Nekako s proleća...
Posle zimske uspavanosti bolje se osećamo u sopstvenom telu, a misli su pozitivnije, vedrije i veselije: Statistike kažu da su ljudi najzadovoljniji upravo u martu, aprilu i maju, a tokom tih meseci događa se najmanje zločina i krivičnih dela
Izvor: Novosti- ZivotPlus
Postoji bezbroj klišea vezanih za proleće. Sve se budi - i priroda i čula i emocije... Prolazi period zimske uspavanosti, osećamo se poletnije, zadovoljnije, ispunjenije. Krv brže struji žilama, čula su izoštrenija, više pažnje poklanjamo sitnicama i lakše primećujemo detalje. Neki se, sa druge strane, osećaju drugačije, čini im se da su umorniji i bezvoljniji. Neraspoloženi su, melanholični, a na sve to i alergični na biljke koje bujaju. U svakom slučaju, bilo da su promene pozitivne ili ne, malo ko ih ne oseća kada proleće uđe u naše živote. Šta je to što proleće čini posebnim u odnosu na ostala godišnja doba?
Stručnjaci kažu da u stereotipima o proleću ima mnogo istine, jer istraživanja govore o tome da se tokom ovog godišnjeg doba u telu pojačano luče hormoni sreće, pa se sve menja, postaje drugačije i intenzivnije. Proleće je period buđenja, obnavljanja, pa je to dobar trenutak za nove početke, kažu stručnjaci. Povećana količina sunca stimulativno deluje na čitav živi svet, a duži dan i mnogo dnevnog svetla deluju povoljno na psihu i mentalno stanje. Prolećno sunce, kažu psiholozi, najbolji je lek za dobro raspoloženje i “proizvodnju” lepih osećanja. Proleće donosi i “osećaj preporoda”, kako to psiholozi nazivaju, odnosno pojačava se želja da odbacimo stare navike i pravila. Mašta se budi, osećamo se slobodnije i kreativinije. Zbog toga su prolećni praznici idealan trenutak za odmor, kažu stručnjaci, jer nam pomažu da se bez poslovnih obaveza adaptiramo na nova, intenzivnija osećanja.
Može se reći da nas u proleće protrese neka vrsta groznice, na koju svako reaguje u zavisnosti od psihičkog i fizičkog stanja.
Statistike kažu da se u proleće žene mnogo češće zaljubljuju od muškaraca, koji “gube glavu” uglavnom sa prvim jesenjim danima. I ovde hormoni igraju značaju ulogu, jer pojačavaju senzibilitet i libido. Kod dama se smanjuje i količina melatonina, zbog čega osećaju priliv energije i dobrog raspoloženja.
Psiholozi tvrde da veliku ulogu u ovakvoj reakciji žena na proleće ima i moda, odnosno promena u oblačenju! Kada dođu lepši dani, ne oblačimo više teške kapute, debele jake, ne uvijamo se u vunene šalove i ne sakrivamo iza kapa i šešira. Sve više kože se vidi, što deluje vrlo stimulativno.
Proleće je i vreme kada mnogi počnu intenzivnije da se kreću, povećaju fizičku aktivnost, bolje se osećamo u sopstvenom telu, što se reflektuje i na misli - one postaju pozitivnije, vedrije, veselije. A poznato je staro pravilo da što se bolje osećamo, to smo i drugima privlačniji.
Nije čudno što je najveći broj venčanja upravo u proleće, jer ono podstiče romantične misli i želju za zbližavanjem. Seksolozi kažu da je i sekualna želja najjača u prolećnim mesecima.
Ipak, ima i onih koji u proleće izgube snagu, imaju povećanu potrebu za snom, slabu koncentraciju, brzo se umaraju i osećaju se bezvoljno. Lekari kažu da to nije ni čudno ni zabrinjavajuće, ali da bi, ukoliko simptomi duže traju, trebalo proveriti krvnu sliku, jer se iza simptoma prolećnog umora, možda, krije manjak gvožđa, nedostatak vitamina ili povišen holesterol. Klimatske promene su u proleće česte i izraženije, pa organizam nekada ne stigne da se adaptira.
I prolećni umor je, takođe, posledica hormona, kao i zaljubljivanje i polet. Prolećni umor nije medicinski značajan i prevazilazi se lako fizičkom aktivnošću – šetnjom, vožnjom bicikla, plivanjem.
Takođe, promena ishrane u proleće može da nas poremeti. Na prelazak sa jake hrane, na laganiju ishranu, organizam, takođe, reaguje umorom.
Kako god da reagujete na period koji dolazi, pokušajte od njega da uzmete najbolje. Nabacite osmeh, budite vedri, prijemčivi za buđenje, zaljubite se i pustite nek vam proleće uđe u dušu.
I HIPOTALAMUS “VOLI” PROLEĆE
Naši receptori za “prijem poruka” iz prirode, nalazi se u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše naše raspoloženje, ponašanje, mentalne i fizičke aktivnosti, spavanje, temperaturu, apetit, seksualnu želju... Lako je zaključiti da smo u potpunosti zavisni od procesa koji se dešavaju u ovom delu mozga koji je najproduktivniji u proleće, kada ima dovoljno sunčeve svetlosti. Tokom proleća i leta hipotalamus je najaktivniji pa smo zbog toga orniji za rad, komunikativniji i optimističniji, a telo je gipkije i “spremnije” za ljubavne igre. Nesanice i problemi sa spavanjem prava su retkost tokom prolećnih meseci, a statistike kažu da su ljudi najzadovoljniji upravo u martu, aprilu i maju. Takođe, tokom prolećnih meseci događa se najmanje zločina i krivičnih dela pljački.
I ŠKOLA BOLJE IDE PO LEPOM VREMENU
Norveški naučnici ispitivali su uticaj vremenskih prilika na uspeh školske dece i adolescenata. Pokazalo se da su mališani najbolji upravo u proleće, a da najslabije pamte tokom vetrovitih, hladnih dana. Zbog toga su norveški nastavnici prihvatili preporuku da u vetrovitim danima ne obrađuju teške lekcije, niti da ispituju učenike, jer je stepen njihove uznemirenosti, dekoncentrisanosti i nemotivisanosti na najvišem nivou. Zbog toga je proleće idealan trenutak i za učenje, jer su mališani tada najspremniji da savladaju novo, nepoznato gradivo. Loše vreme, vetar i padavine iritiraju periferni nervni sistem, tvrde naučnici, što za posledicu ima razdražljivost, anksioznost, uznemirenost i ustreptalost čitavog organizma. Tokom zimskih dana i deca su podložnija stresovima i depresiji, ali i agresivnom ponašanju.
MOLEKUL LJUBAVI
Feniletilamin ili “molekul ljubavi”, odgovoran je za euforiju koju osećaju zaljubljeni ljudi. Zbog pojačanog nivoa ove supstance u organizmu “ne vidimo dalje od nosa” i osobu koja nam se dopada idealizujemo bez realnih razloga. Ovakvom stanju doprinose i dopamin, norepinefrin i serotonin. Dopamin je supstanca koja reguliše afekt, motivaciju, i ima pozitivan efekat na raspoloženje, a jako je važna prilikom “skretanja pažnje” i trenutaka kada osećamo privlačnost prema nekome, jer signalizira mozgu o potencijalnom zadovoljstvu. Norepinefrin podiže krvni pritisak i priprema organizam za “akciju”. Zbog ovog hormona nam jače lupa srce, znojimo se i osećamo drhtavicu. Serotonin ili „hormon zadovoljstva“ kod zaljubljenih je na niskom nivou, što možda zvuči kontradiktorno, ali objašnjava zbog čega se zaljubljeni ponašaju kao fanatici, zašto ne mogu racionalno da rasuđuju i ponašaju se nerazumno. Svi ovi hormoni najintenzivnije se luče u proleće.
