O postu

Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Post!


Post kao uzviseno stanje duha od nas ne iziskuje samo uzdrazanje od obilnih obroka, jer su obroci ionako samo sredstvo prezivljavanja, već visi stepen duhovnosti uklopljen u pokusaj da se, uz post misli i telesno, hranom, procistimo od nagomilanih a bespotrebnih otrova uz disciplinovano uzdržavanje od nekih vrsta namirnica.


U vreme posta strah bi trebalo zameniti molitvom koja prevashodno ima cilj da odagna misli od uobicajenih dejstava.


Ako se hranimo na određen način, jeduci sve vrste hrane, ovaj period nam uskracuje tu naviku ali pre svega bi trebalo da svoje misli „programiramo” da nam drugi način ishrane neće doneti problem već suprotno da ćemo postom doprineti ociscenju ne samo duha već i tela oslobodivsi se od uobicajenih strasti.


Uzviseni cilj posta je ustvari nas dobrovoljni pokusaj da se izdignemo iznad svakodnevnih strasti disciplinujucu i obuzdavajuci svoju naturu.


Pokusaj da svojevoljno uskratimo sebi zadovoljstvo ne sme da nas razdrazuje jer će efekat posta hranom kao deo „uzvisenijeg oblika zivljenja” biti uzaludan tj. dileme ne bi trebalo da bude..


Crkva ima svoje kanone i pravila.

Ovaj, Bozicni ili Filipovski post, je fleksibilniji tj. ubraja se u nestroge postove.

Bozicni post traje od 27. novembra, ili od praznika u secanje na apostola svetog Filipa, do 6. januara - Badnji dan-vece.


Period nestrogog posta nalaze tj. za vreme trajanja je razreseno jesti ribu i morske plodove tokom celog trajanja posta

osim
u dane posta kao sto su sreda i petak
i
poslednja nedelja bozicnog posta koja se smatra periodom strogog posta

U dane strogog posta, sredom i petkom, kao i poslednje nedelje posta hranu biljnog porekla bi trebalo pripremati samo na vodi, sto je nacelo strogog posta.


Post se zavrsava na dan rođenja Isusa Hrista 7. januara.


Dakle ogranicenja se svode na uzdržavanje od mesa, mlecnih proizvoda i jaja tokom celog posta.

U vreme posta ishranu treba prilagodjavati ovim pravilima i ne shvatati je kao kaznu već dobrovoljnu odluku koja se s lakocom ispunjava.

Post je period postavljen kao pokusaj da se putem odricanja, uzdrzanoscu od hrane, telesno, i duhovnom stilu zivota u tom periodu, molitvama, priblizimo Bogu.


U okviru posta postoje i posebno obelezeni dani kao secanje na važne dogadjaje.

Tako je post sredom, ustanovljeni jednodnevni post, kao secanje na period tj. dan kada je Juda izdao Isusa Hrista.
Taj dan se i u okviru visednevnog posta smatra posnim danom sa strogo odredjenim pravilima.
Tog dana se upotrebljava hrana biljnog porekla spremljena iskljucivo na vodi..

Jednodnevni post
petkom oznacava dan kada je Gospod Isus Hristos stradao na Krestnom krstu docekavsi smrt Spasitelja sveta.

Vernici tog dana primenjuju strogi post a najizdrzljiviji provode dan u molitvi, uzdržavanju i odricanju uzimanja čak i vode i hrane.

Ovako stroge kanone postuju isposnici po manastirima i vernici koji ne rade teske fizicke poslove.
Post kao pratilac molitve i kao njen neraskidivi deo je jedan od bitnih oblika izrazavanja poboznosti.
Molitvama pre i posle jela izrazavamo cin postovanja prema Bogu a takođe i prema svojoj pravoslavnoj veri i tradiciji koje se vekovima podjednako brine i o duhovnom a i telesnom zdravlju svojih vernika.



***

CORBA OD KROMPIRA



corba_od_krompira_bymajloV.JPG


-stavite u posudu 3 kasike sojinog mleka u prahu, malo soli i belog luka u prahu

-sve zalijte prokuvalom vodom i dobro izmesajte (oko 1,2 l vode)

u posudu dodajte još

-2 lovorova lista, kasicicu kima, 1 glavicu crnog luka secenu na rebarca i 1 razmrvljeni cen belog luka

-6 celih ocscenih krompira

-kuvajte kada provri još 20 minuta

Ovako kuvani krompir može se posluziti kao prilog ili izmiksan u blenderu kao potaz corba.


*

***
ROTKVA-ROTKVICE U KVASU




rotkve_u_kvasu_bymajloV.JPG




-izrendisite na krupno rende rotkvice ili rotkvu

-a na sitno rende jednu sargarepu

-posolite po ukusu

u ciniju dodajte još

-marinirane sampinjone secene na listice

-1 veci kiseli krastavac secen na kockice

-1 manji svezi krastavac secen na prutice (kao sibica)

-sve pofajtajte suvim belim lukom i izmesajte

-salatu nalijte s malo pirincanog sirceta i maslinovog ulja

-na kraju sve zalijte kvasom da ogrezne ali ne previse (ako nemate kvas upotrebite samo kiselinu-sirce po ukusu)

-ostavite poklopljeno u frizider da se svi ukusi prozmu



*
„Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego zalost
ali posle dodje miran rod pravde onima koji su nauceni njime.”

***

*Socivo od Jakova*


csodjakova1bymajlovtq4.jpg



socivobymajlovsp8.jpg



-oprano socivo (pod mlazom hladne vode pa ocedjeno) staviti u posudu, dodati sitno-sitno seckano povrce 1 glavicu crnog luka, 1 sargarepu i komad praziluka (beli deo)

-sve zaliti s 1,2 l bistre supe od povrca, kad provri smanjiti vatru i sve kuvati oko 30-40 minuta tj. dok se socivo potpuno ne raskuva, ako je socivo gusto dodati još malo vode

-u socivo dodati 1 kasicicu mlevenog kima, 1 kasiku vinskog sirceta i soli po ukusu

-posebno na maslinovom ulju proprziti (do zlatno-braon boje)

1 glavicu crnog luka secenu na rebarca i parcice isecenog hleba

-przeni luk i hleb posluziti za stolom uz socivo

*




„Put do Boga u srcu covecijem zajednicko je delo Boga i coveka.”


***



*Biblijski hleb*



Biblijski_hleb_bymajloV.JPG




-2 mere brasna, 3/4 mere hladne vode, 2 kasike maslinovog ulja, 1 kasicica soli, zacini po zelji (bosiljak, mirodjija, luk, beli luk, susam.. i sl.)

-sve pomesati, zamesiti testo i dobro ga mesiti još 5 minuta

-testo podeliti na 8 delova, svaki komad pritisnuti na sredinu da se napravi lepinjica

-lepinjice redjati u podmazan pleh (maslinovim uljem)

-peci u zagrejanoj rerni na 220 oko 15-18 minuta



*



***

*Jaganjci na livadi*






Jaganjci_na_livadi_bymajloV.JPG




-pomesati 160 gr brasna, 4x u praste soli, kasicicu bikarbone sode i 4 kasike kakao-a

-umutiti mikserom 100 gr secera s 4 kasike bademovog ulja i 4 kasike maslinovog ulja

-kada se ulje i secer dobro umute dodati 1 kesicu vanilin secera i 1 kasiku vocnog sirceta (domace sirce od ribizla)

-nastaviti mucenje a zatim dodati 8-10 kasika hladne vode

-sada postepeno dodavati suvu smesu od brasna

-ako je potrebno u umucenu smesu dodati još vode da bi testo bilo srednje gustine

-testo sipati u namascene i brasnom posute kalupcice, peci u zagrejanoj rerni na 180 C 25-30 minuta

-ispeceno testo izvaditi iz kalupa, ohladjeno preliti cokoladnom glazurom



za glazuru:

-2-4 kasike kakaoa, 50-60 gr secera u prahu (tj. po ukusu), 1/2 kasicice bademovog ulja, 2-4 kasike tople vode

-sve sastojke dobro izmesati, zagrejati na vatri (skoro da provri)

-jaganjce preliti cokoladnom glazurom, dekorisati po zelji



*





„Ako ustima govoris jedno, a delima pokazujes drugo, znači da govoris nerazumno.”



ManastirMileseva_bymajloV.jpg




Manastir_Zica3_bymajloV.jpg




Manastir_Zica1_bymajloV.jpg




ManastirStudenica_bymajloV.jpg




„Nema takve vrline kao sto je neosudjivanje.”

izvor:/majlovgourmetcafe


 
que te vayas con el viento, como siempre
LEGEND
Učlanjen(a)
30.07.2009
Poruka
5.276
Категорије, врсте и подела поста

пост (грч: νηστεία), средство које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање бога и поштовање његових светих. постећи, православни верни народ се непрекидно подсећа христових страдања, које је он благоизволео примити на себе, за спасење човечанства.

живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са господом. зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. у давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном“, тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. посебну врсту поста представља „сухоједење“, које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране. на пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. пост је постојао и у старозаветној цркви и њиме се изражавало обраћење човека богу, његова скрушеност и покајање. постом се човек смирава пред својим творцем. телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од бога. божја заповепст о посту дата је још праоцу адаму у рају. тек када је прекршио заповест поста, адам је пао у сластољубље и гордост. стога је заповест о посту саставни део закона који је господ преко пророка мојсија предао јеврејском народу. постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити божју милост. још нас древни пророци уче да је богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. много је примера богоугодног поста и у новом завету. сам господ исус христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку царства небескога. господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.
две стране поста

пост има две стране: телесну и духовну. телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. свети оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост бог не прихвата. чак су га називали "демонским постом", јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.

стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. у смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у богу, кроз његову велику милост. код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.
категорије, врсте и подела поста

када и како постимо?
пост средом и петком
среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећиним посту и молитви. ови се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. трапавих недеља о којима се говори у наставку текста. пост средом је одређен у знак сећања на јудину издају господа христа, док петком постимо јер је господ тога дана разапет на крсту. непоштовање ових посних дана се осуђује 69 каноном св. апостола. од старине ови посни дани се посте „на води“, дакле и без употребе уља. када у ове дане падне празник са црвеним словом или светитељ чије је име у календару одштампано маснијом бојом, дозвољена је употреба уља и вина. ови дани се могу постити на уљу и у случају телесне слабости. што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе св. писма које се односе на издају христа, његово суђење и распеће.прву заповест о посту налазимо у библији у причи о првобитном паду адама и еве, када су они прекршили божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 мој 2,17). после, у старом и новом завету такође се много говори ο посту, као божанској установи и одредби. у старом завету, мојсије је постио 40 дана на синају (не једући ништа), да би се удостојио да од бога прими декалог. исто тако, и нови завет је препун примера поста. господ исус христос је попут мојсија постио 40 дана на гори кушања, а постили су и св. апостоли, као и сви прави хришћани. јер, у хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве божије заповести, коју је бог дао још нашим прародитељима у рају. α то је заповест ο посту, тј. ο уздржању. нарушавање заповести ο посту први је грех. зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.



категорије, врсте и подела поста

по строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија:



1.потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића (чак и воде). на овај начин се пости у прва три дана васкршњег поста и на велики петак.
2.сухоједење - узимање суве хране (у сировом стању), или само хлеба и воде, једанпут на дан, и то у девети час (15:00 поподне).
3.пост на води - узимање јела припремљених на води, без употребе уља за кување. познат и као "строги пост" пред причешће.
4.пост на уљу - узимање јела припремљених на уљу, два пута дневно. вино је дозвољено.
5.пост на риби - узимање јела која могу да садржавају рибу, припремљених на уљу, два пута дневно. вино је дозвољено. ово је најблажи начин поста.

дакле, и најблажи облик поста подразумева уздржавање од све хране животињског порекла. узимање хране више од једанпут на дан, зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста. врсте разрешења поста су четири:

1.разрешење "на вино и уље" - пост на уљу.
2.разрешење "на рибу" - пост на риби.
3.разрешење "на јаја и млечне производе" - бели мрс.
4.разрешење "на све" - мрс.

треба нагласити да поред установе одређених дана и периода поста од стране цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе.

једнодневни постови
свака среда и петак током целе календарске године, осим трапавих седмица. пости се на води уколико није разрешено другачије. на пример, у среду преполовљења и среду оданија васкрса, пости се на риби. ако петровдан или велика госпојина падну у среду или петак, тада се пост разрешава на рибу.
усековање св. јована крститеља (29. август). једе се једном дневно, на води.
крстовдан (14. септембар). једе се једном дневно, на води.
навечерје богојављења (5. јануар). једе се једном дневно, на води. ако падне у суботу или недељу, пости се на уљу и вину.

вишедневни постови
вишедневни постови су они постови које је црква установила пред велике празнике. постоје четири вишедневна поста, смештена у четири годишња доба:

пролеће - велики пост (часни, васкршњи, велика четрдесетница)
лето - петровски пост (пост светих апостола)
јесен - госпојински пост
зима - божићни пост (мала четрдесетница)


лични или заветни пост
то су постови које поједини верни посте ради појачања своје побожности, или услед епитимије, или услед заветовања неком од светих. црква одобрава и такву врсту поста, али је у таквим случајевима пожељно посаветовати се са надлежним парохом или духовником, и поступити по њиховим саветима.

трапаве седмице

то су седмице у којима је разрешен редовни пост средом и петком. има их укупно пет:

седмица која почиње недељом ο митару и фарисеју
сиропусна недеља - недеља пред почетак васкршњег поста. једе се све сем меса - бели мрс.
светла недеља - недеља по васкрсу
духовска недеља - недеља по духовима
дани између божића и крстовдана (25. децембар - 5. јануар)


1 васкршњи пост


назива се још и велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), часни пост (зато што обухвата време страдања христовог и његовог разапињања на часни крст), велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). траје од чистог понедељка до лазареве суботе. на крај овог поста, надовезује се пост страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана - најдужи у току године, и завршава се празником васкрсења.

прва недеља поста зове се чиста. друга недеља је пачиста. трећа недеља је крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. четврта недеља је средопосна, јер је то време средине поста. пета недеља поста се назива глувна. у току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. шеста недеља је цветна. тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред христа при његовом уласку у јерусалим.

седма, последња седмица пред празник васкрсења је страсна или велика недеља. најзначајнији дан у тој недељи је велики петак, једини дан у години кад у православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом исусу христу. том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац јосиф из ариматеје умотао христово тело после скидања са крста.


начин поста

пости се на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино. на благовести (уколико не падну у страсну седмицу) и цвети, дозвољна је риба. додатно разрешење на уље и вино је и на обретење главе св. јована крститеља и на младенце. прва три дана овог поста (понедељак, уторак и среду), до свршетка литургије пређеосвећених дарова, ништа се не једе. ко то не може, једе хлеб и течност (чај или компот) и то тек после вечерње службе. на велики четвртак, једе се једном дневно и то после свршетка свете литургије. на велики петак се не једе ништа. на велику суботу, по завршетку литургије хлеб и вода (сухоједење).


историјат
најстарије сведочанство ο овом посту потиче с краја ii века. св. иринеј лионски (202), у писму папи виктору (189-198), поводом спорова ο времену празновања пасхе, спомиње пасхални пост који је трајао краће него данас (три дана), а практикован је свуда. даље податке ο овом посту даје тертулијан (220), према пракси римске и африканске цркве. он говори ο "пасхалном посту у спомен страдања христових", који је сам спаситељ одредио, па се у том смислу сматра да пасхални пост потиче од наређења господа исуса христа.

из сиријске дидаскалије (друга половина iii века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство ο пасхалном посту од четрдесет дана потиче из iv века, од јевсевија кесаријског (340), као и из пасхалних посланица св. атанасија великог (373). данашњи облик васкршњег поста (грч: μεγάλη τεσσαρακοστή - велика четрдесетница) развио се у v веку.


пост страсне седмице

иза васкршњег поста, који се завршава у петак шесте седмице поста (пред лазареву суботу), долази страсна седмица, у коју се исто пости, посвећена страдању и смрти господа христа, а по заповести његовој да ће доћи "...дани кад ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (лк 5,35). у апостолским установама о овом посту пише: "нека се овај пост врши пре поста пасхе (страсне седмице), почињући од другог дана седмице (понедељка), а завршавајући се у петак: затим почињите свету седмицу пасхе (страдања христових), постећи са страхом и трепетом у сво њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења."

дакле, у апостолским установама, велики пост је назначен као: велика четрдесетница на коју се наставља пост страсне седмице. св. епифаније кипарски за овај пост каже: "четрдесетницу, до седам дана пре пасхе, црква обично проводи у посту. осим тога, и шест дана пасхе (страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједењу."


2 петровски пост

назива се још и петровдански пост, апостолски пост, пост светих апостола. други по реду вишедневни пост посвећен св. апостолима петру и павлу, односно, свим апостолима. почиње у понедељак после недеље свих светих и траје до 28. јуна. зато што се завршава у дан пре петровдана, назива се петровски пост. овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на апостоле који су после силаска светога духа, а пре одласка на проповед св. јеванђеља, постили (дап 13,2-3). због зависности почетка овог поста о васкрсу, апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

начин поста
суботом и недељом пости се на риби, уторком и четвртком на уљу, а понедељком, средом и петком на води. ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. ако у среду и петак падне празник светитеља са бденијем или пак свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (типик, глава 33).

историјат
прва сведочанства ο овом посту имамо код св. атанасија великог (296-373). у александрији, антиохији и у јерусалиму, овај пост везивао се за духове, а не за празник св. апостола петра и павла, и трајао је једну седмицу. касније је овај пост постао припремни пост за празник светих апостола и његово трајање је постало зависно од васкрса, односно празника силаска светог духа - педесетнице. у апостолским установама налазимо сведочанство о почетку овог поста: "после педесетнице празнујте једну седмицу, а онда постите" (том 5, глава 19).

о високом уважавању које је петровски пост имао међу хришћанима, говори цео низ светоотачких списа, међу којима су и амвросије милански и теодор кирски. лав велики каже да је петровски пост "посебно важан, да би кроз подвиг очистили своје мисли и начинили се достојнима дарова светога духа" (беседа 76).


3 госпојински пост


назива се још и великогоспојински пост. траје од 1. до 14. августа, а по строгости долази одмах после васкршњег поста. увек почиње на свете макивије и траје 14 дана, завршавајући се закључно са великом госпојином.

начин поста

пост на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино, и на преображење, када се разрешава на рибу.

историјат
црква је установила овај пост по примеру пресвете богородице, која је време пре упокојења проводила у сталном посту и молитви. први пут се спомиње у списима теодора студита (826). госпојински пост је коначно утврђен на цариградском сабору (1166), у време патријарха луке хрисоверга (1156-1169) и цара манојла i комнина (1143—1180).

4 божићни пост

назива се још и мала четрдесетница, јер црквени устав божић сматра за другу пасху. траје од 15. новембра до 24. децембра. овај пост има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења господа исуса христа - божић. уочи божића, на бадњи дан, чак и они који не посте неће мрсити јер је бадње вече дубоко укорењено у народној традицији. по строгости, овај пост можемо поредити са петровским постом.


начин поста
најстрожији дан поста је 24. децембра (бадњи дан), а тај дан се још зове и сочелник (реч настала од речи која је име за сочиво - кашу од сушених зрна).

Oд 15. новембра до 17. децембра - суботом и недељом разрешење на уље и рибу, уторком и четвртком разрешење на уље, пост на води понедељком, средом и петком.
од 18. децембра до 24. децембра - разрешење на уље и вино, пост на води понедељком, средом и петком.


5 пост у библији

насупрот празницима и светковинама, постови су се одржавали у време жалости и самоодрицања услед греха. они могу бити и спонтани одговор појединаца, јединствени спонтани одговор народа постом на невољу, или су били законом прописани посни дани и посни периоди. поједини људи постили су да би задобили божију помоћ (2 сам 12,16-23; дан 9,3), ради кајања (1 цар 21,27), туговања (нем 1,4), добијања откривења (2 мој 34,28), или изражавања духовног молитвеног расположења (пс 35,13; лк 18,12). слично томе, заједница (народ) често је постила једнократно да би задобила божију помоћ и заштиту (суд 20,26; 1 сам 12,14; јл 1,14; јест 4,3; језд 8,21-23), да би изразила кајање (1 сам 7,6; јон 3,5-10) или оплакала смрт великих личности (1 сам 31,13; 2 сам 1,12).

једини прописани годишњи пост био је дан помирења (3 мој 16,29-34; 23,26-32; 4 мој 29,7). овај празник био је десетог дана седмог месеца, по јеврејском календару. народ се морао очистити, што је значило, најпре, да се уздржава од хране и пића и других телесних угађања (2 сам 12,16-20; дан 10,2-3). после вавилонског разорења јерусалима и храма 586. године пре христа, постови су редовно одржавани четвртог, петог, седмог и десетог месеца, како би се оплакивала ова невоља и несрећа (зах 7,3,5; 8,19). свенародни пост претходио је празновању пурима, 13. адара (јестира 9,31).

господ исус христос је постио четрдесет дана и ноћи (мт 4,2), као и пророк илија у старом завету (1 цар 17), или пророк мојсије на гори хориву (2 мој 34,28). пророк самуило је био плод поста и молитве (1 сам 1,7). пророк данило је показао да се постом крепи људско тело (дан 1,10-15). ниневљани су пошћењем избегли катастрофу (јона 3). пророк јездра је постио како би се удостојио посете божијег анђела и добијања откровења (2. јездрина).

млада христова црква наставила је с поштовањем прописа ο јеврејском посту, али му је придодала духовну категорију, која проистиче из свеукупног христовог учења. христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали презвитере уз молитву и пост (дап 14,23). без обзира на то колико је апостол павле иначе изнуравао своје тело на путовањима, сам је више пута налагао пост на себе (2 кор 6,5; 11,27). пост као установу, црква је очувала до данас, одредила нове посне дане у седмици, као и нова годишња доба за пост, у вези са значајним догађајима из живота господа христа (божићни и васкршњи пост), богородице (госпојински пост) и апостола (петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних.

 
Poslednja izmena:
Natrag
Top