Милиј Балакирјев
Милиј Балакирјев (Ми́лий Алексе́евич Бала́кирев), 2. јануар 1837. - 29. мај 1910, је руски композитор, пијаниста и диригент, покретач и идејни вођа композиторске групе Балакирјевљев кружок или "Велика петорка", коју су још чинили Кјуи, Мусоргски, Римски-Корсаков и Бородин. У музичка дела уносио је елементе руског и оријенталног фолклора.
Представник је руског националног музичког смера, утемељитељ и идјени вођа композиторске групе по њему назване Балакиревљев кружок или Петорица. Утемељио је у Санкт Петербургу бесплатну музичку школу. Надовезујући се на Глинку, изградио је свој музички стил на елементима фолклора, првенствено руског и оријенталног и на живописној програматској основи. Најпознатија дела су му колористички богате симфонијске песме "Тамара" и "Русија", увертира на три руске теме, музика за "Краља Лира", клавирске композиције, посебно фантазија "Исламеј", једно од врхунских дела постшопеновског клавирског виртуозитета. Јак потицај истраживању руске нардне песме дале су његове стилски верне обраде.
Извор: Википедија
Милиј Балакирјев (Ми́лий Алексе́евич Бала́кирев), 2. јануар 1837. - 29. мај 1910, је руски композитор, пијаниста и диригент, покретач и идејни вођа композиторске групе Балакирјевљев кружок или "Велика петорка", коју су још чинили Кјуи, Мусоргски, Римски-Корсаков и Бородин. У музичка дела уносио је елементе руског и оријенталног фолклора.
Представник је руског националног музичког смера, утемељитељ и идјени вођа композиторске групе по њему назване Балакиревљев кружок или Петорица. Утемељио је у Санкт Петербургу бесплатну музичку школу. Надовезујући се на Глинку, изградио је свој музички стил на елементима фолклора, првенствено руског и оријенталног и на живописној програматској основи. Најпознатија дела су му колористички богате симфонијске песме "Тамара" и "Русија", увертира на три руске теме, музика за "Краља Лира", клавирске композиције, посебно фантазија "Исламеј", једно од врхунских дела постшопеновског клавирског виртуозитета. Јак потицај истраживању руске нардне песме дале су његове стилски верне обраде.
Извор: Википедија
Poslednja izmena: