Misli velikih mislilaca

LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464

Tajna života nije u tome da imaš sve što poželiš, nego da želiš sve što imaš.
Neale Donald Walsch
 
Član
Učlanjen(a)
15.01.2013
Poruka
555
Danas ujutro na tv u intervju-u, književnik (između ostalog) Branislav Glumac:

"Čovek je danas licemeran kao i pre dve hiljade godina, samo još više!"
 
Član
Učlanjen(a)
08.07.2010
Poruka
51
GetInline.jpg .


___________________________________

Kako razumeti ovu veliku misao?

Evo kako ja to razumem:

Sva znanja po kojima postoji svest, tj. materija, život i priroda, su znanja o dobru i zlu.
Od rođenja, pa do smrti, čovek, na primer, ništa drugo ne uči, već samo šta je dobro, a šta
zlo. Čak i najprostije znanje, kao na primer, kako se vežu pertle na cipelama, koje naučimo
još dok smo deca, je znanje o dobru i zlu. Kada naučimo kako se pertle vežu, tada se
nećemo saplesti o njih i pasti i to je dobro. Ako ne znamo kako se vežu, saplest ćemo se i pasti,
razbiti glavu i to je zlo.

Čak i recept o tome kako se hleb spravlja je znanje o dobru i zlu. Moramo znati tačne mere
- na koliko brašna ide soli, koliko vode, koliko kvasca, kako se testo pravi, kako i koliko se
dugo peče itd. I ako sve to znamo, hleb će da bude ukusan i moći će da se jede i to je dobro.
Ako u bilo čemu pogrešimo, ako stavimo više ili manje soli, vode, ako ne znamo da umesimo,
ako pečemo duže ili kraće, hleb neće da bude ukusan i neće moći da se jede i to će da bude
zlo.

I sva druga znanja su znanja o dobru i zlu. Ili su pak, znanja koja nam pomažu da lakše
shvatimo šta je dobro, a šta zlo, kao što je na primer znanje matematike ili logike, fizike,
biologije, hemije, geografije, istorije itd.

Pa se sada postavlja pitanje na šta je Ajnštajn mislio kada je rekao da je ego veći ako je znanje
manje, a manji, ako je veće?
Nije valjda mislio da veći ego ima onaj ko ne ume da veže
pertle na cipelama i napravi hleb, a manji, onaj ko ume?

Ne, Ajnštajn je misli0 na jedno drugo znanje o dobru i zlu, mnogo veće od znanja o tome kako se
vežu pertle ili peče hleb. Mislio je na znanje o stupnju do kojeg je neki čovek stekao iskustvo o
tome kakav njegov odnos u svakodnevnom životu i radu treba da bude sa drugim ljudima da bi
i njemu i drugim ljudima bilo dobro, a ne zlo. Odnosno, mislio je na princip mržnje, konkurencije,
neravnopravnosti i borbe sa značenjem zla i princip ljubavi, uzajamnog pomaganja, ravnopravnosti i
saradnje sa značenjem dobra.

Naravno, da bi čovek znao koji od ova dva principa/znanja je bolji, odnosno, koji ima značenje
zla, a koji dobra, nužno je da oba oprobavanjem stekne u praksi. Kao što se i znanje o vezivanju
pertli ili spravljanju hleba oprobavanjem stiče u praksi.

Pa onda imamo situaciju da, ako čovek živi i odnosi se prema drugim ljudima po principu mržnje,
konkurencije, nejednakosti i borbe, to će da znači da je njegov ego veliki kao planina, tj. da je njegova
svest (znanje o dobru i zlu) na veoma niskom stupnju razvoja jer će mu ljudi vratiti istom merom, pa će
na taj način umesto željenog dobra, za sebe ostvariti zlo.

A kad na kraju odluči prema drugim ljudima da se odnosi po principu ljubavi, uzajamnog pomaganja,
ravnopravnosti i saradnje, to će značiti da je njegov ego manji od makovog zrna, tj. da je njegova
svest (znanje o dobru i zlu) na visokom stupnju razvoja, jer to je jedini način da svaki čovek ostvari dobro.

Inače najkoplikovanije znanje dobra i zla, koje je najteže steći, je znanje o tome po kojem od gore dva
pomenuta principa ljudi treba da izgrađuju svoje međusobne odnose. To je mnogo veće i komplikovanije
znanje dobra i zla od znanja kako se vežu pertle ili spravlja hleb. Mnogo je veće i komplikovanije i od
znanja matematike, istorije, fizike ili bilo kojeg drugog znanja. Cela ljudska istorija se samo oko
sticanja ovog znanja dobra i zla vrti. I Ajnštajnova misao da veličina nečijeg ega zavisi od veličine
znanja, ne može da se odnosi ni na kakvo drugo znanje do znanje o dva pomenuta principa ljudskih
međusobnih odnosa , od kojih jedan uvek ima značenje zla, a drugi dobra.

Ovo objašnjenje velikog/malog ega, u zavisnosti od malog/velikog znanja, u skladu je sa Zakonm
postojanja
, odnosno, sa Naukom o svesti. To je Nauka o nagopnu samoodržanja, odnosno,
Nauka o dobru i zlu
koju svet do danas nije imao (a danas ima) jer do danas nije bila otkrivena tajna
postojanja svesti. Ova nauka je najvažnija za ljudski rod, koja pod hitno treba, kao najvažniji predmet,
da počne da se uči u svim svetskim sistemima obrazovanja. Treba zato jer bez znanja ove nauke
čovek nikada do kraja neće moći postati čovek jer to je nauka o nama samima i tome koje je od svih
zala naše najeveće zlo i kako se ono prevazilazi.

Bez znanja Zakona postojanja, odnosno, Nauke o nagonu samoodržanja, ne samo da se
ne može objasniti šta je dobro, a šta zlo, već se do kraja ne može objasniti, apsolutno, ništa. Pa čak
ni to kako i zašto je veličina nečijeg ega zavisna od veličnine nečijeg znanja.

Niti se može objasniti kako i zašto se dešava da ova Ajnštajnova misao za današnji svet još uvek
ne važi, imajući na umu da najčešće, upravo najškolovaniji ljudi, ljudi koji mnogo znaju, imaju najveći
ego? A po Ajnštajnu, trebalo bi da bude obrnuto. Kao na primer, političari, bogataši, ljudi na visokim
položajima itd. jer upravo oni su najčešće i najgramziviji, najbezosećajniji i najbezobrazniji, najluđi.
To je zato, što, bez obzira na svoje opšte znanje i visoko obrazovanje, još uvek nisu stekli znanje o
dobru i zlu u vezi međuljudskih odnosa. Kamo sreće da je Hitler, naprimer, raspolagao ovim znanje, ili
naš Slobo, Tuđman, Alija i mnogi dugi poput njih koji su ranije vladali svetom ili danas vladaju, svet bi
izgledao mnogo bolje.


Dok, nanasuprot njima, često i oni najneškolovaniji, sa malo opšteg znanja, opet suprotno
Ajnštajnovom mišljenju, imaju mali ego, jer su kroz život na razne načine bili tlačeni, pa su stekli
znanje kako treba da se odnose prema drugim ljudima da im ne nanesu zlo?

Tako da se na kraju iz svega napred rečenog može izvesti sledeći zaključak:

Što nekoga više zlostavljau i tlače, njegovo znanje o zlu je sve veće i veće,
a ego sve manji i manji. I obratno što neko druge ljude više zlostavlja i tlači, njegovo
znanje o zlu je sve manje i manje, a njegov ego sve veći i veći.

I jedino u ova dva slučaja Anštajnova misao, da: ko ima veće znanje, ima manji ego, a
ko ima manje znanje, ima veći ego, važi.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
08.07.2010
Poruka
51
Данас ће бити лепо свима онима који не траже много.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је такође дивна, прогресивна и
активна. Њему није било нимало тешко да постане наркоман и пробисвет.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Пре него што кренете да тражите срећу, проверите - можда сте већ срећни. Срећа је
мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Ми много волимо да имамо, али не умемо да живимо од онога што имамо. Ништа што
имамо не може нас учинити толико срећним колико нас може учинити несрећним
оно што немамо.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Ми смо мрве на Земљи. Земља је мрва у космосу. То се може разумети и прихватити
све док вас не заболи зуб, мрвине мрве мрва.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад
су их последњи пут видели, нису се дрогирала.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Кад чујемо да неко није остварио оно што је желео, увек прво помислимо да је
желео оно што није могао остварити. Почетак сваке среће је у срећном избору жеља.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Увек је боље тамо него овде и увек је лепше оно него ово. Немамо среће са оним
што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други а да то можда и не знају.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Шта нам вреди то што имамо оно што други немају кад они све то више воле од нас.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Нема више нормалних. Сви смо мање-више луди. Неки краду као луди, неки ждеру
као луди, неки пију као луди, а неки раде као луди, и они су најлуђи од свих.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Лепо је живети лепо, а није лоше ни живети ружно јер и од тога има горе.

Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Неки људи су паметни само толико да живе скромно и лепо. За нешто више,
веће и компликованије, они памети немају.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Да ли сте задовољни данашњим јутром или мислите да би и оно могло бити лепше
и топлије? Сем нас, ништа није толико добро да не би могло бити боље.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

На стаблу сујете цветају инфаркти.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Чувајте срце! Срце не страда ни од рада, ни од здраве људске муке и невоље,
већ од самољубља и повређене сујете. За срце нема тежег напора него кад се
много бавимо собом.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Једном од наших несрећних суграђана није најпре ваљао ПЕ-КА-БЕ. Затим се жалио
на ПЕ-ТЕ-ТЕ. Па му се покварио У-КА-ТЕ. Кад су га прегледали, утврдили су да му
није у реду ни Е-КА-ГЕ.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да
чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Ко нема у глави има у ногама, ко нема у ногама има у банци, ко нема у банци има
нешто у Гроцкој, ко нема ни у Гроцкој - наћи ће му се нешто у мокраћи. Нико баш
није да нема нигде и ништа.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Човек није савршен. У случају мале нужде још и може да потрчи. А у случају велике,
кад би било најпотребније, то је ризично и скоро немогуће.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Чињеница је да ћемо сви умрети. Међутим питање је - шта ћемо дотле радити.
Јер ко зна када ће то бити.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Ко не зна шта му је, нека погледа где му је. Па ако га нађе
- то му је!
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Родио се нови дан. Пробудио се цео Београд да га види. Честитајте једни
другима. Радовали сте се и мањим успесима.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Можда је ипак боље да будете дебели. Блажи је раствор сваке муке, невоље
и киселине кад се сипа у тело од сто килограма него у тело од педесет килограма.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Многи људи живе скромно и спокојно. Не узнемирава их то што други живе
много боље. И они су могли живети боље али их је било срамота.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више...
Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Како постати срећан или бар спокојан? Питајте оне који испред самоуслуга
пију пиво. Они највише на то личе.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Ко има проблема, нека дигне руку. И нека је држи тако све док му не утрне.
Кад спусти руку, биће му много лакше.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Добри и тихи људи имају тајне жеље које остварују на неки, за нас невидљив
начин. Не завидимо им на жељама, јер су наше веће, али им завидимо на срећи.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Не секирајте се јер то шкоди здрављу. А ако већ не можете, немојте се бар
секирати због тога што не можете да се не секирате, јер је то онда још горе.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

То није добро ни праведно - неко је и млад и здрав а неко је и стар и болестан.
Тако је, истина, било и кад смо ми били млади, али би бар данас могло бити друкчије.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Ко уме да се радује, има чему да се радује. Радост је привилегија оних који скромно
мисле о себи а лепо о животу.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Не знамо како ће се све ово завршити. Ми старији ћемо се некако извући, јер нећемо бити ту.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Задатак егзактних наука је да продуже људски век. Од филозофа ће се тражити да објасне зашто.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Здрави су само они који још не знају да су болесни.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Кад нам није лако овако, како би нам тек било да заиста знамо како нам је.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Да ли знате шта је бесплатно?
Само оно што је највеће,
најлепше и најважније.
Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Млади би хтели оно што стари имају. Стари би волели оно што млади могу. Међутим,
не може се и једно и друго. Прво ћете само моћи а онда ћете само имати.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Нема веће подршке животу од невоље. Зато, по нашем мишљењу, не треба укидати
невољу, сем тамо где је неопходно. Може доћи време кад ћемо се грабити за невоље.
Зато, не бирајте много. Свака невоља је добра да човека овако или онако забави,
разоноди и унапреди.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

Мале пензије, то није добро а врло је скупо. Са малим пензијама не може се много
ни јести, ни пити, ни пушити, што само продужава живот пензионера у недоглед.


Душан Радовић
(1922-1984)

[FONT=&amp]
[/FONT]

У поређењу са 1939. годином, у Београду је крвни притисак порастао у просеку
за око 25 процената.
Пре рата су јели само они који су имали а сада једу сви.

Душан Радовић
(1922-1984)
 
Član
Učlanjen(a)
12.04.2013
Poruka
8
Ako želimo da se nasladjujemo životom, sada je pravo vreme za to. Ne sutra, ne sledeće godine, ne u nekom drugom životu,već sada. Za lep život sledeće godine najbolje možemo da se spremimo tako što ćemo ovu provesti harmonično i radosno. Naša vera u srećnu budućnost nema smisla ako nismo u stanju da stvorimo srećnu sadašnjost. Neka najlepši dan u našem životu uvek bude današnji dan.
Tomas Drajer
 
Član
Učlanjen(a)
12.06.2010
Poruka
38
"Sve pojave ove epohe pokazuju da se zadovoljenje ne nalazi u starom zivotu"_ Hegel.
"Nikad nista ne preduzimaj dok te drzi bes" - Dostojevski.
"Poavne stvari su zakonite, volja ne podleze zakonu, ona je slep nagon" - Sopenhauer.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Osnovni problem sa svijetom je u tome što su budale previše samouvjerene, a pametni stalno u dilemi.

(B. Russell)
 
Natrag
Top