- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Ovo je najčudesnija priča predstojeće Noći muzeja
Jedan se zvao Pablo Pikaso, drugi Dušan Bogić. Njih dvojica junaci su izložbe "Najnepoznatiji i najpoznatiji slikar na svetu" Narodnog muzeja Veliko Gradište, koja će biti otvorena samo za Noć muzeja, 19. maja, od 17h do 1h iza ponoći.
Najnepoznatiji slikar na svetu je Dušan Bogić, rođen u Velikom Gradištu 1886. Bio je ratni slikar u Prvom svetskom ratu, prešao je Albaniju, izlagao sa Ristom Stijovićem, Betom Vukanović, Milanom Milovanovićem, Živoradom Nastasijevićem... ali nijedna njegova slika nije poznata javnosti.
- To je čovek za kog sam ja saznao tek prošle godine. Oslobodioci su ga streljali 1944. na Jezavi u Smederevu, pod lažnom optužbom da je sarađivao sa Ljotićevim Zborom. To nikad nije dokazano. Porodica nikad nije obaveštena o tome šta mu se desilo. Javnosti nije poznata nijedna njegova slika. Na internetu postoji samo jedan tekst, Biljane Bošnjak, sa njegovom fotografijom i biografijom. Otkriveno je da postoji par slika u Novom Sadu i Beogradu, ali da porodica u Beogradu ne želi da kontaktira sa javnošću i pokaže te slike – rekao je na konferenciji za medije Dragan Bogičić, direktor Narodnog muzeja Veliko Gradište.
Noć muzeja biće prilika da publika vidi Pikasovu litografiju "Mlada žena"
U sećanju Ljubinke Milinković, najmlađe ćerke slikara Dušana Bogića, ostalo je: "Moja sestra Vera bila je član omladine Zbora. Posle rata živela je u inostranstvu. Umrla je u Londonu. Otac Dušan nikada nije bio član Zbora. Zato nije ni bežao. Uhapsili su ga u našoj kući odmah po oslobođenju Smedereva 1. novembra 1944. godine. Zatvoren je u zgradu sazidanu nakon eksplozije u Smederevu. Zvali su je kuća smrti. Odveden je na Jezavu, a porodica nikada nije dobila zvanično obaveštenje o njegovoj smrti. Danima smo išli do bandere na kojoj su lepljeni spiskovi streljanih. Potom su nas pozvali da preuzmemo njegove lične stvari. Predali su nam cigarete, radni mantil i stoličicu na kojoj je sedeo u zatvoru." Ova sećanja zabeležila je kustos Muzeja u Smederevu, istoričarka umetnosti Snežana Cvetković tokom posete slikarevoj (sada najverovatnije pokojnoj) ćerki Ljubinki Milinković u Beogradu 2001. godine. Kustos nam je otkrila da je prilikom posete videla nekoliko Bogićevih pejzaža oštećenih od velike eksplozije municije u Smederevu 1941, ali da porodica nije želela da ih restaurira, već da ih čuva takve za uspomenu.
Kao krajnja suprotnost Dušanu Bogiću, sa druge strane stoji španski slikar Pablo Pikaso.
- On je bio najpoznatiji slikar na svetu. Znalo se koliko je imao žena, šta je jeo za doručak ručak i večeru, ko je bio, šta je radio... Izložićemo jednu njegovu litografiju iz 1949, svojeručno potpisanu, zvaničnog naziva “Mlada žena”. Kako je u to vreme živeo sa Fransoaz Žilo, majkom njegovo dvoje dece, najverovatnije je reč o njenom liku. Urađena je u svega pet primeraka, čak ni Muzej litografije u Minsteru, koji ima najveću zbirku Pikasovih litografija, nema ovu. Osim onog u Narodnom muzeju u Beogradu, ovo je još jedini Pikaso kog Srbija ima. Samo za Noć muzeja moći ćete da ga vidite - poručio je Bogičić. On je dodao da su preko Pikasa hteli da bace svetlo na tragediju srpskih slikara. Naime, postoji (barem) još jedan ratni slikar iz Velikog rata kog su streljali oslobodioci, pa je namera da se u nekom daljem istraživanju produbi tema i pokrene priča.
- Možda su čak imali direktivu da se naši slikari koji su učestvovali kao ratni slikari u I svetskom ratu na neki način eliminišu kao svedoci vremena - naveo je direktor Narodnog muzeja u Velikom Gradištu. Ovom izložbom možda će se otvoriti neka vrata i povezati neki ljudi koji mogu da pomognu da Bogićeve slike postanu vidljive za javnost.
Iste večeri u zgradi Opštine Velikog Gradišta biće otvorene tri nove stalne postavke sa radovima brojnih umetnika iz cele Srbije.
Program: Šta još nudi Noć muzeja
"Slaveći istorijske pobede ali i ljudske trijumfe, često suviše male da bi popunile stranice zvaničnih istorija, 15. Noć muzeja biće održana 19. maja u više od 40 gradova širom Srbije kroz oko 200 raznolikih događaja pod programskom temom i sloganom "Pobede i pobenici". Posetioci će biti provedeni kroz brojne priče koje osvetljavaju slavne stranice naše istorije: pre svega stogodišnjicu pobede u Prvom svetskm ratu, ali i brojne pobede u životu: u umetnosti, prosvetiteljstvu, nauci, kulutri i svemu što čini život i svet oko nas sadržajnijim, važnijim i vrednijim", poručili su organizatori. Detaljni program za Beograd biće naknadno objavljen. Za sada je otkriveno da će biti otvorena vrata kuće porodice Veljković, legat Vojislava Jovanovića Maramboa, dok će Doktorova kula ugostiti izložbu o dr Lazi Lazareviću. Crveni krst Srbije predstaviće eksponate iz Velikog rata, Muzej Jovana Cvijića pripremiće pravu secesijsku poslasticu, a Kulturni centar Baraka slaviće film "Buđenje pacova" Živojina Žike Pavlovića. U Muzeju Narodnog pozorišta biće otkriveno kako su izgledale različite beogradske postavke "Labudovog jezera" i kostimi Crnog i Belog labuda.
Narodni muzej Valjevo u Noći muzeja upoznaće svoje posetioce sa bogatom istorijom i zaostavštinom Jermena. Lični predmeti, knjige i pisma porodica Tehlirijan-Marković, Baronijan i Der Hazarjan, uz posebno osmišljene publikacije i muzički program, dočaraće kako se živelo u Valjevu pre više od sto godina. Galerija "Milan Konjović" u Somboru baviće se Konjovićevim stvaralaštvom od 1913. do 1918, kada je umetnik imao između 15 i 20 godina. Ljubitelji putovanja u Bačkoj Palanci moći će da se prošetaju Latinskom Amerikom kroz živopisne fotografije Marka Milivojevića, dok će u Galeriji Kulturnog centra biti otvorena izložba "Pismo i ornamenti" Violete Marković. Istorijski arhiv Niš predstaviće svoju najvredniju arhivsku građu, uključujući i najstariji dokument koji arhiv čuva - bakrotisk i skice niške tvrđave iz 1737. godine, ali i Bibliju iz 1868. godine koju su preveli Vuk Karadžić i Đura Daničić, prvi srpski bukvar iz 1836, najstarije niške novine iz 1886. godine... Posetioci Banatske sobe u Beloj Crkvi moći će da se upoznaju s operskom divom Melanijom Bugarinović, prvom Srpkinjom sa stalnim angažmanom u Bečkoj operi. Narodni muzej Kragujevac otvoriće izložbu "Stvaranje u krugu" akademskog slikara Nikosa Arvanitidisa, dok će u Muzeju "21. oktobar" biti izloženi radovi vajara Ota Loga...
(Blic Online)
Jedan se zvao Pablo Pikaso, drugi Dušan Bogić. Njih dvojica junaci su izložbe "Najnepoznatiji i najpoznatiji slikar na svetu" Narodnog muzeja Veliko Gradište, koja će biti otvorena samo za Noć muzeja, 19. maja, od 17h do 1h iza ponoći.
Najnepoznatiji slikar na svetu je Dušan Bogić, rođen u Velikom Gradištu 1886. Bio je ratni slikar u Prvom svetskom ratu, prešao je Albaniju, izlagao sa Ristom Stijovićem, Betom Vukanović, Milanom Milovanovićem, Živoradom Nastasijevićem... ali nijedna njegova slika nije poznata javnosti.
- To je čovek za kog sam ja saznao tek prošle godine. Oslobodioci su ga streljali 1944. na Jezavi u Smederevu, pod lažnom optužbom da je sarađivao sa Ljotićevim Zborom. To nikad nije dokazano. Porodica nikad nije obaveštena o tome šta mu se desilo. Javnosti nije poznata nijedna njegova slika. Na internetu postoji samo jedan tekst, Biljane Bošnjak, sa njegovom fotografijom i biografijom. Otkriveno je da postoji par slika u Novom Sadu i Beogradu, ali da porodica u Beogradu ne želi da kontaktira sa javnošću i pokaže te slike – rekao je na konferenciji za medije Dragan Bogičić, direktor Narodnog muzeja Veliko Gradište.
Noć muzeja biće prilika da publika vidi Pikasovu litografiju "Mlada žena"
U sećanju Ljubinke Milinković, najmlađe ćerke slikara Dušana Bogića, ostalo je: "Moja sestra Vera bila je član omladine Zbora. Posle rata živela je u inostranstvu. Umrla je u Londonu. Otac Dušan nikada nije bio član Zbora. Zato nije ni bežao. Uhapsili su ga u našoj kući odmah po oslobođenju Smedereva 1. novembra 1944. godine. Zatvoren je u zgradu sazidanu nakon eksplozije u Smederevu. Zvali su je kuća smrti. Odveden je na Jezavu, a porodica nikada nije dobila zvanično obaveštenje o njegovoj smrti. Danima smo išli do bandere na kojoj su lepljeni spiskovi streljanih. Potom su nas pozvali da preuzmemo njegove lične stvari. Predali su nam cigarete, radni mantil i stoličicu na kojoj je sedeo u zatvoru." Ova sećanja zabeležila je kustos Muzeja u Smederevu, istoričarka umetnosti Snežana Cvetković tokom posete slikarevoj (sada najverovatnije pokojnoj) ćerki Ljubinki Milinković u Beogradu 2001. godine. Kustos nam je otkrila da je prilikom posete videla nekoliko Bogićevih pejzaža oštećenih od velike eksplozije municije u Smederevu 1941, ali da porodica nije želela da ih restaurira, već da ih čuva takve za uspomenu.
Kao krajnja suprotnost Dušanu Bogiću, sa druge strane stoji španski slikar Pablo Pikaso.
- On je bio najpoznatiji slikar na svetu. Znalo se koliko je imao žena, šta je jeo za doručak ručak i večeru, ko je bio, šta je radio... Izložićemo jednu njegovu litografiju iz 1949, svojeručno potpisanu, zvaničnog naziva “Mlada žena”. Kako je u to vreme živeo sa Fransoaz Žilo, majkom njegovo dvoje dece, najverovatnije je reč o njenom liku. Urađena je u svega pet primeraka, čak ni Muzej litografije u Minsteru, koji ima najveću zbirku Pikasovih litografija, nema ovu. Osim onog u Narodnom muzeju u Beogradu, ovo je još jedini Pikaso kog Srbija ima. Samo za Noć muzeja moći ćete da ga vidite - poručio je Bogičić. On je dodao da su preko Pikasa hteli da bace svetlo na tragediju srpskih slikara. Naime, postoji (barem) još jedan ratni slikar iz Velikog rata kog su streljali oslobodioci, pa je namera da se u nekom daljem istraživanju produbi tema i pokrene priča.
- Možda su čak imali direktivu da se naši slikari koji su učestvovali kao ratni slikari u I svetskom ratu na neki način eliminišu kao svedoci vremena - naveo je direktor Narodnog muzeja u Velikom Gradištu. Ovom izložbom možda će se otvoriti neka vrata i povezati neki ljudi koji mogu da pomognu da Bogićeve slike postanu vidljive za javnost.
Iste večeri u zgradi Opštine Velikog Gradišta biće otvorene tri nove stalne postavke sa radovima brojnih umetnika iz cele Srbije.
Program: Šta još nudi Noć muzeja
"Slaveći istorijske pobede ali i ljudske trijumfe, često suviše male da bi popunile stranice zvaničnih istorija, 15. Noć muzeja biće održana 19. maja u više od 40 gradova širom Srbije kroz oko 200 raznolikih događaja pod programskom temom i sloganom "Pobede i pobenici". Posetioci će biti provedeni kroz brojne priče koje osvetljavaju slavne stranice naše istorije: pre svega stogodišnjicu pobede u Prvom svetskm ratu, ali i brojne pobede u životu: u umetnosti, prosvetiteljstvu, nauci, kulutri i svemu što čini život i svet oko nas sadržajnijim, važnijim i vrednijim", poručili su organizatori. Detaljni program za Beograd biće naknadno objavljen. Za sada je otkriveno da će biti otvorena vrata kuće porodice Veljković, legat Vojislava Jovanovića Maramboa, dok će Doktorova kula ugostiti izložbu o dr Lazi Lazareviću. Crveni krst Srbije predstaviće eksponate iz Velikog rata, Muzej Jovana Cvijića pripremiće pravu secesijsku poslasticu, a Kulturni centar Baraka slaviće film "Buđenje pacova" Živojina Žike Pavlovića. U Muzeju Narodnog pozorišta biće otkriveno kako su izgledale različite beogradske postavke "Labudovog jezera" i kostimi Crnog i Belog labuda.
Narodni muzej Valjevo u Noći muzeja upoznaće svoje posetioce sa bogatom istorijom i zaostavštinom Jermena. Lični predmeti, knjige i pisma porodica Tehlirijan-Marković, Baronijan i Der Hazarjan, uz posebno osmišljene publikacije i muzički program, dočaraće kako se živelo u Valjevu pre više od sto godina. Galerija "Milan Konjović" u Somboru baviće se Konjovićevim stvaralaštvom od 1913. do 1918, kada je umetnik imao između 15 i 20 godina. Ljubitelji putovanja u Bačkoj Palanci moći će da se prošetaju Latinskom Amerikom kroz živopisne fotografije Marka Milivojevića, dok će u Galeriji Kulturnog centra biti otvorena izložba "Pismo i ornamenti" Violete Marković. Istorijski arhiv Niš predstaviće svoju najvredniju arhivsku građu, uključujući i najstariji dokument koji arhiv čuva - bakrotisk i skice niške tvrđave iz 1737. godine, ali i Bibliju iz 1868. godine koju su preveli Vuk Karadžić i Đura Daničić, prvi srpski bukvar iz 1836, najstarije niške novine iz 1886. godine... Posetioci Banatske sobe u Beloj Crkvi moći će da se upoznaju s operskom divom Melanijom Bugarinović, prvom Srpkinjom sa stalnim angažmanom u Bečkoj operi. Narodni muzej Kragujevac otvoriće izložbu "Stvaranje u krugu" akademskog slikara Nikosa Arvanitidisa, dok će u Muzeju "21. oktobar" biti izloženi radovi vajara Ota Loga...
(Blic Online)