Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Moždani udar - prevencija, lečenje i posledice

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od nikouro, 23.12.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Mozak voli kad ti hodaš

    Mozak voli kad ti hodaš

    Autor: MONDO/Tanjug

    Istraživanje sprovedeno na muškarcima starije životne dobi sugeriše da je hodanje u vezi sa manjim rizikom za moždani udar.

    1.jpg

    Naučnici Univerziteta Koledž u Londonu dodaju da je pri tom bilo važnije duže trajanje hodanja nego intenzitet.
    Prema nalazima koje je objavio stručni časopis "Strouk" (Stroke), ispitanici koji su hodali sat, dva dnevno imali su, prosečno, za trećinu manji rizik od moždanog udara, dok je kod ispitanika koji su hodali tri ili više sati dnevno, ovaj rizik bio manji za dve trećine.
    Istraživači dodaju da i ostale telesne aktivnosti mogu imati sličan efekat kao i hodanje.
    Njihovi rezultati su dobijeni desetogodišnjim praćenjem oko 3.500 zdravih muškaraca starih od 60 do 80 godina.
     
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Na prvi simptom moždanog udara u bolnicu

    Brza reakcija kod pojave moždanog udara povećava mogućnosti lečenja. Tegobe koje prestanu za 15 minuta mogu da budu znak da će za 48 sati nastupiti šlog

    [​IMG]

    POJAVLJUJE se naglo, najčešće bez najave, a po posledicama može da bude razoran. Uprkos tome, ukoliko se što pre stigne kod lekara, dok se moždani udar nije razvio u punoj meri, postoje terapijske opcije koje mogu da ublaže njegove posledice. Iako naizgled deluju zdravi, kod većine bolesnika koji dožive moždani udar, ustanovi se da dugo imaju neke od faktora rizika koji su ih doveli u ovakvo stanje.


    Ipak, jedan od najvećih problema je što ogroman broj njih uopšte nisu bili svesni svojih zdravstvenih problema dok ne dođe do šloga.


    - Često od pacijenata ili familije čujemo da nije bio kod lekara deceniju ili dve, ali time se ne bi trebalo hvaliti - kaže za „Novosti“ docent doktor Dejana Jovanović, šef Jedinice intenzivnog neurološkog lečenja Urgentne neurologije Kliničkog centra Srbije. - Moguće je da su bolovali od nekih bolesti koje povećavaju rizik za moždani udar (povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, dijabetes), a nelečenje je dovelo do moždanog udara. Pacijenti svesno ili nesvesno odlažu regulisanje ovih problema, jer ne bole i dugo ne daju simptome. Čak 46 odsto odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak, a od onih koji ga imaju, samo polovina se leči.


    Kako navodi naša sagovornica, dovoljno je da se samo pet godina „zakasni“ sa lečenjem hipertenzije da bi se napravile drastične promene na krvnim sudovima. Kao posledica toga, zbog skleroze krvnih sudova može da dođe do njihovog začepljenja i nastanka moždanog udara. Pored toga, skleroza krvne sudove čini i krtim, pa neretko dolazi do pucanja krvnog suda i nastanka moždanog krvavljenja, teškog moždanog udara koji je češće fatalan od infarkta mozga.


    Pojava prvih simptoma moždanog udara označava da pacijent mora hitno u bolnicu. Samo kod 10-30 odsto pacijenata mogu da se pojave simptomi slični moždanom udaru, koji prođu za 10-15 minuta.

    - Dešava se da pacijent oseti tipične znake moždanog udara, slabost ili čak i oduzetost jednog dela tela, koji se spontano povuku posle 10-15 minuta - objašnjava dr Jovanović.- Ti prolazni simptomi označavaju tranzitorni ishemijski atak i znače da pacijent ima trombozu na jednom od glavnih krvnih sudova i da u narednih 24 do 48 sati može da dođe do moždanog udara. S druge strane, čak i kada traju duže od 15 minuta, s obzirom na to da je moždani udar ređe praćen glavoboljom i da oduzetost nije bolna, pacijenti često ne odu kod lekara već legnu da se odmore čekajući da simptomi prođu. Trebalo bi, međutim, na prvi znak opasnosti otići odmah kod lekara, jer možemo da uradimo skener i vidimo da li ima tragova moždanog udara, kao i ultrazvuk krvnih sudova vrata da bi se otkrio tromb.

    Ukoliko se kod tranzitornih simptoma moždanog udara utvrdi da postoji visok stepen tromboze krvnog suda, tromb može hirurški da se odstrani i pacijent tako zaštiti od moždanog udara. S druge strane, ako se moždani udar već razvio u punoj meri, čak i kada se otkrije visok stepen suženja, hirurška intervencija ne može da se radi od dve do šest nedelja. U tim okolnostima, kada se desi moždani udar, a pacijent dođe u okviru tri ili četiri sata od početka simptoma, na raspolaganju je savremena trombolitička terapija, koja rastvara tromb.- Ona se daje intravenski, ako pacijent nema kontraindikacije i ako su karakteristike tog moždanog udara takve da može da primi terapiju - pojašnjava dr Jovanović. - Ova terapija otpušava krvni sud i povećava šanse pacijenta za 30 odsto da posle tri meseca bude bez posledica ili sa minimalnim neurološkim deficitom. Terapija se trenutno primenjuje u više od 20 centara u Srbiji.

    POSLE NAPORA ILI SNA
    MOŽDANI udari koji nastaju zbog formiranja tromba u srcu, koji se odvaja i odlazi do mozga, češće se javljaju pri fizičkom naporu - kaže dr Dejana Jovanović. - Slično je i sa moždanim krvavljenjima do kojih dolazi usled pucanja krvnog suda. Ako se, pak, radi o infarktu usled tromboze i začepljenja krvnih sudova, on se često događa odmah posle mirovanja, tj. Sna.

    UTICAJ VREMENA
    ŠIROM sveta rađena su istraživanja da li učestalost moždanih udara zavisi od vremenskih prilika i nisu dobijeni jedinstveni podaci. U nekim istraživanjima se pokazalo da su moždani udari češći zimi, a u nekima leti. Ispitivan je i uticaj atmosferskog pritiska, i iako ni tu nema nedvosmislene potvrde, ima indicija da su neki oblici moždanog udara povezani sa određenim skokom ili padom atmosferskog pritiska. Tako je, na primer, leti, kod naglih skokova atmosferskog pritiska, primećena češća pojava moždanih krvavljenja, a sa padom atmosferskog pritiska češći je infarkt mozga.

    Izvor: Večernje novosti
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Moždani udar češće pogađa žene

    Žene svih godina imaju veći rizik da dobiju moždani udar od muškaraca i trebalo bi redovno da kontrolišu arterijski pritisak, saopštili su naučnici u najnovijoj studiji objavljenoj u medicinskog časopisu "Strouk".

    [​IMG]
    Neophodno redovno merenje krvnog i srčanog pritiska


    "Žene imaju više rizičnih faktora za dobijanje moždanog udara, a to su migrene, dijabetes, depresija i srčana aritmija", izjavila je Šeril Bašnel, profesorka neurologije u medicinskom centru Vejk Forest u Severnoj Karolini.

    Naučnici su naveli da je moždani udar treći uzrok smrti kod žena, posle srčanih oboljenja i raka, a peti uzrok smrti kod muškarca.

    U studiji se ističe neophodnost redovnog merenja krvnog i srčanog pritiska posebno kod mladih žena, pre nego što počnu da koriste kotraceptivne tablete i postanu trudne.

    Naučnici su naveli da su simptomi moždanog udara kod žena isti kao kod muškarca, ali su ponekad skriveni, pa se ne mogu odmah uočiti. Poznati simptomi su utrnulost tela, posebno jedne strane, teškoće u govoru i razumevanju, a problem je i to što žene imaju simptome u ublaženoj formi, a što ne umanjuje rizik.

    Moždani udar označava prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija i nastaje usled nedostatka kiseonika. Nedostatak kiseonika se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo.

    Ta bolest zahteva hitnu intervenciju, jer može da izazove trajno oštećenje moždanih fukcija i da bude fatalna.

    Izvor: Beta
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Prepoznajte simptome moždanog udara i reagujte!

    Moždani udar (moždana kap, cerebrovaskularni inzult, CVI, apopleksija mozga) je rapidni gubitak moždane funkcije zbog poremećaja dotoku krvi u mozak. Može nastati zbog ishemije (nedostatka protoka krvi) uzrokovane blokadom (tromboza, arterijska embolija) ili zbog krvarenja (isticanja krvi).

    [​IMG]
    Pomozite pacijentu pre nego što dođe Hitna pomoć


    Ishemijski moždani udar nastaje zbog gubitka snabdevanja krvlju dela mozga što pokreće ishemijsku kaskadu. Moždano tkivo prestaje da funkcioniše ako je uskraćen dotok kiseonika duže od 60 do 90 sekundi, a nakon otprilike tri sata dolazi do nepovratnih povreda koje dovode do smrti tkiva, tj. do moždanog udara.

    Hemoragijski moždani udar je izazvan krvarenjem pa se često naziva "izliv krvi u mozak" ili cerebralna hemoragija. Do njega dolazi kada prsne moždana aneurizma ili kad oslabljena ili upaljena krvna žila u mozgu počne da krvari.

    Nakupljanjem krvi povećava se pritisak koji može ubiti tkiva ili uništiti ćelije ometajući normalno proticanje krvi kroz zahvaćena područja. Ova vrsta moždanog udara smrtonosna je u 80 posto slučajeva.

    Simptomi moždanog udara:

    - Nagla otupelost ili slabost lica, ruke ili noge – pogotovo samo jedne strane tela
    - Nagli nastup zbunjenosti
    - Poteškoće s govorom ili razumevanjem govora drugih
    - Nagle tegobe vida na jedno ili oba oka
    - Naglu vrtoglavicu, gubitak ravnoteže ili koordinacije
    - Nagla jaka glavobolja

    Ako sumnjate na moždani udar, procenite simptome na sledeći način:

    1. Zamolite osobu da se nasmeši. Jesu li mišići jedne strane lica toliko opušteni da vise?
    2. Zamolite osobu da podigne obe ruke ispred sebe. Može li obe jednako visoko da podigne?
    3. Zamolite osobu da izgovori jednostavnu rečenicu. Obratite pažnju na mrmljanje i nerazuman govor.

    Ako su se vaše sumnje potvrdile, smesta nazovite hitnu pomoć. Nemojte čekati jer što više vremena prođe, to će mozak pretrpeti više štete. Ako imate izbora, sačekajte Hitnu pomoć - nemojte sami voziti pacijenta u bolnicu. Pacijenti koje prevoze bolničari pre će biti obrađeni. Zapamtite kada su se simptomi pojavili i obavestite bolničare o tome. Postoje vremenski okviri unutar kojih su neki lekovi neupotrebljivi.


    Kako se može uticati na svoj rizik od moždanog udara?

    Ako želite da smanjite svoj rizik od moždanog udara, prestanite da pušite, smanjite povišen krvni pritisak, spriječite dijabetes, snizite povišen nivo holesterola, okrenite leđa sedilačkom načinu života i nemojte postati gojazni.

    Izvor: Ordinacija.hr
     
    Torrent Maniak i Vasili Zaitsev se ovo sviđa.
  5. maja_jevtic

    maja_jevtic Urednik

    Postova:
    9.188
    Zahvala:
    9.894
    Pol:
    Ženski
    Kad srce “preskače”, preti moždani udar

    novosti.rs

    Kardiologija - atrijalna fibrilacija: Jedna od najtežih bolesti srca može lako da se otkrije jednostavnim merenjem pulsa i EKG snimanjem


    [​IMG]



    Pacijenti koji imaju atrijalnu fibrilaciju ili poremećaj srčanog ritma ne bi trebalo da uzimaju aspirin kao zaštitu od moždanog udara, upozoravaju kardiolozi. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da kod najvećeg broja pacijenata ovaj lek izaziva veću štetu nego korist. Stručnjaci smatraju da je aspirin veoma dobar u sprečavanju aktivacije zadebljanja na krvnim sudovima, ali je mehanizam zgrušavanja krvi i nastajanja moždanog udara kod atrijalne fibrilacije drugačiji i zbog toga se njima u cilju prevencije daju oralni antikoagulansi, koji deluju i na krvne sudove i pružaju bolju zaštitu.

    Ovo je samo jedan od zaključaka Prvog međunarodnog simpozijuma o atrijalnoj fibrilaciji koji je održan u Beogradu u organizaciji Srpske asocijacije za atrijalnu fibrilaciju (SAFA), na kom je učestvovalo više od 450 domaćih i stranih stručnjaka.

    - Ako treba da sprečimo moždani udar zbog atrijalne fibrilacije, aspirin nije rešenje, ima zanemarljivu efikasnost i problematičnu bezbednost, jer kod takvih osoba može da se desi krvarenje u želucu ili u mozgu - objasnila je asistent dr Tatjana Potpara, načelnik odeljenja intenzivne nege u aritmologiji Kliničkog centra Srbije i predsednik SAFE.

    Procenjuje se da u našoj zemlji oko dva odsto odraslih ima atrijalnu fibrilaciju, ili oko 120.000 do 140.000 ljudi, ali bi ovaj broj u budućnosti mogao da bude i veći s obzirom na to da je Srbija na trećem mestu u svetu po učestalosti kardiovaskularnih oboljenja. Poslednjih godina stručnjaci svuda u svetu beleže porast broja pacijenata sa poremećajem srčanog ritma, koji, ukoliko se na vreme ne otkrije i ne leči, može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, pa čak i do infarkta i šloga. U svetu svake godine 15 miliona ljudi doživi šlog kao posledicu “preskakanja srca”.

    - Atrijalna fibrilacija je jedna od najtežih bolesti srca koja može lako da se otrkije merenjem pulsa i snimanjem EKG, ali je problem što je često udružena sa drugim kardiovaskularnim bolestima i stanjima, kao što je recimo hipertenzija, oslabljena srčana funkcija, promene na krvnim sudovama srca i slično, pa se na nju ne misli u prvom momentu - ukazao je profesor dr Gregori Lip, poznati britanski kardiolog Univerziteta u Birmingemu koji je učestvovao u radu Prvog kongresa u Beogradu. - To može da dovede do toga da lečenje počne kasno, kada već postoji značajan rizik od srčanog i moždanog udara.

    Jedna od četiri osobe starije od 40 godina imaju poremećaj srčanog ritma, a rizik da se oboli od atrijalne fibrilacije sa godinama značajno raste. Lekari bi naročito trebalo da obrate pažnju na pacijente starije od 65 godina, pogotovo ako postoje udružene kardiovaskularne bolesti. Veliki problem je i što čak trećina pacijenata nema simptome bolesti i kod njih se aritmija otkriva slučajno.

    - Treba imati na umu da rizik od neželjenog ishoda ne boli, ne boli rizik od šloga, a sa druge strane terapija koja se uzima za atrijalnu fibrilaciju je zahtevna, s vremenom pacijenti zaboravljaju zašto piju lekove i prestaju da ih uzimaju. To predstavlja veliku opasnost i veliki problem. Zato je u svetu prisutna inicijativa da se radi na edukaciji bolesnika o značaju redovnog uzimanja terapije - naglasila je dr Potpara.

    Nema evidencije

    U Srbiji ne postoji sistematska evidencija obolelih od atrijalne fibrilacije. Zbog toga je udruženje SAFA pokrenulo inicijativu da se ona napravi, a to će lekarima pomoći da shvate šta je karakteristika bolesti u našoj zemlji i koji su to problemi sa kojima najpre treba da se izbore.
     
  6. Torrent Maniak

    Torrent Maniak Moderator Moderator

    Postova:
    27.879
    Zahvala:
    44.392
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    negde u BGD-u
    Moždani udar (Cerebrovaskularni insult, Šlog)
    [​IMG]



    To je bolest moždanog parenhima, koja je rezultat poremećaja moždane cirkulacije, bez obzira na to da li je taj poremećaj rezultat procesa u samom mozgu ili je poremećena moždana cirkulacija rezultat bolesti drugih organa ili organskih sistema, ili je pak uslovljena delovanjem različitih fizičkih i hemijskih agenasa.
    Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu. Povišen krvni pritisak i ateroskleroza su bitni faktori rizika za nastanak šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

    Epidemiološki status
    Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u zemljama zapadne Europe, prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas i vodeći uzrok demencije. . Incidenca se u Evropi kreće od 2 do 4 promila, u nekim zemljama i do 8, a smrtnost od oko 25 odsto. I pored dijagnostičkih i terapeutskih napredaka, danas je cerebrovaskularni insult bolest na trećem mestu uzroka smrtnosti u svetu (iza srčanih i malignih bolesti), a na drugom mestu uzroka invaliditeta (iza traume, povreda(
    Klinička slika
    Postoje dva tipa moždanog udara:
    • ishemijski
    • hemoragijski (krvareći).
    Uzrok ishemijskog moždanog udara je začepljenje nekog od arterijskih krvnih sudova mozga najčešće aterosklerotskim materijalom ili krvnim ugruškom koji potekne sa izmenjene karotidne arterije. Posledica ovoga je da deo mozga ostaje bez snabdevanja krvlju koja donosi kiseonik, što dovodi do smrti ćelija sa posledičnim neurološkim defektima ili smrtnim ishodom.

    Kod krvarećeg moždanog udara dolazi do izliva krvi u neki od likvorskih prostora unutar lobanje ili u moždano tkivo sa teškom kliničkom slikom zbog pritiska na moždano tkivo, otoka okolnog moždanog tkiva i nepovoljnih efekata razgradnih produkata krvni na tonus krvnih sudova mozga. Do krvarenja može doći iz neke od sitnijih arterijskih grana, nenormalne komunikacije arterija i vena (arterio-venska malformacija) ili nenormalnog proširenja arterijskog krvnog suda (intrakranijalna aneurizma). Rezultat pucanja (rupture) je intrakranijalno krvarenje koje se klinički manifestuje jakom glavoboljom (najgora u životu) koja može, ali i ne mora biti praćena mukom, povraćanjem, ukočenošću vrata, neurološkim promenama. Nažalost, značajan broj (i do polovine bolesnika) ne bude na vreme dijagnostikovan. Bez ispravnog lečenja krvarenje može dovesti do smrtnog ishoda u do 50% bolesnika.



    Lečenje
    Moždani udar je hitno medicinsko stanje i zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi. Danas je moguće primeniti i specifičnu terapiju za ishemijski moždani udar: primenjuju se lekovi koji mogu otopiti ugrušak koji je blokirao krvni sud. Na taj način omogućuje se ponovno uspostavljanje krvotoka i sprečava se odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija može se primeniti unutar prva tri sata od nastanka ishemijskog moždanog udara nakon učinjene potrebne dijagnostičke obrade u adekvatno opremljenim centrima.



    Prevencija
    U tretmanu cerebrovaskularnih bolesti prevencija ima ključno mesto, i s pravom možemo da kažemo da ove bolesti više nisu igra sudbine, već odraz naših zdravstvenih navika.

    Primarna prevencija je borba protiv faktora rizika (godine, pol, pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak, upotreba kontreceptiva, poremećaji srčanog ritma, šum nad karotidnom arterijom na vratu, raniji insult, povećan hematokrit, socijalni problemi). Ova primarna prevencija ima za cilj da spreči razvoj bolesti kod osobe sa nekim ili više nabrojanih faktora rizika.

    Sekundarna prevencija obuhvata lečenje od moždanog udara, dobru rehabilitaciju (uključuje timski red neurologa, fizijatra, logopeda, psihologa, psihijatra, kardiologa], borbu protiv faktora rizika...


    stetoskop.info
     
    crvendac_011 se ovo sviđa.
  7. Torrent Maniak

    Torrent Maniak Moderator Moderator

    Postova:
    27.879
    Zahvala:
    44.392
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    negde u BGD-u
    Operacija kao preventiva moždanog udara
    blic.online
    Poslednjih petnaestak godina sve su učestalija aterosklerotska kardiovaskularna oboljenja, među kojima i delimična ili potpuna začepljenja (suženja) arterija vrata koje snabdevaju mozak krvlju. Od četiri takve arterije, u većem broju slučajeva obolevaju dve prednje – karotidne arterije, inače znatno većeg prečnika od zadnjih – vertebralnih, što dovodi do poremećenog protoka krvi i niza posledica od kojih je svakako najteža – moždani udar.

    [​IMG] Docent dr Miroslav Marković, načelnik Prvog hirurškog odeljenja na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, tvrdi da na povećanje i otkrivanje ove bolesti, kako u svetu tako i kod nas, utiču dva osnovna razloga – sve duži životni vek ljudske populacije i savršenija dijagnostika.


    Najznačajniji faktori rizika za razvoj delimičnog ili potpunog zapušenja karotidnih arterija su: pušenje, povišen krvni pritisak, šećerna bolest i povećane masnoće u krvi. Kod nekih pacijenata postoji samo jedan faktor, kod nekih dva, tri, a neretko ima i onih sa sva četiri, što znači da će gotovo neminovno dobiti aterosklerotsku bolest, samo je pitanje kada. Osim ovih, tu su i manji faktori rizika poput nasleđa, režima života, slabe fizičke aktivnosti, stresa...

    Simptomi i dijagnoza


    – Spektar neuroloških simptoma kreće se od najblažih, preko srednjih, sve do najtežih, koji se manifestuju moždanim udarom, odnosno šlogom. U najblaže spadaju prolazna nesvestica i vrtoglavica, srednji podrazumevaju tegobe nalik prolaznom moždanom udaru koji se povlači nakon 24 sata – kratkotrajna oduzetost jedne strane tela, otežan govor ili poremećaj vida. To je jasno upozorenje da kod takvog pacijenta u dogledno vreme može da se očekuje napad klasičnog moždanog udara – objašnjava dr Marković.


    Osim simptoma na koje ukaže pacijent, značajnu ulogu u osnovnoj dijagnostici igraju i lekarske slušalice koje mogu da registruju šumove, što upućuje na obavezan ultrazvučni pregled. Ukoliko se ultrazvukom pokaže da su, bilo na jednoj bilo na obe karotidne arterije, suženja veća od 70 odsto, pacijentu se savetuje operativni zahvat. Ukoliko su manja, prepisuje se terapija lekovima, na primer aspirin, ili neki sličan preparat koji sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba. Osim toga, uvodi se i higijensko-dijetetski režim koji podrazumeva prestanak pušenja, fizičku aktivnost, uzimanje sredstava protiv masnoća i šećera u krvi.


    Time se ne smanjuje prečnik aterosklerotskog plaka u karotidama, ali se bar za neko vreme može odložiti operacija kojom se ta aterosklerotska naslaga fizički uklanja i obezbeđuje relativno normalan protok krvi do mozga i sprečava nastanak moždanog udara. Drugim rečima, operacija praktično ima preventivnu ulogu.


    – U svetu se ovakve intervencije najčešće rade u opštoj, ali naše iskustvo govori da se kod pacijenta ona može bezbedno da se izvede i u jednoj vrsti lokalne anestezije. To je veoma važno budući da se operaciji najčešće podvrgavaju stariji ljudi opterećeni raznim dodatnim oboljenjima – kaže naš sagovornik.


    Ako pacijent već ima neurološki ispad, odnosno slabost jedne strane tela, operacija se može sprovesti kao prevencija novog moždanog udara, koji može da bude smrtonosan. U tom slučaju čovek mora da zna će mu taj neurološki deficit ostati i posle operacije koja mu neće povratiti normalne funkcije. Takođe treba naglasiti da, ukoliko se prvim pregledom konstatuje potpuno zapušenje arterije, momenat za operativni zahvat je nepovratno propušten.



    Nova metoda lečenja


    Poslednjih nekoliko godina, u ekspanziji je nova metoda lečenja koja se na ovoj klinici već izvodi rutinski – endovaskularni tretman putem stentova. Kroz butnu arteriju, saznajemo od vaskularnog hirurga, kateterizacijom se u karotidnu arteriju ubacuje metalna žica, odnosno stent, kojom se iznutra širi stenoza (suženje). Ta procedura je manje invazivna od klasične operacije, ali ima veliku manu: ona zahteva da budu zadovoljeni izvesni anatomski i morfološki kriterijumi, što je slučaj kod manjeg broja pacijenata, dok ostali moraju da budu podvrgnuti klasičnoj hirurškoj intervenciji. Takođe, endovaskularni zahvat je, zbog visoke cene stenta, daleko skuplji od klasične operacije gde se najčešće ne ugrađuje nikakav strani materijal.


    – Operacije karotida nisu toliko opsežne koliko su delikatne, jer se rade na krvnim sudovima koji sprovode krv u mozak, pa svaki detalj zahvata mora da bude precizno izveden – kaže docent Marković, i nastavlja – rizik uvek postoji, naročito ako je pacijent ima više propratnih oboljenja, ili ako ima prethodni moždani udar, ali u velikim medicinskim centrima, kao što je naša kuća, jedva da u dva, tri procenta slučejeva dođe do nekih ozbiljnijih komplikacija. Najčešća je upravo razvoj moždanog udara u toku ili neposredno nakon zahvata, ali je operacija svakako neuporedivo manje rizična nego da pacijent ostane neoperisan. Iskustvo nam je pokazalo da se moždani udar kod polovine pacijenata koji imaju suženje karotida veće od 70 odsto može očekivati u naredne dve godine.
     
  8. maja_jevtic

    maja_jevtic Urednik

    Postova:
    9.188
    Zahvala:
    9.894
    Pol:
    Ženski
    Čaj i kafa protiv moždanog udara

    Izvor: B92

    Svakodnevno konzumiranje najmanje jedne šolje kafe ili dve šolje zelenog čaja moglo bi da bude zaštita od moždanog udara, potvrdila je grupa japanskih naučnika.

    [​IMG]
    Grupa naučnika iz Japanskog nacionalnog cerebralnog i kardiovaskularnog centra u Osaki došla je do tog zaključka obavivši anketu medju 83.269 Japanaca starosti izmedju 45 i 74 godina o njihovom konzumiranju zelenog čaja i kafe.

    Svaki učesnik je praćen u proseku 13 godina i nijedan nije patio od raka i kardiovaskularnih oboljenja na početku istraživanja.

    Naučnici su registrovali kod osoba koje piju najmanje šolju kafe svakog dana smanjenje opasnosti od moždanog udara za 20 odsto u odnosu na one koji je ne konzumiraju.

    Vezano za osobe koje popiju dnevno dve ili tri šolje zelenog čaja, kod njih se opasnost od moždanog udara smanjuje za 14 odsto u odnosu na one koji ga ne konzumiraju.

    Konzumiranje iste količine, osim toga, može da smanji opasnost od moždanog krvarenja za 32 odsto.
     
  9. maja_jevtic

    maja_jevtic Urednik

    Postova:
    9.188
    Zahvala:
    9.894
    Pol:
    Ženski
    "Šlog je katastrofa koja se može sprečiti i lečiti"
    Izvor: Tanjug
    Pacijenti koji su doživeli moždani udar često ne prepoznaju na vreme simptome i stižu kasno kod lekara, iako bolest spada u urgentna stanja čije lečenje zahteva "trku sa vremenom", upozoreno je danas na panel diskusiji povodom Svetskog dana moždanog udara.


    [​IMG]


    "Reagujte čim se pojavi prvi simptom", poručili su stručnjaci, navodeći da alarm treba da se upali u slučaju da ne možete da se nasmešite, da izgovorite jednostavnu rečenicu, isplazite ravno jezik ili podignete ruke.

    U Srbiji, prema aktuelnim statističkim podacima, od moždanog udara godišnje oboli oko 25.000 ljudi, a bolest može da se spreči u čak četiri od pet slučajeva, izjavila je prof. dr Ljiljana Beslać Bumbaširević sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije (KCS).

    Ona je dodala da su najnovija istraživanja pokazala da je učestalost moždanih udara u razvijenim zemljama u opadanju za 42 odsto, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama poput naše u porastu za 100 odsto. Prema analizama Svetske zdravstvene organizacije, učestalost moždanih udara je direktno povezana sa visinom dohotka po glavi stanovnika, što znači da su bogate zemlje uspele da smanje broj obolelih zahvaljujući dobrom skriningu i izuzetno agresivnom programu prevencije.

    "Moždani udar više nije samo bolest starih", istakla je Beslać Bumbaširević i upozorila da je neprepoznavanje ili zanemarivanje simptoma bolesti glavni razlog što čak 75 odsto pacijenata trajno ostaju invalidi, od čega njih 55 odsto ne može da živi bez tudje pomoći. "Sva medicinska saznanja iz proteklih 20-ak godina ukazuju na to da moždani udar može i treba da se leči, a preduslov je brzo prepoznavanje simptoma i odgovarajuća reakcija, kako obolelog, tako i zdravstvenog sistema", rekao je direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" dr Milan Savić.,

    On je objasnio da, kad se simptomi bolesti razviju, "ne treba čekati da samo prodje", već je najvažnije javiti se službi Hitne medicinske pomoći (HMP), koja će pacijenta dopremiti u najbližu nadležnu zdravstvenu ustanovu. Kao najčešće simptome koji ukazuju na moždani udar, Savić je naveo iznenadnu oduzetost desne ili leve polovine tela, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora, trnjenje polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje vida, duple slike, zbunjenost, čak i tešku i do tada nepoznatu glavobolju.

    "Jedna od najznačajnijih mera za sprečavanje moždanog udara je regulacija krvnog pritiska", istakla je prof. dr Nadežda Čovičković Šternić sa Klinike za neurologiju KCS i podsetila da je njihovo istraživanje iz 2005. dalo "poražavajući rezultat da samo 64 odsto pacijenata koji znaju za svoju hipertenziju uzima lekove". Govoreći o faktorima rizika, ona je navela da je visok krvni pritisak odgovoran za pojavu više od polovine šlogova, dok šećerna bolest povećava rizik oko dva puta.

    "Moždani udar je katastrofa koja se može sprečiti i lečiti", istakla je prof. dr Dejana Jovanović sa Klinike za neurologiju KCS i objasnila da je revoluciju u lečenju napravila trombolitička terapija jer ona, ako se promeni u prva četiri sata od razvoja bolesti, uspešno leči 60 odsto bolesnika u našoj sredini. Ona je dodala da je vrlo važan trenutak u kome ova terapija počinje u okviru ta prva četiri sata i podsetila da "zlatni sat" ne postoji samo u lečenju infarkta srca, već i u lečenju infarkta mozga.
     
  10. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Lečenje moždanog udara zahteva trku sa vremenom

    Pacijenti koji su doživeli moždani udar često ne prepoznaju na vreme simptome i stižu kasno kod lekara, iako bolest spada u urgentna stanja čije lečenje zahteva "trku sa vremenom"

    [​IMG]

    BEOGRAD - Pacijenti koji su doživeli moždani udar često ne prepoznaju na vreme simptome i stižu kasno kod lekara, iako bolest spada u urgentna stanja čije lečenje zahteva "trku sa vremenom", upozoreno je danas na panel diskusiji povodom Svetskog dana moždanog udara.

    "Reagujte čim se pojavi prvi simptom", poručili su stručnjaci, navodeći da alarm treba da se upali u slučaju da ne možete da se nasmešite, da izgovorite jednostavnu rečenicu, isplazite ravno jezik ili podignete ruke.

    U Srbiji, prema aktuelnim statističkim podacima, od moždanog udara godišnje oboli oko 25.000 ljudi, a bolest može da se spreči u čak četiri od pet slučajeva, izjavila je prof. dr Ljiljana Beslać Bumbaširević sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije (KCS).

    Ona je dodala da su najnovija istraživanja pokazala da je učestalost moždanih udara u razvijenim zemljama u opadanju za 42 odsto, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama poput naše u porastu za 100 odsto.

    Prema analizama Svetske zdravstvene organizacije, učestalost moždanih udara je direktno povezana sa visinom dohotka po glavi stanovnika, što znači da su bogate zemlje uspele da smanje broj obolelih zahvaljujući dobrom skriningu i izuzetno agresivnom programu prevencije.

    "Moždani udar više nije samo bolest starih", istakla je Beslać Bumbaširević i upozorila da je neprepoznavanje ili zanemarivanje simptoma bolesti glavni razlog što čak 75 odsto pacijenata trajno ostaju invalidi, od čega njih 55 odsto ne može da živi bez tuđe pomoći.

    "Sva medicinska saznanja iz proteklih 20-ak godina ukazuju na to da moždani udar može i treba da se leči, a preduslov je brzo prepoznavanje simptoma i odgovarajuća reakcija, kako obolelog, tako i zdravstvenog sistema", rekao je direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" dr Milan Savić.

    On je objasnio da, kad se simptomi bolesti razviju, "ne treba čekati da samo prođe", već je najvažnije javiti se službi Hitne medicinske pomoći (HMP), koja će pacijenta dopremiti u najbližu nadležnu zdravstvenu ustanovu.

    Kao najčešće simptome koji ukazuju na moždani udar, Savić je naveo iznenadnu oduzetost desne ili leve polovine tela, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora, trnjenje polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje vida, duple slike, zbunjenost, čak i tešku i do tada nepoznatu glavobolju.

    "Jedna od najznačajnijih mera za sprečavanje moždanog udara je regulacija krvnog pritiska", istakla je prof. dr Nadežda Čovičković Šternić sa Klinike za neurologiju KCS i podsetila da je njihovo istraživanje iz 2005. dalo "poražavajući rezultat da samo 64 odsto pacijenata koji znaju za svoju hipertenziju uzima lekove".

    Govoreći o faktorima rizika, ona je navela da je visok krvni pritisak odgovoran za pojavu više od polovine šlogova, dok šećerna bolest povećava rizik oko dva puta.

    "Moždani udar je katastrofa koja se može sprečiti i lečiti", istakla je prof. dr Dejana Jovanović sa Klinike za neurologiju KCS i objasnila da je revoluciju u lečenju napravila trombolitička terapija jer ona, ako se promeni u prva četiri sata od razvoja bolesti, uspešno leči 60 odsto bolesnika u našoj sredini.

    Ona je dodala da je vrlo važan trenutak u kome ova terapija počinje u okviru ta prva četiri sata i podsetila da "zlatni sat" ne postoji samo u lečenju infarkta srca, već i u lečenju infarkta mozga.

    Izvor: Večernje novosti
     
    maja_jevtic se ovo sviđa.

Preporučite stranicu