Pcelarstvo-Ljubav i zanat

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Fararova košnica[/h]

To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između.

U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Košnica Nukleus[/h]


Nukleusi su idealne male košnice za sve koji se počinju baviti pčelarstvom ili za pčelare koji u pčelinjaku drže rezervna društva iz bilo kojeg razloga. To je svakako premalo zastupljena košnica u našim pčelinjacima.

To su male košnice, veličine od 4-7 okvira. Nukleusi inače u pčelarstvu služe za uzgoj, sparivanje, testiranje i čuvanje rezervne matice. Nukleusi se u pčelinjacima drže i kao pomoćne pčelinje zajednice iz kojih po potrebi pojačavamo osnovna društva. Postoje više tipova nukleusa, a pčelar će u pčelinjaku držati onaj čiji su okviri identični sa okvirima košnica kojima pčelari. Po potrebi pčelinje zajednice mogu uspješno i prezimiti u takvim malim košnicama. Kod nukleusa tipa nastavljača to je olakšano činjenicom da u pripremi takvih zajednica možemo dodavanjem još jednog nastavka – proširivanjem dobiti zajednicu na 8-14 okvira. Takve zajednice prilikom uzimljavanja potrebno je zaštititi izvana nekim utopljavajućim materijalom, time postižemo manje oscilacije temperature kad u početku godine matica počinje sa zalijeganjem.

Nukleuse – oplodnjake koriste uzgajivači pčelinjih matica kod svoje proizvodnje. Poznajemo nekoliko vrsti nuleusa koji se međusobno razlikuju po obliku i veličini, a najveća razlika je u kao i kod košnica dimenzijama samih okvira.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Optimalan broj košnica za pčelare početnike[/h]
Autor-Obren Zivkovic




Prisećajući se svojih početaka, saveta pčelara i koristeći sadašnje iskustvo, pokušaću da pomognem mladim pčelarima kako da krenu da se bave ovom granom poljoprivrede. Svaki početak je težak, pa i ovaj, zahteva u početku, a i kasnije, stalno učenje i napredovanje.

Kada ste rešili da krenete sa pčelarstvom, prvi korak je nabavljanje košnica, ili tako zvanih društava. Na samom početku, s obzirom da mladi pčelari nemaju velikog iskustva, savet je da se ne počinje sa puno košnica. Ali isto tako je loše i početi samo sa jednom. Mislim da je idelan broj izmedju 2 i 5 društava. Pet društava neka budu neki maksimum, a dva minimum. Ja sam počeo sa dva, ali mislim da je idealno početi sa 3.

Zašto ne valja početi sa mnogo košnica ? Pa prvenstveno zato što ste mlad i neiskusan pčelar, a voditi brigu o puno košnica nije jednostavno. Da bi što bolje naučili, potrebno je vrlo često boraviti na pčelinjaku i pratiti šta se dešava. Ukoliko je broj društava veliki, to je znatno teže.

Ukoliko pak krećete samo sa jednom košnicom, to takođe može imati nedostatke, jer moguće je da vam ta jedna košnica probadne što zbog bolesti, napasti grabljivica, ljudskom nepažnjom ili pak ne prezimljavanjem. Često propadaju košnice i iskusnijim pčelarima, tako da je taj procenat kod pčelara početnika dosta veći. Ukoliko vam ugine jedno društvno, a vi ste samo njega i imali, vrlo je moguće da ćete želeti da posle prvog pokušaja odustanete.

Ništa u svetu pčelarstva nije garant, tako vam jedno društvo ne garantuje da će te sigurno propasti, niti 10 društava da će te sigurno uspeti. Važna je volja, upornost i naravno ljubav prema pčelama, ostalo će samo doći.....
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Osnovni delovi košnice[/h]

Autor-Dragoljub Vejovic



Ukoliko želite da sami kreirate dom za pčele zvani košnica, bića vam potrebna sledeća oprema:
Podnjača – postolje napravljeno od drveta na kojem stoji košnica. Podnjača bi trebalo biti postavljena tako da uvek bude odvojena od zemlje, da leži bilo na ciglama, drvenim ili betonskim gredama.
Telo košnice - naleže na podnjaču i u njemu se smeštaju ramovi sa satnom osnovom. Telo košnice najčešće sadrži 10 ramova.
Ramovi - drveni ramovi sadrže satne osnove u koje je utisnuta mreža pravilnih šestougaonih ćelija. Pčele to koriste za nadogradnju i pravljenje saća.
Žičana mreža - koristi se kako bi kraljicu (maticu) odvojili od medišta (mesto na kojem pčele skladište med) i legla (mesto gde matica poleže jaja)
Medište - mesto gde pčele skladište med
Unutrašnji poklopac - nalazi se izmedju tela košnice i spoljašnjeg poklopca.
Spoljašnji poklopac - pokriva celu košnicu i čuva je od vetra, snega, kiše,....

Ovu su najosnovniji delovi koje svaka košnica mora da poseduje. Tu kasnije dolaze i polunastavci, hranilice, leta i još dosta drugih stvari.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Pletara[/h]

Pletara je jedna od starijih oblika košnica. To je košnica koja ima saće koje ne možemo mijenjati po želji. Vađenje meda iz takve košnice je teško i više se uglavnom ne prakticira. Danas se upotrebljava vše iz nostalgičnih razloga, zbog hvatanja ili proizvodnje rojeva i proizvodnju pčelinjeg voska. Odlike pletare su i da u njima za razliku od "modernijih" košnica koje su preuzele njezino mjesto mali broj pčela može vrlo uspješno preživjeti zimsko razdoblje.

Pletara pčelarstva KarlovićKako je pletara rađena od prirodnog materijala pčele se u njoj vrlo ugodno osjećaju i brzo napreduju. Pletara bi svakako trebala biti prisutna u svakom pčelinjaku ako ništa drugo toliko da je ne zaboravimo. Nažalost u današnje se "moderno vrijeme" premali broj ljudi bavi proizvodnjom ove stare vrste košnica iako ona u kombinaciji sa nastavljačama može predstavljati odličan izvor legla za pravljenje novih pčelinjih zajednica.

Kombiniranjem košnica koje se otvaraju odozgora i pletare riješen je problem kontrole i zamjene matica što u radu sa samom pletarom nije bilo moguće. Pletara se kod pčelara koji je upotrebljavaju osim kod proizvodnje pomoćnih društava, pokazala u povjesti kao odličan izvor pčelinjeg voska. Kombiniranjem pletare i nastavljača (LR,DB...) olakšavamo rad oko izmjena matica a vađenjem okvira s leglom uspješno pojačavamo neka eventualno slabija društva.

Autor-Pcelarstvo.ucoz.ru
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Кошница Родна Воја[/h]





Autor-Petar Dragojlovic

Како у Манастиру Врањина пчеларимо са 6 врста кошница, и стално по мало експериментишемо, у Манастирском пчелињаку имамо и неколико кошница Родна Воја. Хтео бих нешто рећи и о њима јер су ми се за сада одлично показале.

Кошнице Родна Воја изумео је г. Војо Брстина, пчелар из Новог Милошева. Патентиране су у Женеви и Београду и квадратне су основе. Спољне димензије кошнице су 414 * 414 * 200. Кошница је десеторамна и има четири једнака наставка за прихват око 64 000 пчела, што је сасвим довољно за јаке пчелиње заједнице. Унутрашње димензије рама су 374 * 174. Смртни простор, тј. простор између врха једног саћа у једном наставку до дна саћа у другом наставку, је само 26 милиметара, те пчеле веома лако прелазе у горњи наставак са медом, поготово ако је друштво нормалне јачине. Зими клубе лако прелази смртни простор и налази се у два наставка. Тако су пчеле у сталном контакту са медом што даје сигурност зимовању. Овај смртни простор је веома мали због танких сатоноша и доњих летвица рамова.

Рамови у једном наставку се укрштају са рамовима из другог наставка. Ови из другог са трећим и они из трећег са четвртим. Тако добијамо три укрштања и три Часна Крста у кошницама што је мени као монаху такође веома битно. Укрштени рамови пчелама омогућавају бољу и бржу комуникацију кроз кошницу, бољу микроклиму и већи додир клубета са храном. Пчелиња друштва у Кошницама Родна Воја, колико сам приметио на свом пчелињаку, доста се брже и боље развијају, раније излећу на пашу и активније су и живахније од пчела у другим кошницама. Прошле 2010. године, ко год је у Србији пчеларио са овом кошницом, поштујући начин пчеларења г. Брстине, имао је боље приносе меда од ЛР и ДБ кошница, поготово на слабијим и средњим пашама. На нашем пчелињаку прошле године смо тек добили ове кошнице које смо углавном населили пакетним ројевима на празне сатне основе па нисмо ни врцали мед, већ смо им оставили да га саме употребе за зиму.

Начин пчеларења овим кошницама је веома једноставан. У позно лето пакујемо кошнице за зиму. Ако је кошница потпуно развијена и има 4 наставка, пакује се на следећи начин.

На подњачу се прво постави матична решетка, да у кошницу не би евентуално ушли мишеви и ровчице. На МР постави се наставак са празним саћем, па преко њега још један наставак са празним саћем али укрштено у односу на онај први на подњачи. На треће место, опет укрштено, поставља се наставак са леглом и пчелама, а на четврто место, наставак пун меда опет укрштено у односу на трећи наставак. Клубе би у зиму требало бити и у трећем и у четвртом наставаку. Пре тога треба кошнице добро очистити од варое за шта г. Војо Брстина има два природна препарата. Користим их оба против варое, а у јулу и августу за вароу користим апигард. Оксалну не користим. Значи, сво саће у кошницама Родна Воја зимује на пчелињаку, и нема оног посла око чувања саћа од мољца, прскања хемијом и слично.

У септембру или августу додаје се пчелињој заједници и два литра шећерног сирупа 60-40 шећер-вода, у који се дода или Војин Екстрат против ноземозе или пак лек нозецид из пчеларске радње. До краја зиме практично нема никаквог посла. Пчелиње заједнице у кошницама Родна Воја зимују без икаквих већих проблема јер хладан ваздух који је иначе тежи и пада доле, не може лако да продре кроз укрштене наставке, до клубета и задржава се у доњим наставцима са празним саћем. На тај начин је микроклима у кошници Родна Воја много повољнија него код ЛР или ДБ. Кошнице уопште не треба отварати јер ако смо им оставили читав наставак хране, а то је око 20 кг меда, нема бојазни од умирања од глади јер пчеле у овим кошницама једу мање хране него код других, и довољно им је од 12 до 15 кг меда, за сигурно зимовање. Имам и један нуклеус Родне Воје који је на 5 рамова и у једном је наставку. Овај нуклеус је зазимљен само са око 10 кг меда. И добро се држи.

Када крајем зиме почне бујање природе и повећан унос полена и нектара, средином или крајем марта (понекад тек првих дана априла), почиње се са стимулативном прихраном пчела, свако друго вече по 500 грама. Однос шећер вода је 50-50 ако нема пуно залиха меда у кошници. Ако има пуно осталих залиха однос треба да буде 30 процената шећер а 70 процената вода. Прихрана траје до око 10 дана пре главне паше.

Десет дана пре главне паше поступак је следећи. Матица је већ обично залегла око 10 до 14 рамова у три наставка, некад 4 наставка, спуштајући се полако са леглом од врха на доле. Нама је потребно 12 рамова са леглом. Стога прво проналазимо матицу и тај наставак постављамо на подњачу. У њега постављамо углавном рамове са отвореним леглом, или већином са отвореним леглом, њих 6. Поред њих се ставе два рама са сатним основама, а поред њих као крајњи, по један рам са медом. Тако смо спаковали плодиште преко кога одмах постављамо матичну решетку коју држимо до краја сезоне, значи до августа или краја септембра, а све зависно од климе места где се налази пчелињак. У други наставак постављамо у центар три рама са затвореним леглом, поред њега два рама са сатним основама па два са медом. Остали рамови су са празним саћем. У трећем наставку урадимо исто. Укупно ћемо дакле имати 12 рамова са леглом. Шест у плодишту, три у другом и три у трећем наставку. Тако ће пчеле бити спремне за пашну сезону. Обавезно им додамо као четврти наставак са празним саћем, и то је то, до краја сезоне.

Повремено треба ради стопирања ројевог нагона и добијања новог саћа, убацивати у медишта по коју сатну основу (обично по две) што је посебно важно у мају и јуну. Када је пчелиње друштво јако, а почетком маја оно достиже пуну снагу, и када пчеле напуне један наставак са медом (обично је то ако је друштво јако, онај четврти и навиши) и затворе га, онда се одмах тај мед треба изврцати да би се смањио нагон ка ројењу, јер где нема пуно меда у кошницама, а пчеле су запослене, нема обично ни ројења. Изврцани наставак са празним сатним основама враћамо пчелама на чишћење и то на место другог наставка тј. одмах изнад плодишта и матичне решетке.

Плодиште Родне Воје, ограничено је током целе сезоне само на један наставак, и има око 48 000 ћелија матици за полагање. То је као 7 ЛР рамова и сасвим је довољно за одржавање јаке пчелиње заједнице током целе сезоне. Пчеле у оваквим плодиштима су и нешто дуговечније, јер су обилато и добро храњене и неговане. Приноси меда у истим условима и са истом снагом заједнице у мају, а у односу на ЛР и ДБ, су барем из искустава других пчелара, који имају и друге кошнице поред Родне Воје, код родне Воје доста већи. Стога су већ неки велики пчелари у Србији потпуно прешли на Родну Воју. Посебно тамо где паша није бурна већ је слабија и развученија, Родна Воја је за сада показала велике предности у односу на ЛР и ДБ. Међутим, чак и у Војводини, Родна Воја се код многих пчелара показала као доста боља. Наравно, лично нећу продавати своје ДБ и ЛР кошнице, макар се показале као лошије, јер желим да их имам на пчелињаку, па макар само за разна упоређивања које желим и сам да извршим. Ипак, сматрам да и ЛР и ДБ, уз одређена техничка решења и сужавања плодишта током сезоне, могу умногоме да се побољшају и повећају се приноси меда у њима. Мада за то треба пуно посла и рада на пчелињаку.

У сваком случају, имам ако Бог да намеру да у нашем Манастирском пчелињаку лично пратим како се Родна Воја показала поред од ЛР десетке, ЛР осмице, ДБ десетке, ДБ дванаестице и Еко Воје. Сачекаћемо крај сезоне, па ако Бог да, изнећу своја лична запажања, искуства и упоређивања. Ако је судити по искуству самог проналазача, онда ће се најбоља показати кошница Еко Воја, која је кошница са најмањим десеторамним наставком на свету. Али то је већ друга прича, која мислим да ће се и лично потврдити на Манастирском пчелињаку јер сам лично и упознао г. Воју Брстину и деловао ми је као човек који зна шта прича.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Кошница Еко Воја[/h]




Autor-Petar Dragojlovic

Кошница Еко Воја је најмања кошница настављача која се користи код нас. Изумео је г. Војо Брстина из Новог Милошева и патентирао у Београду и Женеви.

Спољне димензије су јој исте у основици, као и код Родне Воје, 414х414 милиметара, а спољна висина једног наставка је доста нижа од Родне Воје и износи свега 130 милиметара.

Читава кошница има седам наставака мада је за рад обично потребно 6 наставака. У јакој паши потребан је и седми наставак.

Унутрашње димензије једног рама кошнице Еко Воја су јој 344х107 милиметара и у њега када је потпуно пун стаје око килограм меда.

Рад са овим кошницама је веома лаган и погодан је посебно за људе који имају проблема са кичмом а ко једном крене да ради са Еко Војом тешко ће се од ње одвојити.

Посебно су погодне за рад у планинским крајевима где ће искористити и најслабије паше и веома тешко ће бити иједне године да Еко Воја не донесе доста меда пчелару, уз услов да се поштује принцип рада проналазача г. Воја Брстине.

Пчеле у кошницама Еко Воја живе нешто дуже у односу на пчеле у другим кошницама, ДБ, ЛР, Фарар ... јер су пчеле у Еко Воја кошницама најбоље храњене као ларве, у односу на друге кошнице. Ларве у овим кошницама су храњене са пуно полена, па су стога и издржљивије и дуже живе. Боље су храњене јер је нових ларви у малом плодишту доста мање него у другим кошницама са већим плодиштима. Још један од разлога дужег живота пчела у Еко Воја кошницама је и мало мање трошење младих пчела око спремања, неге и чишћења легла.

Принцип пчеларења са кошницама Еко Воја заснива се у најкраћем у следећем.

1. Друштво се развије најмање у четири наставка и са око 19 до 20 рамова са леглом. У том периоду док се не развију, друштва треба прихрањивати са шећерним сирупом (50-50) док се саће не изгради барем до четири наставка. Друштва не би требала да пређу снагу од 20 рамова са леглом јер може доћи до развоја нагона за ројење..

2. Када друштво достигне ту јачину и изгради најмање 4 наствака саћа, мада је пожељно да то буде пет наставака, изнад првод наставка се ставља матична решетка. Сви остали настваци на кошници, изнад првог наствака који је на подњачи, су медишта.

3. Први медишни наставак изнад матичне решетке не би требало цедити читаве године већ га остављати пчелама за сигурност и складиштење полена а касније и за зимовање.

4. Све остале медишне наставке одмах по затварању меда треба цедити.

5. Током године после јаке паше матичну решетку може, ко жели, подићи на неко време изнад другог наставка да друштво добије на бројности. Тако матичну решетку треба држати око 15 до 20 дана. Постоји и опција која се мени лично више допада, да се сваких 25 дана пребаци из плодишта које је само у првом наставку, по 3 до четири рама са затвореним леглом у други наставак а доље у плодиште испод матичне решетке уместо одузетих рамова са затвореним леглом додати сатне основе и изграђене рамове. На пример две сатне основе и два изграђена празна рама. Наравно водити рачуна да матица буде изолована док ово радимо како би остала првом наставку тј. у плодишту, које би у том случају преко целе године било у једном наставку.

5. Кошнице Еко Воја зимују тако што им се матична решетка скине у периоду од 20 августа до 20 септембра, (зависно од климе) и постави на подњачу. Изнад се онда поставе два наставка са празним изграђеним саћем, увек укрштено, па онда наставак са пчелама и леглом, па изнад њих два наставка са медом. Пчеле одлично зимују у оваквом амбијенту.

Пчеле у кошницама Еко Воја брзо пуне медишта јер су рамови мали и пчеле брзо затварају мед. Приноси који су постизали многи пчелари са овом кошницом су огромни и ако се прате савети г. Воја Брстине искористиће се свака па и најмања и најслабија паша.

Са кошницама Еко Воја има нешто више рада и посла него са кошницама Родна Воја али је рад доста лаган јер су рамови и наставци мале тежине.

Кошница је добила назив Еко Воја јер пчелар ако то жели може пустити да саме пчеле изграде сво саће. Само им је потребно поставити мало воска на врху сатоноше. Значи може се избећи и жица, мада је то доста тежи посао и није баш толико исплатив. По искуству разних пчелара са овом кошницом, најбоље је ипак стављати сатне основе, а ако неко жели еко систем производње воска, најбоље би било да барем прва два наставка са саћем пчеле изграде са сатних основа, а онда их, ако то неко жели, пустити их да саме раде остало. У супротном, може се појавити изградња хаотичног саћа. Иако могућност за еко пчеларење без жице постоји, ипак је најрентабилније и најсигурније стављати свуда сатне основе.

По скромном личном искуству у раду са Еко Воја кошницама могу рећи да су ми се, барем за сада, ове кошнице показале као најбоље.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Спремање кошнице Родне Воја за зиму[/h]
Autor -Petar Dragojlovic









Кошнице Родна Воја држимо све до краја сезоне ограничене на један наставак, са око 48 000 ћелија. Ове кошнице обично веома лако себи обезбеде зимницу, чак и у лошијим годинама. Приноси меда су у средњим и слабијим пашама значајно изнад просека за ЛР и ДБ кошнице (ово је веома важно за оне који пчеларе у брдским пределима или где има само једна јача паша а остале су или слабе или средње и продужене). По искуствима пчелара који су професионалци а имају разне типове кошница на свом пчелињаку у јаким пашама нема неких већих разлика мада је и тада предност на страни Родне Воје.

Приликом паковања пчела у РВ кошницама за зиму, на самом крају августа, или током септембра, зависно од климе места на коме се налази пчелињак, од изузетне је важности да приликом зазимљавања кошница Родна Воја, ако неко није добро развио друштва, или их није развио да би имао три или четири наставка, или има само два наставка (један са леглом а други са медом), да барем први наставак који се налази на подњачи буде са празним изграђеним саћем. Ако немамо изграђеног празног саћа онда на подњачу постављамо наставак с рамовима са сатним основама.

На пример, често се дешава да имамо само два наставка РВ, један углавном са леглом, други углавном са медом. То је сасвим довољно за безбедно зимовање РВ кошница. Онда обавезно, на крају жарког лета (обично или крај августа или око 25. септембра, зависно од климе), требамо поставити на подњачу један наставак са празним саћем, или ако њега немамо, наставак са сатним основама. Преко овога би укрштено требао доћи други наставак тј. наставак са пчелама и леглом, а после тога укрштено у односу на други наставак са пчелама и леглом, пун наставак са медом, који би био трећи по реду и на врху. Ово је изузетно важно због микроклиме у РВ кошници јер она има своје посебности због укрштања рамова. Дошло би тако до спречавања уласка хладног ваздуха директно на клубе као и спречавања превелике кондезације влаге изнад клубета. Ако би грешком пчелара, примера ради, дошло до превелике кондезације влаге изнад клубета могло би, чини ми се, у појединим случајевима доћи и до капања капљица кондезоване влаге на клубе, ако је оно остало у најдоњем, тј. првом наставку. А то би могло бити убиствено за пчелиње друштво. Стављањем наставка са празним саћем, или сатним основама, на прво место, на подњачу, овај проблем би се чини ми се у потпуности решио, због другачије и повољније микроклиме у кошници. Тада би хладни ваздух углавном био у првом наставку са празним саћем, у другом би већ било пуно топлије, а у трећем, где ће пчеле бити крајем зиме, било би им најтоплије.

Наравно, увек треба водити рачуна о клими где се налази пчелињак. Уколико је место влажно и хладно, са пуно магловитих дана, или је просто таква година, обавезно треба проверавати стање влаге у кошницама, контролисањем антиварозних фиока. Ако у њима приметимо велику влагу, или не дај Боже воду, одмах требамо делимично или потпуно склонити утопљавајући материјал са мрежица поклопне даске (зависно од климе на пчелињаку). Уколико је мрежица запечаћена са прополисом, онда им обавезно потпуно скинути антиварозну подњачу и проблем влаге биће решен.

Међутим, ако је друштво у РВ кошницама чак и добро развијено и јако, са пуно залиха меда, на пример са два или три наствака меда (један наставак=20 кг меда), ни тада не требамо дозволити да први наставак буде директно на подњачи, већ на подњачу требамо ставити наставак са празним и изграђеним саћем. Ово је због специфичности микроклиме у Родна Воја кошницама јер се сваки наставак укрштено поставља у односу на други. Ту хладни ваздух са лета веома слабо пролази на врх кошнице, па ако је друштво остало у првом наставку, може доћи до изузетно јаке кондезације изнад клубета и капања воде директно на клубе. Стога се код кошница Родна Воја препоручује да макар први наставак буде са празним саћем (или за нужду са сатним основама), и да им се не оставља више од једног, максимално два, наставка меда за зиму. Чак сматрам да би им Више од једнод наставка меда изнад легла, више штетило него користило и пореметило би микроклиму у кошници Родна Воја која, због укрштања наставака са рамовима, има своје специфичности.

Зато Родна Воја кошнице за зиму треба спремити на следећи начин.

1.На подњачу иде матична решетка (због мишева и сл.)
2.Преко МР постављамо наставак или пак два наставка са изграђеним празним саћем, (по мени је боље два јер нема бриге за заштиту саћа током зиме, мада је и један сасвим довољан). Ако немамо наставака са празним саћем, онда поставимо један наставак са сатним основама.
3.Онда постављамо наставак са леглом.
4. На крају на самом врху иде један наставак пун меда.

Могу доћи у обзир и друге комбинације али увек макар један наставак са празним саћем на подњачу и никада преко два наставка меда на врху, мада је боље оставити им само један наставак са медом. Наравно, никада ни преко 4 наставка укупно у склопу једне кошнице преко зиме.

И нема зиме за РВ кошнице.



Приликом зазимљавања кошнице Родна Воја треба још током године, а посебно у тренутку зазимљавања да гледамо да тамно саће, у које је матица залегала иде у средину наставка са медом, који је иначе на врху. Ово је изузетно важно. Тако ће пчеле врло радо, не само због глади него и по мирису, јер прате мирис старог саћа које их привлачи, прећи једним делом клубета још током јесени у тај највиши наставак са медом. И биће током зиме у сталном контакту са храном. Ако су им пак додата два наставка са медом онда по средини та два медна наставка треба ставити неколико рамова са медом у тамнијем саћу. Ипак, мислим да им је за зиму сасвим довољан један наствак са медом (20 кг меда), а да им два наставка са медом (укупно 40 кг меда) уопште није потребно, и да им то штавише због микроклиме више штети него користи. Но, има пчелара који их зазимљавају са 40 кг хране. И све опет буде у реду. Има међутим пчелара који већ неколико година пчеларе са Родном Војом и који им никада нису остављали више од једног наставка са медом изнад наставка са пчелама, где им је било и последње легло током јесени. И никада им пчеле, ни по јаким зимама, нису умрле од глади јер пчеле у Кошницама Родна Воја, ако се поштују савети г. Воја Брстине, троше врло мало меда у току зиме и веома лако презиме. И на пролеће се брже развијају од ДБ и ЛР. Има пак пчелара који никада не зазимљују своје пчеле на сва четири наствка Родне Воје, већ искључиво на три. Први наставак је са празним саћем на матичној решетки, а решетка на подњачи. Други наставак је са пчелама и последњим леглом, а трећи на врху, пун меда. И ово је прихватљива варијанта за презимљавање (можда за само презимљавање чак и боља) али онда морате заштитити један наставак са 10 рамова саћа које нисте оставили у кошници, од мољаца преко зиме. А то је додатни и чини ми се непотребни посао.
Autor: игуман Петар (Драгојловић)


Март месец је посебно ризичан у току пчеларске сезоне. Легло нагло расте а резерве хране се брзо умањују. Са растом легла расте и влага у кошници. Температуре ваздуха током овог месеца често веома варирају па се често јавља и нежељена јака кондезација унутар кошница. Друштвима са мало хране у марту месецу требамо додати шећерни сируп (50:50) или шећерну погачу. Посебно треба проверавати кошнице због болести ноземозе. Ако се појави упрљано лето и флеке око лета на улазу у кошницу обавезно треба хитно интервенисати и друштво ће се у 99 процената извући. У случају појаве ноземозе користити или Војин Екстрат против ноземозе или лек из пчеларске радње по имену нозецид. И један и други лек успешно лече ноземозу ако се дају у јачим концентрацијама и пчеле директно неколико дана прстају са леком. Уколико је ноземоза јача и узела је већег маха треба прскати и сваки рам понаособ, ако је тек почела, пчеле треба прскати само преко сатоноша без вађења рамова. Ипак, да би се на време спречила појава ноземозе која се видљиво јавља обично крајем марта требали би још током јесени пчеле прихранити са мало сирупа (2 литра сирупа 60:40, шећер:вода) у који убацимо неки од лекова против ноземозе, а најбољи је чини ми се природни Војин Екстрат. Током марта обавезно требамо проверавати влажност антиварозних подњача. Ако су оне влажне и веома буђаве значи да хитно требамо појачати вентилацију у кошници скидањем новина са мрежице поклопне даске. Ако је мрежица пак залепљена са прополисом и тако вентилација онемогућена, онда да би смо направили вентилацију треба делимично или потпуно уклонити антиварозну фиоку (а не антиварозну подњачу, како нехотично у брзини написах у тексту чланка). Фиоку требамо држати отвореном само неколико дана па је вратити уз повремену контролу влаге на њој. Ако се јака влага поново јави, фиоку поново треба уклонити. Ко још током јесени није у шећерни сируп додавао нека средства против ноземозе (Војин Екстрат, нозецид и слично) а уједно не може често да одлази до пчелињака и зна да обично има проблема са влагом у кошници која може бити погубна за пчелињу заједницу, требао би у марту месецу, делимично или потпуно, уклонити новину са покопне даске. Лично, због велике влаге на нашем пчелињаку у марту месецу, обично новину поставим на мрежицу изнад клубета а са стране оставим по мало простора за вентилацију. Ако видим да је влага у антиварозној фиоци и даље велика и јавља се јака буђ, потпуно уклоним новину. Када напољу отопли, и престану хладнији и влажни дани, пчеле ће већ саме успети да се изборе са влагом а ми им требамо одмах вратити утопљавајући материјал јер дуга и непотребна вентилација има пуно негативних последица по живот пчелиње заједнице и приносе меда, како лети тако и зими. Autor: игуман Петар (Драгојловић)
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Da biste napravili eko košnicu potrebno je:

1. Košnicu napraviti od prirodnog drva (netretiranog biocidima...)
2. Obojati ju bojama sa ekološkom certifikatom. (certifikat čuvati kao dokaz)
3. Ne koristiti korodirajuće metale (to se ne odnosi na čavle za spajanje košnica)
4. Na inox-om ožičene okvire staviti eko satnu osnovu. (podrijetlo eko satne osnove mora biti dokomentirano a eko satna osnova certificirana)

Eko košnicu postaviti ćete na postolje visine min. 50 cm. (objektivno, niti u prirodi naše pčele nikada ne obitavaju nisko pri zemlji).
Prije nego košnicu napućite pčelama potražite neku od ekoloških nadzornih stanica (koja će vas nadalje pratiti) kako bi vam ili preporučili gdje kupiti rojeve/društva ili kako bi vam odobrili kupnju od "vašeg" dobavljača.

Ako ovako uradite onda ste izbjegli prijelazno razdoblje - koje može trajati nekoliko godina , u prosjeku 3 godine.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Pčelarstvo za početnike - saveti[/h]



Za svaki posao, pa i za ovaj, potrebna je ljubav prema pečelarstvu. Najbitnije je da se oslobodite početničkog staha u radu sa pčelama, i da niste alergični na njihov ujed. Ako posle ujeda imate samo otok, crvenilo ili svrab, to je normalna reakcija organizma i vremenom će te postati imuni.

Poželjno je da imate prijatelja, drugara ili komšiju pčelara ( skoro nikada ne odbijaju pomoć mladom pčelaru) , koji bi vas u početku upoznao sa početnim radovima na pčelinjaku. Pre svega treba da vam objasni kako da pristupite košnici bez sraha i pokaže postupak prilikom pregleda društava ( nadimiti košnicu, otvoriti poklopnu dasku i izvaditi ram sa pčelama).

Veoma je bitno da se u startu opredelite za tip košnice sa koji će da pčelarite, jer raznovrsnost tipova košnice otežava rad na pčelinjaku. Svaki tip košnice ima svoje prednosti i nedostatke, što će te se i sami uveriti kad steknete iskustvo. Takođe je veoma bitan i izbor lokacije gde će te postaviti košnice. Mesto treba da bude sunčano, košnoce treba okrenuti prema jugoistoku, u zavetrini, blizu vode a da ne bude podvodno.

Za sam početak potrebno je nabaviti neophodan pčelarski pribor i to: pčelarsku kapu ( odelo ), pčelarski nož i dimilicu a kasnije i ostali pčelarski pribor ( centrifugu za vađenje meda, viljušku za otvaranje poklopčića, trafo za utapanje satnih osnova idr.). Poželjno je, ako u vašem mestu postoji udruženje pčelara, da se učlanite i na taj način dođete do korisnih saznanja od starijih i iskusnih pčelara. Isto tako preporučujem vam da se pretplatite na časopis " Pčelar", gde mogu da se nađu veoma korisni saveti.
 
Natrag
Top