- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.980
Nasilje je i 15 minuta agresivnih reklama
Televizija te primorava da živiš na način za koji smatraš da nije ispravan, daje nam samo dogme, a film se od toga radikalno razlikuje - kaže filmski autor iz Portugala Žoao Salaviza, dobitnik Zlatne Palme i Zlatnog medveda.
Žoao Salaviza (30) dobitnik je Zlatnog medveda i Zlatne palme za svoje kratke filmove, a prošle nedelje je bio gost projekta “Nevidljivo nasilje” u koprodukciji MSU u Beogradu i Baskijskog muzeja - Centra za savremenu umetnost „Artijum“ iz Vitorije.
- Svaka i simbolična demonstracija autoriteta je vrsta nasilja i volim da koristim film kao alat koji dešifruje neke od tih prezentacija. Verujem da to mogu činiti na suptilan način. Nekako sam na romantičan način fasciniran urbanom gerilom kada razmišljam o nekom istorijskom momentu, kao što je maj ’68 u Parizu ili skorije demonstracije u Turskoj i Brazilu. Ali nisam siguran da su to načini koji će nešto promeniti. I to je takođe razlog zbog kog snimam filmove. Kinematografija je potrebna jer igra na kartu tog nevidljivog, ali na sreću, mi smo na pravoj strani - kaže Salaviza.
On ističe da za njega i 15 minuta agresivnih reklama na TV-u takođe predstavlja vrstu nasilja, a film se radikalno razlikuje od televizije jer sa njim postoji šansa da se slike i zvuci upotrebe na drugačiji način ne da bi stvari izgovorio, već da bi ih pokazao.
Njegovi kratki filmovi ušli su u selekciju više od sto filmskih festivala, a izdvajamo ostvarenje „Rafa“, za koje je 2012. osvojio nagradu u Berlinu.
- Rafa ima telo deteta, ali odlučuje da pređe granice detinjstva radeći nešto čemu u stvari nije dorastao. On dolazi iz predgrađa Lisabona, sa južne obale grada, gde živi radnička klasa, u potrazi za majkom koja je u pritvoru u centru grada. Dakle, on mora da izađe iz svog geografskog okvira da bi je pronašao. Ovde sam mislio na priče iz mitologije - o deci iz nekog plemena koja odlaze u šumu sa određenim ciljem, a onda na kraju tog putovanja postaju odrasli - navodi autor. Film je kombinacija i želje da snima savremeni Lisabon i snažne kontraste koje vidi u gradu u kome i danas živi.
- Prvi dugometražni film koji sada montiram je kompletno snimljen u Lisabonu. Inspiriše me jer imam emotivnu mapu grada u svojoj glavi, grad je pun priča i ljudi duhova koji nisu više tamo i mesta koja su povezana sa mojim životom. S druge strane, Lisabon je multikulturalni grad. Zbog svoje geografske pozicije otvoren je prozor ka Atlantiku, ali je i blizu Afrike, pa tako postoji jaka veza u trouglu koji čine Lisabon, Afrika i Južna Amerika - objašnjava Salaviza, koji je bio i asistent čuvenog Manuela de Oliveire.
- Manuel sada ima 105 godina i upravo je završio novi film. Pre nekoliko godina bio sam njegov asistent na filmu “Eccentricities of a Blonde-haired Girl” i čuo sam da je tih dana izjavio: “Zaustaviti se isto je što i umreti”. Naučio sam radeći sa njim da je posao reditelja konstantno donošenje odluka i te odluke su povezane sa estetikom, moralom i čak s političkim pitanjima - zaključuje reditelj.
Uslov vladi
Salaviza je nagradu iz Berlina posvetio vladi svoje zemlje, ali pod uslovom da pomogne kinematografiju.
Odrekao se honorara
Žoao Salaviza je pre dve godine bio privatno u Beogradu i nosi lepe uspomene, a ovog puta je zatečen katastrofom koja je zadesila Srbiju, odrekao se honorara u korist žrtava poplava. „To je samo simboličan gest saosećanja sa ljudima koji proživljavaju teške trenutke“, kratko kaže reditelj.
Izvor: Blic Online
Televizija te primorava da živiš na način za koji smatraš da nije ispravan, daje nam samo dogme, a film se od toga radikalno razlikuje - kaže filmski autor iz Portugala Žoao Salaviza, dobitnik Zlatne Palme i Zlatnog medveda.
Žoao Salaviza (30) dobitnik je Zlatnog medveda i Zlatne palme za svoje kratke filmove, a prošle nedelje je bio gost projekta “Nevidljivo nasilje” u koprodukciji MSU u Beogradu i Baskijskog muzeja - Centra za savremenu umetnost „Artijum“ iz Vitorije.
- Svaka i simbolična demonstracija autoriteta je vrsta nasilja i volim da koristim film kao alat koji dešifruje neke od tih prezentacija. Verujem da to mogu činiti na suptilan način. Nekako sam na romantičan način fasciniran urbanom gerilom kada razmišljam o nekom istorijskom momentu, kao što je maj ’68 u Parizu ili skorije demonstracije u Turskoj i Brazilu. Ali nisam siguran da su to načini koji će nešto promeniti. I to je takođe razlog zbog kog snimam filmove. Kinematografija je potrebna jer igra na kartu tog nevidljivog, ali na sreću, mi smo na pravoj strani - kaže Salaviza.
On ističe da za njega i 15 minuta agresivnih reklama na TV-u takođe predstavlja vrstu nasilja, a film se radikalno razlikuje od televizije jer sa njim postoji šansa da se slike i zvuci upotrebe na drugačiji način ne da bi stvari izgovorio, već da bi ih pokazao.
Njegovi kratki filmovi ušli su u selekciju više od sto filmskih festivala, a izdvajamo ostvarenje „Rafa“, za koje je 2012. osvojio nagradu u Berlinu.
- Rafa ima telo deteta, ali odlučuje da pređe granice detinjstva radeći nešto čemu u stvari nije dorastao. On dolazi iz predgrađa Lisabona, sa južne obale grada, gde živi radnička klasa, u potrazi za majkom koja je u pritvoru u centru grada. Dakle, on mora da izađe iz svog geografskog okvira da bi je pronašao. Ovde sam mislio na priče iz mitologije - o deci iz nekog plemena koja odlaze u šumu sa određenim ciljem, a onda na kraju tog putovanja postaju odrasli - navodi autor. Film je kombinacija i želje da snima savremeni Lisabon i snažne kontraste koje vidi u gradu u kome i danas živi.
- Prvi dugometražni film koji sada montiram je kompletno snimljen u Lisabonu. Inspiriše me jer imam emotivnu mapu grada u svojoj glavi, grad je pun priča i ljudi duhova koji nisu više tamo i mesta koja su povezana sa mojim životom. S druge strane, Lisabon je multikulturalni grad. Zbog svoje geografske pozicije otvoren je prozor ka Atlantiku, ali je i blizu Afrike, pa tako postoji jaka veza u trouglu koji čine Lisabon, Afrika i Južna Amerika - objašnjava Salaviza, koji je bio i asistent čuvenog Manuela de Oliveire.
- Manuel sada ima 105 godina i upravo je završio novi film. Pre nekoliko godina bio sam njegov asistent na filmu “Eccentricities of a Blonde-haired Girl” i čuo sam da je tih dana izjavio: “Zaustaviti se isto je što i umreti”. Naučio sam radeći sa njim da je posao reditelja konstantno donošenje odluka i te odluke su povezane sa estetikom, moralom i čak s političkim pitanjima - zaključuje reditelj.
Uslov vladi
Salaviza je nagradu iz Berlina posvetio vladi svoje zemlje, ali pod uslovom da pomogne kinematografiju.
Odrekao se honorara
Žoao Salaviza je pre dve godine bio privatno u Beogradu i nosi lepe uspomene, a ovog puta je zatečen katastrofom koja je zadesila Srbiju, odrekao se honorara u korist žrtava poplava. „To je samo simboličan gest saosećanja sa ljudima koji proživljavaju teške trenutke“, kratko kaže reditelj.
Izvor: Blic Online