Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Moždani udar - prevencija, lečenje i posledice

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od nikouro, 23.12.2009.

  1. nikouro

    nikouro Član

    Postova:
    932
    Zahvala:
    6
    Lokacija:
    Beograd
    Moždani udar - bolest o kojoj treba misliti

    - AKTUELNO - Specijalna bolnica za vaskularna oboljenja mozga ?Sveti Sava? u Beogradu


    Svake godine u Srbiji oko 300 ljudi na 100.000 stanovnika doživi moždani udar, po čemu se nalazimo u vrhu evropskih zemalja. To oboljenje nalazi se na trećem mestu uzročnika smrtnosti, odmah iza srčanog udara i malignih bolesti, a kod jednog broja pacijenata koji prežive moždani udar, ostanu trajne posledice. Zbog toga ova bolest nije samo medicinski već i socioekonomski problem.

    Neurolog dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice ?Sveti Sava?, ističe da je moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog, bolest sa visokim stepenom smrtnosti. U toku prvih mesec dana umire četvrtina obolelih (kod krvarenja i više). Svega 20 odsto pacijenata sa moždanim udarom potpuno se normalizuje i ?vraća u funkciju?. Iako ?jači pol? ima veću predispoziciju za ovu bolest, kod žena ona češće ima smrtni ishod. Nažalost, i među onim koji prežive nekada je nemoguće sprečiti trajnu invalidnost, bez obzira na savremenu dijagnostiku i terapiju.

    U Bolnici ?Sveti Sava? godišnje se hospitalizuje od 8.000 do 9.000 pacijenata, a trostruko veći broj građana se pregleda ili prođe neke od dijagnostičkih procedura. Dve trećine pacijenata starije je od 65 godina, ali tri do četiri odsto bolesnika sa moždanim udarom čine osobe do 40 godina, objašnjava dr Savić.

    Iako se, kako kaže, granica spustila na mlađe uzraste, ne može se sa sigurnošću razdvojiti da li je broj pacijenata zaista povećan, ili je to zasluga bolje dijagnostike.

    Poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora - tipični su simptomi koji ukazuju da je najverovatnije došlo do začepljenja krvnog suda u nekom regionu mozga.

    Od ukupnog broja moždanih udara 85 odsto čine ishemije (infarkti mozga), a oko 15 odsto moždana krvarenja. Dok se kod starijih osoba uzrok ove bolesti lako prepoznaje u aterosklerozi, visokom krvnom pritisku, dijabetesu, gojaznosti, holesterolu, ali i pušenju i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, kod mladih je najčešće potreban čitav arsenal dodatnih ispitivanja. U ovoj bolnici koja, kao hitna pomoć za šlog, radi 24 sata, dežurni lekari dnevno prime i do 40 ljudi iz Beograda i šire okoline, kao i dela Vojvodine.

    Kod nekih pacijenata sa moždanim udarom vreme ima neprocenjivu ulogu. Za primenu trombolitika, leka koji će rastvoriti tromb, na raspolaganju su tri sata (do pet) od početnih simptoma. Za to vreme uzimaju se potrebni podaci i isključuju bolesti koje mogu da budu kontraindikacija za primenu. Ako je pacijent dobro selektovan, još u toku davanja leka simptomi će početi da se povlače, objašnjava dr Savić.

    Šlog je ozbiljna i teška bolest koja zahteva lečenje u specijalnim ustanovama, ozbiljnu dijagnostiku i timski rad. Uslovi za lečenje znatno su poboljšani proteklih godina. Pored dobre laboratorije, ultrazvučnog kabineta, dva skenera, prošle godine nabavljena je i magnetna rezonanca, a time je zaokružena dijagnostika. Predstoji još nabavka sale za angiografiju, za dijagnostiku i, u perspektivi, primenu interventnih neuroradioloških procedura.

    Rizike prepoznati na vreme

    Izabrani lekar treba da otkrije faktore rizika (povišen pritisak, holesterol, dijabetes...) i preduzme njihovo lečenje. Ako se to preskoči, pacijent će doživeti različite oblike poremećaja vaskularnog sistema. U osnovi, reč je o istoj patologiji: promenama na krvnim sudovima prisutne su kod infarkta srca, moždanog infarkta i začepljenja krvnih sudova nogu. Tako je i prevencija tih oboljenja istovetna.

    Simptomi upozoravaju

    Kako su nedavno objavili istraživači irskog medicinskog koledža, stare osobe slabo razumeju većinu važnih znakova koji ukazuju na mogućnost da dožive šlog i ne znaju koji faktori povećavaju rizik od takve opasnosti po njihovo zdravlje.

    Prema tom istraživanju, tek 54 odsto anketiranih starijih ljudi navelo je da nerazgovetan govor predstavlja upozoravajući znak za šlog, a manje od pola je znalo da su takvi znaci i vrtoglavica, utrnulost, slabost i glavobolja, prenosi Rojters. Tri četvrtine njih je među rizične faktore za šlog ispravno navelo povišen krvni pritisak. Međutim, samo je do 40 odsto znalo da su i povišen holesterol i pušenje rizični faktori, a svega oko 10 odsto da se u ove faktore ubrajaju i dijabetes i konzumiranje alkohola.

    Irski stručnjaci upozoravaju da, zbog toga što ne poznaju dobro upozoravajuće simptome, mnoge starije osobe mogu da izgube dosta vremena koje je od vitalnog značaja, bilo da su sami u opasnosti od šloga bilo da se radi o nekome iz njihovog okruženja.

    Autor: Jasmina Tomašević
     
  2. cober

    cober Član

    Postova:
    9
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    sarajevo
    Kako prepoznati moždani udar

    Nedavno sam dobio e mail o prepoznavanju moždanog udara,možda nekome bude od koristi



    PREPOZNAVANJE MOŽDANOG UDARA



    Krvni ugrušci/moždani udar sad imaju i 4. Pokazatelj – jezik


    Area of brain………= dio mozga koji je ostao bez krvi
    Blood clot = krvni ugrušak
    Blood vessel = krvna žila
    Blood unable………… = krv ne može proći ugrušak


    STRoke (moždani udar) – upamti prva 3 slova
    Neurolozi kažu da kad bi im došao pacijent sa moždanim udarom unutar 3 sata od pojave prvih simptoma, da bi mogli u potpunosti oporaviti dotičnog pacijenta. Trik je u uspješnom i pravovremenom prepoznavanju te dovođenju pacijenta neurologu unutar 3 sata – što je najteži dio.

    PREPOZNAVANJE MOŽDANOG UDARA – 3 koraka (STR)

    Ponekad su simptomi moždanog udara teško prepoznatljivi. Nažalost, nedostatak pažnje znači katastrofu. Pacijent može doživjeti teško oštećenje mozga kad ljudi iz njegove/njezine okoline ne prepoznaju simptome moždanog udara.
    Sad doktori kažu da se moždani udar može prepoznati postavljajući pacijentu 3 pitanja:
    S – zatražite ga da se nasmiješi
    T – zatražite ga da izgovori jednostavnu rečenicu (npr. Danas je lijepo vrijeme)
    R – zatražite ga da podigne obje ruke

    Ako pacijent ne izvodi uredno ijednu od ovih aktivnosti, zovite hitnu i opišite disponentu uočene simptome

    Novi znak moždanog udara - - - isplazi jezik !

    Ako se jezik naginje u jednu stranu,a nije isplažen u srednjem položaju, to može bit još jedan znak moždanog udara!

    Kardiolog kaže da ako svatko tko dobije ovaj mail proslijedi isti 10-orici svojih kontakata, možete se kladiti da će barem 1 život biti spašen.
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Moždani udar - prevencija, lečenje i posledice

    Večernje novosti 25.05.2010 15:21

    [​IMG]

    Moždani udar spada u red onih nimalo bezazlenih bolesti koje u većini slučajeva ostavljaju posledice u vidu invaliditeta ili smrtnog ishoda. Za uspešno lečenje obolelog brzo zbrinjavanje je od životne važnosti.

    O tome šta je moždani udar i zašto nastaje, objašnjava vaskularni hirurg docent dr Slobodan Cvetković iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
    - Akutni moždani udar, šlog ili moždana kap, kako se bolest sve zove, predstavlja ozbiljno stanje. Reč je o ozbiljnom oštećenju koje je uzrokovano ili nedostatkom krvi u moždanom tkivu, ili, što je ređe, krvarenjem na tom istom mestu. Ishemija, ili nedostatak krvi nastaje zbog začepljenja krvnog suda koji dovodi krv u moždano tkivo. Može i zbog obolevanja krvnih sudova, koji se tokom vremena sužavaju i na taj način smanjuju priliv krvi u mozak. U jednom kritičnom trenutku priliv hranljivih materija i kiseonika u krvi postaje toliko nizak da moždana ćelija trpi oštećenje od kojeg nema oporavka.

    Šta se u takvom trenutku dešava?

    - Nastupa smrt pogođene moždane ćelije, tako da se njena funkcija više ne vraća. Moždano tkivo je najosetljivije i najplemenitije u ljudskom organizmu. Jednom uništeno nije više u stanju da se revitalizuje i vrati u normalnu funkciju. Stepen oštećenja je različit, a zavisi od toga koji deo mozga je pogođen. Zato simptomi šloga i mogu biti različiti, od vrlo blagih, veoma teških, do onih smrtonosnih. No, na sreću, blizu pedeset odsto pacijenata ima određenu najavu moždanog udara.

    Koji simptomi su najupečatljiviji?
    - Simptomi najave moždanog udara ispoljavaju se u vidu prolaznih neuroloških poremećaja koji traju kratko. Po pravilu nekoliko minuta do najviše sat, a zatim se spontano u potpunosti povlače. Smetnje se ogledaju u prolaznoj slabosti funkcija jedne strane tela, noge i ruke. Može doći do njihovog trnjenja, oduzetosti, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda. Ove simptome prati i poremećaj govora koji nije moguć ili je nejasan, poremećaj vida na jednom oku, kada dolazi do sužavanja vidnog polja do potpunog zamračenja. Psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti, takođe prate ovo stanje. Iznenadna pojava vrtoglavice praćene nagonom za povraćanjem, kao i glavobolje prvo u potiljačnom delu, takođe su deo lepeze simptoma. Svi zajedno predstavljaju tranzitorne ishemijske atake (TIA), koji su prolaznog karaktera, ali u svakom slučaju predstavljaju najavu moždanog udara.

    Da li se ovi simptomi kod svih javljaju?

    - Nažalost nemaju svi tranzitorni ishemijski atak kao prolaznu epizodu. Kod takvih osoba moždani udar se javlja kao grom iz vedra neba, sa navedenim simptomima snažno izraženim i veoma teškim, koji se ne povlače. Primera radi, ako je pogođen deo mozga za funkciju ruku, dolazi do trajnog oštećenja, u vidu oduzetosti. Nažalost, kod čak trećine moždani udar završava se smrtnim ishodom.

    Šta dovodi do moždanog udara?

    - Najčešći uzrok za moždani udar je arterioskleroza, bolest koja dovodi do oštećenja krvnog suda, doprinoseći stvaranju plakova (naslaga) na zidovima, što za posledicu ima manju propustljivost krvi. Ovakvo stanje krvnih sudova za posledicu ima i pojavu infarkta srca. Da ne bi došlo do ovako ozbiljne situacije, bolest zahteva preventivno delovanje i uklanjanje glavnih uzroka koji do nje dovode. Među njima posebno su opasni hipertenzija, pušenje, dijabetes, stres, masnoće u krvi... Takođe su ugrožene i gojazne osobe sa visokim vrednostima holesterola, srčani bolesnici sa narušenim srčanim ritmom, kao i žene koje uzimaju oralnu kontracepciju sa visokim sadržajem estrogena.

    Ko je, inače, više ugrožen od moždanog udara - žene ili muškarci?

    - Poslednji statistički pokazatelji govore da u našoj zemlji moždani udar predstavlja prvi uzrok smrti kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da kod nas od moždanog udara strada više od tri hiljade ljudi na milion stanovnika. Procene pokazuju da na svakih sat vremena jedna osoba dobije moždani udar. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude. Godišnje se za pomoć lekaru zbog ovog problema obrati oko dve i po hiljade osoba mlađih od 40 godina. Savremeni način života u stvari briše i polne i starosne razlike.

    Kakve posledice ostavlja moždani udar?

    - Posledice su izuzetno teške, osim u slučajevima kada je oporavak potpun. U slučajevima kada je oporavak izrazito težak ili nemoguć, ljudi su onesposobljeni, često prikovani za krevet ili invalidna kolica, nisu u stanju da brinu o sebi. Rehabilitacija se primenjuje i u njihovom slučaju, ali je oporavak veoma dug i neizvestan. Nažalost, kod jednog broja pacijenata bolest je sa fatalnim ishodom.

    Koji su vidovi lečenja moždanog udara i koliko su uspešni?

    - Lečenje je u principu medikamentozno i operativno. Medikamentozno podrazumeva terapiju protiv navedenih faktora rizika. Ako do moždanog udara dođe, kod jednog broja bolesnika, koji su se na vreme javili lekaru, moguće je primeniti lekove koji razbijaju tromb i ublažavaju posledice moždanog udara. Da se moždani udar ne bi javio, pored lekova za kontrolu faktora rizika, koristi se i operativno lečenje krvnih sudova koji su u kritičnom stanju zbog nastalog suženja. To operativno lečenje,
    grubo rečeno, podrazumeva čišćenje krvnog suda od naslaga, da bi se uspostavila normalna cirkulacija i ishrana moždanog tkiva. Metoda je bezbedna, sa izuzetno malim procentom rizika. S druge strane, suženi krvi sud može da se osposobi i širenjem i ugradnjom stenta.





     
  4. Armag

    Armag Član

    Postova:
    2.177
    Zahvala:
    4
    Lokacija:
    Niš
    Moždani udar među neprijateljima broj jedan

    Moždani udar među neprijateljima broj jedan

    28. oktobar 2010. 14:47

    Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra.


    [​IMG]

    Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života.

    Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalno stanje.

    Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike.

    Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje jedne strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

    Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe sa tim tegobama što pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

    U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar pruži najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

    Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

    Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

    Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.

    (Tanjug)
     
  5. igor2301

    igor2301 Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Ishemični moždani udar

    Molio bih za savete, komentare i PROGNOZE u vezi pacijenta koji je doživeo moždani udar sledeće vrste i tipa: ishemicna CV bolest, tačnije ISHEMIJA CIRKULACIJE U MOŽDANOM STABLU.

    Pacijent je 18. marta 2011. godine oko 6 časova ujutru izgubio svest i upao u komu. Smešten je na odeljenju neurohirgije u Zemunskoj bolnici i nakon urađenog CT-a (skener) ustanovljeno je da ima ishemiju cirkulacije u moždanom stablu. Pacijent je bio u komi i nije reagovao, osim minimalnih nekontrolisanih pokreta.

    Dobra okolnost je ta da pacijent normalno diše, da ima normalan pritisak i puls, da mu srce i bubrezi normalno rade i da je inače dobrog zdravstvenog stanja. Mala napomena, pacijent se spremao za operaciju vađenja kamena iz žuči, što ga je između ostalog znatno uznemiravalo, kao i mnogo drugih stvari koje su doprinosile stresu u poslednjih nekoliko meseci i godina (pretpostavka oko uzroka, plus pušenje).

    Oko 17-18 časova istog dana pacijent je počeo da pokazuje neke znake poboljšanja, tipa nekontrolisano pomeranje leve ruke i noge, a uveče oko 21 čas je na poziv sestre odreagovao značajnim ali nekontrolisanim pomeranjem leve ruke i noge.

    Na osnovu onoga što nam je do sada rečeno, šanse su vrlo male, ali ipak je pacijentu data terapija i rečeno nam je da su ti pozitivni pomaci reazultat terapije, koja će trajati nekoliko dana. Pored toga, rečeno je da se mogu pojaviti i mnoge druge komplikacije, kao što su edem na mozgu, krvarenje, razni oblici infekcija itd.

    Molio bih da mi date savete, predloge, sugestije, mišljenja, a ponajviše PROGNOZE u vezi ove kliničke slike pacijenta. Tokom diskusije ću davati nove i dodatne informacije, kako bih dobio Vaša cenjena mišljenja.

    HVALA UNAPRED SVIM LJUDIMA DOBRE VOLJE!

    Igor.
     
  6. thezex

    thezex Član

    Postova:
    21
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    Beograd
    prognoze dati u ovom momentu je vrlo nezahvalno. Desi se u praksi da oni kod kojih se ocekuje izuzetan rezultat nestanu u sekundi ili pak da se oni otpisani vrate neocekivano i potpuno oporave...
    potrebno mi je vise informacija...
    Pozdrav!
     
  7. Golden red

    Golden red Član

    Postova:
    1.873
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    toxic city
    Moždani udar - neprijatelj broj jedan






    Moždani udar treći najčešći uzrok obolevanja, smrtnosti i invaliditeta. Poslednjih godina povećan broj pacijenata sa šlogom

    [​IMG]
    Ilustracija

    BEOGRAD - Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najčešći uzrok obolevanja, smrtnosti i invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Nacionalnog dana borbe protiv moždanog udara - 9. juna.

    Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost.

    Neurolog i fizijatar Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj dr Biljana Stojanović kaže da je poslednjih godina povećan broj pacijenata sa celebrovaskularnim insultom, odnosno šlogom.

    Ona jekazala da, prema statističkim podacima, u svetu godišnje šlog dobije preko 15 miliona ljudi, a incidenca je oko 25 ljudi na 100.000 stanovnika. "U Srbiji godišnje između 25 i 30 hiljada ljudi pretrpi akutni moždani udar, a među njima je poslednjih godina najzastupljenija populacija starosne dobi između 50 i 60 godina, ali u na rehabilitaciji imamo i mlađe, čija je starosna granica između 30 i 40 godina", istakla je dr Stojanović.

    Govoreći o uzrocima nastanka moždanog udara, ona je rekla da oni mogu biti različiti, ali da ljudi ne obraćaju dovoljno pažnje na glavne faktore rizika među kojima se povišen krvni pritisak, povišena vrednost holesterola, šećerna bolest, naročito ona kod kojih nema jasnih manifestnih simptoma...

    Prema rečima dr Stojanović, prevencija je moguća i to primenom zdrave ishrane, bavljenjem fižičkom aktivnošću, izbacivanje alkohola i pušenja iz svakodnevne upotrebe.

    "Povišeni holesterol, hipertenzija, dijabetes, razni nasledni faktori, pušenje i alkohol, jedni su od glavnih faktora rizika, a ne sme se zanemariti ni stres, odnosno nemogućnost prilagođavanja osoba savremenom načinu života i potrebama koje iziskuje svakodnevni život", istakla je Stojanović.

    Stručnjaci ukazuju da vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

    Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike.

    Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

    Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 15 miliona ljudi doživi moždani udar u svetu svake godine, a od tog broja pet miliona umre i još pet miliona biva trajno onesposobljeno.

    U izveštaju SZO se ističe da visok krvni pritisak doprinosi nastanku moždanog udara kod više od 12,7 miliona slučajeva.

    U razvijenim zemljama, učestalost moždanog udara opada, uglavnom zbog nastojanja da se uspostavi kontrola krvnog pritiska kod osoba sa povišenim krvnim, ali je ukupna stopa obolevanja od moždanog udara i dalje je visoka zbog starenja stanovništva.








    Izvor: Novosti
     
  8. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Život posle šloga

    Život posle šloga

    Oporavak od moždanog udara - Treba što pre započeti rehabilitaciju, jer je u prvoj godini uspešnost oporavka najveća

    dr-17_620x0.jpg
    Depresija se javlja kod 20 odsto svih koji su doživeli moždani udar i značajno remeti proces rehabilitacije

    Moždani udar treći je uzrok smrtnosti u svetu, a u Srbiji vodeći uzrok mortaliteta kod žena, i drugi kod muškaraca, odmah posle srčanog udara. Koliko je moždani udar ozbilja bolest, govori i podatak da od ukupnog broja onih koji ga dožive, trećina premine u prvoj godini, trećina se potpuno ili delimično oporavi, a ostali ostaju invalidi.
    U zavisnosti od veličine moždanog udara, strane koja je zahvaćena, arterije koja je zapušena, godina, pridruženih bolesti i drugih faktora rizika, zavisi ishod, odnosno da li će se pacijent spontano oporaviti ili će ostati invalid. Koliko je važno da se što pre pomogne mozgu kada nastupi udar, isto tako hitno treba započeti i sa rehabilitacijom, jer je u prvoj godini uspešnost oporavka najveća.

    - Pacijenti koji prežive moždani udar i prođu fazu vitalne ugroženosti, već u bolnici započinju sa ranom pasivnom fizikalnom rehabilitacijom koja se kasnije nastavlja u specijalizovanim centrima - objašnjava dr Olivera Savić, neurolog Poliklinike „Euromedik“. - To znači da fizijatri i fizioterapeuti pacijentima u krevetu rade pasivne vežbe nepokretne strane tela. Na taj način stimulišu stranu koja je oduzeta, da ne bi došlo do grča koji će onemogućiti da se kasnije odradi fizikalna rehabilitacija. Pasivne vežbe su važne i zato što pacijenti koji leže nepokretni imaju sklonost da dobiju brojne komplikacije koje mogu da ugroze i život, kao što su plućna embolija, upala pluća, urinarna infekcija, tromboza ruke, noge.

    Nakon 10 do 14 dana, koliko uglavnom pacijanti borave u bolnici, upućuju se u centar za fizikalnu rehabilitaciju gde se nastavlja osposobljavanje za što normalniji život. U zavisnosti od težine udara, pacijenti se tu zadržavaju 45 do 90 dana. Kada se oporave toliko da mogu da stanu na nogu koja je bila oduzeta dobijaju pomagala koja im pomažu da uspostave balans slabe strane tela.

    - Ukoliko je pacijent doživeo udar u levoj polovini mozga, pretpostavlja se da će imati smetnje govora, pa se već u bolnici počinje sa logopedskim vežbama koje se nastavljaju i kasnije - ističe naša sagovornica. - Porodica mora aktivno da učestvuje u ovom procesu, da motiviše pacijenta da vežba čitanje i pisanje. Pacijenti koji imaju levostranu slabost, ređe imaju problem sa govorom, ali nekada nisu svesni šta im se desilo, pa moraju da se stimulišu, često upadaju u bezrazložno depresivna raspoloženja. Takvim bolesnicima nekada mora da se uvede terapija jer depresija, koja se inače javlja kod 20 odsto svih koji su doživeli moždani udar, značajno remeti proces rehabilitacije.


    Osim pasivne i aktivne fizikalne rehabilitacije, pacijenti imaju i radnu terapiju kako bi naučili da rade nešto čime će ubuduće ispuniti slobodno vreme.

    BEZ MASTI I ŠEĆERA

    Iz ishrane treba izbaciti zasićene masti i koncentrovani šećer, a umesto njih koristiti nezasićene masne kiseline i prirodne šećere biljnog porekla. Preporuka je da se uzima što više sirovog ili kuvanog voća i povrća, ako je šećer neophodan onda neka bude žuti, maslinovo ulje, i što više ribe, naročito plave (ali ne dimljene). Meso na trpezi treba da bude posno, belo, kuvano, hleb crni, uz dosta integralnih žitarica Zabranjuje se i alkohol, izuzev jedne čaše crnog vina dnevno. Posle moždanog udara pacijenti bi svakodnevno morali da budu fizički aktivni, recimo da pre ili posle podne prošetaju 30-60 minuta, ali ne po suncu.

    Izvor: Večernje novosti




     
    maja_jevtic se ovo sviđa.
  9. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Uznemirenost i moždani udar

    Uznemirenost i moždani udar

    Novo istraživanje pokazuje da odrasle osobe izložene većoj uznemirenosti mogu imati veći rizik od određenih vrsta moždanog udara. Uznemirenost predstavlja kombinaciju stresa, depresije, negativnosti i nezadovoljstva sopstvenim životom.

    1.jpg

    Istraživači kažu da je to mnogo veći problem od neraspoloženja. Mnoga istraživanja već su povezala depresiju sa rizicima od bolesti srca i moždanog udara, pa su istraživači želeli da otkriju koliko na to može uticati tendencija negativnog pogleda na svet.

    Uznemirenost odraslih osoba

    Istraživači su ispitali preko 4000 osoba starijih od 65 godina. Svaka osoba je dala detaljnu medicinsku istoriju, a osim toga odgovarali su na pitanja o svom obrazovanju, prihodima, svakodnevici i perspektivi. Nakon sedam godina praćenja, 452 učesnika je hospitalizovano zbog moždanog udara, a 151 osoba je preminula.

    Nakon što su istraživači uzeli u obzir poznate faktore rizika za moždani udar, kao što su pušenje, visok krvni pritisak, hronična stanja, starost i težina, otkrili su da je visok nivo uznemirenosti povezan sa povećanim rizikom od moždanog udara koji nastaje krvarenjem u mozgu u odnosu na onaj koji izaziva ugrušak krvi.

    Osobe sa najvećim nivoima uznemirenosti imale su gotovo dva puta veći rizik od umiranja usled moždanog udara. Istraživači kažu da su rezultati iznenađujući.

    Dalja istraživanja

    Ovo istraživanje ne dokazuje da uznemirenost izaziva moždani udar. Umesto toga, pokazuje odnos između uznemirenosti i zdravlja koji je verovatno složeniji od jednostavnog odnosa uzroka i posledice.

    Gabor Tot, vaskularni neurolog sa Klivlend klinike u Ohaju, kaže da bi bilo dobro saznati nešto više o tome kako su uznemirenost i moždani udar povezani. "Može biti da se ljudi koji ne vode računa o sebi i koji su pod stresom ne hrane zdravo i da dosta puše. U isto vreme, možda tu postoje neke hormonske metaboličke promene u organizmu uzrokovane stresom koje dovode do većeg rizika od moždanog udara", kaže on.

    Kakva god da je veza, istraživači navode da je važno shvatiti da uznemirenost i zdravlje idu podruku. "Stvar je tome da treba priznati samom sebi da negativnost i druge emocije u vezi sa uznemirenošću mogu imati uticaj na vaše fizičko stanje. Važno je obratiti pažnju na njih i pronaći način da ublažite emotivni bol, jer on može imati velikog uticaja na zdravlje", zaključuje Tot.

    Izvor: Krstarica
     
  10. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    35.000
    Zahvala:
    20.298
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Zdrave navike koje štite od moždanog udara

    Zdrave navike koje štite od moždanog udara

    Aktivan život, kontrola holesterola i šećera u krvi, zdrava ishrana, redovno merenje pritiska, održavanje telesne težine, navike su koje bi trebalo da imate ukoliko želite da se zaštitite i smanjite rizik od moždanog udara.

    1.jpg

    Rezultati najnovijeg istraživanja ameičkih lekara pokazuje da ukoliko uspete da promenite neke od životnih navika velike su šanse da smanjite rizik od moždanog udara.

    U istraživanjma koje je vodio tim stručnjaka za procenu rizika od moždanog udara učestvovalo je 23.000 ispitanika starosti od 45 godina i više, a stručnjaci su se rukovodili preporukama Američkog udruženja za zdravlje srca, koje navodi sedam faktora koji su važni za zdravlje. Ti faktori su: aktivan život, kontrola holesterola i šećera u krvi, zdrava ishrana, redovno merenje pritiska, održavanje telesne težine i naravno nepušenje.

    Tokom pet godina, koliko je studija trajala, zabeleženo je 432 slučaja moždanog udara kod ispitanika. Svih sedam faktora su pritom igrali važnu ulogu u predviđanju rizika od moždanog udara, a najbitniji faktor je bio krvni pritisak, odnosno visna krvnog pritiska.

    "U poređenju s osobama koje su imale loš rezultat merenja krvnog pritiska, osobe s idealnim pritiskom imale su 60 odsto manji rizik od moždanog udara u budućnosti", rekla je jedna od vođa studije, doktorka Meri Kušman, profesor medicine na Univerzitetu Vermont u Burlingtonu.

    Zajedno sa timom kolega, doktorka Kušman je zaključila kako osobe koje ne puše ili koje su prestale s ovom navikom više od godinu dana pre početka studije su imale 40 odsto manji rizik od moždanog udara.

    Za potrebe istraživanja, stručnjaci su ocene ispitanika o sedam kategorija zdravog života podelili na tri dela: nedovoljna ocena (nula do četiri boda), prosečna (pet do devet bodova) i optimalna (10 do 14 bodova). Svako povećanje ocene za jedan bod bilo je povezano s osam odsto nižim rizikom od moždanog udara. Osobe s najboljim, optimalnim, rezultatim imali su 48 odsto manji rizik od osoba s lošim rezultatima, dok je kod osoba s prosečnim rezultatima zabeležen 27 odsto manji rizik od moždanog udara.

    "Ovo istraživanje je pokazalo i još jednom istaklo važnost zdravih životnih navika, odnosno usvajanja takvih navika", zaključila je doktorka Kušman.

    Izvor: Odrinacija.hr
     

Preporučite stranicu