ADMINISTRATOR
- Učlanjen(a)
- 11.10.2009
- Poruka
- 66.917
Istraživanje BSN: Odnos zarada u Srbiji sa afričkim zemljama
Tim Mreže za poslovnu podršku je u sklopu jednog svog istraživanja došao do zabrinjavajućih podataka o odnosu visine prosečnih neto zarada u Srbiji i najvećem broju afričkih zemalja. Ukoliko se stanje u privredi ne poboljša, a država ne otkloni brojne barijere u poslovanju, neće biti moguće značajnije povećavati zarade, što automatski onemogućava povećanje kupovne moći i prihoda privrede na domaćem tržištu, a time smanjuje i potencijal domaćih preduzeća za izvoz.
Poređenje prosečne neto zarade u Srbiji i u afričkim zemljama:
Prosečna neto zarada Republike Srbije u 2016. godini iznosila je 46.097 RSD (bez poreza i doprinosa), što je ukupno 397,49 USD (izvor: RZS). Da se Srbija, kojim slučajem, umesto u Evropi nalazi na afričkom kontinentu, bila bi tamo rangirana tek na 22. Mestu, iza Zimbabvea, Mozambika, Tanzanije, Čada, Džibutija…
Napomena: Ovi podaci su zvanični podaci međunarodnih agencija, organizacija i portala za praćanje visine prosečne zarade na različitim kontinentima (Numbeo, Salary Explorer, World Bank, različiti segmenti Organizacije UN, itd).
Oni pokazuju da je u 2016. godini prosečna zarada u Srbiji bili manja od skoro 2/3 navedenih afričkih zemalja.
Kada se uzme u obzir da većina navedenih zemalja ima značajne nedostatke osnovnih životnih namernica i da je prinuđena da iste uvozi kako bi prehranila stanovništvo, za razliku od Srbije koja nije zavisnik od uvoza sirovina za osnovne životne namernice i proizvodi više nego dovoljno hrane za svoje potrebe, dolazi se do ozbiljnog pitanja zašto su zarade i životni standard gradjana Srbije ispod nivoa pretežnog broja afričkih zemalja?
Do 2008. godine neto zarade u Srbiji imale su osetan rast, ali to je bio i period privatizacije, pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru (koje u velikoj meri utiču na prosek zarada u zemlji, jer u javnom sektoru sa javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih lica u Srbiji) i uspevala da time utiče ne generalni nivo zarada u Republici. Nakon toga, što zbog uticaja Svetske ekonomske krize, što zbog sporosti u okončavanju tranzicije i nepovoljnih uslova za razvoj privatnog biznisa (koji traju i danas), naša privreda i građani nisu uspeli da dostignu nivo iz 2008. godine. Upravo u tom razdoblju od 2009. do 2016. godine značajan broj afričkih zemalja imao je konstantan razvoj, značajne investicije i liberalizaciju uslova za poslovanje i zato je beležio značajniji rast od Srbije.
Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja domaće privrede, ekonomskog rasta i upravljanja nacionalnim resursima treba pod hitno preispitati, jer je Srbija po zaradama i stanju ekonomije na nivou srednjerazvijenih afričkih država u kojima često vlada bezakonje i korupcija i nedostatak efikasnog sistema državne uprave, kao i stabilnog sistema za poslovanje i zaštitu privatnog kapitala.
Privrednici u Srbiji, okupljeni u Mreži za poslovnu podršku i drugim privrednim asocijacijama, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima koji imaju potencijal da ekonomiju i društvo povedu napred. Vlast mora slušati privrednike kada traže bolji privredni ambijent, „ubijanje birokratije i nepotrebnih nameta“, kao i efikasnu državnu administraciju.
Nažalost, oglušivanje o ove zahteve privrednika od strane političara u Srbiji traje gotovo deceniju i po, a rezultate vidimo – jedna solidna evropska zemlja kao što je Srbija dovedena je u tešku ekonomsku situaciju da je životni standard zaposlenih ljudi u njoj danas izjednačen sa siromašnim afričkim državama.
izvor :bsn.rs
Tim Mreže za poslovnu podršku je u sklopu jednog svog istraživanja došao do zabrinjavajućih podataka o odnosu visine prosečnih neto zarada u Srbiji i najvećem broju afričkih zemalja. Ukoliko se stanje u privredi ne poboljša, a država ne otkloni brojne barijere u poslovanju, neće biti moguće značajnije povećavati zarade, što automatski onemogućava povećanje kupovne moći i prihoda privrede na domaćem tržištu, a time smanjuje i potencijal domaćih preduzeća za izvoz.
Poređenje prosečne neto zarade u Srbiji i u afričkim zemljama:
Prosečna neto zarada Republike Srbije u 2016. godini iznosila je 46.097 RSD (bez poreza i doprinosa), što je ukupno 397,49 USD (izvor: RZS). Da se Srbija, kojim slučajem, umesto u Evropi nalazi na afričkom kontinentu, bila bi tamo rangirana tek na 22. Mestu, iza Zimbabvea, Mozambika, Tanzanije, Čada, Džibutija…
Napomena: Ovi podaci su zvanični podaci međunarodnih agencija, organizacija i portala za praćanje visine prosečne zarade na različitim kontinentima (Numbeo, Salary Explorer, World Bank, različiti segmenti Organizacije UN, itd).
Oni pokazuju da je u 2016. godini prosečna zarada u Srbiji bili manja od skoro 2/3 navedenih afričkih zemalja.
Kada se uzme u obzir da većina navedenih zemalja ima značajne nedostatke osnovnih životnih namernica i da je prinuđena da iste uvozi kako bi prehranila stanovništvo, za razliku od Srbije koja nije zavisnik od uvoza sirovina za osnovne životne namernice i proizvodi više nego dovoljno hrane za svoje potrebe, dolazi se do ozbiljnog pitanja zašto su zarade i životni standard gradjana Srbije ispod nivoa pretežnog broja afričkih zemalja?
Do 2008. godine neto zarade u Srbiji imale su osetan rast, ali to je bio i period privatizacije, pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru (koje u velikoj meri utiču na prosek zarada u zemlji, jer u javnom sektoru sa javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih lica u Srbiji) i uspevala da time utiče ne generalni nivo zarada u Republici. Nakon toga, što zbog uticaja Svetske ekonomske krize, što zbog sporosti u okončavanju tranzicije i nepovoljnih uslova za razvoj privatnog biznisa (koji traju i danas), naša privreda i građani nisu uspeli da dostignu nivo iz 2008. godine. Upravo u tom razdoblju od 2009. do 2016. godine značajan broj afričkih zemalja imao je konstantan razvoj, značajne investicije i liberalizaciju uslova za poslovanje i zato je beležio značajniji rast od Srbije.
Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja domaće privrede, ekonomskog rasta i upravljanja nacionalnim resursima treba pod hitno preispitati, jer je Srbija po zaradama i stanju ekonomije na nivou srednjerazvijenih afričkih država u kojima često vlada bezakonje i korupcija i nedostatak efikasnog sistema državne uprave, kao i stabilnog sistema za poslovanje i zaštitu privatnog kapitala.
Privrednici u Srbiji, okupljeni u Mreži za poslovnu podršku i drugim privrednim asocijacijama, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima koji imaju potencijal da ekonomiju i društvo povedu napred. Vlast mora slušati privrednike kada traže bolji privredni ambijent, „ubijanje birokratije i nepotrebnih nameta“, kao i efikasnu državnu administraciju.
Nažalost, oglušivanje o ove zahteve privrednika od strane političara u Srbiji traje gotovo deceniju i po, a rezultate vidimo – jedna solidna evropska zemlja kao što je Srbija dovedena je u tešku ekonomsku situaciju da je životni standard zaposlenih ljudi u njoj danas izjednačen sa siromašnim afričkim državama.
izvor :bsn.rs