Ni sa tobom ni bez tebe

[Ana_ana]

Postoje kako ih ja zovem, fatalne ljubavi. Puno emocija, puno strasti, ali i puno trzavica, puno bola. Veze iz kojih je teško otići, a ne vidiš perspektivu u njima. Ne funkcionišu zajedno, a i ne mogu jedno bez drugog.
Rekla bih da ovakvim vezama najčešće sledi kraj, dug, iscrpljujući, ali ipak kraj. Nekom trebaju meseci i godine da krene dalje. Znam i one koji su, lečeći se, uleteli sa prvom osobom koja im se našla u brak. Neko pak uleti u drugu vezu povređujući tu drugu osobu svojim neraščišćenim emotivnim ja.

Da li vam se desila ovakva ljubav?I ako je kako ste se borili sa tim?

 

[Baba???]

...I ako je kako ste se borili sa tim?

Ja se još borim!!

Vi'š da te pratim u stopu po forumu :lol: :lol:!!

 

[kalekale]

u tome obicno se zna u sta se upustamo tj ima vise razloga za takvu vezu tj sto nemoze da opstane al obicno sto brzo plane brzo se i ugasi ostane samo tuga i bol ona odvratna koja nikad da prodje,

 

[crvendac_011]

Uh, imala sam tako nešto, pre više od deset godina. Veza je trajala manje od dva meseca, a nastavak skoro pet godina. Zaljubio se, a plašio se vezivanja. Onogo momenta kad je postalo "ozbiljnije", počeo je da "beži", a u stvari mi i dalje nije dao mira.
Jednostavno, uvek je bio negde tu, što je najgore, stanuje vrlo blizu mene, pa mu nije bilo ni teško. Prestao je kad sam počela da živim sa svojim sadašnjim dragim, i kad mu se on par puta javio na telefon.
Nije pomagalo ni to što sam mu ko zna koliko puta rekla stvari koje "pas s maslom ne bi pojeo", što sam počela da ga tretiram kao stvar, ma ne znam ni sama više šta sam sve pokušavala.
Problem u takvim vezama je to što u suštini, čak i kad se osećaš "progonjenim", na neki način, ni sam ne želiš da to prestane, jer se osećaš kao da ipak "imaš nekoga" i manje si usamljen. A u stvari, imaš samo muke, i agonija se tim samo produžava.
Bogu hvala, to je gotovo.