Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Moždani udar - prevencija, lečenje i posledice

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od nikouro, 23.12.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Moždani udar ne bira godine

    U invalidskim kolicima, jedna strana tela oduzeta, govor otežan - to su moguće posledice moždanog udara. Šta se zapravo tačno dešava u mozgu kad neko doživi šlog? I da li telo šalje znake upozorenja?

    [​IMG]

    Nezavisno od starosti, svuda i u svako doba - moždani udar (šlog) može svakog da zadesi. Pojavljuje se iznenada, iako postoje neki predznaci: peckanje ili slabost u rukama i nogama, oduzetost mišića lica ili poremećaj govora. Ipak ti znaci se ne tumače uvek pravilno, piše Dojče vele.

    Lekari razlikuju dva tipa moždanog udara, objašnjava profesor Joahim Reter sa Klinike Altona u Hamburgu: "80 odsto doživi ishemijski moždani udar. U tom slučaju dolazi do zakrčenja krvnog suda, i moždano tkivo nije dovoljno snabdeveno krvlju koja donosi kiseonik. Nastupa smrt ćelija, odnosno moždani udar." Kod krvarećeg moždanog udara dolazi do pucanja krvnog suda i izlivanja krvi u moždano tkivo. Oba tipa mogu da dovedu do trajnih oštećenja mozga. Trećina pacijenata ostaje trajno zavisna od tuđe nege - i to preko noći.

    Nemačka sprovodi intenzivna istraživanja

    Samo u Nemačkoj svake godine oko 260.000 ljudi doživi moždani udar. U industrijskim zemljama je šlog po procentu smrtnosti na trećem mestu. U Indiji je broj moždanih udara za samo osam godina skoro udvostručen. Dijabetes, gojaznost, visoki krvni pritisak, pušenje i stres su faktori rizika, koji se javljaju u svim društvima. Zato je posebno važno međunarodno istraživanje na tim poljima: "Nemačka je u poslednjih 10 do 20 godina u tretmanu moždanog udara postala veoma jaka", kaže profesor Reter. To se posebno tiče slučajeva kod kojih moždano tkivo posle teškog moždanog udara otekne i time pritiska zdravo tkivo. Tada postoji opasnost od smrtnog ishoda.

    "Studije u Nemačkoj su pokazale da u tim slučajevima treba stvoriti mesto za mozak. Prvo se izvadi veliki deo krova lobanje. Kada otok posle tri do četiti meseca splasne, krov lobanje se ponovo vraća."

    I deca su pogođena

    Šlog pogađa najčešće muškarce u dobi od 70, i žene od 75 godina. Ali i deca i mladi mogu da dožive moždani udar - u Nemačkoj oko 300 dece godišnje - čak trećina njih su novorođenčad. Čak i nerođena deca u majčinom stomaku nisu od toga izuzeta. Često se šlog ne prepozna, jer lekari decu ne povezuju odmah sa moždanim udarom. Kod mladih ljudi može biti izazvan poremećajima cirkulacije ili autoimunim oboljenjima.

    Staranje o pacijentima

    U najgorem slučaju kod pacijenata se javlja oduzetost, nemogućnost govora - oni postaju slučajevi za negu i preko noći više ne mogu da se staraju sami o sebi. Ali ima i onih koji moraju najpre da se prilagode novonastaloj situaciji, da promene način ishrane, da se bave sportom, da izbegavaju stres. U mestu Gitersloh njima već godinu pomaže Anke Zibdrat.

    34-godišnja bivša ergoterapeutkinja je kontakt-osoba za sva pitanja koja imaju pacijenti u periodu od godinu i po dana, nakon pojave bolesti. Takođe koordiniše i rad lekara, negovatelja i terapeuta. Stara se i o praktičnim stvarima: Da li treba izdati zahtev za prevremenu penziju, koja sve pomoćna sredstva postoje?...

    Anke Zibdrat se stara o 40 pacijenata. Jedan od njih je Dirk Fenjakob. Negovatelj je pre tri meseca doživeo moždani udar. Imao je sreće. Glava, razmišljanje, govor nisu bili ugroženi, kaže on. Kod njega su pre svega bili pogođeni desna noga i desna ruka. "Imam osećaj kao da su mu ruka i noga utrnule, ali nemam peckanje. Osećam manje i imam manje snage. Prvih sedmica nisam mogao da pišem. To sam morao ponovo da naučim."

    Brza dijagnoza i brz tretman su veoma važni, ali i profesionalno staranje o pacijentima nakon toga. Ima mnogo rupa kada je reč o staranju o ljudima koji su doživeli moždani udar, kaže Anke Zibdrat. Njena želja je da što više obučenih ljudi radi sa tim pacijentima. Za sada ima malo ljudi koji pružaju takvu vrstu usluge - i to samo u Giterslou i Drezdenu.

    Izvor: B92
     
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    I obična štucavica može da najavi šlog!

    Moždani udar kod žena ima često neke nespecifične simptome koji se, nažalost, uglavnom ne prepoznaju na vreme

    [​IMG]

    NA moždani udar kod žena mogu da upozore i neki nespecifični simptomi, kao što je, na primer, štucavica. U običnim situacijama, ona predstavlja bezopasnu i kratkotrajnu smetnju. Međutim, šlog utiče na centar za disanje u mozgu, što može da izazove iznenadnu i dugotrajnu štucavicu.

    Moždani udar svake godine u svetu doživi približno 15 miliona ljudi i on je, globalno, treći vodeći uzrok umiranja žena. Međutim, u našoj zemlji, gde se godišnje beleži od 300 do 350 novoobolelih na 100.000 stanovnika, moždani udar je vodeći uzrok smrti kod žena i drugi uzrok smrtnosti kod muškaraca!

    Jedan od razloga za to je i činjenica da mnoge nisu svesne da postoje znaci upozorenja koji se javljaju samo kod pripadnica lepšeg pola.

    Istraživanja rađena u zdravstvenom centru "Veksner", na državnom univerzitetu u Ohaju, pokazala su da je od 1.000 anketiranih, tek svaka 10. žena znala da je štucavica koja se javi udruženo sa neobičnim bolom u grudima rani znak upozorenja na moždani udar kod žena.

    Slična situacija je i sa poznavanjem faktora rizika u odnosu na polove. Istraživanja su pokazala da pored zajedničkih faktora rizika za nastanak moždanog udara, koji su identični i kod muškaraca i kod žena, kao što su pušenje, fizička neaktivnost, stres, povišena koncentracija holesterola u krvi, dijabetes, hipertenzija i porodična istorija moždanog udara, postoje i neki koji su specifični samo za ženski pol. Međutim, samo je 11 odsto ispitanih žena znalo da trudnoća, lupus, migrene, pilule za kontracepciju i hormonska terapija povećavaju rizik od moždanog udara.

    - Moramo da podignemo svest žena da u ovoj populaciji postoje specifični faktori rizika za nastanak moždanog udara - objašnjava dr Diana Grin Čandos, neurolog. - Stanja kao što su trudnoća, hormonska nadoknada ili trivijalan znak poput štucavice mogu da imaju značajno mesto u nastanku šloga kod žena, i one toga moraju da budu svesne.

    Jedna od 150 žena sa vrednostima krvnog pritiska 140/90 mmHg u poslednjem trimestru trudnoće će u narednih šest godina doživeti šlog!

    Takođe i jedna od 110 žena koje su se porodile pre 36. nedelje trudnoće će u narednih šest godina doživeti šlog. Rani porođaj, u periodu od 15. do 18. godine, povećava rizik za pojavu šloga u trećoj deceniji života.

    Drugi specifični simptomi šloga kod žena su i:

    - iznenadne mučnine i povraćanja
    - nesvestica koja nije povezana sa vrtoglavicom,
    - glavobolje,
    - ekstremna iscrpljenost,
    - iznenadni napad pospanosti,
    - snažan nagon da legnu i malo odspavaju.

    Ovo je poslednje što treba da uradite kod moždanog udara, upozoravaju stručnjaci, jer mozak mora da ostane aktivan da bi moglo na vreme i efikasno da mu se pomogne.

    - Glavobolje ili štucavica udružena sa umerenim bolom u grudima, mogu da budu prvi znaci šloga, ali upravo zbog toga se često uzrok problema prvo traži na potpuno pogrešnoj strani, a najčešće se tada prvenstveno sumnja na neko kardiološko oboljenje ili loše varenje - rekla je dr Grin Čandos. - Trudnoća takođe povećava rizik od udara, naročito u poslednjim mesecima ili odmah po rođenju deteta.

    Istraživanje je pokazalo da se kod žena nespecifični simptomi javljaju 62 odsto češće nego kod muškaraca. Recimo, bol nije tipičan znak moždanog udara, ali ako u ruci, nozi, jednoj strani lica ili u grudima osetite iznenadan i snažan bol, to je svakako razlog za zabrinutost.

    Takođe i iznenadna, izuzetno jaka glavobolja koju mnogi opisuju kao jednu od najgorih koju su ikada imali, učestali je simptom moždanog udara. Ovakav bol najčešće se javlja kod žena, ali i kod mlađih osoba koje su u prošlosti bolovale od migrena.

    Nedavna studija pokazala je da žene koje imaju moždani udar češće od muškaraca osećaju opštu slabost, umor, dezorijentisanost i psihičke promene. Takođe, utvrđeno je i da žene češće kao simptom šloga imaju osećaj ubrzanog rada srca, kao da "lupa" ili preskače.

    Osim pomenutih nespecifičnih simptoma, stručnjaci podsećaju da žene mogu da posumnjaju na moždani udar i ako se javi neki od "klasičnih" simptoma, kao što su:

    - iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge - posebno na jednoj strani tela,
    - poteškoće u govoru ili zbunjenost,
    - konfuzija,
    - problemi sa vidom ili zamagljen vid (dvostruka, zamagljena slika ili potpuni gubitak vida na jednom oku),
    - slabost u ekstremitetima,
    - iznenadni problem sa hodanjem,
    - vrtoglavica,
    - gubitak ravnoteže ili koordinacije.

    (Novosti)
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kako da izbegnete moždani udar u srednjim godinama

    Moždani udar javlja se sve ranije, između 40. i 50. godine, a stručnjaci smatraju da značajno može da se smanji rizik od ove bolesti.

    [​IMG]

    Moždani udar javlja se sve ranije. U najvećem riziku su osobe srednje životne dobi, između 40. i 50. godine. Na porast su, smatraju stručnjaci, najviše uticali gojaznost, sve prisutniji sedeći način života, premalo fizičke aktivnosti i dugo neregulisane hronične bolesti kao što su hipertenzija ili dijabetes.

    Prema statističkim podacima, u svetu godišnje šlog doživi više od 15 miliona ljudi, oko pet miliona umre, a isto toliko ostaje trajno onesposobljeno. U Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba doživi, a svakog sata jedna umre od posledica ove bolesti.

    Srećom, šlog može da se prevenira ili da se barem značajno smanji rizik.

    1. Nije kasno da prestanete sa pušenjem
    Pušenje negativno utuče na elastičnost krvnih sudova, postaju kruti, a istovremeno ova loša navika povećava rizik za stvaranje krvnog ugruška i utiče na razvoj hipertenzije, što je najznačajniji faktor rizika za nastanak šloga. Šteta koja je na ovaj način nastala, međutim, može da se popravi, čak i nakon višedecenijskog "nikotinskog" staža. Mnoge studije su pokazale da se po prestanku pušenja rizik smanjuje i vraća na nivo nepušača za oko pet do 10 godina. Čak i osobe koje prekinu sa ovom lošom navikom u šezdesetim ili sedamdesetim godinama mogu da smanje problem sa krvnim sudovima.

    2. Obratite pažnju na utrošak kalorija
    Fizička aktivnost je ključ za prevenciju šloga jer utiče na smanjenje krvnog pritiska i na kontrolu telesne težine. Zvanične preporuke su da treba vežbati oko 30 minuta, pet puta nedeljno. Ne treba da vas razočara ako u početku utrošak kalorija bude manji od očekivanog. Recimo, pola sata trčanja može da pomogne da utrošite samo oko 50 kalorija, ali je ukupni efekat mnogo značajniji, odnosno resetovanjem metabolizma pokrenuće se znatno veći utrošak kalorija tokom celog dana.

    3. Ne odustajte od vežbanja
    Ukoliko ste isplanirali da svakog dana trideset minuta brzo šetate, pa zbog neodložnih obaveza nekoliko dana ne možete da se posvetite ovoj aktivnosti, ne odustajte od planova uopšteno. Nekoliko dana pauze neće umanjiti korist koja je do tada učinjena.

    4. Ograničite uzimanje soli
    Kada smanjite unos soli, umanjiće se i delovanje drugog najvećeg faktora rizika za nastanak šloga. Naučite da ukus jelima dajete uz pomoć bilja, začina ili crnog bibera. Imajte na umu da je hleb najveći izvor soli u ishrani, i zato stručnjaci savetuju da ga ne kupujete, nego da mesite domaći. Samo tako ćete moći da kontrolišete koliko soli se nalazi u svakoj vekni.

    5. Smanjite porcije i ne preskačite doručak
    Istraživanja su pokazala da gojaznost povećava rizik od šloga zbog veće mogućnosti stvaranja krvnih ugrušaka za čak 64 odsto. Izbegavanje masne hrane, konzumiranje više vlakana, i pet porcija voća i povrća značajno smanjuju ovaj rizik. Doručak će učiniti da se osećate bolje, zdravije i prestaćete tokom dana da zavaravate glad grickalicama. Dopunite porciju žitarica ili kaše sa voćem, što će pomoći da lakše dosegnete obaveznih pet "zelenih" obroka. Ako želite da smanjite telesnu težinu dovoljno je da redovnu porciju smanjite za 20 odsto i da budete dosledni.

    6. Ograničite uzimanje alkohola
    Alkohol može značajno da poremeti krvni pritisak, što je takođe jedan od faktora rizika za pojavu moždanog udara. Da bi se umanjio, dnevni unos alkohola ne bi trebao da bude veći od dva pića za muškarce i maksimalano jednog za žene. Obavezno uzmite dovoljno tečnosti pre nego što počnete da pijete, kako ne biste žeđ gasili alkoholom.

    7. Kontrolišite krvni pritisak
    Žene češće kontrolišu krvni pritisak, jer uzimanje kontraceptivnih pilula, trudnoća ili hormonska supstitucija tokom menopauze mogu da utiču na ovaj vitalni parametar. Muškarci, međutim, do 60. godine uglavnom ne osećaju neke tegobe zbog promena pritiska, pogotovo što povišene vrednosti često ne daju specifične simptome. Da biste na vreme uočili hipertenziju, najbolje je da kontrolišete pritisak na svakih nekoliko nedelja, kod lekara ili u kući.

    8. Stres i depresija
    Iako veza između stresa, depresije i šloga još nije potpuno definisana, uočeno je da ova stanja mogu da budu markeri za otkrivanje rizika od oštećenja mozga. Utvrđeno je da depresivni ljudi imaju dva puta veći rizik da dožive moždani udar. Neodložno posetite lekara i ako imate i druga oboljenja, kao što su koronarna bolest, dijabetes, visok holesterol, atrijalna fibrilacija.

    SIMPTOMI

    • Na šlog treba posumnjati ako se javi:
    • slabost motornih funkcija ili utrnutost jedne polovine lica ili tela,
    • iznenadna pojava vrtoglavice, nemogućnost hodanja i stajanja,
    • nagon na povraćanje ili povraćanje koje se pogoršava sa promenom položaja glave i tela ili posle fizičkog napora,
    • naglo nastale glavobolje, koje počinju najčešće u potiljačnom delu,
    • slabost pojedinih delova tela,
    • izmenjeno stanje svesti,
    • dugotrajna štucavica (češće kod žena)
    • otežano izgovaranje pojedinih reči, nemogućnost govora ili nerazumevanje tuđeg govora,
    • poremećaj vida, pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka, suženje vidnog polja
    FAKTORI RIZIKA
    • povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
    • visoki krvni pritisak
    • pušenje
    • šećerna bolest
    • gojaznost
    • smanjena fizička aktivnost
    • prekomeran unos alkohola
    • oboljenja srca i krvnih sudova
    BROJKE

    * 25.000 ljudi u Srbiji godišnje doživi moždani udar
    * 24 osobe svakog dana umru od šloga u našoj zemlji
    * 30 odsto su veće šanse za potpuni oporavak ako se bolest otkije na vreme
    * 46 odsto moždanih udara se dešava u dobu između 45. i 69. godine

    (Superžena)
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kad Celzijus "šeta" preti šlog

    Stalne promene vremena teško podnose cerebrovaskularni pacijenti. Pad temperature za tri stepena povećava broja moždanih udara za 11 odsto

    [​IMG]

    KIŠA, sunce, pa vetar i stalno variranje spoljne temperature dovode do povećanja rizika od moždanog udara. Pad temperature za samo tri stepena tokom 24 sata dovodi do povećanja broja moždanih udara za 11 odsto! To se "oseća" i u prijemnim neurološkim ambulantama, gde je broj pregledanih i hospitalizovanih pacijenata ovih dana povećan.

    Doktor Marjana Vukićević, specijalista neurologije u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", kaže da se zbog promene vremena i temperature rizik od moždanog udara povećava za trećinu kod onih koji boluju od visokog pritiska, gojazni su ili puše:

    - Naročito su u riziku starije osobe čiji vaskularni sistem mozga ne može lako da se prilagodi na promene krvnog pritiska, a kod njih su češće i srčane aritmije. Zbog svih ovih faktora raste broj moždanih udara usled zapušenja krvnog suda ili usled prskanja krvnog suda. Broj moždanih udara zbog zapušenja krvnog suda ili infarkta mozga je inače mnogo veći i iznosi 85 odsto ukupnih infarkta mozga.

    Nagli pad spoljne temperature dovodi do sužavanja krvnih sudova jer se telo brani od gubitka toplote. To često dovodi do skoka krvnog pritiska. Moždane arterije na visok krvni pritisak reaguju suženjem što potencira stvaranje ugruška i zapušenje krvnih sudova mozga. U slučaju da je zid krvnog suda već oštećen, istanjen, dolazi do prskanja i krvarenja u mozgu.

    - Takođe je utvrđeno da su osobe sa srčanim aritmijama koje zahtevaju antikoagulantnu terapiju, u povećanom riziku kod naglog zahlađenja, pa se preporučuje izbegavanje izlaganja niskim temperaturama kao i proveravanje koagulacionog statusa - objašnjava dr Vukićević.

    Niska spoljna temperatura je često uzrok nazeba, brojnih virusnih infekcija koje dovode do povišene telesne temperature, povećanja fibrinogena u krvi i povećanja gustine krvi, samim tim i do povećanja rizika od nastajanja ugruška koji ako dođe do mozga može izazvati prekid protoka i moždani udar.

    U tim slučajevima, kaže naša sagovornica, treba izbegavati izlaženje napolje, uzimati redovne terapije, proveravati vrednosti krvnog pritiska, unositi dovoljne količine tečnosti, toplijih napitaka i proveravati nivo razređenosti krvi kod bolesnika koji zbog srčanih aritmija preventivno piju antikoagulantne lekove.

    - Ako i pored svih pridržavanja terapije i načina života dođe do simptoma moždanog udara, neophodno je da se pacijenti jave službi Hitne pomoći kako bi što pre stigli do mesta gde postoje mogućnosti za lečenje akutnog moždanog udara. U našoj bolnici je vreme do primene terapije najkraće. Neophodno je da lečenje primenom leka za razbijanje tromba bude u prvih tri do četiri i po sata, a u to vreme uračunava se i vreme neurološkog pregleda, laboratorijskih analiza, snimanja mozga - naglašava dr Vukićević.

    VAĐENjE TROMBA

    Doktorka Marjana Vukićević kaže da se ovde mogu primeniti sve metode lečenja akutnog moždanog udara kao i u razvijenom svetu:

    - U slučaju da se lek ne može primeniti iz nekih razloga, u našoj bolnici se može uraditi i vađenje tromba u angiosali pomoću katetera preko arterije u preponi. Kod ove metode, trombektomije, vreme od nastanka moždanog udara do primene je duže i iznosi od šest do osam sati.

    (Novosti)
     
  5. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    10 faktora koji povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara

    Stručnjaci sa Univerziteta u Ontariju su identifikovali 10 najčešćih uzročnika srčanog i moždanog udara. Naučnici poručuju da se promenom životnih navika i brigom o svom zdravlju značajno može smanjiti rizik od ovih bolesti. Pročitajte u nastavku kojih to 10 stvari povećavaju rizik od infarkta i šloga…

    [​IMG]
    Zdravo srce može da smanji rizik od moždanog udara za 9 odsto

    1. Hipertenzija
    Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak je glavni uzročnik srčanog udara. Osim lekovima, visina pritiska može se regulisati i prirodnim putem. Lekari, pre svega, preporučuju ishranu sa manjim udelom soli, kao i što više fizičke aktivnosti. Na ovaj način, kako pojedine studije pokazuju, može se smanjiti rizik od srčanog udara za preko 50 odsto.

    2. Nedostatak fizičke aktivnosti
    Novija istraživanja pokazuju da se rizik od moždanog udara može smanjiti za trećinu uvođenjem redovne fizičke aktivnosti. Takođe, vežbanje je od presudnog značaja i za zdrav kardiovaskularni sistem. Stručnjaci preporučuju najmanje 30 minuta dnevno vežbanja umerenim intenzitetom, pet dana u nedelji, ili 25 minuta dnevno intenzivnijeg treninga (npr. brzo hodanje) tri puta nedeljno. Pored toga, preporučuje se i trening snage mišića bar dva puta nedeljno.

    3. Loša ishrana
    Zdrava ishrana može da smanji rizik od moždanog udara za skoro petinu. Zdravstveni stručnjaci preporučuju ishranu bogatu vlaknima, mahunarke i posno meso (umesto crvenog mesa), koje su osim za mozak, odlične i korisne namirnice i za zdravlje srca.

    4. Gojaznost
    Gojaznost je pogubna po zdravlje kardiovaskularnog sistema i uzročnik je infarkta kod miliona ljudi širom sveta na godišnjem nivou. Procenjuje se da na svetu ima preko 2,1 milijarde gojaznih ljudi. Stučnjaci apeluju na ovaj problem i naglašavaju da je kontrola kilograma od presudnog značaja za opšte zdravlje organizma, pa tako i za srce i mozak, najvažnije ljudske organe. Smanjenjem telesne težine mogli bi se spasiti životi milioni ljudi širom sveta…

    5. Pušenje
    Ostavljanjem cigareta rizik od moždanog udara smanjuje se za 12 odsto. Pušenje oštećuje sluzokožu arterija, što dovodi do nagomilavanja masti, što kao posledicu može izazvati anginu pektoris, srčani ili moždani udar.

    6. Alkohol
    Previše alkohola značajno podiže krvni pritisak tokom vremena, te povećava mogućnost oboljevanja od hipertenzije, dijabetesa ili atrijalne fibrilacije. Samim tim, povećava se i rizik od infarkta ili šloga. Sa druge strane, kontrolisanim konzumiranjem alkoholnih pića u manjoj količini smanjuje se i rizik od ovih bolesti.

    7. Stres
    Ranije studije pokazale su da stres, depresija i anksioznost znatno povećavaju rizik od moždanog udara, naročito kod starijih ljudi. U mnogim slučajevima to može biti zato što stres dovodi do loših životnih navika, kao što su pušenje, fizička neaktivnost i učestalo konzumiranje alkohola. Naučnici tvrde da se smanjenjem nivoa stresa smanjuje rizik od moždanog udara za šest odsto.

    8. Dijabetes
    Osobe sa dijabetesom imaju mnogo veći rizik od razvoja krvnih ugrušaka, koji su vodeći uzrok moždanih udara. Regulisanjem šećera u krvi i držanjem dijabetesa pod kontrolom smanjuje se rizik od šloga za četiri odsto, tvrde stručnjaci.

    9. Zdravlje srca
    Zdravo srce je glavni preduslov za smanjenje rizika od moždanog udara. Naime, takozvaniishemijski moždani udar, koji je i najčešći i javlja se u 80-85 odsto slučajeva, nastaje usled začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima ili nekim drugim česticama. Zbog ovih začepljenja određeni delovi mozga ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, a bez kiseonika pogođene moždane ćelije ne mogu da funkcionišu i odumiru u roku od nekoliko minuta. Posledice ovog moždanog udara su često trajne jer moždane ćelije koje izgube funkciju ne mogu da se zamene novim, a delovi tela koji su pod kontrolom ovih ćelija prestaju da funkcionišu na pravi način.

    10. Holesterol
    Visok nivo holesterola u krvi može dovesti do dislipidemije, blokiranja arterija, što ograničava protok krvi do i od srca, a što može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
    Mnogi od pomenutih faktora rizika mogu biti međusobno povezani, kao što su gojaznost i dijabetes. Takođe, loš holesterol povezan je sa konzumiranjem alkohola, masne i nezdrave hrane ili poremećaja hormona. Stoga, zdrava ishrana i kntrolisanje nivoa holesterola u krvi može da smanji rizik od moždanog udara za čak 27 odsto.

    (Vestionline, Lepotaizdravlje.rs)
     
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    ALARMANTNO: Šlog udara mlade

    Svaki peti oboleli mlađi je od 40 godina. U riziku 70.000 ljudi koji pate od atrijalne fibrilacije

    [​IMG]

    MOŽDANI udar kod 19-godišnje devojke, koju su lekari Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" uspeli da spasu, još jedan je primer, nažalost, da šlog više nije samo bolest starih. Iako je smrtnost od ove bolesti i u Srbiji, gde moždani udar svake godine pogodi više od 25.000 ljudi, smanjena stručnjake zabrinjava činjenica da šlog sve češće pogađa mlade ljude i što je svaki peti oboleli mlađi od 40 godina!

    Na tu alarmantnu činjenicu upozoravaju i povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, koji se obeležava danas.

    - Nažalost, sve je više i onih kojima se šlog javlja kao prvi simptom aritmije, zbog čega je neophodno da se neurolozi i kardiolozi udruže u borbi protiv ove bolesti - rekao je dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", gde je 20. oktobra održan stručni skup stručnjaka iz oblasti kardiologije i neurologije pod nazivom "Kako sprečiti i lečiti šlog?"

    Specijalna bolnica "Sveti Sava" jedina je medicinska ustanova u Srbiji specijalizovana za lečenje moždanog udara, koja godišnje zbrine do 7.000 pacijenata.

    - Skoro svaki peti moždani udar u Srbiji izazvan je atrijalnom fibrilacijom, najčešćom vrstom aritmije, pa je stoga lečenje aritmije jedan način prevencije nastanka moždanog udara - rekao je dr Dejan Vukajlović, kardiolog i načelnik Odeljenja za elektrofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

    Osim krvotokom, srce i mozak su povezani i moždanim udarom, jer krvni ugrušak koji se zbog aritmije stvara u srcu neretko dolazi do mozga gde izaziva šlog. Međutim, danas postoje protokoli koji mogu da izleče aritmiju i preduprede moguće moždane udare. Osim toga, u primeni su i procedure, poput trombektomije i trombolitičke terapije, koje uspešno uklanjaju krvne ugruške pre nego što izazovu šlog.

    Iako je pre 10 godina moždani udar važio za bolest koja pogađa samo starije stanovništvo, danas se on neretko dešava i mlađim, pa čak i tinejdžerima.

    Pokazalo se da je aritmija, odnosno atrijalna fibrilacija jedan od čestih uzroka moždanog udara. Procenjuje se da u Srbiji od ove vrste aritmije pati oko 70.000 ljudi. Svi su oni u rizičnoj grupi za pojavu ishemijskog moždanog udara, jer krvni ugrušak koji se zbog atrijalne fibrilacije stvara u srcu neretko dolazi do mozga i izaziva njegovu blokadu.

    Nažalost, ovu vrstu poremećaja srčanog ritma kod određenog broja pacijenata nije lako dijagnostikovati upotrebom holtera i EKG nalaza, naročito u onim slučajevima kada ne pokazuje simptome.

    - Asimptomatsku ili tihu atrijalnu fibrilaciju moguće je dokazati samo injekcionom ugradnjom implanta u predelu grudi - kaže profesor dr Goran Milašinović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. - Ovi minijaturni aparati savremene tehnologije dostupni su o trošku RFZO, ali je potrebna edukacija lekara za njihovu primenu i ugradnju.

    SPECIJALIZOVANA ODELjENjA

    ISTRAŽIVANjA pokazuju da tri odsto pacijenata ima manji rizik od smrti, i čak pet odsto manji rizik od pojave trajne invalidnosti ako se leče u specijalizovanim jedinicama za tretman moždanog udara od onih koji su zbrinuti na odeljenjima opšte neurologije.

    POGOĐENI MILIONI LjUDI

    PREMA procenama Svetske zdravstvene organizacije oko 15 miliona ljudi širom sveta pogađa moždani udar, koji je i u Srbiji drugi kada je u pitanju smrtnost pacijenata, a prvi kao uzrok trajnog invaliditeta. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milovan Jovanović Batut" od ukupno 100.000 smrtnih slučajeva godišnje, čak 7,5 odsto (7.519) njih 2015. godine umrlo je zbog moždanog udara.

    (Novosti)
     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Simptomi Moždanog Udara – Prepoznajte Ih Na Vrijeme

    [​IMG]

    Ako sumnjate da osoba u vašoj blizini upravo doživljava moždani udar, odmah nazovite hitnu pomoć. Znate li prepoznati simptome?

    Čak i ako simptomi moždanog nestanu, osoba bi i dalje trebala hitno u bolnicu. Simptomi koji nestanu brzo ( u periodu od 24 sata) mogu značiti da je osoba doživjela „mini-moždani udar“ nakon kojeg i dalje postoji šansa da će doživjeti “ozbiljan” moždani udar u bliskoj budućnosti.

    Prepoznajte simptome moždanog udara

    Simptomi i signali moždanog udara variraju od osobe do osobe, ali najčešće se pojavljuju neočekivano. Različiti dijelovi mozga kontroliraju različita područja tijela, pa će simptomi ovisiti o tome koji je dio mozga zahvaćen udarom, prenosi nhs.uk.

    Glavni simptomi moždanog udara:

    • utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tijela
    • poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje riječi, potpuna nemogućnost izgovaranja riječi i/ili otežano
    • naglo zamagljenje ili gubitak vida osobito na jednom oku ili u polovini vidnog polja
    • naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka
    • gubitak ravnoteže i/ili koordinacije povezani s drugim simptomima
    • nesigurnost i zanošenje u hodu, iznenadni padovi povezani s drugim simptomima.
    Važno je zapamtiti simptome, pogotovo ako živite uz osobu koja je u rizičnoj grupi (boluje od dijabetesa ili visokog krvnog tlaka).

    Ostali mogući simptomi mogu biti: kompletna paraliza jedne strane tijela, vrtoglavica, zbunjenost, teško razumijevanje tuđeg govora, teškoće pri gutanje, teška glavobolja, gubitak svijesti

    ISHEMIJSKI MOŽDANI UDAR (MINI MOŽDANI UDAR)

    Simptomi “mini” moždanog udara su identični, samo što obično traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Iako simptomi nestaju, ova vrsta udara se ne smije ignorirati jer je ozbiljno upozorenje na probleme s dotokom krvi u mozak te često nagovještava moždani udar.

    (vecernji)
     

Preporučite stranicu