Član
- Učlanjen(a)
- 29.07.2010
- Poruka
- 29
01. 08. 2010
Press
PressKlinika
Koliko nas koštaju gresi iz mladosti
Pušenje, alkohol, loša ishrana i ostale loše navike kojima smo izlagali naš organizam u mladosti moguće je ispraviti i njihov štetan uticaj potpuno eliminisati
Budimo iskreni: mnogi od nas, tačnije većina, nisu bili uzorni u mladosti. Zato i ne možemo da prestanemo da se pitamo da li će i kada silne čaše alkohola, „džank" hrana, seks bez zaštite i pušenje marihuane prestati da nas proganjaju. Zdravstveni stručnjaci koji su proučavali dugoročni efekat loših mladalačkih navika došli su do iznenađujućih zaključaka o tome kakve posledice one mogu imati po zdravlje i šta možemo da učinimo da ispravimo greške.
Voleli ste da se opijate
To nije toliko opasno, ali samo ako ste to radili povremeno tokom mladosti, a danas pijete umereno. Retki su oni koji mogu da piju svakodnevno bez ikakvih posledica. Jetra ima sposobnost brze regeneracije, pa ako niste godinama pili prevelike količine alkohola, onda ste verovatno zdravi.
Ali ako ste još od studentskih dana lumpovali svake noći (pili četiri ili više pića u roku od dva sata), a i dalje pijete po nekoliko pića dnevno, onda stvar nije bezazlena. Lumperajska opijanja mogu da ubiju neurone u mozgu koji utiču na donošenje odluka, učenje i memoriju. Što više pijete, veći je i rizik. Količina od nekoliko pića dnevno u periodu dužem od 10 godina može da dovede do hepatitisa, ciroze i raka jetre. Eksperti kažu da i više od jednog pića dnevno povećava rizik od raka dojke.
Da biste ispravili grešku:
Sat vremena aerobnog vežbanja nekoliko dana u nedelji može da pomogne rastu novih neurona u mozgu. Takođe, pijte umereno i ne više od jednog dana u nedelji. Jedite zdravu hranu. Ako ste bili teški pijanac, izbegavajte visokoproteinske dijete jer štete jetri. Uzimajte dovoljno B vitamina, kojeg ima u lisnatom zelenom povrću, mahunarkama i žitaricama.
Živeli ste na brzoj hrani
Moguće je da nemate posledica zbog lošeg načina ishrane, ali samo u slučaju ako ste kao tinejdžer jeli nekoliko obroka brze hrane nedeljno. U suštini, malo brze hrane ne može vam dugoročno naškoditi.
Ali ako se godinama osnov vaše ishrane sastojao od pljeskavica, pomfrita, pica, slatkiša i čipsa, onda je sigurno da ste jeli ogromne količine hrane koja sadrži loše masti, što predstavlja ozbiljan rizik za bolesti srca. Srećom, studije pokazuju da možete preokrenuti stvar ukoliko promenite svoju ishranu i počnete da vežbate, a čak i male promene u životnim navikama mogu da imaju značajne efekte.
Da biste ispravili grešku:
Umesto „džank" hrane hranite se zdravo, a punomasno mleko treba zameniti onim sa manjim procentom masnoće. Proverite holesterol i ako je on visok, odmah preduzmite neke korake. Hranite se namirnicama bogatim vlaknima, kao što su voće, povrće i žitarice. Takođe, unosite namirnice sa malo zasićenih masti i vežbajte redovno, a to je najmanje 30 minuta aerobnih vežbi skoro svaki dan u nedelji. Ako je vaš nivo holesterola i dalje previsok, vaš lekar vam može propisati lekove za njegovo snižavanje. Proverite indeks telesne mase i ako je on iznad 25 znači da ste preteški, pa pokušajte da smanjite unos kalorija. Gubitak od pet procenata telesne težine smanjuje rizik od dijabetesa.
Pušili ste
To nije opasna stvar, ali samo ako ste pušili 10 cigareta nedeljno nekoliko godina i to na žurkama ili uz kafu s prijateljima.
Ali ako ste pušili paklu dnevno, i to 10 ili više godina, onda su vaša pluća značajno oslabljena, i to u tolikoj meri da potpuno jasno primećujete da ne možete lako disati tokom vežbanja ili ste skloni upali pluća i bronhitisu.
Možda imate i oštećenja arterija, što povećava šanse za srčane bolesti i moždani udar. Čak i ako ste pušili kao dimnjak, povišen rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara se smanjuje dramatično u prvih 15 godina nakon odvikavanja, a rizik od povratka raka pluća gotovo da je isti kao kod nepušača.
I činjenica da ste provodili dosta vremena u zadimljenim barovima može povećati rizik od srčanih bolesti i raka, ali ne onoliko koliko je to u slučaju aktivnih pušača.
Da biste ispravili grešku:
Razgovarajte sa svojim doktorom o bilo kojoj bolesti disajnih organa, kao i o problemima sa disanjem, hvatanjem daha ili hroničnog kašlja. Sat aerobnog vežbanja, i to svakog dana u nedelji, kompenzacija je za bilo koje oštećenje na plućima.
Jedite mnogo antioksidansa kojih ima u lisnatom povrću (kao što su spanać, kelj, blitva), kao i namirnice bogate vlaknima. Antioksidansi su dobri za pluća, a francuski istraživači su otkrili da ljudi koji jedu mnogo vlakana imaju manji rizik od razvoja hroničnih plućnih bolesti, bez obzira na njihovu istoriju pušenja.
Imali ste seks bez zaštite
To nije opasna stvar, ali samo ako vam se to veoma retko događalo. Istina, i jedan odnos bez zaštite je dovoljan da pokupite polno prenosive infekcije, uključujući i HIV, ali su šanse veoma male ako vam je test na polno prenosive bolesti negativan. Takođe, ako ste imali mnogo partnera, a posebno ako ste bili nepažljivi pri korišćenju kondoma, onda je veći rizik od polno prenosivih bolesti i možda i ne znate da ste zaraženi. Hlamidija i gonoreja često su asimptomatske, a njihovo neizlečenje može da izazove zapaljenje karlice, što je vodeći uzrok steriliteta i ektopične trudnoće. Humani papiloma virus (HPV) najčešće se širi kroz seksualni odnos bez zaštite.
Da biste ispravili grešku:
Kod svog lekara preko testa krvi proverite da li možda imate neku od seksualno prenosivih bolesti kako bi vam savest bila mirna. Žene treba redovno da rade papa test, koji može otkriti prekancerozne promene na grliću materice. Rak grlića materice dosta sporo napreduje da vam se ne mora prikazati do vaše 40. ili 50. godine, čak i ako ste bili izloženi ljudskom papiloma virusu godinama ranije.
Budite iskreni sa svojim lekarom u vezi sa svojom seksualnom istorijom ako ste trudni ili planirate trudnoću. Jako je važno da lekar primeti znake u toku porođaja i preporuči carski rez ako vidi nešto sumnjivo.
Koriste kondome redovno sa novim partnerom, čak i ako ste u tridesetim ili četrdesetim.
Držali ste ekstremne dijete, bili gojazni, pa se izgladnjivali
To nije opasna stvar. Ali samo ako ste dobili i izgubili više od 10 kilograma nekoliko puta, a od tada održavate više ili manje stabilnu težinu za poslednjih deset godina.
Ali moglo bi biti opasno ako ste mnogo puta izgubili i ponovo dobili više od 10 kilograma mnogo tokom nekoliko godina.
Smenjivanje ciklusa gojaznosti i gladovanja mogu usporiti metabolizam i smanjiti sposobnost organizma da prepozna glad, kao i signal za sitost, što olakšava vaše gojenje.
Česte jo-jo dijete povećavaju rizik za kamen u žuči i mogu da oslabe vaš imunološki sistem.
Istraživači su utvrdili da ponavljanje mršavljenja smanjuje aktivnost prirodnih ćelija koje pomažu vašem telu da se odbrani od bolesti.
Da biste ispravili grešku:
Smršajte postepeno jer tako smanjujete rizik od kamena u žuči.
Izbegavajte dijete sa izuzetno malo masnoća.
Sat aerobnog vežbanja većinu dana u nedelji će vam pomoći da zadržite svoju težinu pod kontrolom i da smanjite negativne efekte mršavljenja na imuni sistem.
Upravljajte stresom uz pomoć vašeg omiljenog načina opuštanja i odmora - šetnjom, radeći jogu ili čitanjem.
Oni sa istorijom jo-jo dijeta ponovo se brzo ugoje kada su pod stresom.
A. Mitić
izvor: pressonline
Press
PressKlinika
Koliko nas koštaju gresi iz mladosti
Pušenje, alkohol, loša ishrana i ostale loše navike kojima smo izlagali naš organizam u mladosti moguće je ispraviti i njihov štetan uticaj potpuno eliminisati
Budimo iskreni: mnogi od nas, tačnije većina, nisu bili uzorni u mladosti. Zato i ne možemo da prestanemo da se pitamo da li će i kada silne čaše alkohola, „džank" hrana, seks bez zaštite i pušenje marihuane prestati da nas proganjaju. Zdravstveni stručnjaci koji su proučavali dugoročni efekat loših mladalačkih navika došli su do iznenađujućih zaključaka o tome kakve posledice one mogu imati po zdravlje i šta možemo da učinimo da ispravimo greške.
Voleli ste da se opijate
To nije toliko opasno, ali samo ako ste to radili povremeno tokom mladosti, a danas pijete umereno. Retki su oni koji mogu da piju svakodnevno bez ikakvih posledica. Jetra ima sposobnost brze regeneracije, pa ako niste godinama pili prevelike količine alkohola, onda ste verovatno zdravi.
Ali ako ste još od studentskih dana lumpovali svake noći (pili četiri ili više pića u roku od dva sata), a i dalje pijete po nekoliko pića dnevno, onda stvar nije bezazlena. Lumperajska opijanja mogu da ubiju neurone u mozgu koji utiču na donošenje odluka, učenje i memoriju. Što više pijete, veći je i rizik. Količina od nekoliko pića dnevno u periodu dužem od 10 godina može da dovede do hepatitisa, ciroze i raka jetre. Eksperti kažu da i više od jednog pića dnevno povećava rizik od raka dojke.
Da biste ispravili grešku:
Sat vremena aerobnog vežbanja nekoliko dana u nedelji može da pomogne rastu novih neurona u mozgu. Takođe, pijte umereno i ne više od jednog dana u nedelji. Jedite zdravu hranu. Ako ste bili teški pijanac, izbegavajte visokoproteinske dijete jer štete jetri. Uzimajte dovoljno B vitamina, kojeg ima u lisnatom zelenom povrću, mahunarkama i žitaricama.
Živeli ste na brzoj hrani
Moguće je da nemate posledica zbog lošeg načina ishrane, ali samo u slučaju ako ste kao tinejdžer jeli nekoliko obroka brze hrane nedeljno. U suštini, malo brze hrane ne može vam dugoročno naškoditi.
Ali ako se godinama osnov vaše ishrane sastojao od pljeskavica, pomfrita, pica, slatkiša i čipsa, onda je sigurno da ste jeli ogromne količine hrane koja sadrži loše masti, što predstavlja ozbiljan rizik za bolesti srca. Srećom, studije pokazuju da možete preokrenuti stvar ukoliko promenite svoju ishranu i počnete da vežbate, a čak i male promene u životnim navikama mogu da imaju značajne efekte.
Da biste ispravili grešku:
Umesto „džank" hrane hranite se zdravo, a punomasno mleko treba zameniti onim sa manjim procentom masnoće. Proverite holesterol i ako je on visok, odmah preduzmite neke korake. Hranite se namirnicama bogatim vlaknima, kao što su voće, povrće i žitarice. Takođe, unosite namirnice sa malo zasićenih masti i vežbajte redovno, a to je najmanje 30 minuta aerobnih vežbi skoro svaki dan u nedelji. Ako je vaš nivo holesterola i dalje previsok, vaš lekar vam može propisati lekove za njegovo snižavanje. Proverite indeks telesne mase i ako je on iznad 25 znači da ste preteški, pa pokušajte da smanjite unos kalorija. Gubitak od pet procenata telesne težine smanjuje rizik od dijabetesa.
Pušili ste
To nije opasna stvar, ali samo ako ste pušili 10 cigareta nedeljno nekoliko godina i to na žurkama ili uz kafu s prijateljima.
Ali ako ste pušili paklu dnevno, i to 10 ili više godina, onda su vaša pluća značajno oslabljena, i to u tolikoj meri da potpuno jasno primećujete da ne možete lako disati tokom vežbanja ili ste skloni upali pluća i bronhitisu.
Možda imate i oštećenja arterija, što povećava šanse za srčane bolesti i moždani udar. Čak i ako ste pušili kao dimnjak, povišen rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara se smanjuje dramatično u prvih 15 godina nakon odvikavanja, a rizik od povratka raka pluća gotovo da je isti kao kod nepušača.
I činjenica da ste provodili dosta vremena u zadimljenim barovima može povećati rizik od srčanih bolesti i raka, ali ne onoliko koliko je to u slučaju aktivnih pušača.
Da biste ispravili grešku:
Razgovarajte sa svojim doktorom o bilo kojoj bolesti disajnih organa, kao i o problemima sa disanjem, hvatanjem daha ili hroničnog kašlja. Sat aerobnog vežbanja, i to svakog dana u nedelji, kompenzacija je za bilo koje oštećenje na plućima.
Jedite mnogo antioksidansa kojih ima u lisnatom povrću (kao što su spanać, kelj, blitva), kao i namirnice bogate vlaknima. Antioksidansi su dobri za pluća, a francuski istraživači su otkrili da ljudi koji jedu mnogo vlakana imaju manji rizik od razvoja hroničnih plućnih bolesti, bez obzira na njihovu istoriju pušenja.
Imali ste seks bez zaštite
To nije opasna stvar, ali samo ako vam se to veoma retko događalo. Istina, i jedan odnos bez zaštite je dovoljan da pokupite polno prenosive infekcije, uključujući i HIV, ali su šanse veoma male ako vam je test na polno prenosive bolesti negativan. Takođe, ako ste imali mnogo partnera, a posebno ako ste bili nepažljivi pri korišćenju kondoma, onda je veći rizik od polno prenosivih bolesti i možda i ne znate da ste zaraženi. Hlamidija i gonoreja često su asimptomatske, a njihovo neizlečenje može da izazove zapaljenje karlice, što je vodeći uzrok steriliteta i ektopične trudnoće. Humani papiloma virus (HPV) najčešće se širi kroz seksualni odnos bez zaštite.
Da biste ispravili grešku:
Kod svog lekara preko testa krvi proverite da li možda imate neku od seksualno prenosivih bolesti kako bi vam savest bila mirna. Žene treba redovno da rade papa test, koji može otkriti prekancerozne promene na grliću materice. Rak grlića materice dosta sporo napreduje da vam se ne mora prikazati do vaše 40. ili 50. godine, čak i ako ste bili izloženi ljudskom papiloma virusu godinama ranije.
Budite iskreni sa svojim lekarom u vezi sa svojom seksualnom istorijom ako ste trudni ili planirate trudnoću. Jako je važno da lekar primeti znake u toku porođaja i preporuči carski rez ako vidi nešto sumnjivo.
Koriste kondome redovno sa novim partnerom, čak i ako ste u tridesetim ili četrdesetim.
Držali ste ekstremne dijete, bili gojazni, pa se izgladnjivali
To nije opasna stvar. Ali samo ako ste dobili i izgubili više od 10 kilograma nekoliko puta, a od tada održavate više ili manje stabilnu težinu za poslednjih deset godina.
Ali moglo bi biti opasno ako ste mnogo puta izgubili i ponovo dobili više od 10 kilograma mnogo tokom nekoliko godina.
Smenjivanje ciklusa gojaznosti i gladovanja mogu usporiti metabolizam i smanjiti sposobnost organizma da prepozna glad, kao i signal za sitost, što olakšava vaše gojenje.
Česte jo-jo dijete povećavaju rizik za kamen u žuči i mogu da oslabe vaš imunološki sistem.
Istraživači su utvrdili da ponavljanje mršavljenja smanjuje aktivnost prirodnih ćelija koje pomažu vašem telu da se odbrani od bolesti.
Da biste ispravili grešku:
Smršajte postepeno jer tako smanjujete rizik od kamena u žuči.
Izbegavajte dijete sa izuzetno malo masnoća.
Sat aerobnog vežbanja većinu dana u nedelji će vam pomoći da zadržite svoju težinu pod kontrolom i da smanjite negativne efekte mršavljenja na imuni sistem.
Upravljajte stresom uz pomoć vašeg omiljenog načina opuštanja i odmora - šetnjom, radeći jogu ili čitanjem.
Oni sa istorijom jo-jo dijeta ponovo se brzo ugoje kada su pod stresom.
A. Mitić
izvor: pressonline