Miloš Crnjanski

[crvendac_011]

Zadužbina Crnjanskog dobila svoje prostorije

Zadužbina Crnjanskog dobila svoje prostorije

Zadužbina Miloša Crnjanskog posle tri decenije dobila svoj dom u godini jubileja. Predsednik Milo Lompar: Ovo je prva prava adresa velikog književnog izgnanika



POSLE pune 32 godine od osnivanja Zadužbina sa imenom Miloša Crnjanskog (23. oktobar 1893. - 30. novembar 1977) dobila je svoj krov nad glavom, dve prostorije u Dečanskoj 8. Istovremeno, ove godine biće obeležen veliki jubilej naše kulture, 120 godina od rođenja jednog od najvećih pisaca srpskog jezika.
Ovim povodima u Zadužbini je u utorak održana konferencija za medije, kojoj je prisustvovao i ministar kulture Bratislav Petković. Prostorije su dobijene u aprilu prošle godine od tadašnje vlade Republike Srbije, rekao je dr Milo Lompar, predsednik UO Zadužbine. Prostor je preuređen uz pomoć "Informatike" i Učiteljskog fakulteta, a zidove su ukrasili portreti Crnjanskog, koje su darivali slikari Dragan Stojkov, Radoslav Trkulja i Jovan Đekić.

- Ovo je najzad prva prava adresa Crnjanskog - istakao je Lompar. - Zadužbina je 1993. počela da ostvaruje svoj veliki projekat objavljivanja kritičkog izdanja celokupnih dela Crnjanskog. Do sada je izašlo 13 tomova, ove godine pojaviće se tom u kojem su nezavršen roman "Suzni krokodil", "Kap španske krvi", kao i rani roman "Podzemni klub", koji je Crnjanski objavio pod pseudonimom. Iduće godine biće štampani politički članci, više od 500 stranica do sada neobjavljenih tekstova Crnjanskog iz argentinskog časopisa "El ekonomist", a ceo posao biće završen najverovatnije 2016.

U jubilarnoj godini, u oktobru će biti priređena naučna konferencija o delu Crnjanskog, a na slavističkom skupu u Bostonu stvaralaštvom našeg pisca baviće se slavisti u okviru posebne sekcije. Na Lajpciškom sajmu knjiga, u martu, pojaviće se nemački prevod romana "Kod Hiperborejaca", očekuje se makedonsko izdanje "Romana o Londonu", dok je ova knjiga već izašla u Zagrebu.



- Želja nam je da "Roman o Londonu" prevedemo na vodeće svetske jezike, a uveliko se priprema novi sajt Zadužbine, na kojem će se naći kompletna literatura o Crnjanskom. Inače, na delima ovog pisca radi sedmoro stručnjaka, koji su i doktorirali na Crnjanskom, a posao obavljaju volonterski - rekao je Lompar i predložio da se pronađe novi još adekvatniji prostor, u kom bi se objedinili legat Crnjanskog, koji je sada u Narodnoj biblioteci Srbije, i Zadužbina, čime bi se sve što je vezano za život i delo književnog velikana našlo na jednom mestu. Ističući da je bezdomnost ponajduže bila sudbina Crnjanskog, sekretar Zadužbine Dimitrije Tasić je podsetio da je pisac rođen u Čongradu u Mađarskoj, prve stihove napisao u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču i bio u dugogodišnjem izgnanstvu, najviše u Londonu.

- Beskućništvo, lutanje "po mostovima tuđim", ta nemila sudbina koja je Crnjanskog pratila celog njegovog života, nije ga napustila ni posle smrti. Nije ispoštovana testamentarna želja Miloša i Vidosave Crnjanski da budu sahranjeni u istom grobu: pesnik leži u Aleji velikana, a njegova životna saputnica u porodičnoj grobnici Ružić u Beogradu. Zadužbina je pre nekoliko godina javno i kod Skupštine grada Beograda nastojala da se ispoštuje ova testamentarna želja, ali se do sada još ništa nije uradilo - kaže Tasić.

UPLAŠENI ČIČICA

MINISTAR kulture Bratislav Petković obećao je podršku Ministarstva u najavljenim planovima Zadužbine. U neformalnom razgovoru prisetio se kako je Crnjanskog, posle njegovog povratka, dočekao na aerodromu zajedno sa advokatom Veljkom Kovačevićem i Nikolom Miloševićem i svojim kolima prevezao ga do grada. Imajući u vidu veliko delo Crnjanskog, Petković je, kaže, bio iznenađen kada je pred sobom ugledao omalenog čičicu, uzdrhtalog i preplašenog. Supruga Vida je bila smirena. Bio je to namerno neformalni doček, jer je tadašnja vlast na Crnjanskog i dugo godina posle toga gledala sa nepoverenjem.

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

Crnjanski: Između Srbije i Sumatre

Crnjanski: Između Srbije i Sumatre

Izložba o Milošu Crnjanskom povodom 120 godina od njegovog rođenja. Uvek sam hteo da živim u Beogradu... A živeo sam dugo, svugde, potucao se svuda, pa - kad zalelečem, daleko – govorio je Crnjanski


Detalji sa izložbe

U povodu velikog jubileja, 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog (26. 10. 1893. - 30.11.1977), Radio-televizija Srbije i Srpsko bibliofilsko društvo priredili su izložbu prvih i retkih knjiga velikog pisca. Postavka, pod dobro odabranim naslovom "Između Serbije i Sumatre", biće otvorena u ponedeljak, u Galeriji RTS.

Pokazujući nam i predstavljajući šta će se prvi put naći pred posetiocima, Srđan Stojančev, predsednik Srpskog bibliofilskog društva i novinar, za "Novosti" kaže:
- Biće to prva izdanja Crnjanskog počev od knjige "Maska", izašle u Zagrebu 1918. u izdanju Društva hrvatskih književnika, zaključno sa "Embahadama", koje su se pojavile 1983. kod "Nolita" u okviru Sabranih dela. Posetioci će videti i jednu neobičnu zanimljivost: tri varijante korica za knjigu "Priče o muškom" iz 1920, koje je uradio čuveni izdavač Svetislav B. Cvijanović iz nama nepoznatih razloga. U vitrinama će biti i četiri pisma koja je Crnjanski slao iz Londona 1956/57. Božidaru Kovačeviću, piscu i profesoru.
Povod je bio Kovačevićeva ideja da SKZ, u čijoj je upravi tada bio, objavi antologiju lirskih pesama Crnjanskog, sa čime se pisac složio, ali do knjige se nije došlo. U pismu, Crnjanski između ostalog kaže:

"Bilo bi najbolje i najprivlačnije za čitaoce da se ostavi meni da tekst odaberem. Ja bih u tu antologiju uneo sve što je u ’Odabranim stihovima’ i još nekoliko iz doba posle ’Lirike Itake’. To bi bilo oko tri tabaka, ili samo stranu-dve više. Ako bi "Zadruga" želela veću knjigu, predlažem da tome dodadu moju antologiju političkih pesama koju sam pripremio za štampu. Ona obuhvata sedam pesama iz ’Lirike Itake’, ali sa komentarom koji se prvi put pušta u štampu. (Moje uspomene iz Prvog svetskog rata). Komentar i tih sedam pesama iznose oko dva i po tabaka."

Manje su poznati i detalji iz vremena kada je tada mlađani pisac bio profesor gimnazije u Pančevu, od jeseni 1921. do leta 1922. Tada je imao neprilika zbog optužbe dvoje roditelja koji su se žalili na njegov odnos prema učenicima. U pismu upravitelju gimnazije Crnjanski 15. 3. 1922. ističe: "Poznata je stvar koliko je moral, cinizam i brutalna nevaspitanost đaka, u zadnje doba, zadavala brige nastavnicima. Zna se, da škole u celoj zemlji, preživljavaju krizu, i da je roditeljska naklonost prema deci, a protiv nastavnika, u zadnje doba, dovela do bezizlazne situacije. Dok nastavnici pod najtežim okolnostima vrše svoju tešku dužnost, dotle roditelji pišu, kako se baš u ovoj gimnaziji, često događa, anonimna pisma i tužbe protiv onih nastavnika, koji svojom strogošću hoće da prekinu ovo 'poratno' stanje škola".
Pažnju će svakako privući i originalni primerak knjige "Lament nad Beogradom" koji je izašao u Johanezburgu 1962. u samo 75 primeraka. Antologijsku pesmu Crnjanski je napisao šest godina ranije, negde "na plaži mora engleskog", u blizini Londona, u mestu koje se zove Cooden Beach poverio je na štampanje svom dugogodišnjem prijatelju Draganu Aćimoviću, koju je objavio kao bibliofilsko izdanje u svojoj kući „Garamond“. Kada su ga pitali zašto "Lament", Crnjanski je odgovorio:



- Zato što sam uvek hteo da živim u Beogradu... A živeo sam dugo, svugde, potucao se svuda, pa - kad zalelečem, daleko... Naiđe mi Beograd koji me teši, sa svim mojim prijateljima, varoš koja mi govori utehom... Pa sam "Lament" i pisao razgovarajući s Beogradom i misleći uvek na njega!Na izložbi će se naći i izuzetno redak primerak i dalje kontroverznog detektivskog romana "Podzemni klub". Knjiga je, izašla 1921. godine u izdanju "Napretka" iz Pančeva, a kao autor potpisan je Harald Johanson. Bilo je dugo nejasno da li je roman napisao Crnjanski pod pseudonimom, ili je to samo njegov prevod. Iako je 1985. Mirjana Popović Radović, posle dužeg istraživanja, zaključila da je to prvi roman velikog pisca, Stojančev u to izražava sumnju:

- Pre nekoliko godina sam predložio profesoru Ljubiši Rajiću, velikom znalcu skandinavske književnosti da, ukoliko postoji švedski pisac Harald Johanson i njegov roman "Podzemni klub", pronađe tu knjigu i fotokopira bar nekoliko stranica. On je to prihvatio i posle izvesnog vremena objavio da je samo prevod, i to loš. U međuvremenu je Rajić, nažalost, preminuo, a fotokopiju originalnog dela nije uradio, tako da budućim istraživačima ostaje da razreše ovu zagonetku.
Posetioci će imati prilike da vide i prvi broj "Ideja", lista za književnost, politička i društvena pitanja, čiji je vlasnik i urednik bio Crnjanski. List je izlazio u Beogradu 1934. i 1935. i bio povod za brojna politička osporavanja i ideološke diskvalifikacije Crnjanskog. Objašnjavajući optužbe za obožavanje totalitarnih i ideološki isključivih država, pisac je, mnogo godina kasnije, u razgovoru sa Tanasijem Mladenovićem rekao:

- Tačno je da je moje shvatanje države i državnih vlasti možda konzervativno. Ne zaboravite da sam rođen i odrastao u Austrougarskoj, da je ta država bila strašna za nas Slovene i sa hiljadu mana, ipak bila je solidno pravno utemeljena. Ja od svake države tražim da obezbedi miran rad, red i mir, dakle da bude pravna. I, priznajem, u početku mi se činilo da je nacionalsocijalistička Nemačka takva država. Isto važi i za Musolinijevu Italiju, a kasnije i Frankovu Španiju. Ali trebalo je otići u te zemlje i na licu mesta videti o čemu se radi. Meni se to dogodilo. O tome sam, uostalom, nešto i napisao. Iza spoljne fasade sve kod njih bio je - užas!

Podsećajući da je Miloš Crnjanski imao 52 godine kada je njegovo izgnanstvo otpočelo, a 72 kada je, povratkom u Beograd okončano, Stojančev kaže:
- Ova izložba nastala je iz duboke odanosti jednom od najvećih srpskih pisaca, ali i iz potrebe da doprinesemo boljem i sveobuhvatnijem razumevanju njegovog dela i života.
Izložbu će otvoriti prof. dr Milo Lompar, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog.

RAZGLEDNICE

I PREVODI NA izložbi će biti i dve razglednice koje je Crnjanski 1931. uputio iz Dubrovnika i Sušaka Slobodanu Jovanoviću, tada profesoru Beogradskog univerziteta. U kratkom tekstu pisac između ostalog obaveštava Jovanovića kako se sprema da sa čuvenim izdavačem Gecom Konom otputuje na Cetinje. U vitrinama će biti i knjige za koje je Crnjanski, između dva rata, napravio predgovor za srpska izdanja Flobera, Katajeva, Rostana i Lotija, kao i njegov prevod knjige Emila Ludviga "Musolini".

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

Otvorena izložba "Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom": Fascinantan

Otvorena izložba "Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom": Fascinantan svet Miloša Crnjanskog

Izložba “Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom” povodom 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, otvorena je u ponedeljak u Narodnoj biblioteci Srbije, a predstavlja dragocene segmente iz legata Miloša Crnjanskog kao što su originalni rukopisi, dokumenta, fotografije, knjige s beleškama, geografske karte, turističke vodiče za evropske gradove i druge predmete pisca.



- Može da se kaže da je ova izložba i neka vrsta otkrića za mene jer nikada ranije nisam videla ove fotografije, pretpostavljam da ih je slikao sam Crnjanski, a veoma su mi interesantni i ovi ugovori sa izdavačkom kućom “Geca Kon” - kaže Zorica Babić, razgledajući predstavljene eksponate.



Izložba je podeljena je u nekoliko segmenata od Miloševog detinjstva, odlazak u Temišvar gde je maturirao, zatim odlazak u Beč gde ga je zatekao Prvi svetski rat, a to je i period kada objavljuje svoje rane pesme i nagoveštava preokret u srpskoj književnosti. Na to se nadovezuje period dolaska u Beograd, pa odlaska u Pariz, kao i život u Pančevu.



Zastupljen je i perid diplomatije, kao i vreme kada je objavio tri remek dela “Ljubav u Toskani”, “Seobe” i “Knjiga o Nemačkoj”.
- Meni su interesantni njegovi putopisi po Španiji iz ciklusa “U zemlji toreadora i sunca”, kao i brojni neobjavljeni rukopisi koji mogu ovde da se vide - ističe Milica, studentkinja Svetske književnosti.



Predstavljen je i tragičan period života u Londonu kada je nastao “Lament nad Beogradom”, a posebnu pažnju posetilaca privukla su prva izdanja njegovih knjiga, pogotovo ona dela koja potiču iz njegove lične biblioteke.



- Veoma je fascinantno što može da se vidi kako je pisao razne komentare na knjigama i to je dobro za praćenje njegovog načina čitanja tekstova koji su ga privlačili - objašnjava posetiocima Nada Mirkov-Bogdanović, jedna od autora izložbe, napominjući da će u naredna tri meseca posetioci moći da se bliže upoznaju sa likom i delom Miloša Crnjanskog.

Posle Beograda izložba se seli u Mađarsku

Izložbu je otvorio Dejan Ristić, bivši v.d. upravnik Narodne biblioteke Srbije, a sada državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.
- Ovo je najveća nacionalna biblioteka u Istočnoj Evropi, najveća nacionalna riznica kulturne baštine i potpuno je prirodno da Narodna biblioteka organizuje centralni događaj obeležavanja 120 godina od rođenja Crnjanskog i to tako što prvi put od smrti velikog književnika na jednom mestu predstavlja njegovu ličnu zaostavštinu. Ova izložba je prepoznata i u regionu kao veoma značajna pa će nakon Srbije biti predstavljena i u susednim zemljama, za početak u Mađarskoj - ističe Ristić.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Ceo život kao teatar

Sudbina izvedenih i neizvedenih scenskih dela Miloša Crnjanskog. Pisao je drame, kritike, oglede, portrete glumaca, istorijske rasprave o pozorištu

OD svih dramskih tekstova koje je napisao, Miloš Crnjanski je jedino na sceni video svog "Teslu" u beogradskom Narodnom pozorištu, neposredno posle povratka iz emigracije 1966. godine. Nezadovoljan kako je kritika ocenila ovo delo, a posebno Slobodan Selenić, insistirao je da se predstava skine sa repertoara i postavi sa novim rediteljem, kostimima, scenografijom, a naročito sa novim tumačima Tesle, Elen i Rozamund... Drama "Tesla" u režiji Borislava Borozana, u kojoj su igrali Vasa Pantelić, Milena Dapčević, Miloš Žutić i mladi Petar Kralj, odigrana je samo sedam put, pred svega 1.450 gledalaca.


Bez obzira na ovu nesretnu okolnost, veze Crnjanskog sa Talijinim hramom mnogo su dublje i višeslojnije, a komadi koje je napisao, kao i dramatizacije njegovih romana i danas žive na srpskim scenama. Njegov život i stvaralaštvo bili su prožeti teatrom, pa Petar Marjanović u knjizi "Crnjanski i pozorište" podseća: "Pisao je drame, pozorišne kritike, dramaturške oglede, portrete glumaca, teorijske i istorijske rasprave o pozorištu; osim toga u njegovoj poeziji, prozi, putopisima i memorijskoj literaturi ima motiva pozorišta u širokoj amplitudi i različitom kontekstu".


Ljubav prema scenskoj umetnosti usadila mu je mati Marina, koja je znala mnogo drama i mnogo stihova. Dečaka Miloša, koji je "i kad pada sneg" pohodio pozorište u Temišvaru, posebno je opčinio legendarni glumac Srpskog narodnog pozorišta Pera Dobrinović. Tako nadahnut, još u ranoj mladosti oprobao se u pisanju drama. Tada su nastali "Gundulić", "Prokleti knez" (drama u stihovima, čija je tema bila takozvano pravo prve noći) i jedno delo bez naslova pisano pod uticajem Đure Jakšića.

"U Beogradu sam Narodnom pozorištu, još 1912, poslao dramu 'Prokleti knez'. Dobio sam kartu od jednog profesora Druge beogradske gimnazije. Na toj karti rekao mi je da je član ocenjivačkog odbora Narodnog pozorišta i nekoliko ljubaznih reči. To je, bilo, zauvek, sve. Uostalom, za taj rukopis mi nije, ni najmanje žao."


"Prokleti knez" i "Gundulić" (takođe u stihovima, ali na temu ljubavi), zanavek su izgubljeni, a sem piščevih sećanja, o njima nema nikakvih tragova. Spasena iz jedne beogradske kuće koja je izgorela tokom Drugog svetskog rata, kako tvrdi Petar Marjanović, danas je u rukopisnoj zaostavštini Crnjanskog sačuvana samo jedna hartija ispisana dečačkim rukopisom, na kojoj je staračkom rukom velikog pisca dopisano približno datiranje i neka vrsta sažete ocene: "Iz jedne tragedije a la Jakšić god 1906-8?"


Svoj prvi, po mnogima najuspešniji pozorišni komad "Masku", Crnjanski je napisao u Beču tokom Prvog svetskog rata i objavio 1916. ali će beogradska publika na njeno izvođenje čekati punih šest decenija. Prvo dramsko delo Crnjanskog izvedeno na ovdašnjim scenama bio je "Konak", komedija - drama koja slika obrenovićevsku Srbiju uoči Majskog prevrata. Na scenu Savremenog pozorišta na Crvenom krstu postavio ga je Predrag Dinulović. Ulogu Aleksandra Obrenovića igrao je Rade Marković, Drage Mašin - Olivera Marković, a kraljice Natalije - Ksenija Jovanović. Premijera je bila s jeseni 1959. godine. Crnjanski, tada još u Londonu, ovo izvođenje nije imao prilike da pogleda, ali je bio u prepisci sa glavnim protagonistom Radetom Markovićem:


"Prema Vašim fotografijama sudeći, maskaradu Aleksandra Obrenovića, Vi možete izvršiti vrlo lako," sugerisao je pisac glumcu. "Bio je malo viši od Vas, ali ga mogu pamtiti gledaoci, oko 70 godina starosti, a tih će biti malo. Inače, za Vas će biti lako da imate njegove oči (kad skine cviker velike i tužne) čelo (zaraslo u vunastu kosu) i, snažan torzo, koji se vidi go, u petoj sceni. Ne zaboravite nikad da je kratkovid. Da li ste videli kako je tužan čovek, koji je kratkovid, kad izgubi naočari?"


Ponovno izvođenje "Konaka" bilo je gotovo deceniju posle njegove smrti (1986), u Narodnom pozorištu. Režirala ga je Mira Trailović, koja je obrazlažući svoj rediteljski koncept, između ostalog, već na prvoj probi rekla:


- Pokušaćemo da ostvarimo vreme Miloševe Srbije u kojoj se još batina po tabanima, otimaju svinje.


Glavne uloge tumačili su Boris Komnenić (kralj Aleksandar), Vera Čukić (Draga Mašin) i Svetlana Bojković (kraljica Natalija). Scenografiju je potpisao Petar Pašić, kostime Božana Jovanović, a muziku Vojislav Kostić.


Zamišljena raskošno i barokno "Maska" je prvi put igrana u skromnim uslovima Teatra poezije, tek 1977. godine u režiji Olivera Vitorovića. Svoj pravi sjaj i smisao scenskog postojanja dobila je tek u režiji Nikite Milivojevića u Narodnom pozorištu 1993. godine. Milivojeviću je "Maska" donela i Sterijinu nagradu za režiju. Poslednje izvođenje "Maske" bilo je u Narodnom pozorištu u Somboru, u režiji Gorčina Stojanovića.


Drama "Tesla", četiri decenije pošto je pisac skinuo sa scene, postavljena je 2005. u režiji Nikite Milivojevića, sa Draganom Mićanovićem u ulozi genijalnog naučnika.

"SEOBE" NA SCENI


PRVU dramatizaciju romana "Seobe", urađenu po odobrenju autora (1976-1977) potpisao je Miodrag Ilić, a na scenu Beogradskog dramskog trebalo je da je postavi Stevo Žigon, koji je posle jednomesečnog rada odustao od ovog izazova. Ovog velikog i delikatnog posla potom se prihvatila Vida Ognjenović, čija dramatizacija je premijerno izvedena u JDP, u njenoj režiji 1986. godine. Povodom 150 godina SNP 2011. godine "Seobe" u dramatizaciji i režiji Vide Ognjenović ponovo su igrane u Novom Sadu. U ovom teatru, Stevo Žigon je, ipak, uspeo da se izbori sa Crnjanskim. Prema dramatizaciji Petra Marjanovića 1987. godine, postavio je "Roman o Londonu".

JUHAHAHA

KADA se vratio u Beograd, Crnjanski je nekoliko puta najavljivao da ima senzacionalnu dramu, za čije izvođenje još nije vreme. Otkrio je da se zove "Juhahaha", da "ima veze sa Zmajem", ali da je to nešto još mnogo gore i da za glavnog junaka ima Petra Drugog Karađorđevića. - Naša emigracija je objavila da sam "Konak" napisao plaćen od Udbe, da bih unizio Obrenoviće i stari Beograd... To je razlog što sam zadržao i dramu "Juhahaha" koju sam teatru obećao - rekao je u jednom razgovoru. Iako je rukopis ovog komada navodno ukraden iz piščevog stana posle njegove smrti, Petar Marjanović veruje da ga je Crnjanski još za života spalio.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Raskoš Crnjanskog

Objavljen Zbornik naučnih radova o lirici velikog srpskog pisca. U poeziji je najpre stekao ime i status književnog prevratnika

POSLE međunarodnog naučnog skupa o delu Miloša Crnjanskog, koji je održan početkom decembra prošle godine, iz štampe je sada izašao i zbornik radova "Miloš Crnjanski: poezija i komentari", u izdanju Instituta za književnost i umetnost, Filološkog fakulteta i Matice srpske.


Ovaj zbornik bavi se uglavnom poezijom, izostavljajući epske forme velikog srpskog pisca, među tumačima odavno privilegovane. Projektom poetičkih istraživanja rukovodio je profesor Jovan Delić, a urednik zbornika je Dragan Hamović.


- Mada je Crnjanski ostvaren u različitim žanrovima, a granice žanrova je kao avangardist neprestano pomerao, poezija je oblast u kojoj je najpre stekao ime i status književnog prevratnika. "Lirika Itake" bila je među prvim oglašenjima nove pesničke generacije, izašle iz strahota Prvog svetskog rata - kaže za "Novosti" Hamović.


Crnjanski je, po njegovim rečima, posle "Lirike Itake", težište svog pisanja preneo na prozu:


- Ona je bila prožeta neponovljivim lirskim činiocem, ali su njegova potonja lirska ostvarenja po pravilu imala status književnog događaja. A značila su i pomeranja u razvojnom putu njegove lirske poetike, u smeru postavangardnih odlika. Poeme i krug pesama objavljenih u periodici dvadesetih godina, predstavljaju prelaznu fazu između radikalizma "Lirike Itake" i pozne lirske sinteze koju oličava "Lament nad Beogradom". Novu dimenziju u sagledavanju poetičke samosvesti Crnjanskog omogućava nam izdanje "Itaka i komentari", ali i, iznad svega, opsežna esejistička zaostavština, svedočanstvo o pesnikovim književnim pogledima. Zaseban tematski prostor jesu i mesto i uticaj lirike Crnjanskog u periodu obnove modernizma posle Drugog svetskog rata, kada je, u procesu legitimisanja neoklasične koncepcije, bila na ozbiljnoj proveri.

Zbornik je okupio ukupno četrdeset radova, čiji su autori tumači iz više zemalja i različitih naučnih naraštaja. Radovi su podeljeni u sedam segmenata. Razmatraju se poetička funkcija komentara uz liriku Crnjanskog, kontekst u kom je pesnik delovao, naročito prekretna zbirka "Lirika Itake", ključni tematski prostori i prožimanja sa drugim žanrovima, kao i pojedinačne poeme, uz komparativne i tekstološke teme.


Na pitanje kako danas doživljavamo i cenimo Crnjanskog, zauzima li ovaj pisac mesto koje zaslužuje, Hamović odgovara:


- Crnjanski ipak odoleva, jer je prvorazredna, nacionalna i univerzalna književna vrednost. Bez obzira na poznati nemar naše sredine spram velikana. Bez obzira na kulturne politike što bi da iskrive, razore našu već pomućenu samosvest. A Crnjanski je dugo bio na udaru i delio udes najboljih svoga naroda u podmuklo doba titoizma. Ali čitaoci i dalje reaguju na njegovu raskoš, svako ima svog privilegovanog Crnjanskog, i književna pravda se zbiva. Koliko je pak "srpsko stanovište" Crnjanskog ugrađeno u glavne tokove naših kretanja u vremenu drugo je pitanje - o čemu odavno govore upućeniji od mene.

AUTORI

U ZBORNIKU su zastupljeni: Aleksandar Petrov, Svetozar Koljević, Radovan Vučković, Dušan Ivanić, Miloslav Šutić, Robert Hodel, Vesna Cidilko, Rozana Morabito, Aleksandar Jovanović, Bojan Jović, Petar Pijanović, Ala Tatarenko, Bojana Stojanović Pantović, Tihomir Brajović, Gorana Raičević, Kajoko Jamasaki, Persida Lazarević di Đakomo, Slobodan Vladušić, Vladimir Gvozden, Aleksandar Milanović...

(Novosti)

 

[crvendac_011]

Mudri Crnjanski: Život se ne menja, on prolazi

Miloš Crnjanski je jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti. Podsetimo se nekih njegovih mudrih misli.

Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čonogradu, a umro u Beogradu na današnji dan, 30. novembra 1977.

Osnovnu školu je završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru, dok je maturski rad branio u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Odlazi u Beč na studije medicine 1913. godine, koje nikada ne završava. Šest godina kasnije upisuje književnost, koju brzo završava. U tom periodu započinje i druženje sa Vidom Ružić, sa kojom se kasnije i venčava.

Radio je kao profesor, novinar, ataše...Kada je počeo Drugi svetski rat, s obzirom da je bio u diplomatskoj službi, šalju ga iz Rima, preko Madrida i Lisabona za London u kome će provesti ostatak rata u emigraciji.

Radi svakakve poslove, počev od toga da raznosi knjige, obavlja posao računovođe...U Londonu 1951. godine uzima britansko državljanostvo. Ubrzo uspeva da završi i fakultet za hotelijerstvo na univerzitetu u Londonu.

S obzirom da je bio član međunarodnog PEN-kluba, bilo mu obezbeđeno da se na mašini otkucaju njegovi romani.

U Jugoslaviju se vraća 1965. godine.

Crnjanski je napisao veliki broj dela na razne teme. Pisao je poeziju- "Lirika Itake", "Odabrani stihovi", "Lament nad Beogradom", potom pripovetke- "Priče o muškom" i romane- "Dnevnik o Čarnojeviću", "Seobe", "Druga knjiga Seoba" i "Roman o Londonu".

Preminuo je 30. novembra i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Po njegovoj želji iz testamenta, Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu koju je ostavio.

********

Ne, ne postoji nikakva zajednica ljudi. Priča je to. Postoji samo samoća čoveka.

Nada je najviši stepen mudrosti u ljudskom životu.

Oni, koji ne umeju da se pretvore u glumca u svom životu, postaju ostrva.

U budućnost treba ići. U budućnost gledaju i idu, svi srećniji narodi.

Ja vidim da će doći jedno bolje stoleće. Ono uvek dolazi.

Želim da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneses od mene samo tugu i svilu belu
i miris blag…

Život se ne menja, on prolazi

Sa romanima kakvi su danas, ne može se dići revolucija.

Nigde na svetu ne govori se o nama tako ružno kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako lako drugome da to čini kao kod nas.

Nedostatak slobode počinje političkim sugestijama, a diktatura je sledeći korak: zabrana slobodnog stvaralaštva.

(MONDO)

 

[sondria]

Gospođi X

Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Za vas je u grehu mir.
Biti nesretan malo više ili manje
sve je jedno.
Kriti u srcu za sve gnušanje
o kako je bedno.

Vi niste krivi znamo
za ono što će biti,
nesreća je baš čast.
Dužnost je laž iz prikrajka
za nas što bolno gledamo.
Ne čini ništa ako ste majka
od tog je lepša slast.

O samo je tužan čovek čist,
slobodan, nežan i drag,
ko zvono u polju, i blag
ko cvrkut tica,
i uveo list.

Dižite oči mračne,
ko buntovne buktinje zračne
pobodene u duboke
crne kolutove.

Vi ste moja buna.
Znam da vas dragan zove,
za ništa vas ne pitam.
Ako vas život boli,
ako vas neko voli,
ja vam čestitam.



* Miloš Crnjanski, Izabrana dela - Pesme
Nolit, Beograd, 1983
​

 

[sondria]

Njegoš u Veneciji

Nasmešio se poslednji put.
U prozoru se sjaše kao zapeti luk,
kao Mesec u vodi, mlad i žut.

Rialto.​

​

Mirisaše bolan svoje bele ruže
i gledaše kako galebovi kruže,
tužni i beli, ko misli na Lovćen,

i smrt.​

​

Dok noć pljuštaše, čitaše Omira,
crn i težak, ko Ahilov,
što samo kraj mora nađe mira,

grob.​

​

Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim,
bolovi i mora sa valima pomamnim,
pređoše po njegovom bledom licu bez traga.


Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi,
i otvara oči, pune tame, u zori,

bol neizmeran pade mu na grudi.​

​

Jer svemu na svetu beše utehe.
Svim mislima, za sve junake, i grehe.
Ali držeći glavu rukama obema,
suzno, umirući, pomisli, bolno,
da za oči neveste utehe nema.


Tada zaplaka u vodi i zvono
Svetog Marka.


​

* Miloš Crnjanski, Izabrana dela - Pesme
Nolit, Beograd, 1983

 

[sondria]

Priviđenja

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni,
što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,
osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni,
na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna,
ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna,
što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju?

Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap
svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.
A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap,
nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka.

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni,
što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,
osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni,
na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

U Danskoj, 1929.​

* Miloš Crnjanski, Izabrana dela - Pesme
Nolit, Beograd, 1983


​

 

[sondria]

Oči

O koliko puta kad pred tobom

osetim: da želim
da ostavim za sobom
moje tužne misli
u očima ti bistrim, neveselim...​

O koliko puta

kad nam nad posteljom sat ućuti,
i na tvom pobledelom licu
od milja
primetim dosadu lutalicu...​

O koliko puta tad ustajem sam,

poguren i crn pa se zagledam
kroz mutan prozor u proplanke daleke.​

I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela.

Razočaran od tvog umornog tela,
radoznalo milujem bludne i meke
velike oči bilja.



* Miloš Crnjanski, Izabrana dela - Pesme
Nolit, Beograd, 1983


​