- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Reke u okolini Kraljeva i Novog Pazara u katastrofalnom stanju
A. Bajrović - S. Trifunović | 23. 06. 2011. - 00:02h
NOVI PAZAR/KRALJEVO - Više od 250 manjih i većih industrijskih pogona i 40 gradova i naselja zagađuju Ibar kanalizacijom, teškim metalima, uljima i drugim otrovima od njegovog izvorišta do ušća u Moravu. Reke u novopazarskom kraju imaju takođe katastrofalnu ekološku sliku, a najveći zagađivači su deponija Golo brdo, ali i gradska kanalizacija koja se direktno sliva u reku Rašku.
Na celom toku Ibra, jedne od najznačajnijih reka Srbije, samo jedna fabrika ima odgovarajuće uređaje za prečišćavanje vode. Ibru i svima koji njegovu vodu nizvodno piju preti nekoliko stotina hiljada tona jalovine u Obiliću obogaćene fenolom. Fenol preti i iz četrdesetak strugara koje, što u pritoke, što direktno, u reku izlivaju strugotinu koja ga sa sobom nosi. Svaki veći grad uz reku i njene pritoke najveći deo otpada pod okriljem noći sa gradskih deponija gura baš u Ibar. Red manjih zagađivača je predugačak.
- Sjajno organizovano takmičenje, odlična staza, sjajni domaćini, ali je zaista ružno videti ovolike gomile smeća na obe obale - rekao je Branko Lovrić, generalni sekretar Evropske kajakaške federacije na Evropskom prvenstvu održanom na buku Grmčić nedaleko od Ušća, mestu koje uz stazu Tacen u Sloveniji slovi za najbolju stazu za kajak na divljim vodama u Evropi.
A smeće stiže pre svega iz Novog Pazara i Raške, ali i iz drugih gradova i mesta u gornjem toku Ibra. Po procenama stručnjaka, u pojedinim danima i hiljadu kubika smeća je na površini reke.
- Noću bageri kamare otpada guraju s obale u reku. Koriste se periodi kada je vodostaj povišen pa se onda reka krivi da otkida delove smetlišta - saznaje „Blic” u republičkoj inspekciji. Deponije uz tehnički otpad, koji nije najopasniji, u reku ubacuju i biološki otpad koji sa kanalizacijama ubija živi svet.
- U Ibru se pecao lipljan, bilo je rakova. Sada u donjem toku nema šanse da upecate mrenu koja je kao i lipljan plemenita vrsta ribe i bila je zaštitni znak reke. Samo strugare, a bilo ih je do krize više od 70, a sada ih ima oko 40, ispuštaju dovoljno otrova koji ubijaju te vrste riba - kaže profesor Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar”.
Ekolozi u Novom Pazaru već godinama upozoravaju da reke u ovom kraju imaju katastrofalnu ekološku sliku i da predstavljaju opasnost po zdravlje stanovnika. Reke zagađuju vode iz deponije Golo brdo, ali i nesavesni građani bacajući otpad.
Radomirka Rajović, član Gradskog veća Novog Pazara zadužena za ekologiju i zaštitu životne sredine, kaže za „Blic” da je jedan od glavnih zagađivača reka kanalizacija iz domaćinstava, koja kompletno završava u rekama.
- Šta ćete više, kada glavni gradski kolektor ide u reku Rašku, jer ne postoje adekvatna urbanistička rešenja. Obale svih reka su napadnute divljom gradnjom i to je jedan od najvažnijih razloga za poplave koje nastaju sve češće. Mogu otvoreno da kažem da su neuređeni rečni tokovi krivica gradske vlasti, iako sam i ja deo nje - kaže Rajovićeva. Ona ipak dodaje da lokalna vlast čini određene napore da poboljša stanje reka u gradu.
Gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović je rekao da Gradska uprava priprema projekat za izgradnju fabrike za preradu komunalnih otpadnih voda, koji će finansirati Evropska unija.
- Realizacija ovog velikog projekta trajaće od 2013. do 2020. godine kroz različite faze. Svi ozbiljni gradovi i sve ozbiljne države insistiraju da veliki gradovi imaju fabrike za preradu komunalnih otpadnih voda. S obzirom na to kako su nam zagađene reke, mi planiramo još jedan veliki projekat, a to je rešavanje problema čvrstog otpada - kaže Mahmutović.
On je pre nepunih mesec dana s lokalnim tekstilcima potpisao sporazum o saradnji u rešavanju problema otpadnih voda u tekstilnoj industriji, koji podrazumeva izgradnju prečišćivača u 35 firmi koje u opisu poslova imaju i kamenovanje džinsa. Mahmutović je tada rekao da je ranije bilo predloga da se pravi jedna zajednička fabrika za preradu otpadnih voda iz tekstilnih fabrika, ali da se nakon konsultacija došlo do zaključka da je bolje izgraditi 35 mini prerađivačkih postrojenja u postojećim kamenjarima.
Međutim, Mithat Nokić, predsednik ekološke partije Zeleni, smatra da ni nakon rešavanja problema otpadnih voda u tekstilnoj industriji reke u Novom Pazaru neće biti čiste, jer tekstilci nisu njihovi jedini zagađivači.
- Pošla vlast je žureći da uradi nešto za građane kako bi dobila njihove glasove, u naseljima Šestovo i Selakovac prokopala po cev u koju se skupljaju sve fekalije i hemikalije iz domaćinstava, a koja ide u reku Rašku. Ni do danas ništa nije pokušano da se promeni u tim naseljima i to je zaista strašno. U prigradskim naseljima postoje i stočna zagađenja reka, jer građani koji žive ka naselju Dojeviće imaju stoku, a ceo otpad iz štala završava upravo u rekama - kaže Nokić.
„Mi smo više puta donosili propise kojih treba da se pridržavaju svi klaničari, a to je da se utroba i ostaci životinja ne smeju bacati u reke nego u specijalne kontejnere koji se voze na deponiju. Klanice su uglavnom pored reka i pored svake ćete naći poneku utrobu. Signaliziramo našim ljudima u inspekciji na ovaj problem, a oni se žale na sudstvo i na činjenicu da njihove prijave leže u sudskim fiokama. To je, zapravo, začarani krug u kome su svi isti”, tvrdi Rajovićeva.
Otrovi iz 250 fabrika slivaju se u Ibar
A. Bajrović - S. Trifunović | 23. 06. 2011. - 00:02h
NOVI PAZAR/KRALJEVO - Više od 250 manjih i većih industrijskih pogona i 40 gradova i naselja zagađuju Ibar kanalizacijom, teškim metalima, uljima i drugim otrovima od njegovog izvorišta do ušća u Moravu. Reke u novopazarskom kraju imaju takođe katastrofalnu ekološku sliku, a najveći zagađivači su deponija Golo brdo, ali i gradska kanalizacija koja se direktno sliva u reku Rašku.
Takmičari na prvenstvu u kajaku bili zgroženi otpadom u reci
Na celom toku Ibra, jedne od najznačajnijih reka Srbije, samo jedna fabrika ima odgovarajuće uređaje za prečišćavanje vode. Ibru i svima koji njegovu vodu nizvodno piju preti nekoliko stotina hiljada tona jalovine u Obiliću obogaćene fenolom. Fenol preti i iz četrdesetak strugara koje, što u pritoke, što direktno, u reku izlivaju strugotinu koja ga sa sobom nosi. Svaki veći grad uz reku i njene pritoke najveći deo otpada pod okriljem noći sa gradskih deponija gura baš u Ibar. Red manjih zagađivača je predugačak.
- Sjajno organizovano takmičenje, odlična staza, sjajni domaćini, ali je zaista ružno videti ovolike gomile smeća na obe obale - rekao je Branko Lovrić, generalni sekretar Evropske kajakaške federacije na Evropskom prvenstvu održanom na buku Grmčić nedaleko od Ušća, mestu koje uz stazu Tacen u Sloveniji slovi za najbolju stazu za kajak na divljim vodama u Evropi.
A smeće stiže pre svega iz Novog Pazara i Raške, ali i iz drugih gradova i mesta u gornjem toku Ibra. Po procenama stručnjaka, u pojedinim danima i hiljadu kubika smeća je na površini reke.
- Noću bageri kamare otpada guraju s obale u reku. Koriste se periodi kada je vodostaj povišen pa se onda reka krivi da otkida delove smetlišta - saznaje „Blic” u republičkoj inspekciji. Deponije uz tehnički otpad, koji nije najopasniji, u reku ubacuju i biološki otpad koji sa kanalizacijama ubija živi svet.
- U Ibru se pecao lipljan, bilo je rakova. Sada u donjem toku nema šanse da upecate mrenu koja je kao i lipljan plemenita vrsta ribe i bila je zaštitni znak reke. Samo strugare, a bilo ih je do krize više od 70, a sada ih ima oko 40, ispuštaju dovoljno otrova koji ubijaju te vrste riba - kaže profesor Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar”.
Ekolozi u Novom Pazaru već godinama upozoravaju da reke u ovom kraju imaju katastrofalnu ekološku sliku i da predstavljaju opasnost po zdravlje stanovnika. Reke zagađuju vode iz deponije Golo brdo, ali i nesavesni građani bacajući otpad.
Radomirka Rajović, član Gradskog veća Novog Pazara zadužena za ekologiju i zaštitu životne sredine, kaže za „Blic” da je jedan od glavnih zagađivača reka kanalizacija iz domaćinstava, koja kompletno završava u rekama.
Otpad zatrpao reku Rašku
- Šta ćete više, kada glavni gradski kolektor ide u reku Rašku, jer ne postoje adekvatna urbanistička rešenja. Obale svih reka su napadnute divljom gradnjom i to je jedan od najvažnijih razloga za poplave koje nastaju sve češće. Mogu otvoreno da kažem da su neuređeni rečni tokovi krivica gradske vlasti, iako sam i ja deo nje - kaže Rajovićeva. Ona ipak dodaje da lokalna vlast čini određene napore da poboljša stanje reka u gradu.
Gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović je rekao da Gradska uprava priprema projekat za izgradnju fabrike za preradu komunalnih otpadnih voda, koji će finansirati Evropska unija.
- Realizacija ovog velikog projekta trajaće od 2013. do 2020. godine kroz različite faze. Svi ozbiljni gradovi i sve ozbiljne države insistiraju da veliki gradovi imaju fabrike za preradu komunalnih otpadnih voda. S obzirom na to kako su nam zagađene reke, mi planiramo još jedan veliki projekat, a to je rešavanje problema čvrstog otpada - kaže Mahmutović.
On je pre nepunih mesec dana s lokalnim tekstilcima potpisao sporazum o saradnji u rešavanju problema otpadnih voda u tekstilnoj industriji, koji podrazumeva izgradnju prečišćivača u 35 firmi koje u opisu poslova imaju i kamenovanje džinsa. Mahmutović je tada rekao da je ranije bilo predloga da se pravi jedna zajednička fabrika za preradu otpadnih voda iz tekstilnih fabrika, ali da se nakon konsultacija došlo do zaključka da je bolje izgraditi 35 mini prerađivačkih postrojenja u postojećim kamenjarima.
Međutim, Mithat Nokić, predsednik ekološke partije Zeleni, smatra da ni nakon rešavanja problema otpadnih voda u tekstilnoj industriji reke u Novom Pazaru neće biti čiste, jer tekstilci nisu njihovi jedini zagađivači.
- Pošla vlast je žureći da uradi nešto za građane kako bi dobila njihove glasove, u naseljima Šestovo i Selakovac prokopala po cev u koju se skupljaju sve fekalije i hemikalije iz domaćinstava, a koja ide u reku Rašku. Ni do danas ništa nije pokušano da se promeni u tim naseljima i to je zaista strašno. U prigradskim naseljima postoje i stočna zagađenja reka, jer građani koji žive ka naselju Dojeviće imaju stoku, a ceo otpad iz štala završava upravo u rekama - kaže Nokić.
Otpad iz klanica bacaju u reke
Mithat Nokić tvrdi da većina mesara u Novom Pazaru nekontrolisano zagađuje vodotokove reka, kao i pojedina čitava naselja, a da bi se ekološki problemi mogli rešavati jedino strožim kažnjavanjem. Radomirka Rajović tvrdi da je problem sa mesarima rešiv, ali da su oni u sprezi sa gradskim komunalnim službama i sudstvom.
„Mi smo više puta donosili propise kojih treba da se pridržavaju svi klaničari, a to je da se utroba i ostaci životinja ne smeju bacati u reke nego u specijalne kontejnere koji se voze na deponiju. Klanice su uglavnom pored reka i pored svake ćete naći poneku utrobu. Signaliziramo našim ljudima u inspekciji na ovaj problem, a oni se žale na sudstvo i na činjenicu da njihove prijave leže u sudskim fiokama. To je, zapravo, začarani krug u kome su svi isti”, tvrdi Rajovićeva.
Ugroženo vodosnabdevanje
Sve je više otrova u reci koji dolaze iz kućnih kanalizacija, kanalizacija čitavih naselja poput Konareva, koje iz septičkih jama otpad ispuštaju pravo prema polju gde se crpi voda za vodovod i time ugrožavaju vodosnabdevanje. „Reka Ibar je reka koja se mnogo truje, ali ima sreću da je aerobna reka zahvaljujući tome što je prokrvljena planinskim vodama. Aerobni mikroorganizmi doslovce jedu sve trulo što mi u nju bacamo i time se hrane. Prevladaju li anaerobi neće biti dobro”, kaže Ranko Đekić, tehnički direktor kraljevačkog „Vodovoda”.