LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Oldus Haksli
Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; 26. jul 1894 – 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista XX veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.
Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.
Poznat je i kao zastupnik korišćenja psihoaktivnih supstanciji, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi „Vrata percepcije“ (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dors (The Doors) dobio ime.
Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD upotrebiti u lečenju određenih mentalnih poremećaja. 1953. godine, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.
Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr. Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost. U knjizi "Vrata percepcije" isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filter koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filter i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Huxleyju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno. Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.
Dela
Romani
Crome Yellow (1921)
Antic Hay (1923)
Those Barren Leaves (1925)
Point Counter Point (1928)
Vrli novi svet (1932)
Bezooki u Gazi (1936)
Nakon mnogo leta umire labud (1939)
Vreme mora biti zaustavljivo (1944)
Majmun i bit (1948)
Genije i boginja (1955)
Ostrvo (1962)
Kratke priče
Limbo (1920)
Mortal Coils (1922)
Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924)
Dve od tri Gracije (1926)
Kratke sveće (1930)
Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih)
Sabrane kratke priče (1957)
Poezija
Plameni točak (1916)
Jona (1917)
Poraz mladosti (1918)
Leda (1920)
Arabia Infelix (1929)
The Cicadas (1931)
Prva filozofova pesma
Putopisi
Idući putem (1925)
Jesting Pilate (1926)
Preko Meksičkog zaliva (1934)
Zbirke eseja
Na margini (1923)
Idući putem (1925)
Novi i stari eseji (1926)
Prave studije (1927)
Radi šta hoćeš (1929)
Vulgarnost u književnosti (1930)
Muzika noću (1931)
Tekstovi i uvodi (1932)
Drvo masline (1936)
Reči i njihovo značenje (1940)
Umetnost viđenja (1942)
The Perennial Philosophy (1945)
Nauka, sloboda i mir (1946)
Teme i varijacije (1950)
Sutra, sutra i sutra (1952)
Vrata percepcije (1954)
Raj i pakao (1956)
Adonis i alfabet (1956)
Sakupljeni eseji (1958)
Vrli novi svet Reviziran (1958)
Književnost i nauka (1963)
Zanimljivosti
Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu.
Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa.
LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novemra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).
( Vikipedija )
Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; 26. jul 1894 – 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista XX veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.
Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.
Poznat je i kao zastupnik korišćenja psihoaktivnih supstanciji, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi „Vrata percepcije“ (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dors (The Doors) dobio ime.
Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD upotrebiti u lečenju određenih mentalnih poremećaja. 1953. godine, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.
Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr. Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost. U knjizi "Vrata percepcije" isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filter koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filter i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Huxleyju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno. Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.
Dela
Romani
Crome Yellow (1921)
Antic Hay (1923)
Those Barren Leaves (1925)
Point Counter Point (1928)
Vrli novi svet (1932)
Bezooki u Gazi (1936)
Nakon mnogo leta umire labud (1939)
Vreme mora biti zaustavljivo (1944)
Majmun i bit (1948)
Genije i boginja (1955)
Ostrvo (1962)
Kratke priče
Limbo (1920)
Mortal Coils (1922)
Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924)
Dve od tri Gracije (1926)
Kratke sveće (1930)
Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih)
Sabrane kratke priče (1957)
Poezija
Plameni točak (1916)
Jona (1917)
Poraz mladosti (1918)
Leda (1920)
Arabia Infelix (1929)
The Cicadas (1931)
Prva filozofova pesma
Putopisi
Idući putem (1925)
Jesting Pilate (1926)
Preko Meksičkog zaliva (1934)
Zbirke eseja
Na margini (1923)
Idući putem (1925)
Novi i stari eseji (1926)
Prave studije (1927)
Radi šta hoćeš (1929)
Vulgarnost u književnosti (1930)
Muzika noću (1931)
Tekstovi i uvodi (1932)
Drvo masline (1936)
Reči i njihovo značenje (1940)
Umetnost viđenja (1942)
The Perennial Philosophy (1945)
Nauka, sloboda i mir (1946)
Teme i varijacije (1950)
Sutra, sutra i sutra (1952)
Vrata percepcije (1954)
Raj i pakao (1956)
Adonis i alfabet (1956)
Sakupljeni eseji (1958)
Vrli novi svet Reviziran (1958)
Književnost i nauka (1963)
Zanimljivosti
Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu.
Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa.
LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novemra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).
( Vikipedija )