- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
NEZABORAVNE PRIČE
Kako je Radmilović postao baba-sera, a Vuisić dubler samom sebi
Beograd, poput istinskih metropola, ima mnoštvo neobičnih i legendi i misterija, a kako su Beograd uvek više bili njegovi ljudi, mnogi su još za života i postali deo prestoničke mitologije o kojima se priča iz generacije u generaciju. Posebnosti glavnog grada možda i najviše doprinose urbane legende koje se i danas mogu čuti u kafanama.
Kralj komedije kao baba-sera
Jedna od popularnijih urbanih legendi je i da je kralj komedije Zoran Radmilović lično bio umešan u nestanak Dobričinog prstena, koji je trebalo da mu bude dodeljen te večeri. Među njegovim boljim dogodovštinama je i odbijanje titule počasnog i doživotnog upravnika „Srpske kafane“.
- Neće to moći, nisam ja za te počasne funkcije - branio se Zoki uz zagovetan smešak.
- Pa ti si nama i više nego počasni gost, pa smo mislili - vajkali su se predlagači iz uprave.
- Ma, neću ja to. Hoću da polako napredujem u službi. Prvo ću da radim kao baba-sera ispred ulaza u klozet, da krenem da radim nešto konkretno za ovu kuću! - odvali on, ostavljajući ih zapanjene i otvorenih usta.
Sutradan, kad su svi već zaboravili na ovaj predlog, Radmilović je već zauzeo stolicu i sto pored ulaza u toalet i revnosno naplaćivao korišćenje istog. A često se čuo i njegov strogi glas korisnicima pomenutih usluga... Urbana legenda tvrdi da je pazar na šanku i onaj kod nove baba-sere bio otprilike približan, što je naravno nezamisliv podatak u bilo kom obliku ugostiteljstva - piše Vuković u knjizi „Urbane legende“.
Pavle Vuisić dublirao - samog sebe
Vuković podseća i da je za Pavla Vuisića Orson Vels priznao da mu zavidi, te kako mu je posle „Bitke na Neretvi“ poklonio šubaru sa kojom je glumio lik četničkog vojvode.
- Na nekom snimanju Paja predloži režiseru da njegovi drugari nešto odrade, statiraju, da zarade neki dinar. Posebno je režiseru zapalo za oko da jedan od njih veoma i likom i stasom podseća na samog Vuisića pa ga i predloži da mu bude dubler. Baš taj, Pajin dubler je bio i tip koga su uvažavali za šefa stola. Počelo snimanje, Paja se dobro osećao jer je cela njegova ekipa dobila neke sitne zadačiće oko filma. Inače, sedeli su sa strane za nekim svojim improvizovanim stolom, malo cirkali i pričali, za svoj groš. U jednom trenutku režiser pozva i onog dublera da u nekoj klizavoj sceni izdublira Paju, ali to beše u trenutku dok je baš taj društvu pričao neku podužu priču. Zato se autoritativno on obrati Paji: „Ajde, skoči, vidi šta treba, pa odradi to!?!“ Bez grimase ili sličnog gesta Paja ustade od stola i ode da izdublira sam sebe jer nije smatrao da je normalno da šefa stola prekida u sred zanimljive priče – beleži Vuković.
Kaporu tražili 200.000 dolara zbog italijanske lepotice
Zanimljiva je priča Mome Kapora koji je odabrao lik prelepe dame za naslovnu stranu novog romana. Izdavač je pristao da stavi baš fotografiju koju je Kapor odabrao, ali... Na jednom prijemu, piscu je prišao nepoznat čovek i upitao: „Oprostite, što ću Vas pitati, da nemate slučajno nekih 200.000 dolara da mi uplatite na račun?“. Gospodin se nije šalio, bio je art direktor jedne velike italijanske agencije koja je imala ugovor sa manekenkom čiji se lik neovlašćeno našao na koricama romana.
„Koliko ste kilograma teški?“, nastavio je te večeri da zbunjuje prisutne. Pošto je čuo Kaporov odgovor, dodao je: „E pa, gospon Momo, baš toliko ste izgleda kilograma i srećni. Nećemo vas tužiti, jer je naša modna zvezda zapretila da će okončati ugovor sa nama ako tužimo njenog omiljenog pisca“, piše u „Urbanim legendama“.
Šekijev semafor
Bolje upućeni Beograđani su semafor kod Londona na čije je crveno svetlo, kako piše Vuković, jedino i eventualno mogla da prođe kolona vozila sa predsednikom Titom i svitom, zvali Šekijev semafor. To je mesto, naime, za Dragoslava Šekularca izgleda bio neviđen izazov.
- Morao je, izgleda da mu doaka i mesecima je, kažu, planirao i kako da to uradi. Urbana legenda tvrdi, ali baš i ne objašnjava detaljno šta je to Šeki ranije šapnuo dežurnom policijskom brkajliji da ovaj uveče oko osam sati uradi ono što će već uraditi. Ali svakako, uveče oko osam, kad je šetača bilo najviše, Šeki je sa devojkom stigao ispred pešačkog prelaza i semafora kod Londona. I tada, na čudo neviđeno, policajac je stao ispred pešačkog prelaza i zaustavio vozila kad im se upravo upalilo zeleno za prolaz i glasno rekao ’Izvolite druže Šeki, pređite sa drugaricom na drugu stranu!’. Iza i ispred njih ostadoše desetine zgranutih očevidaca ovog do tada neviđenog incidenta u centru Beograda – beleži Vuković.
(24sata.rs)
Kako je Radmilović postao baba-sera, a Vuisić dubler samom sebi
Beograd, poput istinskih metropola, ima mnoštvo neobičnih i legendi i misterija, a kako su Beograd uvek više bili njegovi ljudi, mnogi su još za života i postali deo prestoničke mitologije o kojima se priča iz generacije u generaciju. Posebnosti glavnog grada možda i najviše doprinose urbane legende koje se i danas mogu čuti u kafanama.
Kralj komedije kao baba-sera
Jedna od popularnijih urbanih legendi je i da je kralj komedije Zoran Radmilović lično bio umešan u nestanak Dobričinog prstena, koji je trebalo da mu bude dodeljen te večeri. Među njegovim boljim dogodovštinama je i odbijanje titule počasnog i doživotnog upravnika „Srpske kafane“.
- Neće to moći, nisam ja za te počasne funkcije - branio se Zoki uz zagovetan smešak.
- Pa ti si nama i više nego počasni gost, pa smo mislili - vajkali su se predlagači iz uprave.
- Ma, neću ja to. Hoću da polako napredujem u službi. Prvo ću da radim kao baba-sera ispred ulaza u klozet, da krenem da radim nešto konkretno za ovu kuću! - odvali on, ostavljajući ih zapanjene i otvorenih usta.
Sutradan, kad su svi već zaboravili na ovaj predlog, Radmilović je već zauzeo stolicu i sto pored ulaza u toalet i revnosno naplaćivao korišćenje istog. A često se čuo i njegov strogi glas korisnicima pomenutih usluga... Urbana legenda tvrdi da je pazar na šanku i onaj kod nove baba-sere bio otprilike približan, što je naravno nezamisliv podatak u bilo kom obliku ugostiteljstva - piše Vuković u knjizi „Urbane legende“.
Pavle Vuisić dublirao - samog sebe
Vuković podseća i da je za Pavla Vuisića Orson Vels priznao da mu zavidi, te kako mu je posle „Bitke na Neretvi“ poklonio šubaru sa kojom je glumio lik četničkog vojvode.
- Na nekom snimanju Paja predloži režiseru da njegovi drugari nešto odrade, statiraju, da zarade neki dinar. Posebno je režiseru zapalo za oko da jedan od njih veoma i likom i stasom podseća na samog Vuisića pa ga i predloži da mu bude dubler. Baš taj, Pajin dubler je bio i tip koga su uvažavali za šefa stola. Počelo snimanje, Paja se dobro osećao jer je cela njegova ekipa dobila neke sitne zadačiće oko filma. Inače, sedeli su sa strane za nekim svojim improvizovanim stolom, malo cirkali i pričali, za svoj groš. U jednom trenutku režiser pozva i onog dublera da u nekoj klizavoj sceni izdublira Paju, ali to beše u trenutku dok je baš taj društvu pričao neku podužu priču. Zato se autoritativno on obrati Paji: „Ajde, skoči, vidi šta treba, pa odradi to!?!“ Bez grimase ili sličnog gesta Paja ustade od stola i ode da izdublira sam sebe jer nije smatrao da je normalno da šefa stola prekida u sred zanimljive priče – beleži Vuković.
Kaporu tražili 200.000 dolara zbog italijanske lepotice
Zanimljiva je priča Mome Kapora koji je odabrao lik prelepe dame za naslovnu stranu novog romana. Izdavač je pristao da stavi baš fotografiju koju je Kapor odabrao, ali... Na jednom prijemu, piscu je prišao nepoznat čovek i upitao: „Oprostite, što ću Vas pitati, da nemate slučajno nekih 200.000 dolara da mi uplatite na račun?“. Gospodin se nije šalio, bio je art direktor jedne velike italijanske agencije koja je imala ugovor sa manekenkom čiji se lik neovlašćeno našao na koricama romana.
„Koliko ste kilograma teški?“, nastavio je te večeri da zbunjuje prisutne. Pošto je čuo Kaporov odgovor, dodao je: „E pa, gospon Momo, baš toliko ste izgleda kilograma i srećni. Nećemo vas tužiti, jer je naša modna zvezda zapretila da će okončati ugovor sa nama ako tužimo njenog omiljenog pisca“, piše u „Urbanim legendama“.
Šekijev semafor
Bolje upućeni Beograđani su semafor kod Londona na čije je crveno svetlo, kako piše Vuković, jedino i eventualno mogla da prođe kolona vozila sa predsednikom Titom i svitom, zvali Šekijev semafor. To je mesto, naime, za Dragoslava Šekularca izgleda bio neviđen izazov.
- Morao je, izgleda da mu doaka i mesecima je, kažu, planirao i kako da to uradi. Urbana legenda tvrdi, ali baš i ne objašnjava detaljno šta je to Šeki ranije šapnuo dežurnom policijskom brkajliji da ovaj uveče oko osam sati uradi ono što će već uraditi. Ali svakako, uveče oko osam, kad je šetača bilo najviše, Šeki je sa devojkom stigao ispred pešačkog prelaza i semafora kod Londona. I tada, na čudo neviđeno, policajac je stao ispred pešačkog prelaza i zaustavio vozila kad im se upravo upalilo zeleno za prolaz i glasno rekao ’Izvolite druže Šeki, pređite sa drugaricom na drugu stranu!’. Iza i ispred njih ostadoše desetine zgranutih očevidaca ovog do tada neviđenog incidenta u centru Beograda – beleži Vuković.
(24sata.rs)