта и праве конструкције кошнице може удесетостручити и далеко више од тога умножити производњу свих пчелињих производа а посебно меда и у потпуности избацити употребу фабричких шећера.
    2. Због свега наведеног и више година у пракси потврђеног, драги моји пчелари нудим Вам моју нову кошницу, (ПРИРОДНИ, ТОПЛИ, ОТВОРЕНИ, ДРВЕНИ ИНКУБАТОР – РОДНА ВОЈА- ПОТПУНО НОВО КОНСТРУКТИВНО РЕШЕЊЕ).
    3. Она Вам поред мноштва нових међусобно повезаних решења омогућује стварање стабилне количине легла у укрштеном квадратном плодишту од 96 000 ћелија саћа у два наставка, односно у СТАБИЛНОМ ПЛОДИШТУ ограниченом матичном решетком у једном наставку са 48 000 ћелија.
    4. Овде пчеле на моје изненађење и одушављење у нормалним пашним условима када ограничимо матицу у једном наставку, смањују количину залеженог легла током 2 месеца (од 1.Јуна до 1. Августа) ограниченог десеторамног наставка са 9-10 рамова легла на свега 6 – 7 рамова легла или 25 – 30 000 ћелија залеженог радиличког легла, не смањујући снагу пчелиње заједнице.
    5. У овим условима свака пчела дочека око три генерације ново излеженог легла – нових малих пчела и живи од 60 – 65 дана и у оваквим околностима одржава се максимална снага пчелиње заједнице крањске расе медоносних пчела.
    6. Овде пчеле готово из само једне генерације легла на око 7 рамова или око 30.000 радиличког легла могу да производу изузетно квалитетне зимске пчеле.
    7. Такво зрело друштво много раније у јесен престаје са одгајењем легла не трошећи залихе хране поребне за презимљављање и рани пролећни развој.
    8. Пчелиње заједнице у овој топлој кошници презимљавају са око 25.000 до 30.000 пчела и у идеалним микроклиматским условима током Априла месеца из само једне до две генерације легла развијају изузетно јаку пчелињу заједницу која је способна за потпуно кориштење нпр. багремове и следећих наредних паша.
    9. Чак и без матичне решетке може се одлично искористити багремова паша, зато што на мањим али одговарајућим рамовима пчеле врло брзо блокирају матицу у лежењу.
    10. Овде нема зазимљавања, нема зимских губитака, нема погача нема превешавања легла- демарирања, и многих непотребних отварања кошница.
    11. Овде је све чисто и природно јер је пчелама враћена могућност контроле над матицом, тј. враћена им је могућност стварања стабилне количине легла.
    Саће је исто као у природи, дуго тачно онолико колика је ширина броја рамова(10) у кошници.

    • Воја рам је висок 190 мм и мањи је од нормалног зимског клубеа чија је величина око 220 до 250 мм тако да нормално клубе увек заузима два или по некад и три наставка и увек је у контакту са храном то јест медном капом. А медна капа због дужине рамова виша је за око 70% од нпр. медне капе у ЛР, ДБ, полошки ,Фараровој и другим кошницама.
    • Па пчелиња заједница све док има имало хране у кошници не може умрети од глади, што није случај са многим другим нпр. ЛР, ДБ, АЖ, Фараровим, полошкама и другим кошницама (где могу да умру од глади и поред пуног недоступног наставка меда са 20 или 25 кг.).
    • Веома важно је и то што је у нашој кошници од саћа у једном до саћа у наредном наставку размак свега 24-26мм.
    • Ово је једина кошница на свету са правилним вертикално покретљивим пречником пчелињег гнезда и укрштеним десеторамним наставцима на којима се врши измена пчела из топлих средњих и хладних крајњих улица у пчелињем клубеу.
    • Висина рамова у два укрштена наставка једнака је дужини рамова или ширини рамова у наставку то јест плодиште од 20 укрштених рамова чини праву коцку у којој се ствара идеална лако одржива микро клима, и омогућује брз прољетни развој.
    • Рамови Родне Воје укупно њих 40 у 4 укрштена наставка сви су исти и у пашама 30 их служи у медишту, где могу да носе 50-60 кг меда и 10 у плодишту за одржавање снаге максимално развијене пчелиње заједнице.
    Према томе, пошто је цела зима испред Вас имате времена да размислите и да на време без кашњења изаберете прави пут и кренете у сусрет будућности рационалног пчеларења. Хвала Богу што нам је подарио могућност да у овом племенитом занимању и осталим народима покажемо најбољи пут у рационално пчеларење и пут до здравих пчела, и уз њихову помоћ- помоћ пчела, могућност да рационално користимо велике количине дарова природе, тј пут ка економичном и рационалном пчеларењу. Нека Вам у овој Новој години нови избор буде срећан и нека Вас срећа вечно прати, исто тако и свим оним који не разумеју вредност и тежину ових речи или из неких других могућности не могу да изаберу прави пут, желим им да их срећа прати до века, и још свима скупа желим добро зимовање и да наступајуће радосне дане и свечаности у миру и радости проведете.
Slične teme
Forum Naslov Datum
Zahtevi za Knjige Tražim knjigu Zanatska prerada mesa i obrada creva Autor- Miroslav Stojšić Šilja 15.05.2014
Domaći Filmovi Prijateljstvo, zanat najstariji (1968) 23.07.2013
Ekonomija Bez "muzičkog dinara" za zanatlije 05.12.2012
BiH Neobičan hobi pretvorila u zanat 25.11.2012
Ekonomija Zanatlije suočene sa novim izdacima 22.09.2012

Preporučite stranicu